Rukovodstvo Simpa prihvatilo je danas predlog da se poreski dug tog preduzecha pretvori u akcije države, tako da će država ponovo postati većinski vlasnik te kompanije sa udelom od oko 70 odsto.
Finansijska policija objavila je imena svih koji su učestvovali u pranju novca preko vatikanske banke IOR. Na spisku, na kojem ima i lekara, preduzetnika i sveštenika, je 61 osoba.
No, još nisu ispitane sve osobe sa liste, koja će se možda i širiti.
U julu je inače za pranje novca u Vatikanu optužen i zatvoren Nuncio Scarano, doskorašnji šef kontrole Uprave baštinom Svete stolice, za koga je Papa Francisko rekao da “sigurno nije u zatvoru zato što je svetac”.
Neke od osoba sa spiska pomagale su Scaranu nelegalnim novčanim transakcijama da vrati stambeni kredit od 560.000 evra. Ovaj iznos Scarano je podigao sa računa u vatikanskoj banci i zatim stavio u omotnice sa imenima onih koji je trebalo da ga uplate u drugu banku radi otplate svog kredita.
Da podsetimo, istraga o pranju novca u Vatikanu je započela 2010. godine kada je italijanska centralna banka (Banco d’Italia) zatražila zamrzavanje 23 miliona evra koji su iz vatikanske banke prebačeni u banku JP Morgan u Frankfurtu (20 miliona evra) preko italijanske banke Credito artigiano i u italijansku banku Banca del Fucino (3 miliona eura). Kasnije je novac odmrznut, ali se istraga nastavila sve do danas.
Ministar finansija Grčke Janis Stornaras istakao je da je Grčkoj potrebno još finansijske pomoći ali da sigurno neće prihvatiti dodatne mere štednje.
Grčka je dosad primila od EU 240 milijardi evra za spas od bankrota, a eventualna treća tranša pomoći ne bi trebalo da pređe 10 milijardi evra, „što je značajno manja suma“, napomenuo je ministar Stornaras. Međutim, kada je njegov nemački kolega, Volfgang Šojble, početkom evagusta prvi put nagovestio da će Grčkoj trebati još evropskog novca, nemačka kancelarka Angela Merkel izričito je rekla da ne dolazi u obzir da se Grčkoj otpiše deo državnog duga. Prema statističkim podacima, evrozona doživljava povratak poverenja investitora prvi put posle nekoliko godina, a pogotovo posle „kiparskog slučaja“, koji je ozbiljno pretio da uzdrma zajedničku evropsku valutu. „Upozoravam da veštačko kresanje državnog duga može da izazove negativan domino efekat koji bi rezultovao novom nesigurnošću i povlačenjem privatnih investitora u evrozoni“, istakla je Merkelova. Za nju je grčko pitanje od posebne važnosti pred nemačke izbore 22. septembra na kojima se bori za treći mandat kancelara. MMF je ranije procenio da će Grčkoj u periodu 2014-2015. biti potrebno oko 11 milijardi evra.
Ekonomije centralne i istočne Evrope su u blagom usponu, podržanom i nešto boljim podacima o izvozu, najviše u sektoru automobilske industrije. Rast izvoza u najvećoj meri zavisi od brzine oporavk atržišta zapadne Evrope.
Poljska fabrika autobusa Solaris raspisala je konkurs za novih stotinak radnika pošto će joj 2013. godina biti rekordna po prozvodnji, najviše zahvaljujući izvozu (najviše u Nemačku), koji pokriva oko 70% prodaje. Ovakva uspešna priča ponavlja se širom centralne i istočne Evrope kada je u pitanju proizvodnja automobila i auto-delova, piše Financial Times. Statistički podaci o BDP u poslednja dva tromesečja zemalja u ovom delu Evrope samo potkrepljuju činjenicu koliko je izvoz dobar pokretač oporavka. Češka Škoda je u najvećoj meri doprinela prekidu recesije u Češkoj koja je trajala čak godinu i po dana i obeležila najgoru ekonomsku situaciju u zemlji od raspada Čehoslovačke, 1993. godine: ekonomija je porasla za 0,7%, a Škoda je u julu prodala 26.500 automobila, uz skok prodaje od 10% u Nemačkoj.
