Predsednik Samostalnog sindikata Železare Smederevo Siniša Prelić izjavio je danas Tanjugu da je taj sindikat prihvatio predlog ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da plate zaposlenih budu umanjene za 20 odsto, ocenujući da je to u interesu radnika Železare.
Homeoptaski lekovi sve su traženiji u Srbiji, posebno oni protiv respiratornih infekcija.
Prema zvaničnom izveštaju nemačke firme DHU, koja se bavi distribucijom homeopatskih proizvoda, potražnja za njihovim homeopatskim lekovima u beogradskim apotekama se povećala 7,5 puta u odnosu na prošlu godinu.
Takve rezultate u kompaniji objašnjavaju činjenicom da su homeopatski lekovi napravljeni isključivo od prirodnih sastojaka, koji su pažljivo birani, najčešće biljaka i minerala, te da daju efekte bez rizika od nuspojava koje mogu biti česte prilikom konzumiranja hemijskih lekova, naročito u dužem periodu.
Ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić, najavio je u petak da će za mesec dana biti pokrenuta proizvodnja u Železari Smederevo aktiviranjem jedne visoke peći, kada će se svih 5.200 radnika biti vraćeno na posao i zaposleno još 250 novih.
Vlada Srbije je podizanjem gornje granice dozvoljene koncentracije kancerogenog aflatoksina u mleku praktično odustala od primene evropskih standarda u toj oblasti i priznala da nije u stanju da reši problem tako što će na najbolji način zaštititi zdravlje građana. Nemoć države pravda se zaštitom proizvođača mleka koji bi, da nije vraćen stari pravilnik kojim se dozvoljava deset puta veće prisustvo aflatoksina, dnevno morali da bace 300 do 400 hiljada litara mleka. Istovremeno, najjača vladajuća stranka, Srpska napredna stranka, za uzbunu građana zbog povećane doze otvrova u mleku opružuje razne lobije, a pre svega opozicionu Demokratsku stranku, navodeći da im je namera da unište domaću industriju, kako bi na uvozu mleka i stočne hrane profitirali njihovi tajkuni.
Baveći se svojim opstankom i podizanjem rejtinga SNS, ministar Knežević je poslao zabrinjavajuću poruku da je lakše promeniti pravilnik nego obezbediti zdravstvenu ispravnost hrane, u ovom slučaju čak one koju najviše koriste deca. Stručna javnost je podeljena po pitanju štetne koncentracije aflatoksina u mleku, uglavnom zbog toga što nema dovoljno podataka i istraživanja o toj temi. Nesporno je da koncentracije do 0,05 ili 0,5 mikrograma po kilogramu ne izazivaju posledice na zdravlje ljudi koje su odmah vidljive, ali je opravdan strah oni koji piju to mleko šta se dešava u slučaju kad se ta namirnica koristi u dužem periodu.
Bez obzira što je Knežević rekao da je dobio mišljenje svih nadležnih zdravstvenih ustanova u Srbiji da promena pravilnika o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u mleku neće ugroziti zdravlje građana, ima stručnjaka koji se sa tim ne slažu. Njih, naravno ministar nije ni pitao za mišljenje, kao što nije sačekao ni rezultate kontrole uzoraka mleka koji su poslati na superanalizu u Holandiju. Građani sad brinu da će u rafove biti vraćeno sve ono mleko koje je proteklih dana povučeno iz prodavnica, a ne bi ih čudilo ni da sada prodavci od gradjana traže da vrate novac koji im je vraćen zbog kupovine ranije neispravnog, a sada „potpuno bezbednog“ mleka. Posledice iznenađujuće odluke Vlade da promeni pravilnik o ispravnosti mleka biće i ekonomske, jer je pitanje na koja tržišta će srpske mlekare moći da izvoze svoje proizvode. U regionu, gde se iz Srbije najviše izvozi mleko, ostali su isti propisi o prisustvu tog toksina od 0,05 mikrograma u kilogramu. Knežević očekuje da srpsko mleko stigne do Amerike, Rusije, Kine, Indije i zemalja južne Afrike gde je dozvoljena koncentracija 0,5 mikrograma.
Iako je Knežević pokušao da objasni da pravilnik o aflatoksina koji je primenjen pre dve godine nije deo nacionalnog programa za integraciju u EU i da njegovo usvajanje nije bila obaveza nego se radilo o nepotrebnom i nekritičnom prepisivanju EU propisa, po saznanjima Biznisa i finansija, srpska Kancelarija za evropske integracije, kao i Kancelarija EU u Beogradu, ne gledaju blagonaklono na imenu tog pravilnika. O tome će se ovih dana oglasiti EU, ali Vlada Srbije nije imala strpeljenja da sačeka mišljenje čelnika te zajednice pre nego što je odlučila da benzinom gasi požar izazvan pojavom aflatoksina u mleku.
