Vesti

U protekloj nedelji, na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, zabeležen je dvostruko veći berzanski promet poljoprivrednih proizvoda, u odnosu na prethodnu nedelju. Ne samo da se količinski obim prometa, koji je ove nedelje iznosio 3.193.697 kg više nego duplirao, nego je i registrovani vrednosni obim prometa od 61.957.620,56 dinara, više nego dvostruko veći.

Zasluge za porast ovonedeljnog berzanskog prometa ima kukuruz, koji i dalje dominira u trgovanju na “Produktnoj berzi” i koji sa prometovanih 2.776.697 kg, učestvuje sa skoro 90% u strukturi ukupno ostvarenog nedeljnog prometa. Kukuruzom standardnog kvaliteta, uključujući i standardni procenat vlage, trgovano je u cenovnom rasponu od 16,80 – 17,50 din/kg, bez PDV-a, sa jasno izraženim uzlaznim cenovnim trendom tokom nedelje. Ovakav trend prouzrokovao je i rast ponderisane nedeljne cene u odnosu na prethodnu nedelju i to za 3,62%. Prosečna cena kukuruza standardnog kvaliteta ove nedelje iznosila je 18,89 din/kg, sa PDV-om, odnosno 17,17 din/kg, bez PDV-a. Trgovanje kukuruzom sa povećanom vlagom u odnosu na maksimalne vrednosti predviđene SRPS standardom, bilo je nešto manje zastupljeno nego prethodne nedelje, ali je i njegova cena otišla na gore. U okviru istrgovanih 125 tona sa sadržajem vlage od 16,5% – 17%, postignuta je cena u rasponu od 15,50 – 15,80 din/kg, bez PDV-a, konsekventno procentu vlage.

I dok je tržište pšenice prošlogodišnjeg roda i dalje potpuno pasivno, svakako glavnu vest ovonedeljnog trgovanja, pored daljeg rasta cene kukuruza, predstavlja podatak o prvom ovosezonskom trgovanju pšenice novog roda, odnosno roda 2014.godine. Berzanska kupoprodaja pšenice na zeleno, uz klauzulu avansnog plaćanja, sa predviđenom isporukom u julu ove godine, registrovana je u količini od 150 tona po ceni od 17,05 din/kg, sa PDV-om, odnosno 15,50 din/kg, bez PDV-a. Ovaj podatak predstavlja startnu cenovnu poziciju nove pšenice, a dalji cenovni trend biće određen kako kondicijom nove pšenice, tako i svetskim cenama ali i kursom domaće valute.

Pored kukuruza i pšenice novog roda, na listingu ovonedeljnog trgovanja na “Produktnoj berzi”, našla su se i mineralna đubriva i to urea u količini od 21 tone, po ceni od 34,80 din/kg, bez PDV-a i stabilizovani amonijum-nitrat, frankiran kupcu u količini od 121 tone po ponderisanoj nedeljnoj ceni od 29,82 din/kg, bez PDV-a.

PRODEX

Dalji rast cene kukuruza uslovio je i dalji rast indeksne vrednosti PRODEX-a, kao generičkog pokazatelja cena u domaćem agraru. Ovaj indeks na današnji dan beleži vrednost od 218,72 indeksnih poena, što je za 2,78 indeksnih poena više nego prošle nedelje.

SVET

Vrednosti kukuruza su u prvoj polovini nedelje zabeležile pad sa šestomesečnog rekorda na osnovu špekulacija da izvoz iz Ukrajine ne će biti blokiran zbog ruske vojne akcije na Krimu. Dodatni uticaj na pad cene doprineo je i USDA-ov izveštaj iz kog se vidi povećana procena svetskih zaliha kukuruza. Svetska proizvodnja vrlo lako bi mogla da bude rekordna, odnosno da dostigne nivo od 967,52 miliona tona, što bi predstavljalo skok od 12% u odnosu na prošlu godinu. Na veoma dobrom nivou je bila i nedeljna izvozna prodaja od čak 1.5 miliona tona što kumulativno predstavlja nivo od 37.6 miliona tona (14.5 miliona tona prošle godine).

Kao što je slučaj sa kukuruzom i na cenu pšenicu najviše uticaja ima situacija u Ukrajini i crnomorskom regionu. Cena hlebnog žita je za 25% veća u odnosu na januarski minimum. Svoj doprinos skoku cene pšenice dalo je i veoma suvo vreme i nepovoljno vreme za useve ozime pšenice u SAD-u.Nedeljna izvozna prodaja je bila na nivou od 600.000 tona i smatra se generalno zadovoljavajućom.

U odnosu na kraj prošle nedelje cena martovskog fjučersa na kukuruz u Čikagu je pala za 0,29%, dok je cena fjučersa na pšenicu u porastu za 5,86%.

Vrednosti soje su tokom čitave nedelje beležile konstantne padove, a sve na osnovu špekulacija da bi rast cene od početka februara mogao da utiče na smanjenje potražnje i da bi Kina, najveći svetski kupac, mogla da otkaže dodatne kupovine.

Vrednost fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u padu za 3,25%, dok je cena fjučersa na sojinu sačmu niža za 1,92%.

