Investitori povlače novac sa tržišta u razvoju po do sada nezabeleženo brzom tempu, a tom ubrzanju doprineli su juče novi razočaravajući rezultati poslovanja kineske privrede i odluka Fed da ostane pri svojoj politici zatezanja monetarne politike. Od Turske do Brazila, domaće valute zabeležile su značajan pad uprkos potezima centralnih banaka Turske i Južne Afrike da povećanjem referentne kamatne stope zaustave dalje klizanje valuta, javljaju agencije. Mađarska forinta takođe je izgubila na vrednosti i sada se za jedan evro dobija 310 forinti sa tendencijom daljeg slabljenja. Dinar je povratio nešto od svoje vrednosti, odnosno 0,1 odsto u odnosu na jučerašnji dan.
Prošle nedelje se trgovalo samo sa robe, od kojih su dve bile u padu. Tri prometovane robe su kukuruz, pšenica i soja. To su trenutno jedine robe gde kupci i prodavci pronalaze međusobni interes u trgovanju. Kako godina odmiče, tako se ponašanje tržišnih učesnika vraća u uobičajene tokove. To po pravilu podrazumeva uzdržanu i pasivniju tražnju od ponude, što samo po sebi dovodi do manjih prometa. U periodu 20.01.-24.01.2014. godine preko „Produktne berze“ realizovan je promet od ukupno 1.054 tona robe. To je za 9,53 % manje od fizičkog obima prometa u prethodnoj nedelji. Vrednost robe iznosila je ukupno 24.430.230 dinara, ili 14,91% manje nego što je iznosila vrednost prometa u prethodnom nedeljnom periodu.
Cene žitarica su u padu. Kukuruz je sa 15,10 din/kg bez PDV sa samog kraja prošle godine vrlo brzo otišao na nvio od 16,00 din/kg u prvoj nedelji januara. Očekivani rast bio je takođe očekivano kratkog daha, pa se ovo tržište ponovo stabilizovalo, a cene vratile na startnu poziciju sa početka godine od 15,10 din/kg, što je bila preovlađujuća cena tokom protekle nedelje. U toku same nedelje cena je postepeno padala sa 15,30 din/kg, preko 15,20 din/kg, pa 15,10 din/kg, da bi se na samom kraju nedelje zaustavila na vrednposti od 15,00 din/kg. Prosečna cena trgovanja u nedelji za nama iznosila je 16,62 din/kg ( 15,11 bez PDV), što je u odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji niža cena za 3,63%.
Vrlo pasivno tržište pšenice ne daje prostora za iole kompetentniji komentar. Naime, tek jedan zaključeni kupoprodajni ugovor i to po ceni od 22,00 din/kg ( 20,00 bez PDV) omogućio je statističko poređenje ove cene sa prosečnom cenom iz prethodne nedelje, a ta srtatistika nam govori da je ova registrovana cena za 1,36% manja nego prosek cene u prethodnoj nedelji.
Za razliku od pšenice sojom se trgovalo tokom cele nedelje, a šest kupoprodajnih ugovora je definisalo prosečnu cenu trgovanja na nivou od 61,22 din/kg (55,66 bez PDV), što je rast u odnosu na prethodnu nedelju za čak 8,59%. Poslednjeg dana prošlonedeljnog trgovanja zaključena su dva ugovora po ceni od 56,50 din/kg bez PDV, što je nov cenovni rekord soje roda 2013.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Dva artikla su, tokom protekle nedelje, apsolutno dominirala u strukturi ovonedeljnog prometa na “Produktnoj berzi”. U pitanju su bili kukuruz i soja, dok je od ostalih listiranih proizvodna, registrovana još samo jedna kupoprodaja pšenice.
Kukuruz je, tokom čitave nedelje, beležio kontinuirani pad cene. Prošlog petka trgovanje kukuruzom zatvorilo se na cenovnom nivou od 15,50 din/kg, bez PDV-a, da bi već od ponedeljka njegova cena padala i to dnevno, po 10 para za kilogram. Na današnji dan za kilogram kukuruza plaća se 15,00 din/kg, bez PDV-a.