Mađarska je zabeležila drugi uspešan kvartal zardom, a u tome su joj pomogle skorašnje investicije u auto-industriji Audija i Mercedesa i pokretanje njihovih pogona za proizvodnju auto-delova. Mađarska je zgodna ovim kompanijama zbog relativno jeftine radne snage i gerografske blitzine najvažnijim tržištima. Povratak ekonomija cenbtralne i istočne Evrope, prenosi FT, u najvećoj meri zavisi upravo od brzine i uspešnosti oporavka zapadne Evrope, odnosno najvećeg tržišta za izvoz ovih zemalja.
Pad tržišta nekretnina, slabašan rast ekonomije i uočljiv rast nezaposlenosti doveli su Holandiju na rub smanjenja kreditnog rejtinga. No, opasnije od sniženja rejtinga su politička nestabilnost i pad potrošnje u ovoj zemlji, koji konačno mogu negativno uticati i na celu evrozonu.
U poslednjem kvartalu holandska ekonomija usporila je za 0,2%, što je najveći pad u zemljama koje Goldman Saks zove jezgrom evrozone (Holandiji, Finskoj i Nemačkoj). U januaru je nezaposlenost u Holandiji iznosila 7,5% a prošlog meseca je već bila 8,7%. Cene nekretnina su u proseku niže za 5% nego prošle godine, a godišnji pad u junu je bio 9,6%.
Zbog ovoga je Dojče banka promenila prognozu rasta holandske ekonomije na -1,1% u 2013. i 0,4% u 2014. godini.
Na sve to, rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju sve veću frustraciju vladajućom koalicijom, i okretanje dela biračkog tela ka partiji PVV, poznatoj po antiimigracionoj politici. Izgleda da će ova partija na izborima osvojiti najviše mesta u parlamentu a to bi značilo i nestajanje političkog konsenzusa oko fiskalne stabilnosti koje bi definitivno ugrozilo holandski AAA rejting.
Izvor: CNBC
HP predstavlja SAP HANA® u formi usluge, što organizacijama omogućava da u realnom vremenu analiziraju velike količine podataka, bez visoke inicijalne investicije.
HP-ovi ekonomični paketi sa SAP HANA rešenjem u formi usluge obuhvataju SAP HANA softverske licence, hardver i održavanje, a za njega korisnici jednostavno plaćaju samo mesečnu pretplatu.
Novo rešenje se pokreće u HP-ovom data centru, u upravljanom cloud okruženju, bilo u formi virtuelnog privatnog clouda ili privatnog clouda. Pokreće ga SAP sertifikovani HP AppSystem for SAP HANA, a tu je i HP Migration Factory for SAP HANA, paket usluga kroz koje HP prebacuje, proverava, štiti i isporučuje kritične podatke na SAP HANA platformi.
Japan će možda iskoristiti novac za vandredne situacije iz ovogodišnjeg budžeta kako bi pomogao TEPKO-u da zaustavi curenje radioaktivne vode iz nuklearke u Fukušimi.
Prošlonedeljno otkriće da bi tone radioaktivne vode koja se koristi za hlađenje reaktora mogle završiti u Pacifiku zabrinulo je i javnost i japanske vlasti.
Zato će vlasti pomoći u saniranju rezervoara iz kojih curi voda, pa i po cenu posezanja za novcem odvojenim za hitne slučajeve. Naime, Japan ove godine raspolaže sa 2,65 milijardi evra za prirodne katastrofe i druge iznenadne nedaće i ovaj novac mogao bi biti utrošen na Fukušimu.
