BELGRAD (Serbia), February 13 (SeeNews) – Italian textile machinery producer and developer Orox is planning to start production in Serbia's northern city of Novi Sad by spring, the municipality said.
Iz britanskog ogranka PwC-a svakog meseca stiže nam Global Ecomomy Watch, izveštaj u kom su obrađene aktuelne ekonomske teme, opisana rastuća tržišta, predikcije i sl.
Prema mišljenju njihovih stručnjaka, u 2013. godini ćemo imati priliku da steknemo sliku o tome kakva će biti svetska ekonomska situacija do kraja veka. To će biti godina kada će privreda bez svake sumnje uočiti da su globani rast i cene robe uslovljeni dešavanjima u Kini i Indiji, a ne u SAD i Evropi.
Zemlje u razvoju i rastuće ekonomije ove godine pretećiće razvijene zemlje, bar u pogledu privatne potrošnje.
Ove zemlje najviše će uticati na rast globalne ekonomije – Kina, Indija i Brazil imaće udeo u rastu isti kao i sve ostale zemlje na svetu zajedno. Sjedinjene Države trebalo bi celokupnom rastu da doprinesu samo sa 10% za razliku od nekadašnjih 25% (od 1995. do 2000.). Situacija je još gora sa evrozonom koja mu neće doprineti uopšte.
Trend urbanizacije će se nastaviti, UN predviđaju da će do 2015. oko 370 miliona ljudi sa sela migrirati u gradove. Ovo će posebno biti trend u zemljama u razvoju i Aziji. U aktuelnoj godini očekuje se da će samo u kineske gradove doći 20 miliona novih stanovnika, što je dva Pariza, a to bi moglo pozitivno da utiče na sektor građevinarstva, usluga i srodnih industrija. Urbanizacija će primorati i ostale privede da se adaptiraju na novonastalu situaciju.
Glavni izazovi će i dalje biti reforma bankarskog i finansijskog sektora u evrozoni, a u SAD novo izbegavanje fiskalne litice i svođenje duga a održiv nivo. Ostale projekcije možete videti na ovom linku.
Trenutno za nemačku vojsku radi 1.300 Avganistanaca. Niko ne zna šta će biti sa tim ljudima nakon 2014. godine, kada se iz Avganistana povuku pripadnici Bundesvera. Njihov dalji život u toj zemlji je u opasnosti.
SOFIA (Bulgaria), February 13 (SeeNews) – Agribusiness company Zarneni Hrani Bulgaria [BUL:T43] has increased its capital to 195.7 million levs ($134.9 million/100.1 million euro) from 170.8 million levs, the bourse in Sofia said on Wednesday.
Posle naprasne abdikacije pape Benedikta XVI kladioničari su počeli da se bave izborom novog pape. Mnogi od njih bi se kladili da ćemo prvi put u istoriji imati crnog papu – jednog od kandidata iz Gane ili Nigerije.
Naime, irski sajt za klađenje Paddy Power predviđa pobedu Petera Turksona iz Gane, šezdesetpetogodišnjaka koji je jedan od najviše rangiranih afričkih kardinala u Vatikanu, sa kvotom 3/1. Posle njega najveće šanse ima Kanađanin Mark Elet sa kvotom od 7/2 i Nigerijac Francis Arinze sa 9/2. Latinska Amerika takođe ima dobre šanse da dobije svog papu, sa Argentincem Leonardom Sandrijem i Rodrigezom Maradiagom iz Hondurasa.
Britanski sajt za klađenje William Hill isto najveće šanse daje Turksonu, sa kvotom 3/1. Prva tri mesta su ovde ista kao i u irskim kladionicama, a na četvrtom je arhibiskup iz Milana Anđelo Skola a peti je takođe Argentinac Sandri.
