Vesti

U pokušaju da privuče još publike, najveći proizvođač tzv. Fejsbuk igrica, kompanija Zynga Inc. planira uskoro da pusti u upotrebu „Spamville Wars“, u kojoj će igrači moći da se obračunavaju sa svojim prijateljima koji ih svakodnevno pozivaju da igraju sve i svašta. Izvršni direktor Zynga, Mark Pinkus, izjavio je da je nova igrica nastala nakon sprovedenog istraživanja među njenom mnogobrojnom publikom, po kome je čak 70% ispitanika je izrazilo želju da vidi igricu u kojoj će moći da ubije svoje „dosadne“ prijatelje“. Kompanija koja beleži 7,2 miliona dnevnih poseta samo preko Fejsbuka nije sedela skrštenih ruku, već su se njeni programeri i dizajneri odmah bacili na posao. U „Spamville Wars“ igrači će se kretati kroz izometrijsku verziju Farmville i moćiće svojim novcem da kupuju poboljšanja za oružje koje budu pronalazili tokom igranja.

Kada se katalonski bankar Žoze Ravirosa vozi do Barselone on na naplatnim rampama odbija da plati putarinu jer veruje da će taj novac završiti u Madridu a katalonski putevi će i dalje biti džombasti. Ravirosa je samo jedan od mnogih koji ovako razmišljaju – autoputevi su simbol katalonske borbe za nezavisnost, jer Katalonci plaćaju putarinu od koje se širom Španije grade putevi na kojima se ona ne plaća.

Vozač autobusa i sindikalac Karlos Heras se slaže sa ovim. Iako levičar, on je protiv subvencionisanja drugih, siromašnijih delova zemlje, „koji to ne zaslužuju“.

Od pooštravanja mera štednje, bes Katalonaca zbog trošenja njihovog novca uzrokovao je jačanje separatisičkog pokreta – sa 43% Katalonaca koji su za otcepljenje za nešto više od godinu dana ovaj broj je porastao na 57%.

Katalonija je zaista u deficitu kada se pogleda koliko novca uplaćuje Madridu i koliko od toga dobija nazad – ona kao povraćaj od centralnih vlasti dobija samo 8% svog BDP-a. Ostatak katalonskih prihoda ide u siromašne regije poput Andaluzije, u kojima je i ono malo ljudi koji su zaposleni plaća mali porez na zarade. Katalonski porez je nasuprot njihovom jedan od najvećih u Evropi. Sa takvim državnim budžetom, misle Katalonci, bilo bi im mnogo bolje, ali to će otkriti posle 25. novembra.

Ova agencija tvrdi damogućnost francuskog privrednog rasta koče“strukturni izazovi“, odnosno nekompetetivna ekonomija, visoka nezaposlenost, javni dug i rigidno tržište.

Moody’s međutim nije prva agencija koja je snizila kreditni rejting ove zemlje – u januaru je to isto učinila i agencija Standard & Poor’s. U saopštenju stoji da nije jedini francuski problem velika java potrošnja, več i izloženost problemima koji dolaze iz evrozone.

To je inače pretpostavka predsednika uprave bankarskog holdinga Raiffeisen international Herberta Stepica.

Ovogodišnji, deveti Forum po redu održan je pod naslovom „Quo vadis Evropo – saradnja za evropske integracije“. Na njegovom otvaranju predsednik Foruma, bivši austrijski potkancelar i posebni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erhard Busek rekao je da je „stanje na Balkanu stabilno i da se stvari razvijaju u pravom smeru“.

Predstavnici Vlade Republike Srbije i najvažnijih poslovnih asocijacija u zemlji dogovorili su se da je neophodno nastaviti ekonomske reforme, posebno u oblastima koje su od ključne važnosti za izlazak ekonomije iz recesije i unapređenje međunarodne konkurentnost Srbije kao investicione destinacije. Tokom događaja “Prvo prolazno vreme – 100 dana Vlade” u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji, glavne teme dijaloga između Vlade i poslovnih asocijacija bili su parafiskalni nameti, propisi iz oblasti građevinarstva i prostornog planiranja, kao i oblast radnog zakonodavstva.

