Nemačka je 19. septembra dobila novi zakon kojim se Srbija, Makedonija i BiH uvode na listu sigurnih zemalja. Stavljanje na tu listu ubrzaće proceduru i olakšati vraćanje građana tih zemalja koji traže azil u Nemačkoj u zemlje porekla. Nemačka vlada je obrazložila ove izmene zakona potrebom da se bolje pomogne onima kojima je zaista potrebna pomoć, pre svega Sirijcima koji beže od rata. Od 2010. Nemačka se suočava sa velikim porastom broja stranih državljana koji traže azil, a mnogi od njih dolaze iz zemalja Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim za putovanja u zemlje Šengenskog prostora.
Škotski premijer Aleks Samond (Alex Salmond) priznao je poraz opcije za nezavisnost na referendumu, i odlučio da podnese ostavku na mesto premijera i lidera partije, ali je odmah podsetio na obećanje o prenosu nadležnosti koje su Škotskoj dale vodeće britanske stranke – vladajući konzervativci i liberalne demokrate, i opozicioni labursti, ako na referendumu pobedi opcija protiv nezavisnosti.
Salmond je rekao da će, pošto je deset godina bio dominantna politička figura u Škotskoj, napustiti mesto premijera i lidera Škotske nacionalne partije u novembru, javlja Gardijan, pošto su rezultati referenduma pokazali da je za opciju ostanka u Velikoj Britaniji glasalo više građana Škotske nego što su to sugerisala istraživanja javnog mnjenja.
„Stranke koje su za uniju su obećale na kraju kampanje da će dati veća ovlašćenja Škotskoj i Škotska očekuje da se ta obećanja brzo i ispune“, rekao je on.
Britanski premijer je rekao da će ispuniti obećanje dato uoči referenduma o prenosu dela nadležnosti na regionalne vlasti u Škotskoj i najavio sličene mere i za Englesku, Vels i Severnu Irsku.
London bi, prema tom planu, trebalo da da šira ovlašćenja Škotskoj u oblasti fiskalne politike, trošenju budžeta i socijalnim davanjima. Plan, pre svega, predviđa da ubuduće škotske regionalne vlasti budu nadležne za prikupljanje poreza, odlučivanje o trošenju tih prihoda, kao i o sistemu socijalne zaštite.
Britanski premijer Dejvid Kameron je rekao da će ti planovi biti pripremljeni do novembra a predlozi zakona biti spremni do januara. Rekao je da će nova ovlašćenja biti odobrena za sva četiri konstitutivna dela Ujedinjenog Kraljevstva – Škotsku, Vels, Severnu Irsku i Englesku.
Prenos nadležnosti nije lak
Obećanja data Škotskoj, međutim, neće biti lako sprovesti jer su obećani rokovi kratki a drugi regioni, takođe, očekuju ustupke.
„Škotska je praktično sve dobila osim potpune nezavisnosti. Ovo će biti početak važnih pregovora. Mnogo toga je obećano ali je konteskt složen jer engleski i velški poslanici nisu zadovoljnim tim obećanjima“, rekla je profesorka za javne politike u Univerzitetu u Serlingu Emili Sejnt Deni (Emily Saint Denny).
Rok od 150 dana je vrlo kratak kada je reč o složneim ustavnim zakonima koje moraju da razmotre i oba doma britanskog parlamenta, rekao je profesor na Kraljevom koledžu u Londonu Nik Batler(Nick Butler).
Pojedini stručnjaci smatraju i da sprovođenje takvih reformi u žurbi ne bi bilo dobro. „Srljanje u nove zakone može kratkoročno izgledati dobro ali je malo verovatno da će to dati trajno rešenje“, ocenila je profesorka na Univerzitetu u Edinburgu Nikola Mekjuen (Nicola McEwen).
Ona je za AFP rekla da će Samondova Škotska nacionalna partija verovatno izneti svoje predloge o prenosu nadležnosti i da će se oni dosta razlikovati od onoga što je ponuđeno.
Iako je pobeda „ne“ opcije donela olakšanje većini u Velikoj Britaniji pa i svetu, uplašenom da bi prograšenje škotske nezavisnosti donelo niz sličnh pokušaja širom sveta i Evrope, analitičari u prvim reakcijama posle glasanja, kažu da je činenica da je 45% glasača bilo za nezavisnu Škotsku otrežnjujuća cifra posle koje je jasno da u Velikoj Britaniji mora doći do velikih promena u načinu funkcionisanja i donošenja odluka na unutrašnjem planu.
