Ministar privrede Saša Radulović ušao je u otvoren sukob sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, tvrdeći da će povlačenje iz procedure tri važna zakona – o radu, stečaju i privatizaciji značiti da se odustaje od reformi i da vladajuće stranke idu na vanredne izbore. On je poručio da neće dati ostavku iako se zalagao da ti zakoni budu usvojeni najkasnije do kraja januara, kako bi što pre počela reforma privrednog ambijenta i privatizacija po novim pravilima. To znači da Radulović čeka ili da ga smeni Vučić, na čiji predlog je i došao u Vladu, ili da budu raspisani prevremeni parlamentarni izbori, koji bi bili održani istovremeno sa izborima za Skupštinu Beogrda, 16. marta. „Moramo brzo da se odredimo da li se nastavljaju reforme i da li postoji politička volja za to ili se vraćamo u propali model. Srbija nema mesec, dva ili tri za kašnjenje u sprovođenju reformi, one moraju da se dese odmah“, kazao je Radulović.
Evropa je izašla iz najtežeg momenta privredno – finansijske krize ali još puno toga treba da se uradi, zaključili su učesnici Svetskog ekonomskog foruma.
„I pored ukupne stabilizacije finansijskog tržišta privredni rast u celoj EU beleži samo Nemačka. Sve druge države još uvek se nalaze u veoma lošoj situaciji u odnosu na period pre krize“, rekao je Pjer Nanterne, CEO francuskog koncerna Acenture.
Profesor ekonomije sa Harvarda Kenet Rogof rekao je da je „uvođenje eura kao integrativnog momenta ujedinjenja Evope bilo pogrešno i prebrzo. To je jedna klasična istorijska greška. A o negativnim posledicama uvođenja eura malo je ljudi tada razmišljalo. Sada se tek radi na nivelaciji privrednih, finansijskih i strukturnih elemenata. Formiranjem bankarske unije EU je prebacila na Evropsku centralnu banku (ECB) veliki teret. Ali, sada se traži više ukupne solidarnosti, integracija i inovacija. Ne samo političkih, to sve mora i treba da prati i evropska ekonomija.“
Aksel Veber, čelnik najveće švajcarske banke UBS naglasio je „da su najveći problemi vezani za niski rast privrede, malu potrošnju i veliku nezaposlenost mladih. Njih moramo sada rešavati a ne gurati ih pod tepih jer nam se mogu u bliskoj budućnosti ‘obiti o glavu’. Evropa treba daleko više političkog jedinstva, veću integraciju i veću inkluziju marginalnih slojeva društva. Ne zaboravite da se ‘muzika razvoja’ svira u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji. Evropa mnogo vremena gubi na unutrašnje debate umesto da se kao celina brine o razvoju sopstvene konukrentnosti u odnosu na one „koji sviraju muziku“.
Pjer Nantente se posebno osvrnuo na rastući ekstremizam unutar EU koji je naoričito prisutan među mladima: „To je problem koji moramo rešavati hitno i neodložno podsticanjem zapošljavanja. Ako upitate prosečne građane šta misle o bankarskoj uniji, o ECB politici itd. dobićete odgovore da njih uglavnom zanima kako da nađu posao, da plate svoje račune i slično. Teme poput navedenih zanimaju očito samo evropsku političko – poslovnu elitu a to nije način građenja evropskog jedinstva“.
U osvrtu na pomenutu debatu nemački političar Filip Rosler (doskorašnji lider Liberalne stranke Nemačke) rekao je da je „EU projekat mira i kao takav se mora približiti običnim građanima. EU mora da bude daleko više transparentnija. A diskusije su dobar put da se ‘oduzmu strahovi’ svim slojevima društva i da se ojača EU jedinstvo, jedinstvo građana pre svega“
On je ocenio da je akutna faza krize iza nas i da sada treba raditi na strukturnim reformama, ujednačiti konkuretnost i potencijale svih delova EU. Rosler je izneo pomalo iznenađujuću tvrdnju da „mi ispred Nemačke nikada nismo, na primer Grčkoj, davali ultimatume ili govorili šta treba da radi, već ukazivali na pravac kretanja kojim treba ići, do su put i modele kako to da urade morali su Grci sami da odrede, njihovi političari i njihovi lideri“, što se kosi sa poznatim ultimatumima Trojke s kojima je ona dolazila u Atinu.