Istovremeno cena soje je u porastu i to veoma izraženom. Prošle nedelje za kilogram soje se plaćalo 52,20 din/kg, bez PDV-a, a zatim je, tokom nedelje za nama, cena rasla iz dana u dan. Danas je cena soje dostigla nivo od 56,50 din/kg, bez PDV-a.
Jedan jedini berzanski ugovor na tržištu pšenice ipak ukazuje da je i na ovom kao i na tržištu kukuruza trenutno prisutan cenovni pad, s obzirom da je registrovana cena od 20,00 din/kg bez PDV-a, za pola dinara, po kilogramu, niža nego prethodne nedelje.
Kako kukuruz i pšenica dominiraju u vrednosnoj korpi PRODEX-a, drastičan rast cene soje mogao je tek da ublaži, odnosno donekle kompenzira uticaj ovonedeljnog pada cene kukuruza i pšenice na berzanski indeks. PRODEX na današnji dan beleži vrednost od 210,50 poena, što je za 1,08 indeksnih poena niže nego prošlog petka.
SVET
Vrednosti pšenice, počele su da se oporavaljaju. Naime, vrednosti su skočile na osnovu špekulacija da bi cene, koje su na najnižem nivou poslednje tri godine, mogle podstaći tražnju. Na srednjem zapadu, očekuje se nastavak hladnog vremena, koje vrlo lako može optetiti useve pšenice, pogotovo u istočnim oblastima, koji nisu pod snežnim pokrivačem. Globalna proizvodnja pšenice, vrlo lako bi mogla da se popne na rekordan nivo od 712.66 miliona tona, ili +8.6%, na osnovu većih useva u Australiji, Kanadi i Rusiji. Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 319.000 tona, što predstavlja pad od oko 20% u odnosu na prethodni četvoronedljni prosek.
Vrednosti kukuruza su gotovo čitave nedelje beležile konstantan rast. Doprinos ovakvom nedeljnom rastu najviše je donela veća potražnja za stočnu ishranu. Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 821.000 tona, odnosno kumulativno 29.5 miliona tona, ili +123% u odnosu na prošlu godinu, a najveću ulogu u kupovini imali su Egipat, Japan i Meksiko.
U poređenju sa poslednjim danom trgovanja u prošloj nedelji martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 0,46%, dok je fjučers na kukuruz pao za 0,23%.
Usled praznično skraćene radnje nedelje trogvine, američki fjučersi soju su od početka do kraja sedmice izgubili na snovoj snazi skoro 3%.
U odnosu na prošlu nedelju, martovski fjučers na soju je za 2,89% jeftiniji, dok je, takođe, martovski fjučers na sojinu sačmu u odnovu na prošlu nedelju jeftiniji za 3,08%.
Vrednosti pšenice, počele su da se oporavaljaju. Naime, vrednosti su skočile na osnovu špekulacija da bi cene, koje su na najnižem nivou poslednje tri godine, mogle podstaći tražnju. Na srednjem zapadu, očekuje se nastavak hladnog vremena, koje vrlo lako može optetiti useve pšenice, pogotovo u istočnim oblastima, koji nisu pod snežnim pokrivačem. Globalna proizvodnja pšenice, vrlo lako bi mogla da se popne na rekordan nivo od 712.66 miliona tona, ili +8.6%, na osnovu većih useva u Australiji, Kanadi i Rusiji. Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 319.000 tona, što predstavlja pad od oko 20% u odnosu na prethodni četvoronedljni prosek.
Vrednosti kukuruza su gotovo čitave nedelje beležile konstantan rast. Doprinos ovakvom nedeljnom rastu najviše je donela veća potražnja za stočnu ishranu. Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 821.000 tona, odnosno kumulativno 29.5 miliona tona, ili +123% u odnosu na prošlu godinu, a najveću ulogu u kupovini imali su Egipat, Japan i Meksiko.
U poređenju sa poslednjim danom trgovanja u prošloj nedelji martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 0,46%, dok je fjučers na kukuruz pao za 0,23%.
