Situacija na odbrani od poplava od reke Mlave u poslednjih šest sati se pogoršala. Mlava je probila nasipe kod Bratinca, Maruljevca i Bradarca. Preliva nasip kod sela Bradarac, gde su angažovani predstavnici vojske, meštani i zaposleni u PD “TE-KO Kostolac” i ostalim privrednim društvima u Kostolcu.
Na svečanosti u izložbenom holu Narodne banke Srbije dodeljene su nagrade pobednicima ovogodišnjeg konkursa „Betina fotografija godine“. Autori najboljih fotografija ove godine su Saša Čolić iz beogradskog kolektiva profesionalnih fotografa Kamerades, Neja Markičević iz hrvatske agencije Cropix i Dado Ruvić iz agencije Rojters iz Sarajeva koji zbog nevremena nije stigao na svečano uručenje nagrade.
“Zahvaljujući vašim fotografijama i svi mi postajemo svedoci važnih događaja u protekloj godini jer Betina fotografija godine zaista uživa veliki ugled među profesionalnim fotoreporterima u regionu”, navodi se u saopštenju kompanije „Danube Foods“ grupe, koja je bila i pokrovitelj ovog jubilarnog desetogf konkursa „Betina fotografija godine“.
Juče je na vanrednoj sednici Izvršnog odbora Kompanije Tigar doneta odluka da i pored otežanih uslova poslovanja ova kompanija ostane društveno odgovorna i donira 1.700 pari gumenih čizama kriznim štabovima u Beogradu, Valjevu, Loznici i Čačku. Ova područja su izabrana na osnovu zahteva sektora za vanredne situacije Republike Srbije.
S obzirom na činjenicu da su nas zadesile do sada neviđene poplave, logično bi bilo očekivati još ovakvih humanih akcija, međutim, nažalost, čuju se i potpuno drugačije vesti. Naime, ljudi su juče i danas na društvenoj mreži Tviter masovno javljali o “poslovnoj odluci” pojedinih trgovaca u Srbiji da skoro dvostruko podignu cene najtraženijoj robi. Tako ljudi pišu da je u Valjevu cena gumenih čizama skočila sa 1.700 na 3.200 dinara, a u Loznici balon vode sa 60 na 160 dinara. Očekuje se objava imena ovih trgovina, jer su građani odlučni da ih ubuduće bojkotuju.
Dotle, jedini podaci kojima raspolažemo su “tvitovi” o ovoj neslavnoj praksi.
Velike poplave u Srbiji teško će pogoditi sektor poljoprivrede i i uticati na rast cena zelene pijace i hrane u maloprodaji, što će se odraziti na inflaciju i smanjenje ionako male kupovne moći stanovništva, kažu za Boznis i Finansije ekonomisti Miladin Ševarlić i Saša Đogović. Manji prinosi u poljoprivredi će imati negativan efekat i na ovogodišnji rast bruto društvenog proizvoda BDP, koji je Narodna banka Srbije već prošće nedelje smanjila na 1%.
„Sve biljne kulture koje su direktno u poplavnoj zoni su nepovratno uništene, a praktično smo izgubili čitavu godišnju proizvodnju trešanja i jagoda s obzirom da su se poplave desile u voćarskim krajevima zemlje. Pošto to voće čini dobar deo naše poljoprivredne proizvodnje namenjene izvozu, možemo pretpostaviti da ćemo pretrpeti gubitak od nekoliko stotina miliona evra u ovogodišnjem izvozu“, ističe za sajt „Biznisa & Finansija“ profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, uz ogradu da još iako još moramo da sačekamo prve procene načinjene štete. Prema njegovim rečima, osim uništenih zasada pojedinih biljnih kultura doći će i do indirektne štete usled potrebe za kasnim ponovnim sejanjem pšenice.
Malo reči u javnosti je protekla dva dana bilo o velikoj šteti načinjenoj u stočarstvu u pogođenim oblastima, a profesor Ševarlić ističe da su bujice u Zapadnoj i Centralnoj Srbiji mnogim meštanima odnele prasad i svinje, ali i čitave redove košnica.
