Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pokrenula je inicijativu za uvođenje službenika ili kancelarija za EU poslove u lokalnim samoupravama. Ovaj plan, koji ne podrazumeva dodatno zapošljavanje, trebalo bi da omogući uključivanje lokalnih samouprava u pregovore o članstvu u EU i pomogne povećavanju njihove sposobnosti da ispune obaveze koje pristupanje EU donosi. Na konferenciji posvećenoj ovoj temi 25. septembra ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički najavila je izmene zakona koje će omogućiti da se i zvanično predvidi zaduženje za EU poslove u sistematizaciji rada.
Više od 25 ministara spoljnih poslova redom je, u noći izmedju četvrtka i petka, pozvalo članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da ne koriste pravo veta u situacijama kada dolazi do masovnih zločina kao što je genocid.
Savet bezbednosti je često blokiran zbog neslaganja pet stalnih članica petnaestočlanog saveta koje imaju pravo veta. Ovo telo svetske organizacije suočilo se s kritikama, jer je nekoliko predloga rezolucija u vezi sa gradjanskim ratom u Siriji bilo zaustavljeno jer su Rusija i Kina potegle veto. Stalna članica Saveta, Francuska, predložila je da se stalne članice, medju kojima su takodje SAD i Velika Britanije, voljno uzdrže od posezanja za vetom kada se, prema rečima francuskog ministra spoljnih poslova Lorana Fabijusa (Laurent Fabius), dešavaju „masovni zločini“.
„Ne možemo ostati paralizovani“, rekao je Fabijus u Ujedinjenim nacijama, i zatražio da se sporazum o tome postigne do sedamdesete godišnjice osnivanja Ujedinjenih nacija, što je sledeće godine. Predstavnik Rusije je rekao da je upotreba veta više puta zaštitila Savet od „sumnjivih poduhvata“ i skeptično upitao kako će generalni sekretar Ban Ki Mun utvrdjivati da se nešto kvalifikuje kao masovni zločin.
Britanski ambasador pri UN Mark Lajal Grant (Lyall) izrazio je podršku za francuski predlog da se pravo veta ograniči rekavši: „Ujedinjeno kraljevstvo je zgranuto njegovom nedavnom zloupotrebom na štetu miliona civila koji trpe“. Ambasadorka SAD Samanta Pauer (Samantha Power) nije direktno iskazala podršku za francuski predlog – njena zemlja je, naime, više od 25 puta iskoristila pravo veta da zaštiti svoje interese, uključujući Izrael – ali je kritikovala korišćenje veta u vezi sa Sirijom.
Izvor; Beta
Mađarski premijer Orban jutros je istakao da zemlja mora da se pripremi za najgori razvoj događaja u rusko-ukrajinskom konfliktu, bez obzira na to d ali će ubuduće biti omogućen ili ne bezbedan protok gasa.
Mađarsku je početkom nedelje posetio izvršni direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler. Prema državnoj novinskoj agenciji MTi Orban i Miler su razgovarali o budućem gasovodu Južni tok, kao i stabilnom uvozu prirodnog gasa tokom zimskog perioda. Međutim, juče je mađarski operator gasovoda FGSZ obustavio snabdevanje gasom ka Ukrajini, uz obrazloženje da je do zastoja došlo „zbog tehničkih razloga“, te da će oni trajati dok se problemi ne otklone.
Istovremeno, Mađarska ubrzano povećava državne zalihe prirodnog gasa, koje su u ovom trenutku dostigle 60% popunjenosti.
Izvor: portfolio.hu
Žetva kukuruza sve više dobija na zamahu. To se očigledno vidi i na tržištu gde je kukuruz ponovo dominantan u strukturi prometa u trgovanju preko “Produktne berze”. Na osnovu ukupno 26 zaključenih kupoprodajnih ugovora u periodu 22.09-26.09 ukupno 1.920 tona robe je promenilo vlasnika, a finansijska vrednost trgovane robe iznosila je 49.294.410 dinara. U odnosu na prethodnu nedelju fizički obim prometa je veći 3,4 puta, a finansijski 3 puta.
