Vodeći kompozitni indikatori ( CLIs ) , dizajnirani tako da signaliziraju prekretnice u ekonomskim aktivnostima u odnosu na trend , nastavljaju da ukazuju na neujednačen tempo rasta u ključnim ekonomijama. Ovi indikatori ukazuju na umereno poboljšanje i lagani tempo rasta u većini vodećih zemalja OECD-a , ali i stabilizaciju ili usporavanje zamaha u velikim ekonomijama u razvoju .
Siemens je veliki nemački konglomerat, koji pravi sve od „igle do lokomotive“, odnosno od vozova do celih električnih centrala. Međutim, nedavni lošiji rezultati i unutrašnja borba u kompaniji doveli su do smene generalnog direktora Petera Lešera (Peter Löscher).
Novi generalni direktor Siemensa je Džo Kajzer (Joe Kaeser), bivši finansijki direktor kompanije. U jednom intervjuu za Špigl pre nešto više od mesec dana, Kajzer je napomenuo da je razlika između generalnog i finansijskog direktora ta što prvi mora da zna odgovor na pitanje „kuda idemo?“, a drugi na pitanje „kako ćemo tamo stići?“, time diskretno uperivši prstom prema Lešeru, koga su mnogi krivili za loše rezultate u poslednje vreme.
Siemens nije mala kompanija, već gigant koji je decenijama jedan od zaštitnih simbola Nemačke, sa oko 370.000 zaposlenih u preko 200 zemalja – us vim zemljama sveta osim u Severnoj Koreji. Zaposleni Siemensa su zaslužni za prosečenih 8.900 novih registrovanih patenata godišnje, dok godišnji obrt kompanije iznosi oko 78 milijardi evra. Nemačka država jednostavno ne sme da dozvoli da takvo preduzeće počne da propada. Među promašajima u poslednje vreme ističe se fijasko u sektoru solarne energije, gde je izgubljeno više milijardi evra, gubitak oko 600 miliona evra na vrednosti vetro-turbina u Severnom moru, kao i konstantno odlaganje isporuke 16 ultrabrzih vozova nemačkoj nacionalnoj železnici, Dojče Banu (Deutsche Bahn).
Jedan od najvećih problema Siemensa, piše Špigl, je to što se danas oslanja skoro isključivo na velike kupce, pošto je prodat psolovni segment mobilnih telefona, a segmentom bele tehniek upravlja poslovni partner Boš (Bosch). Među „mrljama“ koje se vezuju za Siemens u ovoj deceniji iuzdvaja se i presuda zbog nuđenja mita 2006. godine, a vrhunac je dostignut prošle godine kada je Lešer otvoreno obećavao, bez ikakve osnove, da će godišnji rezultat prodaje iznositi oko 100 milijardi evra, odnosno čak skoro 25% više od ostvarenog rezultata.
Pošto je čak i kancelarka Angela Merkel izrazila zabrinutost za budućnost kompanije, izabran je novi generlani direktor Kajzer, a Lešer je stupio sa dužnosti pre isteka mandata. Džo Kajzer je proveo 33 godine u Siemensu i za sada izaziva blagonaklonost nemačkih medija. U svom prvom intervjuu po postavljenju na direktorsko mesto istakao je da je „pre svega potrebno sačuvati staloženost“. O eventualnim novim projektima nije rekao ni reči novinarima.
Henkelova prodaja u drugom kvartalu 2013. godine iznosila je 4,286 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 1,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Nakon korekcije jednokratnih dobiti, jednokratnih troškova i troškova restrukturiranja, korigovani operativni profit kompanije Henkel povećan je za 8,2 odsto, sa 609 miliona evra na 660 miliona evra. Korigovan prihod od prodaje (korigovana EBIT marža) značajno je povećan za 0,9 procentnih poena, na 15,4 odsto. Finansijski rezultat kompanije Henkel se poboljšao za 18 miliona evra, na 27 miliona evra, uglavnom usled bolje neto finansijske pozicije i boljih rezultata zaštite od kursnog rizika. Zabeležen prihod od prodaje iznosio je 14,2 odsto, u odnosu na 13,9 odsto koliko je iznosio u istom tom periodu prošle godine. Organska prodaja, koja isključuje uticaj strane razmene i akvizicije/prodaje, porasla je za 4,0 odsto. Prodaja u Istočnoj Evropi je porasla za 3,7 odsto, na 799 miliona evra. Organski rast je iznosio 5,8 odsto, a poslovanje u Rusiji i Turskoj je dalo posebno veliki doprinos tome. Tržišta u razvoju su zabeležila veoma snažan rast organske prodaje od 8,9 odsto.
