Kao deo inicijative za opšte sniženje cena bankarskih proizvoda, ne ulazeći pri tome u poslovnu politiku banaka, Narodna banka Srbije objavljuje podatke po pojedinačnim bankama o troškovima korišćenja dozvoljenog prekoračenja po tekućim računima. „Objavljivanjem ovih podataka Narodna banka Srbije želi da građanima omogući da se na transparentan način upoznaju s javno dostupnim podacima i da na osnovu toga uporede banke i naprave adekvatan izbor bankarskog proizvoda koji odgovara njihovim potrebama i mogućnostima“, kaže se u zvaničnom saopštenju na sajtu NBS. Narodna banka Srbije podseća da je svojom inicijativom uticala na optimiziranje nivoa kamatnih stopa na štednju radi smanjenja cene izvora sredstava, što je omogućilo započeti pad kamatnih stopa na plasmane banaka i povećalo dostupnost finansijskih sredstava privredi i građanima.

Pre skoro dve nedelje napadnute su tri onlajn berze elektronske valute bitcoin, a ove nedelje virus „Poni“ pokrao je sredstva iz najmanje 85 „bitcoin novčanika“. Najpoznatija virtuelna valuta zbog toga je izgubila oko 33% svoje vrednosti u tri nedelje.

Prema podacima kompanije koja se bavi bezbednošću zaštitom podataka na internetu Trustwave elektronska valuta bitcoin pretrpela je dosad najveći udar „sajber-lopova“: virus „Poni“ inficirao je opljačkao 85 bitcoin „novčanika“. Predstavnici Bitcoin Foundation brže-bolje su reagovali saopštenjem da je taj napad na vreme obustavljen isključivanjem napadnutih servera, te da „su mere bezbednosti sve prefinjenije iz dana u dan“, te da se „sigurnost internet novčanika konstantno povećava“, ne rekavši pritom koja količina bitcoin sredstava je tom prilikom opljačkana.

Pre više od deset dana desio se još veći napad, na tri velika trejdera, odnosno elektronske berze ove virtuelne valute. Jpanski Mt. Gox, najveći trgovac bitcoinom, prošlog ponedeljka je podneo zahtev za bankrot, a tada je utvrđeno da je posle nekoliko meseci tehnoloških problema sa njegovog računa nestalo 744.000 bitcoina, odnosno 6% ukupne sume od 12,4 miliona bitcoina u opticaju. To je doprinelo da po prvi put od novembra vrednost bitcoina padne na ispod 500 dolara (u poređenju sa vrhuncem koji je dosegao čak 1.200 dolara).

Izvori: New York Times, Reuters

Sazrevanje i saturacija kineskog tržišta neminovno će se desiti, a prvi znaci su već tu: u poslednjem kvartalu 2013. prodaja je opala za 4,3% po prvi put od juna 2011. S druge strane, sledeći eksplozivan rast desiće se u Indiji: preko 200 miliona smartfonova ispod 100 dolara vrednosti isporučeno je u ovu zemlju prošle godine, u poređenju sa 70 miliona koliko je isporučeno u Kini. Treba imati u vidu da Kina ima svoje, sve veće i kvalitetnije proizvođače, ali tim pre će Indijski potkontinent postati nova meta stranim smartfon kompanijama.

Međutim, ekonomske (ne)prilike u svetu, a pogotovo ovom delu Azije, upućuju na povećanu potražnju tzv. low-cost pametnih telefona, najčešće baziranih na Android platformi. Prema podacima International Data Corporation (IDC) polovina prodatih smartfonova u Indiji prošle godine koštalo je ispod 120 dolara.

Izvor: CNBC

Na ovogodišnjem Kopaonik Biznis Forumu akcenat će biti na ključnim reformama javnog sektora. Srbija je već nekoliko puta u protekloj deceniji imala prilike da se poduhvati tih reformi, ali bezuspešno, a sada situacija postaje alarmantna i državni dug sve veći. 

„Srbija poprilično dugo ne servisira svoj državni dug – ne uzimamo sredstva i ne emitujemo hartije od vrednosti za potencijalne investitore. Već nekoliko puta smo bili na ivici bankrota, a mislim da će naredna kritična godina za našu ekonomiju biti 2017. Za takvu situaciju su pre svega krivi domaći političari koji već dugo vremena ne usvajaju savete ekonomista“, napomenuo je Dragan Đuričin, selektor ovogodišnjeg Biznis Foruma. U prilog takvoj tvrdnji ide i podatak da je javni dug Srbije 2008. iznosio 29,2% BDP, a prošle godine dostigao 60%.  „Danas je stvoren prinudan ambijent za reformu javnog sektora, zato što su neke ranije prilike bile propuštene. Struktura tih reformi je nepopularna u društvu, ali neophodna kako bi se zaustavilo državno zaduživanje“, istakao je tom prilikom Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije. Đuričin je dodao i da je jedan od glavnih „kamena spoticanja“ u domaćoj javnosti, koji će biti raspravljan na Biznis Forumu, to što se Srbija nalazi između dva moguća izbora: konstantnog privlačenja direktnih stranih investicija ili mučne reindustrijalizacije zemlje.

Vlahović i Đuričin su ispred Saveza ekonomista predstavljali učesnike i teme panel rasprava na narednom Kopaonik Biznis Forumu koji će biti održan od 4. do 6. marta ove godine, sa 500 gostiju, 100 učesnika i preko 60 akreditovanih novinara. Prema rečima organizatora, centralna tema „Promenimo Srbiju u Evropi koja se menja“ trebalo bi da adresira neophodne reforme u zemlji, ali i pitanje uklapanja Srbije u savremene tokove Evrope, koja i sama prolazi kroz strukturnu transformaciju. Među potvrđenim gostima biće premijer i ministri Vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora u zemlju, veliki broj najuspešnijih domaćih privrednika i ekonomista, ali i predstavnici različitih političkih partija, kako bi, kažu u Savezu, učešće u panel diskusijama donelo što više različitih mišljenja.