Rani hibridi kukuruza su počeli da se skidaju sa naših njiva uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama za ovaj ratarski posao. Prinosi su dobri, a što je veoma bitno kvalitet će takođe biti dobar. Sa aspekta tržišta veoma je važna upravo ova druga okolnost koja će omogućiti, sada već sasvim izvesno velikim izvoznim viškovima, da se plasiraju na zahtevna svetska tržišta. Cena kukuruza novog roda startovala je sa nivoa od 16,60 din/kg bez PDV da bi već krajem nedelje cena očekivano pala i iznosila 15,00 din/kg. Prosečna cena trgovanja kukuruza roda 2014 u nedelji za nama je iznosila 16,84 din/kg (15,31 bez PDV). Odmah treba naglasiti da nije realno očekivati da se ova cena zadrži u narednom periodu kada berba ovog useva bude u punom jeku, a ponuda znatno veća. Procene kretanja cene ove naše najzastupljenije agrarne izvozne robe treba temeljiti i na dešavanjima na svetskim berzama gde je vrednost kukuruza u očiglednom padu.
Tržište pšenice je izuzetno stabilno. Cena hlebnog zrna stagnira. Prosečna cena trgovanja na bazi 7 zaljučenih kupoprodajnih ugovora u protekloj nedelji je iznosila 19,17 din/kg (17,43 bez PDV) , što je praktično na istom nivou kao i cena iz prethodne nedelje. Semenska pšenica je sve prisutnija na tržištu kako se približavaju rokovi za setvu. U protekloj nedelji cena se kretla između 25,00 din/kg i 26,00 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja je iznosila 28,05 din/kg ( 25,50 bez PDV) što rast od 1% u odnosu na prethodnu nedelju.
Kako se približava kraju žetva soje, tako se i cena ove uljarice pozicionira u očekivane okvire. Naime, cena soje novog roda se kretala u nedelji za nama u uskom cenovnom rasponu između 38,00 din/kg bez PDV i 38,20 din/kg. Prosečna cena je iznosila 41,92 din/kg (38,10 bez PDV), što je pad od čitavih 7,51% u odnosu na prethodnu nedelju.
Od ostalih roba predmet trgovanja na novosdaskoj berzi bilo je još i mineralno đubrivo NP 12:52 ( MAP) i to po ceni od 57,28 din/kg.
PRODEX
Početak trgovanja kukuruzom novog roda na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, prouzrokovao je ne samo rast prometa, nego i značajne promene u kretanju indeksne vrednosti PRODEX-a.
Od ove nedelje umesto cene prošlogodišnjeg, u vrednosnoj korpi ovog indeksa, počinje da participra cena kukuruza novog roda. U odnosu na cenu prošlogodišnjeg kukuruza registrovanu prošle nedelje, cena novog roda, koja je danas aktuelna, je niža za više od jednog dinara za kilogram. Kada se tome doda da je tokom ove nedelje registrovan i sezonski pad cene soje novog roda, od preko 3 din/kg, jasno je da blagi ovonedeljni rast cene pšenice nije mogao zaustaviti izraženu silaznu putanju indeksne vrednosti PRODEX-a. Aktuelna vrednost ovog pokazatelja najniža je još od 31.10.2013. godine.
Na današnji dan PRODEX beleži indeksnu vrednost od 200,36 poena, što je za 3,87 indeksnih poena niže nego prošlog petka.
SVET
Pšenica je ponovo zabeležila cenovni pad. Cena fjučersa je dotakla najniži nivo od juna 2010. Međutim, krajem nedelje je na osnovu špekulacija da će male vrednosti podstaći tražnju, cena ove žitarice ipak skočila. Takj skok je iznosio 0,9% i predstavlja najveći dnevni skok od 5. septembra. Na osnovu poboljšanja vremena, žetva jare pšenice u SAD-u se ubrzava. Ove nedelje je bila na nivou od 86%, što je samo 6% manje od petogodišnjeg proseka. Što se tiče rezultata kvaliteta useva, oni su mešoviti. Nedeljni izvoz pšenice u SAD-u je bio na nivou od 314.500 tona, što je razočaravajući nivo, dok je kumulativni izvoz za 27% manji od upoređujućeg podatka iz prošle godine.
Vrednosti kukuruza nastavljaju da beleže pad na osnovu očekivanja rekordne žetve u SAD-u. Međutim, sredinom nedelje javili su se problemi u obliku kašnjenja sazrevanja useva, kao i mestimičnih delova u poljima gde su se usevi osušili. Sve ovo je uticalo da žetva ide suviše sporo, te je ove nedelje ona dostigla nivo od 7% (4% prošle nedelje; 15% petogodišnji rekord).
Cena kukuruza je u poslednjih nedelju dana na čikaškoj berzi pala za 3,60%, dok je pšenica pojeftinila za 2,95 procentna poena.