U oblasti parafiskalnih nameta, predstavnici privrede pozdravili su početak sistemskog uređivanja uvođenja i razrezivanja ovih opterećenja za privredu, ukidanje 138 suvišnih nameta, ali i dodali da je to tek prvi korak u regulisanju ove važne oblasti. Kao deo ciljeva za „naredno prolazno vreme“, učesnici konferencije saglasili su se da je važno detaljno regulisati oblast naknada, sa posebnim osvrtom na korenitu i održivu reformu naknada za uređivanje i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Takođe, u oblasti građevinarstva i prostornog planiranja, predstavnici privrede su ponovili da su glavne poteškoće prekomplikovane procedure za izdavanje građevinskih dozvola, kao i neefikasan postupak konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Radno zakonodavstvo bila je još jedna od tema koju su predstavnici poslovne javnosti ocenili kao ključnu, naglašavajući da u ovoj oblasti reforme nisu ni započete, iako ni privreda a ni zaposleni nisu zadovoljni načinom na koji je uređena ova oblast. Takođe, učesnici skupa bili su jednoglasni u oceni da je neophodno smanjenje birokratije i modernizacija pravnog okvira, uvođenje fleksibilnijih oblika zapošljavanja, kao i dosledno poštovanje tako izmenjenog zakona, čime bi se smanjila nelojalna konkurencija sive zone i poboljšao položaj zaposlenih.

Na konferenciji “Prvo prolazno vreme”, učestvovali su predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić i specijalni savetnik ministara finansija i privrede Milica Bisić. Poslovne asocijacije na skupu predstavljali su Zoran Petrović ispred Američke privredne komore, Miroslav Miletić iz Privredne komore Srbije, Toplica Spasojević, kao predstavnik NALED-a, Slavko Carić iz SAM-a, Miodrag Kostić, iz udruženja “Poslodavac” i Branislav Grujić za “Privrednik“.

Američka privredna komora u Srbiji uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja okupila je po prvi put na jednom mestu, predstavnike Vlade i najvećih poslovnih udruženja sa ciljem da se skrene pažnja Vlade na prioritetne reforme do isteka prve godine njenog rada.

Govornici na današnjoj konferenciji složili su se da je od izuzetne važnosti da Srbija što pre ispuni svoj strateški cilj o energetskoj efikasnosti, predložen EU direktivama. Počev od 30. septembra ove godine svaka nova ili rekonstruisana zgrada u Srbiji moraće da ima svoj „energetski pasoš“ sa jasno ustanovljenom energetskom kategorijom, o čemu će voditi računa do sada registrovanih 300 licenciranih građevinskih inženjera. Uz primenu energetskog pasoša, svaka zgrada će prilikom renoviranja morati da uđe u energetsku kategoriju višeg kvaliteta.

Prema rečima Dejana Trifunovića, pomoćnika ministra u Ministarstvu za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, država završava strategiju razvoja energetske efikasnosti do 2025. godine, i 2030. prema ciljevima uspostavljenim evropskim standarduima. U skladu sa tim, već polovinom decembra trebalo bi da bude predstavljen nacrt novog Zakona o energetskoj efuikasnosti, prema kome bi planirana ušteda na godišnjem nivou trebalo da iznosi 40.000 kW/h i 14.000t CO2.

„Naša zemlja mora dosta toga da promeni i primeni u ovoj oblasti jer domaćinstva i kompanijska postrojenja u zemlji troše prekomernu energiju za proizvodnju i dogrevanje. Srbija je prošle godine u dugom periodu bila u situaciji da na uvoz struje troši oko dva miliona evra dnevno“, naglasio je prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije i od nedavno potpredsednik Evropske inženjerske komore. Kao jedna od novina u novom zakonu biće izmenjena praksa da se zgrade sa neokrečenim fasadama, kakvih po unutrašnjosti zemlje ima veliki broj, vode kao nedovršene, što su njihovi vlasnici iskorićavali zbog manjeg plaćanja poreza. Od sada će one, naprotiv, biti oporezivane više od dovršenih zgrada jer nisu adekvatno izolirane i zahtevaju veću potrošnju energije za njihovo održavanje.

„Ukoliko rast ostane na nezadovoljavajućem nivou i inflacija bude niska ili blizu planiranog nivoa, nećemo ostati bez stimulativnih mogućnosti“, istakao je danas Dejvid Majls iz Bank of England. On je napomenuo da Centralna banka Engleske vodio najekspanzivniju monetarnu politiku u svojoj istoriji, kao i da će njeni pozitivni efekti tek biti uočljivi. U sredu će biti poznato da li je ovo finansijsko telo podržalo raniju odluku Komiteta za monetarnu politiku o prestanku daljeg otkupa aktive, preko granice od sadašnjih 375 milijardi funti, koliko ova banka ima u rezervi.

U septembru je iznos nenaplativih zajmova dosegnuo 182,2 milijarde evra, što je za 3,5 milijarde evra više nego u prethodnom mesecu. Njihov iznos se povećao petnaesti mesec zaredom. Mnoge španske banke pritisnute su lošim zajmovima vezanim za sektor nekretnina koji je nakon desetogodišnjeg procvata 2008. doživeo kolaps, gurnuvši bankarski sektor zemlje u velike teškoće. Partneri u evrozoni odobrili su Madridu paket pomoći u visini čak 100 milijardi evra za pomoć posrnulim bankama.