Rosler takođe, za razliku od mnogih drugih smatra i da je rešavanje visoke nezaposlenosti mladih posao koji može biti jednostavan. „Izlazak iz krize je u kreiranju radnih mesta, znači u ulaganju u ekološke oblike energije, razvoj infrastrukture, smanjenje nezaposlenosti isl, a sve to traži vreme. Ne možete put ili neki infrastrukturni projekat završiti za godinu dana. To su sve procesi koji traju, možda 10 a možda i narednih 20 godina. Kako pridobiti nezaposlene mlade ljude za ideju Evrope kao zajedničke kuće, kao kuće koja nama svima garantuje mir? Jednostavno! Mladima Evropska Unija treba da pomogne da se otvore radna mesta, da ih zaposli, dodatno usavršava, daje šansu da žive i rade. Ja sam kao minsitar ekonomije Nemačke lično išao i motivisao velike koncerne da potrebu za kvalifikovanom radnom snagom zadovolje tako što će dovesti upravo mlade a nezaposlene iz Španije, Portugala, Grčke. I to je dalo efekte. Sada treba jačati jedinstvo građana Evrope kao Evrope. Isticati prednosti zajedinštva i raditi na anuliranju ekstremizma. Ne može evropskepticizam automatski da bude i ekstremizam. A to je dug put i traži veće angažovanje ne samo političara već i privrede ali i civilnog društva“.
Zoran Vitorović, WEF, Davos
Jedna od tema ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu vezana je za pokretanje globalne trgovine kao najvažnijeg mehanizma za ukupni oporavak svetske ekonomije.
U izveštaju WEF-a pod nazivom „Omogućiti trgovinu: od procena do akcije“ liderima država upućena je poruka „da treba izaći iz tradicionalnih ministarskih silosa“ i promeniti način sprovođenja ali i percepciju dogovorenih standarda Svetske trgovačke organizacije usvojenih 2013. na Samitu WTO-a u Indoneziji.
„Izveštaj naglašava potrebu hitne liberalizacije trgovine i uklanjanja postojećih barijera prisutnih pre svega u prekograničnoj robnoj razmeni. Drugim rečima, države moraju intenzivirati borbu protiv „jakih nacionalnih granica“ a mi im moramo pomoći u bržoj implementaciji „izagraničnih, dubinskih reformi“, kaže Ričard Samans, direktor WEF-a i dodaje „Jedino tako možemo postići ubrzanje u otvaranju novih radnih mesta, ‘pogurati’ globalni oporavak privrede i pomoći najnerazvijenijim delovima planete.“
Kao glavne barijere za unapređenje svetske trgovine eksperti WEF-a ističu:
– primenu loših i zastarelih modela „menadžmenta uprave“ na graničnim prelazima,
– postojanje slabe i siromašne transportne infrastrukture,
– generalno prisutnu veoma lošu ukupnu ‘poslovnu klimu’ u najvećem broju država Afrike i Azije,
– insistiranje na striktnoj primeni nacionalnih robnih standarda i regulativa.
Usled navedenih trgovinskih barijera godišnje se „izgubi“ blizu 1,3 milijarde tona hrane preko potrebne upravo najnerazvijenijim državama sveta. Da bi se to sprečilo a svetskoj trgovini dao dodatni ‘zamajac ravoja’ neophodno je primeniti i organizovati sisteme takozvanih „pametnih graničnih prelaza“. U Keniji i Tajlandu postavljanjem „pametnih graničnih prelaza“ vreme zadržavanja robe u prekograničnoj razmeni smanjeno je za 50% što se drastično odrazilo na ukupnu trgovinsku razmenu u zapadnoj Africi i jugoistočnoj Aziji.
Drugi problem su različiti standardi koji postoje na primer u Evropskoj uniji i Ruskoj federaciji. Svaki put kada se kontejneri robe šalju iz EU ka Rusiji palete se zaustavljaju radi re-merenja na graničnim terminalima pri čemu se neretko događa da deo hrane propadne usled vremena utrošenog na primenu graničnih normi i propisa.
