S obzirom na nevreme i velike količine padavina, prekinuta je proizvodnja uglja u RB „Kolubara“ i dovoz uglja u termoelektrane u Obrenovcu, tako da elektrane u Obrenovcu rade u skladu sa kapacitetima tehničke dopreme uglja sa deponija uglja na elektranama. To je dovelo do toga da je u TENT-u van pogona blok A2, a van pogona je i termoelektrana u Kolubari, jer je potopljena. Zbog velikih dotoka, na protočnim hidroelektranama su prelivi i došlo je do smanjena snage i proizvodnje. Zbog svih ovih okolnosti proizvodnja iz elektrana EPS-a danas je manja za 10 odsto.
Kompanija Kyocera je na do sada najvećem seminaru za stampače održanom u Beogradu u saradnji sa kompanijom EWE Comp, vodećim domaćim distributerom računarske opreme u Srbiji, predstavila štamparska rešenja za mala i srednja radna okruženja.
Pored upoznavanja sa novim proizvodima, centralna tema seminara bila je ušteda, odnosno mogućnosti za postizanje značajnih ušteda prilikom štampanja bez gubitka kvaliteta sa Kyocera štamparskim rešenjima.
Maki Nagao, senior marketing menadžerka ove velike svetske rekla je tom prilikom da uštede sa Kyocera štampačima i multifunkcijskim uređajima mogu da idu i do 35% u odnosu na slična konkurentska rešenja, kao i da je cilj ove kompanije da svim svojim potrošačima ponudi uređaje koji mogu dugo da se eksploatišu.
Više informacija o ovome na sledećem linku.
U prva dva meseca 2014 godine deficit tekućeg računa u Srbiji je prepolovljen, sa 291,6 na 141,4 miliona evra, u odnosu na isti period 2013 godine. Deficit je smanjen za 150,2 miliona evra zato što je deficit u trgovini smanjen za 193,5 miliona evra, a pri rastu deficita na poziciji dohotka za 46 miliona evra. Suficit na poziciji tekućih transfera skromno je povećan za 2,7 miliona evra, sa 426,6 na 429,3 miliona evra, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Ukrajinska kriza sve više otvara i pitanje njenog potencijalnog uticaja na globalne ekonomske tokove. U slučaju daljeg nepovoljnog razvoja događaja, ta kriza mogla bi imati indirektan negativan uticaj na Srbiju – preko rasta svetskih cena, pre svega energenata i žitarica, odnosno preko trgovinskog i finansijskog kanala ukoliko bi se pogoršala ekonomska kretanja u zemljama s kojima najviše sarađujemo, izjavio je Branko Hinić, generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije na jučerašnjem predstavljanju Izveštaja o inflaciji – maj 2014.
Ruukki, finski proizvođač i snabdevač čelika, po prvi put u Srbiji prikazaće svoje Raex čelike otporne na habanje i Optim čelike visoke čvrstoće na 58. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu (12 – 16. maj 2014). „Odgovaramo na sve veće interesovanje naših kupaca na ovom polju kroz inovacije i proizvodnju energetski efikasnih čeličnih rešenja koja smanjuju energetske troškove krajnjeg korisnika proizvoda ili rešenja,“ rekao je g. Roman Kaiser, potpredsednik Ruukki-ja i zadužen za prodaju za Nemačku i Centralnu i Istočnu Evropu i dodao „Upotreba specijalnih Ruukki čelika pomaže da krajnji proizvodi budu lakši, obzirom da je potrebno manje materijala, što zauzvrat znači veću nosivost, manju potrošnju goriva i nižu emisiju ugljen-dioksida, zajedno sa dužim životnim vekom proizvoda.“
Do 2050. godine, svetska populacija će verovatno porasti na devet milijardi, a do 2035. potrošnja energije će takođe porasti za 50%. Globalni izazovi porasta stanovništva, povećanja energetske regulative i cena stvaraju potrebu za energetskom efikasnošću. Čelik je održiv, prilagodljiv materijal, koji poseduje mogućnost reciklaže i višekratne upotrebe.