Usled praznično skraćene radnje nedelje trogvine, američki fjučersi soju su od početka do kraja sedmice izgubili na snovoj snazi skoro 3%.
U odnosu na prošlu nedelju, martovski fjučers na soju je za 2,89% jeftiniji, dok je, takođe, martovski fjučers na sojinu sačmu u odnovu na prošlu nedelju jeftiniji za 3,08%.
H&M Grupa je od 1. decembra 2012. do 30. novembra 2013. imala rast prodaje u lokalnim valutama od 9%, a konvertovano u švedsku krunu rast od 6%, odnosno prodala je robu u vrednosti od 14,528 miliona evra.
Zabeležila je i rast profita posle oporezivanja od 2,545 miliona evra, ali su joj i trošokvi konverzije valuta bili povećani.
U toku 2013. H&M Grupa je otvorila 356 novih prodavnica (pa i kod nas) da bi na kraju godine konačno imala 3.132 lokala širom sveta.
Nije daleko od istine ono što se priča: Google je preuzeo ovu čikašku telekomunikacionu kompaniju samo zbog dragocenih patenata. Tako ispada da ova kupoprodaja i nije bila toliko katastrofalna (kao što, ipak, jeste: kupili su je za $12.5mlrd a prodaju je za $2.9mlrd). Na duge staze, videće se da li je i na koji način Google, eventualno, profitirao od Motorolinih inovacija. Motorola je oduvek imala izvanredno odeljenje za razvoj, sa višedecenijskim ugovorima za proizvodnju vrhunske opreme i tehnologije.
Čajna Dejli, Rojters i NYT, svaki od ovih medija nezavisno, tvrde da se kompanija Lenovo sprema da preuzme Motorolu iz Guglovih ruku. Izveštaji potvrđuju prodaju na tri milijarde dolara. Gugl je prvobitno kupio Motorolu za $12.5 milijardi, a potom je za $2.35 milijardi prodao jedan deo te kompanije (pogon za razvoj i proizvodnju video i TV opreme). Ako su ovi izveštaji tačni, Gugl će, od preostalih $10mlrd troška za kupovinu Motorole, naplatiti od Lenova samo tri milijarde. To znači da će Gugl imati sedam milijardi dolara „čistog gubitka“ od svoje kupoprodaje Motorole.
Motorola je gubila novac , ali se činilo da će uslediti preokret i to u punom zamahu. Gugl je rasprodao delove Motorole koje ne želi, uključujući i pomenutu set-top boks diviziju kao i još nekoliko fabrika, dok su, takođe, usledila i otpuštanja značajne količine osoblja. Gugl je instalirao svoje direktore u vrh kompanije, angažujući bivšeg šefa DARPA–e za pokretanje odeljenja za istraživanje i razvoj (R&D). Izgledalo je kao da Gugl razume svoj zadatak u vezi Motorole, u više navrata ponavljajući da bi za preokret u Motoroli trebalo obrisati dotad dobro utemeljen“18-mesečni razvoj“ opreme. Izgleda da je Gugl, isključivo zbog Motorolinog odeljenja za istraživanje i razvoj – kao i njegovih patenata – zapravo, jedino i kupio ovu čikašku telekomunikacionu kompaniju.
Nedavni proizvodi, kao što su Moto X i Moto G bili su dobro primljeni, pa čak i inovativni, a direktor Motorole nedavno je govorio o izgradnji smartfona čija bi cena bila samo $50. Ako Google proda Motorolu za $3 milijarde, kupac će uzeti kompaniju s problemima, uraditi u njoj sva čišćenja, postaviti je na dobru poslovnu putanju – a ipak će izgubiti još gomilu novca.