U protekloj deceniji Srbija je već nekoliko puta doživela periode teških poplava, pa se već sa sigurnošću može govoriti o učestalosti sličnih nepogoda i u skorijoj budućnosti. Kako bi ubuduće sprečili velike štete neophodno je da država napravi prioritet postojećih infrastrukturnih projekata i završi započeto, smatra naš sagovornik. „Osim završetka najavljenih projekata takođe je potrebno izgraditi i veći broj malih akumulacija u brdskim područjima koji bi zahvatili bujične tokove narednih „srpskih cunamija“ i na taj način obuzdali njihovu razornu snagu“, napominje profesor Ševarlić i svoje reči ilustruje primerom iz Preljina, gde je rečica Čemernica u roku od nekoliko sati narasla više metara i probila lokalni bedem debeo 15 metara.
Poplave u Srbiji odraziće se nepovoljno na cene voća i povrća, smatra ekonomista Saša Đogović. „Uz jednokratni porast cena voća i povrća možemo očekivati da će dalje oslabiti i već niska kupovna moć stanovništva. Ovakva elementarna nepogoda mogla bi da dovede do probijanja ciljane godišnje inflacije (4,5%) na kraju godine, kao i smanjenja procenjenog BDP (1%) u 2014. i njegovog kretanja u iznosima između 0,5-1,0%“, kaže Đogović.
Nisu samo poljoprivrednici u potopljenim područjima ugroženi, već je voda poplavila i mnoga preduzeća koja se bave proizvodnjom i ugrozila njihovo poslovanje, u najboljem slučaju u narednih mesec dana, a načinjena je velika šteta i u lokalnoj saobraćajnoj mreži. Iz inostranstva se možemo nadati samo prvoj pomoći u smislu neophodne opreme ili spasilačkih timova, ali ne baš i novčanim sredstvima za saniranje štete. „U Vladi Srbije postoji ministarstvo bez portfelja zaduženo i za vanredne situacije pa možemo reći da neka sredstva u budžetu postoje planirana za ovakve slučajeve. U junu, kada će biti prvih konkretnijih procena o načinjenoj šteti, doći će na red i rebalans državnog budžeta, pa pretpostavljam da će neka sredstva za njenu sanaciju biti prebačena iz drugih resornih ministarstava“, zaključuje Đogović za sajt „B&F“.
Kako navode iz britanskog Kabineta za nacionalnu statistiku 20 % odraslih koji imaju bar jednu univerzitetsku diplomu – dakle, više od dva miliona ljudi – danas poseduje bogatstvo koje se meri milionima, što znači da skoro desetina odraslog stanovništva Britanije danas poseduje imovinu, zemljište i ušteđevinu. Ukupan broj milionera u Britaniji porastao je za 50 % u poslednje četiri godine uprkos finansijskoj krizi. To je doprinelo i većem finansijskom raskoraku između ljudi sa različitim nivoima obrazovanja. Samo 3 % ljudi bez završenog visokog obrazovanja poseduje imovinu u vrednosti većoj od jednog miliona.
Prema izveštaju Kabineta za nacionalnu statistiku Kraljevine, ukupno bogatstvo koje se nalazi u privatnom vlasništvu iznosilo je skoro 6 biliona u periodu između 2010. i 2012. godine. Ovo je broj veći od ukupnog broja proizvedenih dobara i usluga koje zemlja proizvede svake godine i ekvivalent je trinaestogodišnjoj potrošnji vlade. Najveće povećanje je zabeleženo u vrednosti privatnih penzija koje su skočile sa 2,9 na 3,6 biliona funti. Imovina u vidu poseda imala je vrednost od 3, 5 biliona funti, a lična svojina svih građana iznosila je 1,1 biliona funti.
Iz Kabineta za obrazovanje navode da ovakvo imovinsko stanje svih onih koji poseduju fakultetske diplome svakako podstiče srednjoškolce da se u većem broju opredeljuju za visoko obrazovanje jer će na taj način u budućnosti oni biti ti koji će širiti bogatstvo i otvarati nove mogućnosti za zemlju. Međutim ovakva situacija podstiče veću razliku između bogatih i siromašnih. Dok četvrtina svih domaćinstava ne može da isplati rate za kredite 7% ukupnog stanovništva poseduje personalizovane registarske tablice na automobilima, a 10% najbogatijih domaćinstava u Britaniji poseduje 44% od ukupnog bogatstva domaćinstava u zemlji.
Podaci pokazuju da bogatstvo raste sa vremenom. Samo 6 posto ljudi starosti između 16 i 24 godina poseduje imovinsko bogatstvo u vrednosti od jednog miliona funti u poređenju sa 16 posto onih starosti između 55 i 64 godine. Bogatstvo opada nakon penzionisanja – samo 7% ljudi preko 65 godina starosti ima status milionera.