Nezavisna revizija nedavno je pokazala da je tamošnjim bankama potrebna dokapitalizacija u iznosu 60 milijardi evra kako bi se lakše nosile s ozbiljnom ekonomskom krizom. Četvrta najveća ekonomija evrozone, pogođena drugom recesijom od 2009, još nije odlučila da zatraži novu pomoć međunarodnih zajmodavaca, čime bi se otklonile prepreke za početak otkupa državnih obveznica koji je najavila Evropska centralna banka.

*Izvor: http://www.business.hr

U poslednje vreme učestalo je pokrivanje obveznica neobičnim garancijama, pa je i ovo poslednje u nizu. Sa kamtnim stopama na istorijskom minimumu, investitori su potražili takve obveznice sa najvećim prinosom. Iconix je vlasnik prava za gomilu poznatih brendova, a pustila je u opticaj obveznice u vrednosti od 600 miliona dolara zbog velike tražnje (prvobitno planirano 500 miliona), kako bi što pre pokrila svoju akviziciju Umbra, proizvođača sportske opreme, koju je preuzela od Nike za 225 miliona dolara. Deo prodatih obvezncia pokriven je prihodima od prodaje 23 brenda, koji godišnje donose 13 milijardi dolara. Među njima je i poznati lik iz crtanih filmova i stripova, pas Snupi, ali i Madonin album Material Girl.

Izvršni direktor kompanije Nil Kole rekao je da je prezadovoljan intzeresovanjem, ali da ga ono ne čudi, jer u poslednjem kvartalu sledi veća prodaja, pogotovo zbog lansiranja novog crtanog filma o Snupiju, koji se tradicionalno prikazuju za Dan zahvalnosti i Božić na američkim nacionalnim televizijama već duže od 20 godina i generišu velike profite od oglašavanja.

Srbija godišnje dobija od programa i projekata DEZA + SECO 20,53 miliona franaka, a akcenti su na razvoju obrazovnog sistema, male privrede, i pomoći u reformi administracije (pogotovo gradskih službi), a sa ciljem jačanja demokratije, pravne države i ekonomsko-socijalnih prilika. Dakle, Švajcarska pomoć namenjena je smanjenju siromaštva i povećanju stope zaposlenosti stanovništva.

Ministar ekonomije Švacarske, Johan N.Straus-Aman naglasio je da “je pomoć tranzitornim državama Zapadnog Balkana motivisana u prvom redu švajcarskom solidarnošću. Cilj je bio, a i danas je, da se socijalna težina transformacionih procesa olakša i da se ojačaju reformske snage društva. Vizija se činila jednostavnom i vremenski ograničenom. Danas se pokazuje da su naše prognoze bile previše optimističke a da mnogi građani u ovim državama gotovo ništa pozitivno nisu dobili od svega, pogotovo nisu profitirali od posledica ekonomskog rasta. I pored ogromnog napretka i dalje mnogi ljudi na Zapadnom Balkanu rade bez da su za rad plaćeni. Isto tako, često su politička i ekonomska moć snažno koncentrisani na jednom mestu, što privatnom sektoru ne ostavlja prostora da se diversifikuje i generiše prihode za širi sloj društva… Prioriteti Švajcarske u pružanju pomoći su u tri sektora: u razvoju sistema obrazovanja, razvoju privatnog sektora i podsticanju politike zapošljavanja.”

Zašto sistem obrazovanja?

J. N. Straus-Aman: “Zato što je ekonomski razvoj moguć jedino ako u datoj državi postoji osposobljena radna snaga sa znanjima i sposobnostima koji su neophodni privredi. To se kod nas u Švajcarskoj pokazalo kao odlučujuće za celokupni razvoj društva. Naš tzv dualni sistem obrazovanja u potpunosti podržava potrebe sektora male i srednje privrede (SME). A upravo SME sektor čini većinu u ukupnom tržišno-privrednom ambijentu – preko 99,7% obuhvataju SME preduzeća i firme koji zapošljavaju 2/3 ukupno radno sposobnog stanovništva.

Polazeći od našeg iskustva, koje se u praksi pokazalo kao veoma efikasno, na Zapadnom Balkanu razvijamo programe obrazovanja kojima bi se postiglo ubrzano uključivanje mladih u tržište rada i njihovo zapošljavanje. Neophodno je pojačati saradnju obrazovnih institucija i privatnog sektora, kako bi se izašlo u susret potrebama male i srednje privrede. A sve to uz maksimalno forsiranje neophodnih inovacija”.

O privatnom sektoru švajcarski ministar ekonomije kaže:

“Naši programi i projekti su usmereni i na poboljšanje ukupne administrativne regulative kojom bi se podstaklo brže i jednostavnije formiranje većeg broja malih i srednjih firmi, otvaranje novih radnih mesta i povećanje produktivnosti.”