Ista situacija kao i kod kukuruza, na osnovu očekivanja rekordne žetve, vrednosti soje nastavljaju sa padom. Crop Progress izveštaj od ponedeljka, pokazao je blagi pad rejtinga useva, na nivo od 71% dobar/odličan, što je i dalje mnogo bolje od prošlogodišnjih 50%. Žetva je na nivou od 3%, što je blago ispod proseka.
U poređenju sa prethodnom nedeljom soja je pojeftinila za 5,03%, a sojina sačma za 4,99%.
Fjučersi na pšenicu i kukuruz su u Parizu je nastavio sa cenovnim padom. U odnosu na prethotnu nedelju pšenica je jeftinija za 5,19%, a kukuruz za 2,68%. Pšenica je u Budimpešti pojeftinila za 0,11%, dok je kukuruz jeftiniji za 2,76%.
Na 9. Savetovanju o elektrodistributivnim mrežama Srbije održanom u Vrnjačkoj Banji kompanija „Meter&Control“ je predstavila pametna brojila, koja omogućavaju daljinsko upravljanje i kontrolu potrošnje električne energije. Dobijanjem IDIS sertifikata za brojila, kompanija „Meter&Control“ se svrstala u grupu od pet svetskih proizvođača koji ga poseduju, a čija delatnost pokriva kompletno svetsko tržište, kaže se u saopštenju ove kompanije.
Na ovoj konferenciji koja okuplja uvažene stručnjake iz elektrodistributivne delatnosti, stručna javnost je imala priliku da se upozna sa brojilima proizvedenim po najsavremenijim svetskim standardima, koja pružaju višestruke prednosti kao što su: uštede i povećanje efikasnosti u potrošnji električne energije, preraspodele snage na električnoj mreži i upravljanje prekidima električne energije. Brojila su namenjena za upotrebu kod domaćinstava i preduzeća. Na razvoju brojila je radio stručni tim od 30 inženjera kompanije Meter&Control, a vrednost investicije iznosi 3 miliona evra.
„U slučaju nestanka električne energije u jednom kvartu ili ulici, sistem to detektuje i omogućuje preraspodelu napajanja iz drugih pravaca, tako da potrošači ponovo dobijaju električnu energiju u vrlo kratkom roku. Ako potrošač hoće da se aktivnije uključi u kontrolu svoje potrošnje, njemu je na raspolaganju internet portal koji nudi elektrodistribucija, na kojem preko svog kućnog računara ili smart telefona može da dobije podatke o potrošnji i savete kako da je smanji“ – izjavio je Jovan Vujasinović, direktor kompanije “Meter&Control” i Predsednik Grupacije proizvođača opreme za merenje električne energije pri Privrednoj komori Srbije.
Sistem koji proizvodi kompanija „Meter&Control“ omogućava „humano isključenje“ pomoću kojeg se ograničava potrošnja na određeni broj kilovata, tako da potrošač može da ostvari svoje životne potrebe korišćenjem odobrene količine struje.
Kompanija „Meter&Control“ sa sedištem u Zemunu osnovana je 2008. godine i ima 60 zaposlenih.
Negativni trendovi u privredi se pojačavaju, privreda je po treći put od početke krize ušla u recesiju, a u ovoj godini očekujemo pad BDP za 1%, ocenjuju ekonomisti okupljeni oko Kvartalnog monitora,kvartalnog izdanja Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Kompanija „Fiat automobili Srbija“ (FAS) imala je promet od 774 mil EUR u prvoj polovini 2014. godine, dok je izvoz iznosio 753 mil EUR, saopštilo je u u Kragujevcu rukovodstvo tog preduzeća. To predstavlja rast prometa od 23%u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz porastao za 25, a proizvodnja za 20%, rečeno je novinarima u FAS-u.
„Postigli smo uspeh nakon više godina rasta i poslovanja kao aktivni investitor u Srbiji“, rekla je generalna direktorka FAS-a Silvija Verneti. Ona je istakla da je privremeni prekid proizvodnje koji se dogodio početkom septembra „normalna stvar“, jer potražnja na tržištu nije u stalnom porastu i dodala da je rad nastavljen normalnim tempom.
Prema njenim rečima, FAS će ponovo privremeno prekinuti proizvodnju ako to bude potrebno i imaće „fleksibilne planove“. Upitana da li ta fleksibilnost takođe podrazumeva otpuštanja, Verneti je kazala da ne postoje takvi planovi, ali da ne može da predvidi budućnost. „Posmatramo pažljivo razvoj tržišta“, rekla je Verneti.