Ono što je zanimljivo jeste da se bračni status takođe povezuje sa sticanjem bogatstva i imovinskim statusom. 14 % oženjenih muškaraca i 13 % udatih žena poseduju jedan milion ili više što je znatno više u poređenju sa 6% muškaraca i žena koji nisu u braku i 4% onih koji žive u vanbračnoj zajednici.
Izvor: Gardijan
Priredila: Katarina Marinković
Povodom 20 godina poslovanja brenda Roda, kompanija Mercator–S započela je dugoročan projekat realizacije nove cenovne politike u svim Roda maloprodajnim objektima. Za 300 najprodavanijih artikala garantuju se najniže redovne cene, za koje će, ukoliko potrošač isti proizvod pronađe po jeftinijoj ceni kod top 5 trgovačkih lanaca (Maxi, Tempo, IDEA, DIS, Univerexport), vratiti razliku u ceni.
Pored sniženih cena, potrošačima sa Pika karticom, prvom i jedinom trgovačkom karticom u regiji sa oko 2 miliona korisnika, omogućeno je da kupuju na odloženo plaćanje ceo asortiman, do 12 rata, bez kamate. Najniži iznos rate iznosi 1.000 dinara, dok je minimalan iznos za kupovinu na rate 2.000 dinara i nema drugih ograničenja prilikom kupovine za preko 350.000 korisnika Pika kartice u zemlji.
Roda je u sklopu nove cenovne politike snizila cene na ceo asortiman u Megamarketima i Cash&Carry objektima i popust od 10% sa kase u ovim trgovinama preselila na police. Potrošačima je na taj način direktno prikazano koliko štede. Nove snižene cene prilagođene su i u Roda Supermarketima i Marketima.
Privredna komora Srbije poziva sve privredne subjekte i učesnike na tržištu da se u uslovima vanredne situacije ponašaju odgovorno i solidarišu sa ugroženima, da ne podižu cene u vreme najveće elementarne nepogode koja je pogodila Srbiju, već da pomognu u teškoj situaciji u skladu sa svojim mogućnostima.
Prema pisanju pojedinih medija, trgovci u nekim gradovima udvostručili su cene trenutno najtraženijih proizvoda – gumenih čizama i flaširane vode, što je u uslovima u kojima se ljudi bore za sopstvene živote, neprimereno. Svi učesnici na tržištu trebalo bi da se uzdrže od takvih poteza i solidarišu sa građanima u vreme vanredne situacije.
Prema desetom po redu Capital Confidence Barometar istraživanju koje sprovodi revizorsko-konsultantska kuća EY, a koje se odnosi na oblast Centralne i Jugoistočne Evrope (CSE), konstatovani su novi trendovi na tržištu u ovom regionu: polovina rukovodilaca veruje da lokalne ekonomije jačaju, 82 odsto rukovodilaca smatra da je dostupnost kredita znatno veća, zaduživanje je primarna opcija finansiranja za 45 odsto kompanija.
Capital Confidence Barometar je istraživanje koje je sprovela kompanija EY uz pomoć Economist Inteligence Unit-a (EIU), a u kome učestvuju rukovodioci velikih kompanija širom sveta. Deseto izdanje Barometra jasno ilustruje brojne složene izazove koje nosi svakodnevno poslovanje, postavljene pred rukovodstva. Kompanije se suočavaju sa geopolitičkom nestabilnošću, krhkim ekonomskim oporavkom, kao i snažnim promenama „megatrendova“ kao što su strukturne promene radne snage – sve u vreme rekordno povećanoj aktivnosti akcionara.
„Poslovni svet dobija novu formu, a vodeće kompanije na tržištu menjaju svoje poslovanje kao odgovor na to. U tom kontekstu, naši ispitanici pokazuju poverenje u stabilnost ekonomije zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope (CSE), uprkos nedavnim geopolitičkim potresima, neznatnom rastu na razvijenim tržištima i usporavanju rasta u zemljama BRIC-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina). Štaviše, poverenje u dostupnost kredita znatno se povećava, a razlika između tržišne i očekivane vrednosti se smanjuje“, napominje Vladislav Severa, rukovodilac za podršku pri poslovnim transakcijama u CSE.
Ranije, ovakva situacija vodila bi u novi talas spajanja i akvizicija. Danas, međutim, rukovodstvo upravlja situacijom uz pomoć paralelno postavljenih prioriteta. Upravljački timovi trude se da ostvare vrednost uz fokus na kontrolu troškova i vraćanje uloženog sve aktivnijim akcionarima. Istovremeno, većina rukovodioca žele da postignu stvaranje vrednosti i rast godišnjih prihoda baš putem inovativnog organskog rasta i transakcija.