Naš kolega Milutin Mitrović smatra da jedini ozbiljniji evropski kandidat za papu inače Nemac nema mnogo šanse zato što je nemačku kvotu već istrošio dosadašnji papa, ali i zato što se zove Rajnhard Marks – „Papa Marx bi bilo već suviše“.
Izbor neevropskog pape imao bi smisla uzevši u obzir rast političkog i ekonomskog uticaja zemalja u razvoju. Uostalom, od 1,2 milijardi katolika u svetu, većina ih je iz Južne Amerike.
O najvažnijoj raspravi u kojoj su koplja ukrstili nemački filozof Jirgen Habermas i odlazeći papa možete pročitati ovde.
Nakon ostavke pape Benedikta XVI Rimokatolička crkva našla se pred velikim izazovima. I za samog papu predstoje dalekosežne promene. Koji će status ubuduće imati u Vatikanu i kokva ovlašćenja
SOFIA (Bulgaria), February 13 (SeeNews) – Bulgaria's revenue from tourism in 2012 will most probably exceed 3.0 billion euro ($4.04 billion), deputy economy minister Ivo Marinov said on Wednesday, citing preliminary estimates.
Danas se obeležava 125 godina Fajnenšl Tajmsa koji se i danas štampa u svom zaštitnom znaku koji je dobio 1893. – rozikastoj boji. Danas ga međutim možete čitati i na svom pametnom telefonu, tabletu ili na računaru, osim u klasičnom štampanom izdanju. Sve ostalo je neizmenjeno – FT i dalje objektivno, pre većine, izveštava o svim važnijim ekonomskim dešavanjima u svetu.
Sa dobro izgrađenom mrežom spoljnih saradnika, FT uvek prvi ima vesti iz sveta ali i iz Londona, koji je najznačajniji finansijski centar starog kontinenta. To ne čudi za list koji je preživeo uspon komuizma, pad istog, jačanje liberalnih ideologija ali i sve krize kapitalizma, kao i nedavne političke krize u manje razvijenim delovima sveta.
Jedan kineski diplomata u Africi je na pitanje zašto uvek nosi ružičaste novine sa sobom odgovorio: “Mi u ambasadi uvek čitamo Fajnenšl Tajms zato što kapitalisti ne lažu”. Iz FT-a misle da je hteo da kaže da njihov opsatanak zavisi od toga da li će pisati istinu.
Ovo je kratak pregled FT-ove istorije:
1884. godine Heri Marks osniva novine Fajnenešl Njuz
1888. je osnovan Fajnenšl Tajms od strane “iskrenog finansijera i uglednog brokera”
1935. FT počinje da objavljuje indeks akcija 30 kompanija
1945. Braken kupuje FT i udružuje ga sa Fajnenšl Njuz ali zadržava ime i ružičasti papir
1957. FT preuzima Pirson
1958. Šejla Blek postaje prvi ženski dopisnik
1979. Evropsko izdanje ovih novina počinje da se štampa u Frankfurtu
1986. Tiraž prelazi 250.000
1995. FT dobija svoj sajt
1997. A zatim počinje da izlazi i u SAD
1998. Međunarodna prodaja premašuje onu u Velikoj Britaniji
2001. FT se prodaje u više od 500.000 primeraka dnevno
2002. FT.com je uveo sistem pretplate za čitanje na sajtu
2003. Počinje da se izdaje i u Aziji
2011. FT postaje prva novinska kuća koja ima web aplikaciju za iPad i iPhone
2012. FT.com ima više pretplatnika nego štampani FT čitalaca
Dokumentarni film mlade rediteljke Ivane Todorović „Ja kad sam bio klinac bila sam klinka“ jedini je film iz Srbije koji je ove godine u trci za Medvedom, i to u kategoriji kratkih filmova.
SKOPJE (Macedonia), February 13 (SeeNews) – Macedonia's central bank said on Wednesday it sold to commercial banks its entire offer of 24.020 billion denars ($526.3 million/389.5 million euro) in 28-day central bank bills.