Dokumenti kažu da je prodajna cena „oko US$ 2,91 milijardi (podložno određenim korekcijama)“. Evo kako su zvaničnici Gugla opravdali ovu prodaju:
„Tržište smart telefona je super konkurentno, i, da bi se na njemu napredovalo, jedino što pomaže jeste biti potpuno posvećen isključivo tom zadatku – proizvodnji mobilnih telefona. Ovo je razlog što verujemo da će Motorola bolje poslužiti kompaniji kao što je Lenovo, koji ima brzorastući biznis prodaje smartfona, i jer je najveći (i najbrže rastući) PC proizvođač na svetu. Ovaj potez će omogućiti Guglu da svoju energiju usmeri na razvojne programe i inovacije, preko Android ekosistema, za dobrobit svih svetskih korisnika smart telefona. Uzgred, ovo nije signal da ćemo u budućnosti praviti neke veće pomake usmerene na neku drugu proizvodnju hardvera. Dinamika i zrelost pristupa kojeg imamo za domaća tržišta kao i za prenosnu tj odevnu (wearable) mobilnu opremu, na primer, veoma se razlikuju od industrije mobilnih telefona. Uzbuđuju nas sve potencijalne mogućnosti koje bi imala proizvodnja sjajnih novih proizvoda za korisnike, a u okviru tih novih ekosistema.“
Google će zadržati Motoroline patente, što čini da ih bolna rana usled gubitka sedam milijardi dolara peče malo manje. Dogovor još uvek čeka na odobrenje od strane SAD i Kine. A dok se to ne desi, Google izjavljuje kako je ovo „posao, kao i obično“.
Centralna banka Južne Afrike neočekivano je povećala referentnu kamatnu stopu, očigledno prateći odluke centralnih banaka drugih zemalja u razvoju, pre svega Turske i Brazila. Naime, u ovoj zemlji je stopa sa 5% podignuta na 5,5% iako je Blumbergov tim analitičara predviđao da će referentna kamatna stopa mirovati.
Ni ovo međutim nije pomoglo očuvanju stabilnosti valuta zemalja u razvoju koje padaju delom zbog usporavanja kineske privrede a delom i zbog odluke Fed-a da ostane pri svojoj politici zatezanja monetarne politike. I danas je južnoafrička valuta rand pala, i to za 1,9% na 11,25 randa za dolar.
Izvor: Blumberg
Pebble, spoj elektronskog čitača i ručnog časovnika, je otpočeo revoluciju „pametnih“ sprava koje se nose na ručnom zglobu. Drugi model ovog proizvođača, Pebble Steel će izgleda biti prvi pametni sat koji bi ljudi zapravo želeli da nose.
Prvi sat je bio dizajniran kao ispomoć pametnom telefonu i izgledao je nekako hladno i futuristički, ali Pebble Steel je napravljen tako da liči na običan muški sat. Izgleda kao časovnik koji možete nositi na posao ili u noćni provod bez privlačenja neželjene pažnje. On je naime 6 milimetara kraći i 2 milimetra uži od svog prethodnika, a njegov kaiš se proizvodi od nerđajućeg čelika, matiranog crnog metala ili od crne kože. Displej Pebble Steela podseća na tradicionalni sat a celokupna sprava se veoma udobno nosi, piše u kritici časopisa Wired.
Iako malo drugačijeg izgleda, ovaj časovnik ima iste funkcije kao originalni Pebble sat a aplikacije su dizajnirane specijalno za njega. Korisnici su međutim limitirani na korišenje 8 aplikacija istovremeno, kako bi uređaj bio brži i pregledniji.
Da podsetimo, Pebble je najuspešinji projekat Kikstartera, virtuelne platforme koja kreativcima pomaže da bez posrednika pronađu finansijere za svoje projekte. Ideja o pametnom satu je prvobitno odbačena od strane institucionalizovanih investitora, ali je odmah prihvaćena na Kikstarteru. Interesovanje posetilaca sajta za Pebble je odmah bilo veliko, tako da je realizaciju ovog projekta u startu finansiralo više od 85.000 ljudi.
Kompanija Swisslion Takovo odlučila je da svoje poslovanje preorijentiše na primenu cloud tehnologije.
S obzirom na činjenicu da zaposleni koji rade na terenu često putuju, međusobna komunikacija je bila znatno otežana, što je u pojedinim slučajevima prouzrokovalo povremena operativna usporenja u ovoj kompaniji. Upravo zato, menadžment Swisslion Takovo je odlučio da implementira Microsoft Office 365 paket u svoje poslovanje i na taj način olakša svakodnevnicu svojih zaposlenih i stane na kraj svojim problemima.