Kasper Rorsted, izvršni direktor kompanije izjavio je da će Henkel nastaviti da razvija svoju konkurentnost jer će čitavo privredno okruženje ostati teško. „Nastavićemo da prilagođavamo, pojednostavljujemo i ubrzavamo naše procese rada kako bismo mogli fleksibilnije i efikasnije da odgovorimo na nestabilno tržišno okruženje u kom poslujemo. Očekujemo da organski rast prodaje za kompletnu fiskalnu godinu bude između 3 i 5 odsto, kao i porast korigovane EBIT marže na oko 14,5 odsto, te poboljšanje korigovanog prinosa po prioritetnoj akciji od oko 10 odsto“, rekao je Rorsted.
Nagoveštaji da bi FED uskoro mogao da prekine svoj stimulativni program mera danas su izazvali pad vrednosti akcija širom sveta, dok je istovremeno britanska funta dobila na vrednosti posle objave Banke Engleske o zadržavanju rekordno niske kamatne stope u srednjem roku.
Dvojica zvaničnika FED su danas svojim tvrdnjama da će američka centralna banka smanjiti nivo kupovine državnih obveznica najranije već sledećeg meseca, u zavisnosti od narednih ekonomskih pokazatelja, praktično izazvali pad vrednosti akcija na skoro svim svetskim berzama. Majkl Hjuson, analitičar iz CMC Markets u izjavi za Bloomberg pojasnio je da će do „smanjivanja stimulatinve aktivnosti FED u svakom slučaju doći, samo je pitanje trenutka. Zato smo i svedoci smanjenja trgovanja na tržištima kapitala“. Azijski berzanski indeksi su dostigli minimume, dok evropski nisu pali u velikoj meri, najviše zahvaljujući objavljivanju pozitivnih ekonomskih rezultata nemačke ekonomije.
Pre nekoliko dana je i Monetarni odbor Banke Engleske odlučio da pruži jasne smernice o budućem vođenju monetarne politike. Odbor je najavio da će nastaviti sa sadašnjim stimulativnim pravcem monetarne politike dok se ne oseti veći oporavak, ali pod uslovom da takav put ne počne previše da utiče na stabilnost cena i državnih finansija. Konkretno, saopšteno je da će Banka Engleske održavati sadašnju kamatnu stopu od 0,5% sve dok nezaposlenost u zemlji ne padne na nivo ispod 7% (prognoze kažu da se to neće desiti još naredne tri godine) uz uslov da inflacija u periodu 18 do 24 meseci ne premaši više od 0,5% od predviđenih 2%. Trgovci kapitalom u Britaniji takođe su reagovali na ove najave: indeks FTSE 100 pao je za 0,8% posle obraćanja guvernera Marka Karnija.
Prema najnovijem izveštaju Indeksa boljeg života (Better Life Index) OECD je ocenjivao zadovoljstvo među stanovnicima 36 država članica ove organizacije. U Grčkoj je možda najveća kriza, ali Mađari su i od njih nesrećniji. S druge strane, Skandinavci se izdvajaju kao najzadovoljniji svojim životom.
OECD već godinama meri nivo sreće među građanima svojih članica. Ocenjuje se osećaj tzv. životnog zadovoljstva pre nego trenutnih osećanja izazvanih kratkotrajnim pozitivnim ili negativnim uticajima. Upitani da ocene svoju generalnu satisfakciju životom na skali od 1 do 10 stanovnici unutar 36 država OECD dali su prosečnu ocenu 6,6. Međutim, osećaj životnog zadovoljstva nije ravnomerno raspoređen među članicama. Estonija, Grčka, Mađarska, Portugalija i Turska imaju veoma niske proseke, svi ispod 5,5. S druge strane, kao najsrećniji izdvajaju se stanovnici Islanda, Norveške, Švedske i Švajcarske sa ocenom 7,5.