Izvor: Beta
Ukupna devizna štednja u Komercijalnoj banci prešla je rekordnu sumu od 1,5 milijardi evra. Porast štednje u najvećoj domaćoj banci u Srbiji je od početka 2014. godine veći nego kod svih ostalih banaka zajedno.
Za samo godinu dana učešće Komercijalne banke u ukupnoj štednji u Srbiji povećano je sa 17,05% na 18,65%, čime je utvrđena liderska pozicija po štednji na tržištu.
Milijardu evra štednje Banka je imala 13. januara 2010. godine. Na kraju 2013. štednja je iznosila milijardu i 467 miliona evra, da bi krajem jula prešla cifru od 1,5 milijardi evra.
Trendove rasta štednje ne remeti ni činjenica da je ponderisana kamatna stopa na deviznu štednju u Srbiji, u poslednjih 5 godina prepolovljena i sada u skladu sa kamatama u okruženju, ali još uvek iznad evropskog proseka.
Komercijalna banka je najveća domaća banka u Srbiji, sa 24 filijale širom zemlje, 229 ekspozitura, 252 bankomata, više od 1.300.000 otvorenih računa i skoro 3.000 zaposlenih koji vode računa o 900.000 klijenata.
Dok je predsednik Evropske centralne banke govorio na konferenciji Centralne banke Litvanije, evro se našao blizu dvogodišnjeg minimuma nasuprot dolaru. Naime, sada se jedan evro može kupiti za 1,27 dolara.
Dragi je u Litvaniji izrazio nadu da će evropska valuta skromno porasti u drugoj polovini godine uz pomoć ECB-ovih stimulansa. U intervjuu za jedan litvanski medij objavio je da će pristati i na korišćenje nekih nekonvencionalnih metoda kako bi se izborio sa niskom inflacijom u monetarnoj uniji.
Inače, uprkos trenutnim problemima u pomenutoj uniji, Litvanija se priprema da početkom naredne godine postane 19-ta članica evrozone. Dragi je pohvalio baltičke zemlje za strukturne reforme koje su sprovele a posebno Litvaniju koja je “jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope. Prošle godine joj je BDP porastao za 3,3% dok je Unijin pao za 0,4%. Litvanija je zaista zapanjujuće uspela da resetuje svoju ekonomiju bez pomoći sa strane”.
Izvor: CNBC
Deficit republičkog budžeta na kraju avgusta ove godine iznosio je 128,3 milijarde dinara, a kad se uračunaju rashodi za projektne zajmove 137,5 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije. Budžetom za 2014. godinu predviđeni su prihodi od 929,9 milijardi, rashodi od 1.113 milijardi i deficit od 183 milijarde dinara.
U avgustu je deficit budžeta uvećan za 18,5 milijardi jer su prihodi iznosili 58,5 milijardi, rashodi 77 milijardi dinara. Poreski prihodi bili su 51,6 milijardi, a neporeski 5,8 milijardi dinara.Po osnovu donacija prikupljena je 1,1 milijarda dinara, od čega jedna milijarda za pomoć poplavljenim područjima. Prihodi budžeta su bili značajno manji nego u julu, pre svega zbog manje naplate akciza koja je iznosila 10,2 milijarde dinara, a manji su bili i prihodi od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) i od poreza na dobit.
U avgustu su rashodi budžeta bili najmanji od početka godine. Najveći deo rashoda činili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (21,1 milijarda dinara, od čega su dotacije penzionom fondu 20,2 milijarde) i plate (20,7 milijardi dinara).
Na nivou opšte države, u avgustu je deficit budžeta iznosio 19,5 milijardi, a za osam meseci ove godine 122,1 milijarda dinara, pri čemu su delovi centralne države i lokalnog nivoa vlasti trenutno u suficitu. Na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 7,3 milijarde, u Vojvodini 3,2 milijarde, a u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje 7,6 milijardi dinara.
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine iznosio 21,88 milijardi evra, što je 67,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U odnosu na juli, javni dug je uvećan za oko 940 miliona evra. Ukupne direktne obaveze države u avgustu su iznosile 19,2 milijarde evra, a indirektne 2,65 milijardi evra.
Na kraju 2013. godine javni dug iznosio je 20,14 milijardi evra, odnosno 63,8 odsto BDP. Javni dug je na kraju 2000. godine bio 14,17 milijardi evra, što je iznosilo 169,3 odsto BDP. Od tada je najniži iznos javnog duga bio 2008. godine i iznosio je 8,78 milijardi, odnosno 29,2 odsto BDP. Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.