Ruukki nudi širok spektar energetski efikasnih proizvoda i usluga za proizvođače materijala za obradu, građevinske i rudarske opreme i saobraćajni sektor. Ruukki specijalni proizvodi od čelika su Raex čelici otporni na habanje i Optim čelici visoke čvrstoće. Čelici otporni na habanje Ruukki Raex koriste se za mašine i opremu za rad u najzahtevnijim okruženjima. Raex čelici štite strukturne delove od habanja i oštećenja i smanjuju troškove popravke mašina za izgradnju puteva i rudarskih mašina, na primer. Čelici visoke čvrstoće Optim koriste se u, na primer, opremi za podizanje, kao što su dizalice za visinske radove, kao i kiperima. Korišćenje Optim čelika može smanjiti debljinu materijala i težinu kran nosača i drugih delova do 20 %. Ovo pomaže da se povećaju performanse proizvoda. Optim čelici imaju dobre radne karakteristike i odličnu glatkoću i kvalitet površine.
Potpisan je ugovor za prvu fazu projekta modernizacije srpske železnice vredan 24,7 miliona dolara.
Generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović i predsednik kompanije „Huawei“ za centralnu i istočnu Evropu Guan Jun potpisali su juče u Beogradu komercijalni ugovor za projekat modernizacije integrisanog sistema telekomunikacija srpskih železnica. Ukupna vrednost prve faze ovog projekta iznosi 24,7 mil USD i obuhvata izgradnju optičke pasivne infrastrukture od oko 9,6 mil USD, izradu glavnog projekta od 3,2 mil USD i sistema za napajanje od 11,9 mil USD, saopštile su srpske železnice.
U ovoj fazi radiće se na četiri deonice na Koridoru 10, ukupne dužine 461 kilometar i to: Beogradski železnički čvor (119 kilometara), deonica Beograd (Resnik) – Lapovo (96 kilometara), Lapovo – Niš (142 kilometra) i Beograd (Batajnica) – Šid (104 kilometra). „U skladu sa Generalnim projektom integrisanog sistema telekomunikacija za „Železnice Srbije“ iz 2007. godine, naša kompanija ima u planu da izvrši kompletnu modernizaciju železničkih telekomunikacionih sistema u skladu sa najnovijim standardima“, rekao je Simonović nakon potpisivanja ugovora.
On je naveo da je osnov za pregovore Sporazum o ekonomsko-tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koji su 2009. potpisali Srbija i Kina, na osnovu koga su „Železnice Srbije“ tokom 2011. i 2012. godine sa kineskom kompanijom potpisale Memorandum o razumevanju i Sporazum o poslovnoj tehničkoj saradnji. Generalni direktor kompanije „Huawei“ za Srbiju Vej Venjuen je izjavio da je zadovoljan što je predstavnik prve kineske kompanije koja zaključuje neki komercijalni ugovor sa srpskim železnicama.
„Železnice Srbije“ i „Huawei“ potpisali su 17. jula prošle godine Okvirni sporazum za modernizaciju integrisanog sistema telekomunikacija. Po tom sporazumu, ukupna vrednost investicija za kompletnu modernizaciju telekomunikacija, koja će biti realizovana u nekoliko faza iznosi 200 mil EUR. Za četiri godine planirana je investicija od 78 mil EUR za modernizaciju telekomunikacije.
Izvor: eKapija
U sistemu „Elektroprivrede Srbije“ su od juče na snazi vandredne mere. Obilne kiše i nevreme najviše problema napravile su u distributivnom sistemu na području privrednog društva „Elektrosrbija“ i najkritičnije je na području Valjeva, Loznice, Čačka, Lazarevca…
Jutros su isključene trafostanice 110/x kV „Lazarevac“ i „Lešnica“, jer se nivo vode podigao do komandne ploče. Da bi se zaštitilo stanovništvo isključuju se pojedini dalekovodi, trafostanice, a veliki broj domaćinstava zahteva da im se isključi napajanje.
Na području „Elektrodistribucije Beograd“ nema većih kvarova, a i na teritoriji „Elektrovojvodine“, „Centra“ i „Jugoistoka“ je snabdevanje potrošača električnom energijom redovno i nema poteškoća uzrokovanih obilnim padavinama.