Jačanje globalne trgovine kao jednog od pokretača globalne ekonomije, pronalaženje mehanizama za efikasniji i brži izlazak iz finansijske krize, razvoj novih ideja, novih percepcija, novih modela i konkretnih oblika akcije, teme su kojima će se narednih dana u švajcarskom ski centru Davos baviti predstavnici više od 1000 kompanija, preko 250 političkih lidera i predstavnici više hiljada civilnih organizacija iz celog sveta.
Zoran Vitorović, Davos, Švajcarska
Amazon je saopštio da je dobio dozvolu za patent, za koji u ovom američkom gigantu elektronske trgovine tvrde da će napraviti revoluciju u dostavi robe do krajnjih potrošača. Reč je o konceptu da se roba šalje kupcima i pre nego što je uopšte naručena, a na osnovu elektronskih predviđanja da će je na području na koje se dostavlja neko kupiti u roku u kojem putuje do zadate destinacije.
Solarni park u Velesnici kod Kladova počeo je sa proizvodnjom električne energije – priključenjem na 35-kilovatni dalekovod elektromreže Jugoistoka potekli su i prvi kilovati električne energije za Elektroprivredu Srbije. Reč je o prvom projektu ovakve vrste u Srbiji koji je realizovan zahvaljujući domaćim ulaganjima – kompanije Solaris Energy iz Kladova, koja je u tu svrhu koristila namenske kredite Prokredit banke.
Američka kompanija IBM namerava da proda svoj odeljak za „low-end“ servere, objavio je Wall Street Journal (WSJ) pozivajući se na izvore bliske kompaniji. Prodaja tog segmenta serverskog poslovanja razmatrana je i prošle godine, ali su pregovori sa kineskom kompanijom Lenovo propali, jer nije postignut dogovor oko cene. Danas se kao mogući kupac spominje kompanija Dell, ali izvor u IBM-u ne precizira koliko je takva transakcija izvesna.
Dell je prema podacima analitičarske kuće Gartner treći najveći proizvođač servera na svetu, iza IBM-a i Hewlett Packard-a. Mada „low-end“ serveri više ne omogućavaju veliku maržu, kupovina ovog segmenta poslovanja IBM-a bi Dell-u mogla da pomogne da poveća obim prodaje u trenutku kada kompanija menja svoju strategiju, fokusirajući se na korporativne kiljente, ocenjuje WSJ. Prošlog proleća, u IBM-u su intenzivno raspravljali o prodaji poslovanja vezanog za x86 servere kineskom Lenovu, ali su pregovori propali jer je kineska kompanija ponudila maksimum 2,5 milijardi dolara, što je za IBM bilo neprihvatljivo. Izvor WSJ nije potvrdio da li je kineska kompanija i dalje zainteresovana za dogovor, niti da li su pored kompanije Dell u igri još neki potencijalni kupci.
IBM je tokom poslednje decenije tražio načine da se povuče iz manje profitabilnih poslova poput proizvodnje personalnih računara koju je prodao Lenovu, sa ciljem da se usmeri na softver i usluge, za koje se pokazalo da zahvaljujući viskoj tehnologiji i neophodnoj viskostručnoj ekspertizi imaju veći potencijal za zaradu. Morgan Stanley procenjuje da je IBM na x86 severima u 2012. godini prihodovao 4,9 milijardi dolara, dok je ukupan prihod serverskog poslovanja iznosio 15,4 milijardi dolara.
Serveri x86 nekada su predstavljali brzorastući segment tržišta i unosnu tehnologiju koja je znatno uvećavala prihode IBM-a, HP-a i Dell-a. Reč je o serverima koji se temelje na Intelovim i AMD-ovim čipovima. Tržište je brzo raslo tokom devedesetih godina, u doba širenja interneta. Ali, tehnološki napredak koji je omogućio korisnicima da dobiju bolje performanse iz manjih uređaja i uzlet računarstva u oblaku, smanjili su korporativnu potražnju za serverima. Neke kompanije, poput Google-a, svojevremeno su kupile veliki broj x86 servera za svoje web stranice, ali danas proizvode sopstvene servere. Kompanija Dell, kako navodi WJS, takođe pokušava da redukuje zavisnost svog poslovanja od prodaje personalnih računara i da poveća prihode pružajući korporacijama difersifikovane IT usluge.