Nejasno je da li će rezultati škotskog referenduma imati odjeka kod birača drugih regija koje žele da se osamostale. Katalonski parlament usvojio je zakon koji poslanicima daje pravo da održe, kako su najavili, neobavezujuće konsultacije o nezavisnosti od Španije 9. novembra.Ovaj potez, načinjen dan pošto su škotski glasači odbacili nezavisnost, u suprotnosti je sa centralnom španskom vladom, koja je već saopštila da će katalonski zakon izneti pred nacionalni Ustavni sud, preneo je Frans pres.
Kompanija Allied Telesis je tokom proteklog perioda održala niz edukativnih programa, radionica i kurseva u cilju edukovanja svojih poslovnih partnera i IT stručnjaka iz Srbije i regiona. Radionice su bile koncipirane tako da budu potpuno besplatnog tipa dok su se kursevi plaćali, a trajali su od dva do tri radna dana zavisno od materije (oblasti) koja se obrađivala.
Prema rečima polaznika kurseva isti su bili tako osmišljeni da pojedinca, tj. polaznika pripreme za samostalan rad na projektima implementacije mrežnih rešenja i rešavanju najrazličitijih mrežnih problema na terenu. Na ovaj način kompanija Allied Telesis je svoje znanje iz oblasti umrežavanja ponudila budućim implementatorima modernih mrežnih inovacija, kao i svima koji ozbiljno prate ovu oblast.
“Švajcarska nije odolela krizi zbog jakog i stabilnog finansijskog sektora, već zato što ima produktivnu ekonomiju čiji oslonac je stručno obrazovanje”, rekao je Žan Danijel Ruh, švajcarski ambasador u Beogradu, na konferenciji kompanije Nestlé povodom nove inicijative za zapošljavanje osoba ispod 30 godina starosti. “Mladi ljudi treba što ranije da se uključe na tržište rada, da razvijaju veštine koje su poslodavcima potrebne ali i da stiču radne navike. Ja sam sa 12 godina počeo da radim subotom u fabrici a sa 15 sam ‘unapređen’ u nosača cigli na jednom gradilištu. Inače, bio sam jedini među vršnjacima koji je upisao gimnaziju i planirao dalje da se školuje, jer u Švajcarskoj ne žele svi da upišu fakultet – tamo se jako ceni manuelni rad i dobro se plaća. Kada sam se odlučio za gimnaziju, ljudi iz okruženja su me zadirkivali da ništa neću umeti da radim, jer je praksa većine dece iz mog grada bila da se što pre osamostale, odnosno da se iškoluju i pronađu posao. Takav je sistem vrednosti u Švajcarskoj: samo 25% mladih upisuje gimnazije, a potom i fakultete i više škole, a ostali prvo oko 13-te godine idu na praksu u razna preduzeća kako bi lakše odlučili čime žele da se bave, a kada odaberu buduće zanimanje već od 15-te ili 16-te godine imaju praktičnu nastavu u struci. Taj dualni sistem obrazovanja je u Švajcarskoj dao najbolje rezultate, pa ne vidim zašto ne bi mogao i u Srbiji”, dodao je ambasador.
U rešavanje problema velike nezaposlenosti mladih u našoj zemlji moraju se uključiti i kompanije i država, zaključeno je na ovoj konferenciji. Međunarodna kompanija Nestlé je pokrenula sopstvenu akciju suzbijanja nezaposlenosti sa ciljem da do 2016. godine zaposli oko 20.000 mladih ljudi u Evropi. “Inicijativu ‘Savez za mlade’ organizuje i ovdašnji ogranak kompanije – Nestlé Adriatic – nadajući se da će ona, osim što će mladima pružiti šansu da se zaposle ili steknu radno iskustvo, proizvesti i neku vrstu domino efekta tj. da će navesti i ostale kompanije da pruže šansu mladima. Naravno, mlade treba i motivisati da aktivno traže posao i da rade na sopstvenom usavršavanju”, rekao je Ansgar Borneman, generalni direktor kompanije Nestlé Adriatic. Prema rečima Davida Gaala, regionalnog HR menadžera kompanije Nestlé Adriatic, u Srbiji bi ova kompanija trebalo da zaposli 60 osoba starosti do 30 godina, i da stvori uslove da se još njih 90 obučava pomoću pripravničkih i sličnih programa.
Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u avgustu ove godine od ukupnog broja nezaposlenih mladi do 30 godina starosti su činili 26,3%. Drugim rečima 198.337 osoba iz ove starosne populacije je tražilo ali nije uspevalo da nađe posao, a zna se da postoji i određen broj onih koji niti rade niti su na evidenciji nezaposlenih.