Iz firme Extreme, koju je kompanija Swisslion Takovo odabrala za implementaciju Office 365, kažu da je ova platforma pogodna za implementaciju tamo gde je važno smanjenje inicijalnih troškova i kreiranje brzih rezultata kroz primenu. „Firma Extreme je uvek usmerena na unapređenje poslovanja svojih klijenata uz pomoć savremenih softverskih tehnologija. Office 365 je baš takva tehnologija koja nam dozvoljava da u veoma kratkom roku implementiramo servise za komunikaciju i međusobnu saradnju zaposlenih, da se fokusiramo na samu upotrebu i primenu tehnologije, a manje na kreiranje tehničkih preduslova za implementaciju“, reči su Vladimira Ljubibratića, izvršnog direktora u kompaniji Extreme.
Office 365 paket i Cloud servis, pomažu kompanijama da na lak i uspešan način interno organizuju i dele informacije, a u cilju brzog reagovanja na zahteve klijenta i prilagođavanja poslovanja brojnim izazovima. Office 365 je postao jedan od proizvoda sa najvećom stopom rasta u istoriji kompanije Microsoft, jednostavno se prilagođavajući potrebama i budžetima malih, srednjih i velikih preduzeća širom sveta, što od nedavno uključuje i Srbiju.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič otišao je na bolovanje zbog plućnih problema i visoke telesne temperature, saopšteno je na sajtu predsedništva.
Nema naznaka koliko dugo bi Janukovič mogao da odsustvuje i da li će uopšte biti u stanju da obavlja bilo koje predsedničke dužnosti, a za to vreme politička kriza u zemlji se nastavlja.
Da podsetimo, u utorak je ukrajinski premijer Mikola Azarov dao ostavku, što nije uticalo na smirenje protesta – demonstranti se izgleda neće povući sa ulica dok i Janukoviču ne vide leđa.
U jednom u seriji poteza čiji cilj je da se reši kriza u zemlji, parlament je ove nedelje izglasao ukidanje spornog zakona protiv demonstracija i doneo zakon o amnestiji osudjenih demonstranata.
Izvor: Gardijan
Leonid Kravčuk, prvi ukrajinski predsednik po sticanju nezavisnosti (od 1991. do 1994.), upozorio je danas da se ova zemlja nalazi na „ivici građanskog rata“ i pozvao narodne poslanike da učine sve kako bi se pronašao izlaz iz krize.
“Ovo je revolucija. Ovo je drastična situacija u kojoj moramo reagovati sa velikom odgovornošću”, rekao je on u skupštinskoj sednici posvećenoj izlasku iz krize koja Ukrajinu potresa već dva meseca i tokom koje je u sukobima do sada život izgubilo najmanje troje ljudi.
Da podsetimo, juče, prvog dana ove vanredne sednice, poslanici su glasali za ukidanje zakona kojima se ograničava pravo na demonstracije, usvojenih 16. januara. Ali danas bi trebalo da se pozabave još osetljivijim pitanjem – amnestijom za demonstrante uhapšene tokom sukoba sa policijom.
Izvor: Novinite
Coursera, poznati američki provajder besplatnih onlajn fakultetskih kurseva, koji se inače ponosi prenošenjem znanja u zemlje trećeg sveta, blokirao je pristup studentima iz Sirije, Irana, Kube i još nekoliko zemalja koje su pod sankcijama od strane SAD.
Coursera inače već neko vreme pruža besplatno znanje za 22 miliona studenta širom sveta.
Međutim, sada se ispostavilo da američki savezni zakoni zemljama koje su pod trgovinskim i ekonomskim sankcijama zabranjuju pristup široj listi dobara i usluga u ovoj zemlji.
Portparol Coursere izjavio je da se ove zabrane odnose i na edukativne institucije i da oni sada traže rešenje za pomenuti problem.
Više o tome možete pročitati na ovom linku.