Prilikom ispitivanja utvrđeno je da nivo obrazovanja igra veliku ulogu u subjektivnom osećaju životnog zadovoljstva. Naime, oni ispitanici koji imaju samo osnovnoškolsko obrazovanje širom OECD dali su prosečnu ocenu 6,2, dok su osobe sa visokim obrazovanjem dali prosečnu ocenu 7,1. Polne razlike ne igraju veliku ulogu u konačnoj oceni jer se eventualne razlike u ocenjivanju kreću u okviru 0,1 poena.
Indeks boljeg života takođe ocenjuje i mnogo pojedinačnih faktora koji utilu na osećaj opšteg ličnog zadovoljstva. Što se tiče pozitivnog osećanja zbog ličnog postignuća tiče, prvo mesto dele stanovnici Japana, Islanda i Danske, dok su Turci, Estonci i Mađari u tom smsilu najdepresivniji. Naše severne komšije su u ukupnom skoru „najnesrećniji“, jer je prosečna ocena životnog zadovoljstva tek 4,7. U jednom prošlogodišnjem istraživanju tek 6% Mađara navelo je da se oseća srećnim.
Američki energetski gigant napušta planove za proizvodnju solarnih panela zbog „prezasićenosti tržišta“, a svoju tehnologiju, koja je razvijana poslednjih pet godina, prodao je kompaniji First Solar za 84 miliona dolara.
Istovremeno, First Solar je zabeležio pad profita od čak 70% u poslednjem kvartalu, zbog čega je značajno umanjio predviđanja za čitavu 2013. godinu, dok akcije ove kompanije od juče gube na vrednosti. Tehnologija koju je GE prodao First Solar-u podrazumeva razvijene baterije i solarne panele za koje se veruje da u ovom trenutku najbolje iskorišćavaju potencijal solarne energije.
Ovakav razvoj događaja i izlazak jednog od najvećih svetskih snabdevača električnom energijom iz solarne tržišne utakmice još jednom potvrđuju da je svetsko tržište već prezasićeno mnogim proizvođačima solarnih panela, među kojima oni iz Azije, pogotovo Kine u velikoj meri zadaju veliki udarac svojim konkurentima sa zapada svojim nsikim cenama, piše Wall Street Journal.
Pošto je američki predsednik Obama pre nekoliko dana stavio veto na izvršenje sudske presude po kojoj kompanija Apple više ne bi smela da prodaje neke od starijih verzija svojih proizvoda iPhone iPad, finansijski servis Bloomberg piše da bi najveći konkurent, južnokorejski Samsung, zapravo mogao da profitira od ovakvog razvoja događaja.
Odluka da se ipak dozvoli izvoz starijih modela iPhona i iPada, posle već donesene suprotne presude, možda će na kraju imati pozitivan ishod i za tužioca u ovom procesu, kompaniju Samsung. Zvanična izjava predstavnika za trgovinu pri Beloj kući, Majkla Formana, pre nekoliko dana glasila je: „Zabrana ovih proizvoda nije odgovarajuća zato što bi sporni patenti trebalo da budu deo industrijskog standarda te da podležu odgovarajućim licencama.“ Upravo zbog ovakvog obrazloženja čelnici južnokorejskog giganta sada ipak imaju razloga da trljaju ruke, jer su Sjedinjene Države uvele zabranu uvoza za dva Samsungova proizvoda, a koja bi mogla da bude oborena zahvaljujući sada već zvaničnom stavu američke vlade.
Uprkos nepredvidivom regulatornom i ekonomskom okruženju, Erste Grupa ne želi da ode iz Mađarske, kaže izvršni direktor Erste Grupe, a mogućnosti za svoje proširenje u regionu centralne i istočne Evrope vidi uglavnom u Srbiji i Poljskoj.
„Političari imaju tendenciju da traže žrtvenog jarca pa često u toj nameri ciljaju na bankarski sektor. To, međutim, nije dobra strategija, jer nijedna država ne može da postigne ekonomski rast bez banaka“, izjavio je za mađarski sajt investor.hu izvršni direktor Erste Grupe Andreas Treichl. On veruje da postoji šansa da će se percepcija banaka poboljšati u Evropi, ali je takođe i ponovio da je Erste najteže oporezivana banka u svetu, kao i da je njena profitabilnost u Mađarskoj doživela ozbiljan udarac zbog mera štednje koje je uvela mađarska vlade.
