Vesti

Iako je do pre četiri meseca bio potpuno nepoznat na međunarodnoj političkoj sceni, Jeron Dijselblom (Jeroen Dijsselbloem) postao je predsedavajući Evrogrupe, upravnog tela Evropske monetarne unije koje čine evropski ministri finansija. Dijselblom je pre nekoliko meseci postao ministar finansija Holandije, a na mestu predsednika Evrogrupe smenio je premijera Luksemburga, Žan-Kloda Junkera.

Nagli uspon od običnog poslanika Holandske radničke partije do vodećeg kandidata za mesto predsednika Evrogrupe Dijselblom duguje svojoj političkoj veštini. Na samitu evropskih ministara u finansija održanom u decembru to je i potvrdio, kada je branio zvanične stavove Holandije o smanjenju budžeta EU i opreznijem i sporijem kreiranju buduće bankarske unije zemalja evrozone.

Prethodne dve nedelje ovaj četrdesetsedmogodišnjak proveo je obilazeći glavne gradove Evrope, u svojevrsnoj predizbornoj kampanji. Na mesto predsednika Evrogrupe izabran je već 21. januara, na psolednjem samitu evropskih ministara finansija. Poznavaoci prilika očekuju da će njegova politika ostati u skladu sa očekivanjima Nemačke. Ipak, svoj mandat Dijselblom je započeo ohrabrujućom najavom podsticanja ekonomskog rasta što je posebno pozitivno ocenjeno u južnim članicama EU.

Mesto predsedavajućeg Evrogrupe postaje sve važnije kako odmiču pregovori o razrešenju krize u evrozoni. Primera radi, vatrene debate predstavnika članica o merama pomoći Grčkoj zahtevaju snalažljivog diplomatu kao arbitra. S druge strane, vebsajt Evropski Glas (European Voice) ističe da Dijselblom ispunjava sve kriterijume za ovu poziciju: dolazi iz zemlje koja ima vrhunski kreditni rejting, što je bio zahtev nemačke kancelarke Angele Merkel, i član je političke partije socijalističke orijentacije, što je bio zahtev francuskog predsednika Fransoa Olanda. Smatra se i da ostale članice mnogo lakše prihvataju na tom mestu holandskog umesto aktuelnog nemačkog ministra finansija, Volganga Šojblea, pa je i taj uslov bio ispunjen.

Nova holandska vlada je napravljena u koalaciji Radničke partije, koja pripada levom centru, i Liberalne stranke, koja u Holandiji stoji na blagoj desnoj strani političkog spektra. Ipak, u parlamentu ove zemlje, koji je postao izuzetno polarizovan u poslednjoj deceniji, Dijselbluma poštuju svi učesnici političke borbe, njegovi saveznici i protivnici. U retkim prilikama kada je isticao koliko-toliko kontroverzne stavove, Dijselblom je to uglavnom činio na račun sopstvene partije. Bio je na čelu izveštaja o negativnom delovanju vladine obrazovne politike koja je sprovođena u poslednje dve decenije, upravo dok je njegova stranka bila na vlasti, a oštro je osudio ponašanje nacionalnih medija i njihovo „glorifikovanje geto kulture“, koja uključuje drogu i nasilje.

Jedina zvučnija kritika ide na račun Dijselblumovog stručnog obrazovanja. S obzirom da je on diplomirani inženjer poljoprivrede, mnogi analitičari su se zapitali da li poseduje odgovarajuća znanja da predstavlja Holandiju po makroekonomskim pitanjima, ili čak rukovodi važnom ekonomskom institucijom čitave monetarne unije. Međutim, taj nedostatak ovaj političar ne smatra presudnim, što potvrđuje i jedna njegova nedavna izjava: „Na mestu ministra niko ne očekuje od vas da posedujete veće znanje od tehničkih eksperata u vašem ministarstvu. Vi ste tu da biste dali političko odobrenje na njihove akte.“