Jaz između Evrope i njenih vodećih trgovinskih partnera u ceni energije se povećava, piše u jednom dokumentu Evropske komisije koja konstatuje da je cena električne energije na starom kontinentu duplo veća nego na primer u SAD.
Cena industrijskog gasa je tri do četiri puta veća u EU nego u Americi i Rusiji, i 12% viša nego u Kini. Ova objava stigla je usred sve javnijih razmimoilaženja stavova Komisije i Evropskog parlamenta po pitanju zacrtavanja energetskih ciljeva za 2030. Naime, širom EU vodi se rasprava o tome da li je trenutno bitniji održiv ili brži razvoj.
Smanjenje cene energije podržavaju mnogi Amerikanci koji posluju u Evropi, kao i Evropska komisija. U pomenutom Komisijinom dokumentu se međutim pominje i da je niža cena energije u SAD uslovljena i subvencijama kao i proizvodnjom iste pomoću škriljaca, i da u cenu evropske energije ulazi i stabilnost sistema – industrijski sistemi u Uniji nisu na udaru nestašica energenata ma šta se dešavalo u inostranstvu. Osim toga, očekuje se da će se od 2020. troškovi evropske energije stabilizovati i početi da padaju, paralelno sa dominacijom obnovljivih nad fosilnim izvorima energenata.
U međuvremenu, dok Komisija traži labljavljenje ekološke politike Parlament je u januaru većinski izglasao smanjenje emisije ugljen dioksida za 40% do 2030. godine i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora od 30%.
Neki privrednici, poput Lakšmi Mitala, podržavaju ovu odluku, a neki poput generalnog direktora Knauf Insulejšna (Knauf Insulation) i predstavnika Evropske asocijacije proizvođača izolacije “EURIMA” Tonija Robsona, izražavaju nezadovoljstvo: „U budućnosti, u kojoj nema obavezujućih ciljeva u pogledu energetske efikasnosti, investitori neće verovati da će izjave o potencijalu zaista biti i realizovane. Neće verovati, jer se energetska efikasnost ne dešava sama od sebe“.
Na tržištu su sve popularnije pozajmice u domaćoj valuti – rata ne zavisi od oscilacije kursa, a nema ni depozita od 30 odsto koji je kod kredita u evrima obavezan. Zavisnost od evra koju smo odavno stekli i nas dovodi do toga da su nam bankovni računi sve tanji, jer naše zaduživanje u valuti ipak ne može doneti ništa dobro.
Sve popularniji dinarski gotovinski krediti odnedavno su prešli maksimalnu granicu roka otplate od pet godina, pa banke postaju fleksibilnije i ovu kategoriju kredita nude na rok otplate i do osam godina.
I pored toga što su i dalje skupi, dinarski krediti su bolje rešenje ukoliko je neophodno da se zadužimo. Dinarska rata koja neće biti ni na koji način ugrožena oscilacijama kursa jeste upravo ono što većina nas zaboravlja kada pravi računicu koliko i gde se zadužiti.
Ako izuzmemo stavke koje usklađujemo sa kursom evra, u zemlji u kojoj je zvanična valuta dinar, plate i penzije se isplaćuju u dinarima, i to bez usklađivanja sa kursom evra, a većina mesečnih izdata se plaća dinarima. Zbog toga, ukoliko postoji potreba zaduživanja kod banaka, to treba uraditi u dinarima.
Osnovna prednost dinarskih kredita jeste nepostojanje depozita od 30 odsto koji je kod kredita u evrima obaveza. Ovde je računica jednostavna, imamo 30 odsto više sredstava za trošenje.