Što se tiče Evrope i dalje je u centru pažnje zabrinutost zbog stanja i konstantne eskalacije sukoba u Ukrajini i poremećaja izvoza iz regiona. Odesa i četiri druge crnomorske luke, preko kojih se izvozi87% ukrajinskih žitarica, daleko su od Krima i transport verovatno neće biti ugrožen.

U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa majskim fjučersom za 1,74%, dok je kukuruz sa, takođe majskim fjučersom skočio za 0,29%. Cena pšenice je u Parizu sa novim majskim fjučersom skočila za 2,55%, dok je junski fjulers na kukuruz u Parizu skočio za 1,92%.

Nakon završetka procesa akvizicije, osiguravajuća grupacija UNIQA u potpunosti je postala vlasnik švajcarskih osiguravajućih kompanija Basler osiguranje u Srbiji i Hrvatskoj. Ugovor je potpisan oktobra 2013. godine, a akvizicija je u potpunosti završena 11. marta 2014. Visina transakcije za obe kompanije iznosila je 75 miliona evra.

„Ova akvizicija pokazuje da UNIQA grupacija veruje u dugoročni potencijal tržišta osiguranja u regionu Jugoistočne. Njom smo poboljšali tržišnu poziciju UNIQA osiguranja u Srbiji, a još značajnije u Hrvatskoj, gde smo sa 11. došli na 4. mesto na tržištu“, izjavio je Zoran Višnjić, Član Upravnog odbora UNIQA International zadužen za region Jugoistočne Evrope. On je poručio svim dosadašnjim klijentima Basler osiguranja da će i dalje biti u stabilnoj, razvojno orijentisanoj kompaniji.

„Do oktobra ove godine uslediće i formalni proces spajanja dveju kompanija u Srbiji, koje će u budućnosti poslovati pod zajedničkim brendom UNIQA osiguranja. Za klijente i poslovne partnere Baslera na ovim tržištima nema nikakvih promena – svi ugovori koji su do sada zaključeni ostaju pod nepromenjenim uslovima“ rekao je Franz Weiler, predsednik Izvršnog komiteta UNIQA osiguranja u Srbiji.

Oni su dodali da se kriza oseća ne samo kroz stagnaciju već i kroz pad likvidnosti korporativnih klijenata ove kompanije, ali da se nadaju da će sa oporavkom ekonomije pomenuto tržište pružiti brojne mogućnosti za razvoj, s obzirom na činjenicu da na njemu i dalje mali broj fizičkih i pravnih lica, ali i domaćinstava, uplaćuje osiguranje.

Basler osiguravajuća kuća je u Srbiji započela poslovanje 2007. godine, ima više od 100 zaposlenih, 35.000 klijenata, a u 2013. godini ostvarila je premiju od 500 miliona dinara. Sa tržišnim učešćem od 0,8 odsto, kompanija je zauzela 13. mesto na srpskom tržištu osiguranja na kraju 2013. godine.

U Srbiji, UNIQA posluje na polju životnog i imovinskog osiguranja od 2007. godine. U 19 poslovnica širom Srbije, pored sedišta kompanije u Beogradu, kompanija ima 590 zaposlenih, koji brinu o oko pola miliona klijenata. Sa premijom od 4, 7 milijardi dinara i učešćem od oko 7,4%, UNIQA Srbija zauzima petu poziciju na tržištu osiguranja. Zajedno sa lokalnim „Baslerom“, UNIQA će povećati tržišno učešće na preko 8 odsto u Srbiji. Već šestu godinu zaredom, to je kompanija sa najvećim rastom među osiguravajućim kućama u Srbiji.

UniCredit Banka Srbija je 2013. potvrdila treće mesto na tržištu kada je u pitanju ukupna aktiva, istovremeno dodatno unapredivši poslovanje sa klijentima i proširivši paletu usluga koju im nudi.

Banka je u ovoj godini zadržala visok nivo efikasnosti. Njen profit je dostigao iznos od 8,7 milijardi dinara, zabeleživši snažan rast od 6,5% u poređenju sa 2012. godinom. Bilans stanja je porastao za 3% u poređenju sa prethodnom godinom, na skoro 252 milijarde dinara. Na kraju 2013, neto profit banke u Srbiji je dostigao 3,8 milijardi dinara, dok su neto prihodi od kamata i neto prihodi po osnovu naknada zabeležili rast od 8%.

Klijentska baza je povećana za 7,4%, tako da je ukupan broj klijenata premašio 210.000. Kao posledicu toga imamo rast depozita za 2% u poređenju sa prethodnom godinom, koji su premašili 113 milijardi dinara. Uprkos tome što je lokalno tržište karakterisao nedostatak kreditno sposobne tražnje, uspeli smo da obezbedimo odgovarajuće klijente i da nastavimo da pokazujemo svoju posvećenost i spremnost da podržimo budući očekivani razvoj zemlje i finansijske potrebe klijenata. Volumen odobrenih kredita u 2013. godini je dostigao iznos od skoro 159 milijardi dinara, s tim da je zabeležen skok od 9% u poređenju sa prethodnom godinom, kada su u pitanju krediti odobreni stanovništvu.