“Poražavajuć je podatak da 19,5% osoba starosti između 15 i 24 godine niti je zaposleno niti je u procesu školovanja”, kaže Silvija Radinović, rukovodilac grupe za politike zapošljavanja i praćenje evropske strategije zapošljavanja iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Od ukupnog broja nezaposlenih 20,11% je bez ikakvih kvalifikacija (četvrtina njih nema ni osnovnu školu završenu), 58,5% ima srednje obrazovanje a 21,37% više i visoko. Iskustvo pokazuje da se najbrže zapošljavaju osobe koje su završile četvorogodišnje i trogodišnje srednje stručne škole, zatim visoko obrazovani a tek na kraju oni sa manje kvalifikacija, kaže Vesna Fabian iz Nacionalne slube za zapošljavanje. A velika je verovatnoća da će mladi koji su bez radnog iskustva, a ne rade duže od godinu dana, u ovom statusu ostati više godina jer im vremenom zastarevaju veštine.
Revizorsko-konsultantska kompanija EY Srbija (ranije Ernst&Young) priključila se inicijativi „Alliance for Youth“ u sklopu koje do 2020. godine u Srbiji planira da zaposli 100 novih mladih stručnjaka, dok će još 300 studenata imati priliku da iskustvo stekne na praksi u kompaniji. Navedena inicijativa koju je EY potpisao s kompanijom Nestlé osmišljena je s ciljem smanjenja gorućeg ekonomskog i socijalnog problema – nezaposlenosti mladih u čitavoj Evropi.
Sporazumom potpisanim u Vevey (Švajcarska), EY se obvezao da će do 2020. godine u čitavoj Evropi zaposliti 55.000 pripravnika i angažovati 35.000 praktikanta kojima će ponuditi priliku za lični razvoj, obuku i napredovanje. Kao deo globalne kompanije, EY Srbija, Bosna&Hercegovina i Crna Gora – uključuje se u ostvarivanje postavljenih ciljeva. U isto vreme, sprovođenje inicijative samo je nastavak prihvaćene prakse u Srbiji. Tako je u 2014. godini EY u regionu Srbije, Bosne&Hercegovine i Crne Gore zaposlio 25 mladih osoba koje su tek stekle svoje fakultetsko obrazovanje, dok je u 2013. godini bila osigurana praksa za 130 studenata. U naredne tri godine očekuje se zapošljavanje 100 mladih stručnjaka i 300 novih praktikanata.
„Čak i kada su se mnoge zemlje ekonomski oporavile i kada se pojavio novi optimizam na nivou globalne ekonomije, tvrdoglavo visoka stopa nezaposlenosti među mladima -16,1 odsto – i dalje je jedna od najvećih barijera za razvoj. Kompanija EY je ove godine proširila prošlogodišnje planove za davanje šanse novim nadama poslovnog sveta. Mi u EY, želimo da doprinesemo pozitivnim trendovima zapošljavanja u Srbiji“, rekla je Olivera Andrijašević, partner i rukovodilac sektora za reviziju i povezane usluge.
Inicijativa kojom se teži zaustavljanju rasta nezaposlenosti kod mladih u Evropi, priključile su se i neke od najvećih svetskih kompanija poput: AXA, Adecco, Cargill, Chep, DS Smith, Facebook, Firmenich, Google, Nielsen, Publicis, Salesforce.com, Twitter i White&Case, a projekat je prepoznat i podržan i od stane Evropske komisije. Navedeni partneri i osnivači projekta imaju za cilj da ostvare više od 100.000 novih radnih mesta za mlade.
Odbacite stare stereotipe: žene su sada većina među korisnicima igrica. Međutim, kao kreatora ili likova u igricima još uvek ih ima izuzetno malo.
Istraživanje koje je obajvila Međunarodna kancelarija za advertajzing pokazuje da su žene preuzele vođstvo u udelu u ukupnom broju gejmera na svetu. U odnosu na prethodno istraživanje od pre tri godine, njihov udeo je porastao za tri odsto, čime su prešle u većinu. Ova studija je rađena na velikom uzorku, ali njeni kritičari ukazuju da je osnovni problem u dobijanju ovakve statistike uzimanje u obzir igranje na mobilnim uređajima, kojima po broju dominiraju pametni telefoni.
Naime, ukoliko se uzme u obzir „tradicionalni“ vid igranja kompjuterskih igrica na desktop računarima, igara kao što je npr. „Call of Duty“, muškarci i dalje imaju veliku prednost. S druge strane, mobilne platforme i laka dostupnost igrica većeg raspona žanrova i svim društvenim grupama širom sveta doveli su do većeg uključivanja ženskog dela populacije. Žene najviše preuzimaju i igraju slagalice, društvene igrice, slaganje reči i logičke igrice. Ipak, londonski Telegraf navodi da je, s obzirom na ovakav prodor gejmerki, još uvek zabrinjavajuće mali broj programerki igrica i ženskih likova u njima: samo 3% programerki igrica u Velikoj Britaniji su žene.