Iako naizgled prosečna kamatna stopa od 21 odsto na dinarske gotovinske kredite i nije baš najsjajniji broj, ne treba zaboraviti činjenicu da pri zaduživanju u evrima depozit koji smo u obavezi da položimo i kurs koji moramo pratiti pri uplati rate kredita, košta nas u stvari mnogo više i od nominalne kamatne stope i od EKS-a koji prikazuje realnu i konačnu cenu kredita (u EKS se, nažalost, ipak ne može ukalkulisati i promena vrednosti kursa u odnosu na inicijalni).
Svakako u kreditni odnos sa bankom nikako ne treba ulaziti olako. Kao što planirate sve veće kupovine, tako planirajte i ciljajte banku koja odgovara vašim potrebama, bez obzira na to da li je ono što zadovoljava vaš kriterijum najjeftiniji proizvod na tržištu ili najbrža i najlakša procedura bez mnogo muke sa papirologijom.
Dobro se raspitajte o uslovima određenog kredita kod svih banaka i uporedite uslove kako za klijente banke, tako i za građane koji nisu klijenti banke.
Banke dinarske kredite najčešće vezuju za neku od referentnih stopa kao što su referentna stopa NBS ili šestomesečni BELIBOR, što znači periodično usklađivanje rate kredita sa usklađivanjem vrednosti ugovorene kamatne stope.
Iako je neozbiljno predviđati, ovo je realno jedina potencijalna opasnost kod zaduživanja u dinarima.Naravno, trend opadanja referentne stope NBS ipak govori u prilog izvesne stabilnosti dinara, pa se ne očekuju drastične oscilacije u vrednosti referentnih stopa koje bi mogle da naruše redovno servisiranje dinarskih zaduženja.
Kredit će svakako biti najnepovoljniji ukoliko ga uzimate ako niste klijent banke, što znači ukoliko se morate zadužiti kod neke banke, a vaša banka preko koje poslujete nema konkurentne uslove, prenesite primanja u drugu banku koja će vam dati i neke povlastice zato što ste njen klijent!
Naravno, pored već onog dobro naučenog držanja kućnog budžeta pod kontrolom, štednjom i planiranjem mesečnih troškova, ono malo prostora što je po izveštaju Kreditnog biroa ostalo za zaduživanje uradite u dinarima. Jer sve dok smo zavisnici od čarobnog evra, ne postoji dovoljan prostor za dugo željeno pojeftinjenje kredita u dinarima.
Izvor: Kamatica
Za sada još uvek nija jasno šta su motivi povlačanje zakona, da li je u pitanju “disciplinovanje” ministara privfrede Saše Radulovića, namera SNS da popravi odnose sa sindikatima, pripremi javnost za prihvatanje zakona ili se radi o nameri da se reforme odlože i razvodne? Odgovor na ovo pitanje znaće se uskoro kada se povučeni zakoni o stečaju i privatizaciji ponovo vrate u proceduru i kada Vlada usvoji zakon o radu, kaže ekonomista Milojko Arisić za online izdanje Biznisa i Fonansija.
Zaposlenost u zemljama OECD-a u trećem kvartalu 2013. povećala se drugi mesec uzastopno za 0,1% na 65,2%.
Broj zaposlenih je za isti procenat porastao čak i u evrozoni, po prvi put od drugog tromesečja 2011. i sada iznosi 63,5%, ali je i dalje za 0,3% niži nego pre godinu i po dana.
Broj novih radnih mesta takođe je porastao u Japanu, za 0,3% na 71,8%, u Velikoj Britaniji (za 0,1% na 67,4%) i u SAD (za 0,1% na 67,4%), ali je broj zaposlenih pao u Kanadi (za 0,2% na 72,4%).
Najveći rast zaposlenosti primećen je u Portugalu (za 0,7% na 61,3%), Sloveniji (za 0,7% na 63,7%), Irskoj (za 0,6% na 60,7%), Izraelu (za 0,6% na 67,3%) i Novom Zelandu (za 0,5% na 73,2%), a najveći pad u Estoniji (za 1,1% na 67,9%), Turskoj (za 0,5% na 49,2%) i Holandiji i Danskoj gde je zaposlenost pala za 0,4% na 74% odnosno na 72,4%.
Što se tiče starosne strukture, nastavila je da raste zaposlenost starijih radnika (55-64 godine) za 0,3% na 56,5%.