U nastavku konferencije moglo se čuti i dosta frapantnih podataka, poput onog da je “nivo obrazovanja jednog majstora zanatlije u Srbiji jednak znanju učenika prvog razreda srednje zanatske škole u Švajcarskoj”. Zatim da ima jako mnogo švajcarskih firmi koje bi rado prenele deo proizvodnje u Srbiju ali da se gotovo uvek prvo suoče sa velikim brojem administrativnih problema – oko otvaranja firme, započinjanja rada i sl. – a drugo, kada i krenu da rade, najveći im je problem kvalifikovana i obučena radna snaga, pa se mnogo vremena i novca potroši u osposobljavanje zaposlenih.

Jedan od prisutnih je ovo slikovito pojasnio rečima “i da je problem što je danas najveći deo proizvodnih linija maksimalno kompjuterizovan a kod nas ljudi, pogotovo majstori i zanatlije nemaju pojma kako da koriste moderne softvere ili kompjuterizovane sisteme tipa strug, pakerica ili nešto slično”.

Poseban problem o kojem su pristuni u neformalnom ćaskanju govorili bio je vezan za “slabo ili nikakvo poznavanje modernog sistema poslovanja kod većine vlasnika malih i srednjih firmi na celom prostoru Zapadnog Balkana (od Hrvatske do Makedonije).”

Tako je jedan od učesnika rekao da “većina malih i srednjih firmi nema web stranicu, da ne govorimo o nečemu drugom. Tekstilci imaju veličine roba, koje kada dobijete ovde, kao uzorke, ne odgovaraju veličinama koje važe u Evropi”.

Mnogo je problema ali tu je i spremnost Švajcarske da pomogne, koju rteba iskoristiti.

Kako ?

U okviru pomoći DEZA i SECO postoje i dva programa koja su posebno atraktivni. Jedan je program Start up fondova SSF a drugi je SIFEM.

Putem SSF-a omogućeno je, po rečima Ive Germana, rukovodioca sektora za podsticanje razvoja SME (SECO) “zapošljavanje više od 11.000 ljudi. Poslednji je slučaj jedne firme u Srbiji koja radi za švedsku Ikeu drvene elemente, i koja je do danas zaposlila preko 120 ljudi u Ćupriji, a koja je posao započela uz pomoć SSF fonda i stručnu asistenciju eksperata SECO.“

Putem SSF-a može se dobiti 50% novca neophodnog za započinjanje biznisa, sa godišnjom kamatom od 1 do maksimalno 5%, na period od 3 godine. Da bi se dobila sredstva iz SSF-a (maksimum je 500.000 franaka) neophodno je priložiti biznis plan, finansijski izveštaj primaoca kredita, finansijski izveštaj drugih davalaca kredita (obzirom da je 50% od strane SSF-a) i kopiju poreskog izveštaja.

Predlozi i zahtevi za izdavanje kredita iz Start Up fondova SSF, moraju biti prosleđeni na organizaciju FINANCE Contact (deo SECO sistema); uz aplikaciju neophodno je uplatiti 1000 franaka za administrativne troškove odobravanja kredita, i sačekati maksimalno 2 meseca da se dobije potvrdan odgovor od strane eksperata FINANCE Contacta.

Rukovodioci kojima se za SSF start-up fond treba obratiti su g. Andreas Ragaz i Dr Reinchard Behrens (ragaz@finance-contact.ch; behrens@finance-contact.ch).

A od 2011. godine kao još jedan instrument pomoći Švajcarske državama u tranziciji (i državama Afrike i Azije gde je godišnji GDP ispod 6.500 dolara po stanovniku) je SIFEM – švajcarski investicioni fond za malu i srednju privredu.

Fond je namenjen za podsticanje razvoja SME i to pre svega za tzv equity i mezzanin zajmove. Naime, danas postoji veliki broj projekata i još veći broj potencijalnih investitora ali se uvek kao problem pojavi “osiguranja investicije“ ili equity. Ovaj “equity” podrazumeva osiguranje investicije, finansiranje studija izvodljivosti, pre-feasibility studija i drugog.

Uz pomoć SIFEM-a moguće je dobiti privatni equity, mezzanin finansiranje i kredite.

Iznos kredita je do 7.5 miliona američkih dolara a na period od 5 do 10 godina. Ulaže se u profitabilne projekte a sa ciljem jačanja sektora male i srednje privrede. Ovaj instrument, koliko se čulo na konferenciji, u Srbiji je malo poznat i veoma malo se koristi. Više informacija o SIFEM-u svi zainteresovani mogu pronaci na web sajtu www.sifem.ch.

Zoran Vitorović, Cirih