CIE banke nisu slabe uopšte i njihova pozicija kapitala je „izuzetno dobra, njihova likvidnost je visoka i ne treba im pomoć države“, istakao je Treichl za investor.hu. „Ogroman problem koji moramo prihvatiti, pogotovo u Mađarskoj, je visok odnos kredita ispoljenih u švajcarskim francima. Napomenuo sam još 2007. tadašnjoj mađarskoj vladi i Centralnoj banci da bi trebalo da se zaustavi kreditiranje u stranoj valuti, ali nisu me slušali“, rekao je direktor Erste Grupe. U razgovoru sa novinarima Treichl je o planovima za eventualne akvizicije u regionu CIE naglasio da se posebno posmatra tržište Poljske i Srbije, s tim da vlasnici u Poljskoj precenjuju svoje banke, dok će u Srbiji potencijalni cilj biti neka manja banka koja posluje sa stanovništvom.
Vladislav Bajac, autor romana Hamam Balkanija, potpisao je ugovor za francusko izdanje ove knjige sa izdavačkom kućom Galad iz Pariza. Hamam Balkanija pojaviće se u Francuskoj i u zemljama francuskog jezičkog područja 2014. godine. Prevodilac romana je Gojko Lukić, renomirani prevodilac naših autora na francuski.
U Francuskoj je roman Vladislava Bajca Knjiga o bambusu objavljen u više izdanja. Prvo izdanje objavio je Galimar 1993, dok je džepno izdanje ovog romana izašlo kod Edision Roše 2008. godine. Prevodilac ovog romana bila je Mirej Roben. Roman Hamam Balkanija nedavno je objavljen i na arapskom jeziku. Pre toga ovaj roman je objavljen u Nemačkoj, Italiji, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji, kao i na engleskom jeziku. Arhipelag, srpski izdavač knjiga Vladislava Bajca, objavio je roman Hamam Balkanija u sedam izdanja.
Izvršni direktor Amazona u dodao je još jednu medijsku kuću svojoj vrednoj, i rastućoj kolekciji. Džef Bezos dao je najveću ponudu i za 250 miliona dolara kupio Vašington Post.
Prema rečima Donalda Grejema, direktora Vašington posta, Džef Bezos ocenjen je kao najbolji kupac u trci za ove dnevne novine iz američke prestonice, ne samo zato što je dao najpovoljniju ponudu, već i zato što je kao izvršni direktor Amazona do sada pokazao da je spreman da investira u svoju kompaniju, po ceni profitabilnosti. Prema podacima iz poslednjeg kvartala Amazon je upravo i ostvario gubitak od 0,02 dolara po akciji, upravo zahvaljujući velikim troškovima investicija u tom periodu, a uprkos prodjai većoj za 22% u odnosu na isti period prošle godine.
Bezos je zaposlenima u Vašington Postu odmah uputio otvoreno pismo kojim je želeo da se predstavi i najavi promene u budućem poslovanju. Jedan od mogula interneta, a sve više i medija, Bezos je istakao da su „promene neminovne, sa njim ili bez njega, jer internet transformiše način poslovanja velikih medijskih kuća: skraćuju se ciklusi trajanja vesti, a na sceni je osvanula poptuno nova vrsta kompeticije“. Poznavaoci prilika pretpostavljaju da Bezos neće pokušati od Posta da napravi još jedan od mnogih internet agregata za prikazivanje svetskih vesti, ali očekuju da vide uvođenje neobičnih mera štednje, kao što je svojevremeno bila zamena običnih za štedljive sijalice u svim kafe-aparatima i mašinama sa hranom u Amazonu.
Bezosova medijska imperija trenutno se sastoji od sledećih kompanija:
• The Washington Post
• The Express
• The Gazette
• Southern Maryland
• Fairfax County Times
• El Tiempo Latino
• Greater Washington Publishing
• Fashion Washington
• Capital Business
• The Capitol Deal
• Service Alley
• Comprint Military Publications
• Apartment Showcase
• New Homes Guide
• New Condominium Guide
• The Guide to Retirement Living Sourcebook
• Comprint Printing
• Business Insider
• Cha-Cha
• The Robinson Terminal
Izvor: Quartz, The Atlantic