„Elektroprivreda Srbije“ je saopštila da je u toku prošle noći najkritičnije bilo i u Valjevu, Koceljevi i Loznici, gde su ugroženi kapitalni elektroenergetski objekti. Dežurnim ekipama su posao otežali i neprohodni putevi po Srbiji ali im je pomoć ponudilo JP „Elektrokosmet“ sa svim svojim raspoloživim kapacitetima u ljudstvu i mehanizaciji.
Čitač otisaka prstiju odlazi u prošlost dok banke počinju sa korišćenjem nove ATM tehnologije koja podrazumeva prepoznavanje venskih puteva sa prsta svakog korisnika. Nova tehnologija za koju se smatra da će vršiti pouzdanu i tačnu identifikaciju poput popularnog skenera zenice, svoje prvo pojavljivanje na evropskom tlu imaće u Poljskoj.
Naime, novi ATM će omogućavati korisnicima da podižu svoj novac jednostavnim stavljanjem prsta na infracrveni čitač koji vrši identifikaciju kroz jedinstvene venske puteve svake osobe.
Poljska je prva zemlja u Evropi koja će primeniti ovu inovaciju sa oko 2.000 novih ATM mašina koji se otvaraju u ograncima raznih banaka i supermarketima duž cele zemlje, a uz podršku marketinške kampanje „Keš na dohvat prsta“.
Prst svake osobe tako postaje jedinstveni čip koji istoj omogućava da bez korišćenja kreditne kartice pristupi svom računu i podigne željenu sumu novca. Iako je ova tehnologija već odavno zastupljena u Japanu, gde je najpre i razvijena, banke u Velikoj Britaniji navode da mogu proći i godine pre nego što ovi bankomati zažive na britanskim ulicama.
Neke japanske banke koriste ovu tehnologiju kao meru bezbednosti koja dopušta, ili onemogućava, pristup klijenata sigurnosnim sefovima. Eksperti dodaju da je ovaj sistem mnogo sigurniji od čitača otisaka prstiju, ali i jeftiniji od skeniranja zenice. Na ovako ranom stadijumu razvoja tehnologije ono što se naučnici pitaju jeste – šta će se dešavati sa venama ljudi kako budu starili. Međutim, iz japanske kompanije „Hitachi“ navode da nakon 15 godina istraživanja mogu da tvrde da su venske šeme svakog čoveka prilično stabilne tokom života bez obzira na starosnu dob ili na primer promenu težine.
Dok Britanci još uvek ne nameravaju da pređu na korišćenje ove tehnologije, Turska i Rusija već koriste ovakve bankomate, a razlog zbog kojeg zemlje u razvoju radije prihvataju ovaj sistem od razvijenih zemalja je to što on za njih predstavlja brojne legalne i etničke izazove koji se tiču skladištenja i korišćenja biometrijskih podataka.
Izvor: Gardijan
Priredila: Katarina Marinković
Yahoo je kupio Blink, startap kompaniju čija aplikacija korisnicima mobilnih telefona pruža mogućnost slanja poruka koje se posle određenog (nameštenog) vremena samouništavaju.
Detalji ugovora nisu obelodanjeni, ali zna se da će Blink u narednim nedeljama ugasiti svoje aplikacije za iOS i Android.
Sa ovim prisvajanjem, Yahoo sada ima 430 miliona korisnika svojih proizvoda za mobilne telefone mesečno, a broj pregleda video sadržaja onlajn porastao je od poslednjeg kvartala 2013. za 30%. Izgleda da izvršna direktorka Yahoo-a Marisa Mejer dobro zna šta radi.
Izvor: Rojters
EU je početkom ove godine ukinula poslednja ograničenja za radne emigrante iz Rumunije i Bugarske. Sada su objavljeni podaci o njihovim migracijama u Veliku Britaniju, u koju je inače najveći broj ovih stranaca i dolazio, i koja se najviše protivila slobodnom kretanju po Uniji.
U prva tri meseca ove godine 140.000 Rumuna i Bugara našlo je posao u Britaniji, što je za 4.000 manje nego u prethodnom kvartalu ali je i povećanje za 28.000 u odnosu na isti period 2013. godine.
Izvor: BBC