Izvor: Rojters
Začetak moderne kosmologije pre oko 90 godina bilo je otkriće Velikog praska. Kasnije, 1998. godine astronomi su došli do novih saznanja o brzom širenju univerzuma, čiji uzrok niko tačno ne zna ali razlog je imenovan kao tamna materija. Njena količina ne može da se odredi ali smatra se da ona čini dve trežine mase u svemiru. Zašto onda neki stručnjaci tvrde da tamna materija zapravo ne postoji?
Ovo pitanje će pokušati da rasvetle tri eksperimenta – dva u Čileu i jedan koji će uskoro otpočeti na Havajima. Jezgro naučnika koji ne veruju da postoji tamna materija pak smatra da će ovi eskperimenti služiti za dokazivanje alternativnih teorija.
Najnapredniji od ova tri eksperimenta je onaj u Čileu sa pet tona teškom Kamerom za tamnu materiju koja ima 570 megapiksela i koja će 525 noći tokom 5 godina praviti 400 gigabajta velike fotografije noćnog neba. Plan je da se skenira osmina neba i sve što se na njoj nalazi a cilj je da se uoče promene zvezdanih jata tokom vremena kao i odnos između gravitacije i tamne materije. Naime, gravitacija ima tendenciju da usporava širenje svemira što čini zvezdana jata kompaktnijim. Razjedinjenost ili kompaktnost jata pokazuje relativnu snagu gravitacije i tamne materije.
Drugi eksperiment pod imenom SuMIRe trebalo bi da započne naredne godine na jednoj havajskoj planini i služiće za skeniranje desetine neba i imaće veći domet.
Treći eksperiment ACTPol umesto posmatranja svetla u galaksijama imaće drugačiji pristup – posmatranje mikrotalasa iz kosmičkog zračenja. Ovako se može doći do podataka kako je kosmos izgledao 380.000 godina posle Velikog praska.
Ako se rezultati sva tri eksperimenta poklope imaćemo potpuniju sliku o tome šta je i da li postoji tamna materija.
Među onima koji će u njima tražiti dokaz da tamna materija ne postoji nalazi se i Kristof Veterič sa Univerziteta u Hajdelbergu koji takođe ne veruje ni da se svemir širi, već samo da atomi u njemu postaju teži. Naime, ako pretpostavimo da su atomi nekada bili lakši onda su u skladu sa zakonima kvantne mehanike tada i emitovali manje svetla. Pošto manje energično svetlo ima dužu talasnu dužinu, astronomima se čini da imaju dokaze da se svemir širi, tvrdi Veterič.
Izvor: The Economist
Posle godina u kojima je u centru svetske debate bila borba sa globalnom krizom na fiskalnoj strani, težište se polako premešta na monteranu politiku i izazove smanjivanja monetarnih stimulusa. Posle Fed, koji je najavio postepeno umanjivanje monetarnog popuštanja – možda već od septembra – o ovoj temi će sigurno biti govora i na predstojećem samitu G -20 u Sank Peterburgu 5. i 6. septembra, predviđaju ekonomisti Esvar Prasad (Eswar Prasad), i Dejvid Dolar (David Dollar) ekonomisti Brukings Instituta koji je tim povodom objavio i obimnu studiju pod naslovom The G-20 and Central Banks in the New World of Unconventional Monetary Policy.
Ključne arhitekte interneta počinju da rade na “uzvratnom udarcu” državnim agencijama u SAD i Velikoj Britaniji, piše Fajnenšel Tajms. U toku je izrada ambicioznog plana koji bi saobraćaj preko svetske mreže trebalo da odbrani od masovnog nadzora i špijuniranja. The Internet Engineering Task Force, telo koje se bavi razvojem standarda za Internet predložilo je sistem u kojem bi sva komunikacija između veb sajtova i pretraživača bila zaštićena kroz šifrovanje.