Kasnije tokom dana kineski gigant u onlajn prodaji započeće prodaju svojih akcija na Njujorškoj berzi. Početna vrednost akcija Alibabe procenjena je na 68 dolara, što spada u gornju granicu ranijih predviđanja analitičara, prenosi BBC.
Alibaba servisira više od 80% onlajn prodaje u Kini, pa se ukupna vrednost kompanije trenutno procenjuje na 167,6 milijardi američkih dolara, odnosno više od korporativnih giganata kakvi su Walt Disney ili Boeing. Očekuje se da će danas biti ostvarena prodaja akcija Alibabe u visini od 21,8 milijardi dolara, što će ostati zabeleženo kao jedna od najvećih dosadašnjih flotacija na Njujorškoj berzi.
Očekuje se da će vrednost akcija dodatno porasti u prvim satima po početku trgovanja u Njujorku, kao i da će jedan od suvlasnika kompanije, američki Yahoo prodati akcije u vrednosti od oko 8 milijardi dolara.
Alibabu je pre 15 godina osnovao bivši učitelj Džek Ma.
Na današnjem trgovanju na Londonskoj berzi zabeležen je rast indeksa FTSE 100 za 0,75% po proglašenju rezultata referenduma na kojem su Škotlanđani odlučili da ostanu deo Ujedinjenog Kraljevstva.
Tokom prethodnih nekoliko nedelja, uoči škotskog referenduma, vrednost britanske funte je padala, ali se preko prethodne noći i sabiranja rezultata referenuduma, funta povratila i dostigla dvogodišnji maksimum prema evru i dvonedeljni prema američkom dolaru.
Sedamdesetogodišnji Elison, peti najbogatiji čovek na planeti, sa procenjenom imovinom od 51,3 milijardom dolara, stupio je sa mesta direktora softverskog giganta posle 37 godina provedenih na toj poziciji.
Elison je zajedno sa Bobom Majnerom i Edom Outsom osnovao Orakl (Oracle) 1977. godine. Od tada je na mestu izvršnog direktora ove uspešne globalne kompanije. U saopštenju datom povodom njegovog odlaska sa mesta izvršnog direktora kaže se on „namerava da prestane da radi puno radno vreme kako bi se više posvetio poslovnoj strategiji i daljem tehnološkom razvoju“.
Elison će ostati predsednik UO kompanije a na mestu izvršnog direktora zameniće ga Mark Hurd i Safra Kac, koji će podeliti dužnosti po poslovnim segmentima.
Na Trgu republike juče se pojavila ekološka kuća od slame koja služi kao najava Organic Live Festa, festivala održivog razvoja, koji se održava 20. i 21. septembra u Topčiderskom parku.
Ovaj festival promoviše energetsku efikasnost, između ostalog, promovisanjem zelenog pasoša i projektom EKO KUĆA. Naime, tokom festa ljudi će graditi eko kuću u Topčiderskom parku. Jedna polovina kuće biće građena na “starinski” način (od bala slame), a druga novim tehnologijama i izolacionim materijalima (drvo, blok, vuna, crep). Krov nosi solarne kolektore za zagrevanje vode i panele za proizvodnju el. energije koji napajaju klima uređaj. Tu je i kotao na bio masu (pelet). Učesnici su renomirane kompanije koje u svojoj ponudi imaju energetski efikasne proizvode. Eko kuća svim posetiocima, kroz primer gradnje na licu mesta, daje uvid u prednosti ekoloških proizvoda, kao i način dobijanja zelenog pasoša.
Osim toga, Organic Live Fest u ponudi ima i ulicu organske hrane, trg eko vozila na kojem će posetiocima biti omogućene besplatne test vožnje, naučni kutak u kojem će nizom ekoloških radionica najmlađoj populaciji biti približena tematika festivala, ali i kulturno ćoše, štandove za promociju fizičke aktivnosti i zdravog života i dečije igraonice.
Jedan od sponzora festivala je ProCredit banka, jedna od prvih u našoj zemlji koja je počela da daje kredite za energetsku efikasnost, za privredu, poljoprivredu ali i za stanovništvo. Banka je do sada isplаtilа preko 60 miliona eura zа finаnsirаnjе invеsticiја u energetsku efikasnost. Procena efekata ovih unapređenja u energetskom i ekološkom pogledu je da omogućavaju uštede energije od blizu 30 miliona kWh i smanjenje emisija ugljen – dioksida od 15 hiljada tona godišnje. Iz banke poručuju građanima da, ako odluče da povećaju energetsku efikasnost u svojim domovima, ne samo što će tako dugoročno raditi za dobrobit svoje planete, već mogu i da uštede do dve plate godišnje – postavljanjem odgovarajuće toplotne izolacije u kućnom budžetu može se ostvariti ušteda i od 700 evra godišnje.