Prema sprovedenom istraživanju, poslovni svet u CSE regionu, dobija novu formu usled pojačane aktivnosti koju akcionari imaju, preraspoređenih prioriteta investicija na tržištima u razvoju kao i na razvijenim tržištima i usled nezaustavljivog trenda širenja poslovanja na nova tržišta. Vodeće kompanije na tržištima, prilagođavaju svoje poslovanje budućim izazovima dodatnim fokusiranjem na upravljanje troškovima, visoke rizike koje nosi organski rast i velike strateške i transformacione transakcije.
Ekonomski izgledi – uprkos potresima oporavak je neminovan
S obzirom na to da su rukovodioci uvereni u pravi i održivi ekonomski oporavak, globalni megatrendovi mogli bi imati veći uticaj na strategije rasta koje su isplanirali. Prema rezultatima istraživanja Capital Confidence Barometra za CSE, rukovodioci imaju više poverenja u oporavak kako globalne tako i lokalne ekonomije, nego što je to bio slučaj u prethodnih 12 meseci. Ipak ekonomski pritisak i geopolitički potresi — kao što je usporavanje rasta tržišta u razvoju, zaoštravanje kvantitativnih olakšica u Sjedinjenim Američkim Državama, i nemir na Bliskom Istoku i Istočnoj Evropi — iskušavaju poverenje u globalnu ekonomiju do određenih granica. Međutim, ukupno poverenje u globalnu ekonomiju jeste neznatno poraslo za prethodnih 12 meseci, dok su se izgledi lokalne ekonomije značajno poboljšali od aprila 2013. godine, što nagoveštava i njeno jačanje. Polovina rukovodilaca veruje da su njihove lokalne ekonomije napredovale u poređenju sa samo 31 odsto rukovodilaca prošle godine koji su delili ovo mišljenje.
Ekonomski izgledi – dokaz očiglednog oporavka
Dokazi koji potvrđuju očigledan oporavak, ogledaju se u vidu stabilnijih finansijskih indikatora koji samim tim ukazuju na dobre izglede za budućnost ekonomije čitave CSE regije. Poverenje u dostupnost kredita i zaradama u kompanijama, značajno su porasli u odnosu na period od pre šest meseci, a istraživanje je pokazalo da 36 odsto rukovodilaca očekuje da zaposli novi kadar. Takođe, rukovodioci pokazuju veću spremnost za zaduživanje sa ciljem uspešnijeg poslovanja, pa će tako usled postojanja bankarskog zaduživanja, često po vrlo povoljnim uslovima, veći broj transakcije biti ostvaren.
Kontrola troškova
Istraživanje je takođe pokazalo da us kontrola troškova i rast podjednako bitni rukovodiocima, a čak 94 odsto njih kaže da na njihove odluke utiče sve veća aktivnost akcionara. Već nekoliko godina, kompanije su bivale nagrađivane za umanjivanje troškova i izbegavanje rizika. Međutim, smanjenje troškova više nije predmet operativnog razmatranja, već strateški imperativ, i često, ključna oblast fokusa akcionara. Rast ima nove pravce, a nova tržišta zauzimaju centralnu poziciju. Uporedo sa upravljanjem troškovima, kompanije se okreću novim geografskim područjima, šireći se van svojih osnovnih grana prihoda i poslovanja.
Spajanje i akvizicije – promišljeni potezi, veća vrednost transakcija
Broj rukovodilaca koji su se angažovali na polju ostvarivanja transakcija ispod 50 miliona USD, značajno se povećao i sada iznosi 48 odsto. Očekivanja su da transakcije u vrednosti ispod 50 miliona USD, po najnovijem istraživanju Capital Confidence Barometer za CSE, padnu sa 61 odsto prethodne godine, na 52 odsto u ovoj godini.
Istraživanje je pokazalo da 34 odsto kompanija očekuje nove akvizicije u narednih 12 meseci, dok ispitanici tvrde da imaju velika očekivanja i poverenje ostvarivanje transakcija. Međutim, kada je u pitanju broj šansi za akvizicije, on je opao za 10 odsto u poslednjih godinu dana.