Beogradska kompanija Amasis, koja posluje u sklopu A grupe, uspešno je sprovela ponudu za preuzimanje nakon koje je stigla do 54,5 odsto akcija vranjskog Alfa plama, objavio je Centralni registar hartija od vrednosti.
Slovenačka kompanija „Gorenje“ je ugovorila prodaju svojih fabrika nameštaja koje posluju u okviru preduzeća „Gorenje kuhinje“ i „Gorenje notranja oprema“ investicionom društvu CoBe Capital, čije je sedište u Njujorku.
Ove dve fabrike, u kojima je zaposleno oko 400 radnika, već četiri godine posluju sa gubitkom. Novi vlasnik je najavio da će nastaviti sa proizvodnjom nameštaja u Mariboru, Velenju i Nazarju, a „Gorenje“ će u svom prodajnom asortimanu nastaviti sa prodajom kuhinja koje proizvode upravo prodate fabrike.
U kompaniji očekuju da će nakon prodaje povećati profitabilnost, izjavio je po potpisivanju ugovora Peter Groznik, član uprave „Gorenja“ za finansije i ekonomiju. Direktor investicionog fonda CoBe capital za severnu Evropu Henning Walf izrazio je zadovoljstvo zbog preuzimanja fabrika u kojima vidi veliki potencijal da se promenom strukture troškova, uz kvalitetan dizajn, postigne konkurentnost na globalnom tržištu.
Zemunski proizvođač pesticida, Galenika Fitofarmacija, objavila je rezultate poslovanja za proteklu godinu u kojoj je ostvaren rekordan rezultat otkada se ova kompanija nalazi na Beogradskoj berzi.
Bugarski predsednik Rosen Plev najavio je prevremene izbore za 12. maj zbog političke krize koja bi mogla da naruši ekonomksu stabilnost u zemlji.
Premijer Bojko Borisov dao je ostavku prošle nedelje zbog protesta širom zemlje zbog cene struje, koja je u januru bila dvostruko veća u odnosu na decembar. Premijer je pre povlačenja sa funkcije zapretio je oduzimanjem licence za distribuciju električne energije češkoj kompaniji ČEZ.
Analitičari procenjuju da ko god da pobedi na izborima imaće težak zadatak da podigne životni standard građana, koji je značajno ispod evropskog proseka. Prosečna plata u Bugraskoj iznosi 400 evra mesečno, a penzije su više nego upola manje, pa su cene struje, iako najniže u EU, značajna stavka u budžetu prosečnog domaćinstva. Bugarska je zadržala nizak nivo duga i deficita kako bi održala poverenje u valutu, ali su protesti već naterali vladu na određene ustupke.
Na aukciji šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj juče, ponuđen obim emisije iznosio je 3 milijarde dinara.
Dve grupe laboratorijskih pacova uspele su telepatski da komuniciraju na udaljenosti između SAD i Brazila u najnovijem zajedničkom eksperimentu naučnika ove dve zemlje.
U naučnom eksperimentu koji je trebalo da potvrdi uspešnost upotrebe poslednjih dostignuća u neurotehnologiji, dve grupe pacova uspele su međusobno da komuniciraju i direktno prenose uputstva putem moždanih signala koji su elektrodama prenošeni preko interneta. U odvojenim laboratorijama u Duramu u Severnoj Karolini i Natalu u Brazilu, laboratorijski pacovi iz jedne grupe morali su da pritisnu određenu ručku posle svetlosnog signala kako bi dobili vodu i kasnije „objasne“ mislima, odnosno moždanim signalima, svojim „kolegama“ u drugoj zemlji šta treba da urade.
Elektrode koje su očitavale moždanu aktivnost prvih pacova, „enkodera“, slale su obaveštenja putem interneta do pacova „dekodera“ u drugoj državi, koji su imali potpuno istovetni zadatak pred sobom. „Dekoderi“ su istog trenutka po prijemu informacije rešavali problem u 70% slučajeva. Migel Nikolelis sa Univerziteta Djuk u Sevenoj Karolini i naučnici sa Međunarodnog Instituta za neurologiju u Natalu veruju da je ovaj eksperiment jedan u nizu onih koji će dovesti do kreiranja biološkog kompjutera, „mreže mozgova“, koji će moći da povezuje više različitih mozgova, odnosno moždanih talasa različitih osoba u istom trenutku.