Policija je suzavcem pokušala da suzbije demonstracije u Sao Paolu, Rio de Žaneiru, Braziliji i drugim gradovima u kojima su planirane utakmice Mondijala, a nemiri su izbili zbog nezadovoljstva građana troškovima koji su uloženi u finansiranje Svetskog prvenstva u fudbalu koje se održava za manje od mesec dana. Demonstranti izražavaju svoje nezadovoljstvo blokirajući ulice i paleći gume zbog sume novca koji se ulaže u prvenstvo umesto da se ulaže u socijalne projekte i stanogradnju, a veliki broj građana među kojima su i profesori i službeni radnici, priključili su se protestu.
Ukupni troškovi prvenstva procenjeni su na 15 milijardi dolara od kojih je većina državni novac, što je svakako nezanemarljiva suma posebno ako se uzme u obzir činjenica da je Brazil i dalje zemlja u razvoju i da se bori sa brojnim nejednakostima i siromaštvom. „Ukoliko sa jedne strane niču novoizgrađeni luksuzni stadioni dok preko puta ulice ljudi žive u favelama na ivici potpunog siromaštva, jasno je odakle dolazi konflikt“, navodi Vajr Dejvis (Wyre Davis), britanski novinar i BBC-jev izveštač iz Sao Paola. Iako je broj demonstranata na ulicama značajno manji u poređenju sa sličnim protestima koji su održani prošle godine protiv podizanja cena javnog prevoza, lošeg stanja javnih službi i korupcije, najavljeno je da će se njihov broj uvećavati kako se prvenstvo bude bližilo. Ovakva situacija povodom početka prvenstva koje je planirano za 12. jun, uticala je i na povećanje obezbeđenja tokom prvenstva.
Veliki broj protestanata okupio se u gradskom okrugu Itakera, pored stadiona Korintijans (Arena Corinthians) na kom će biti odigrana prva utakmica na predstojećem prvenstvu. „Naš cilj je simboličan“, rekao je Giljermo Buloš (Guilherme Boulos), vođa Radničkog pokreta beskućnika. „Mi ne želimo da nanesemo štetu stadionu, već da pokažemo kakav je uticaj ovog Svetskog kupa na siromašne kao i da se izborimo za veća prava radnika“, naveo je. Sa druge strane brazilski ministar sporta Aldo Rebelo naveo je da ne vidi da protesti imaju bilo kakve veze sa održavanjem prvenstva već da su u pitanju protesti povodom zahteva za boljim radnim uslovima. Dodao je i da smatra da nema razloga za paniku zbog toga što će biti domaćini tri miliona turista iz Brazila i oko 600,000 stranih turista.
Među demonstrantima nalazi se i veliki broj studenata koji se slažu da su građani ti koji treba da se pitaju u šta se ulaže državni novac a to bi po njihovom mišljenju trebalo da budu bolnice, škole, putevi. Brazilski političari su se sa druge strane nadali da će ovo fudbalsko prvenstvo kao i Olimpijada u Riu 2016. godine doneti napredak ekonomije i na taj način izvući desetine miliona ljudi iz siromaštva u kome žive. Protestanti šetaju ulicama noseći natpise „FIFA idi kući“, drvene krstove sa imenima poginulih tokom izgradnje stadiona i obučeni u maske kostura u dresovima brazilskih fudbalera.
Kako lokalni mediji navode u poslednja 24 sata privedeno je 234 osobe.
Izvor: BBC i Telegraph
Posle vesti o neslavnoj praksi prodavnica koje u mestima ugroženim poplavama podižu cene osnovnih sirovina poput vode, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija skrenulo je pažnju trgovcima da će „svaki vid nepoštene, nedozvoljene špekulativne radnje (prikrivanje određene robe, podizanje cena, bilo koji vid uslovljavanja kupovine i sl.), biti sankcionisan u skladu sa Zakonom o trgovini, sa zaprećenom kaznom do 2 miliona dinara, kao i zaštitnom merom zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 6 meseci do 2 godine i javnim objavljivanjem presude“.
Cena vode u pojedinim prodavnicama
Foto sa Tvitera: Vladimir Harkonen
Ministarstvo dalje savetuje trgovcima da:
– obezbede uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naročito u pogledu robe od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, što podrazumeva da radno vreme trgovinskih objekata prilagode potrebama stanovništva
– omoguće da što većem broju stanovnika budu dostupne osnovne životne namirnice
– ne izazivaju nestabilnost i poremećaj u snabdevanju stanovništva
– da i proizvode opšte namene koje imaju u svom asortimanu, a čija je potražnja povećana, učine dostupnim građanima
– doprinesu prevazilaženju vanredne situacije.