Vesti

Pojavili su se novi nagoveštaji da se svetska privreda polako opravlja od najveće recesije u poslednjih nekoliko decenija. Jedan od tih nagoveštaja stiže iz Kine, čija je privreda krajem prošle godine zabeležila veću stopu rasta od očekivane. U Pekingu su saopšteni statistički podaci po kojima je kineski bruto društveni proizvod u poslednjem tromesečju 2009. rastao tempom od preko 10 odsto na godišnjem nivou. To znači da je kineska privreda je u prošloj godini porasla za 8,7 odsto, dok je bruto društveni proizvod u većini sveta opadao.

Impresivni rezultati

Većina posmatrača takve rezultate opisue kao impresivne, čak i ako se uzme u obzir da kineski statistički podaci nisu uvek do kraja pouzdani.

Stiven Mor je ekonomski komentator vašingtonskog lista Vol Stri Džernal: „Moram da priznam da sam kao ekonomista vrlo iznenađen da kineskoj privredi ide toliko dobro. Najveći deo kineskog izvoza odlazi u zemlje poput Amerike, koje su u recesiji pa potrošači ne troše puno novca. Dakle, ovo su impresivni rezultati. Ekonomisti će morati da prouče kako je Kini ovo pošlo za rukom. Da ste me pre dve godine pitali da li je ovo moguće, odgovorio bih da nije moguće da Kina beleži privredni rast od 10 odsto dok je Amerika i dalje u recesiji. Mislim da je ključno bilo to što je kineska vlada povećala potrošnju kako bi stimulisala privredu. Vlada je značajne sume novca investirala u infrastrukturu i u izgradnju stanova. Kineskom rastu svakako nisu doprineli potrošači u razvijenim zemljama koji ne troše puno novca.“

Žiaobing Vang, profesor ekonomije na Univerzitetu u Mančesteru na severu Engleske, slaže se da su mere vlade u Pekingu, poput povećanih ulaganja u infrastrukturu, pogurale kinesku privredu, koja je krajem 2008. godine i početkom 2009. i i te kako osećala činjenicu da su njena izvozna tržišta u krizi.

Kina na privrednom planu stiže Japan

Najnoviji podaci o ubrzanom rastu potvrđuju da je Kina na putu da prestigne Japan i postane najveća privreda u Aziji i druga na svetu, odmah posle Amerike.

Profesor Žiaobing, međutim, kaže da to ne znači da se jednako brzo poboljšava i životni standard Kineza: „Svakodnevni život ljudi u Kini se značajno poboljšava. Ali ako pitate Kineze, oni će vam verovatno reći da ne osećaju veliko poboljšanje. To je zato što porast bruto društvenog proizvoda ne mora da znači da rastu i plate zaposlenih. Ono što se dešava u Kini je da raste jaz između bogatih i siromašnih i jaz između gradskog i seoskog stanovništva. U Kini i dalje imate oko 200 miliina ljudi, posebno u ruralnim delovima zemlje, koji preživljavaju sa manje od jednog dolara i 25 centi dnevno. To, drugim rečima, znači da žive u krajnjem siromaštvu.“

Pozitivan uticaj na ostatak sveta

Kakva god da je raspodela bogatstva u Kini, ubrzani rast kineske privrede bi trebalo da bude dobra vest za ostatak sveta, koji se, neko brže, neko sporije, izvlači iz recesije. Ako se kineska privredna mašinerija ponovo zahuktava, onda to znači da će Kina više uvoziti iz ostatka sveta i podstaći rast drugih privreda. Svetska banka predviđa da će ova godina za globalnu privredu biti bolja od prošle. U njenoj najnovijoj analizi predviđa se da će globalni bruto društveni proizvod u 2010. porasti za 2,7 odsto. No, postavlja se pitanje šta će biti kada vlade širom sveta prestanu da primenjuju mere kojima su stimulisale privrede u poslednjih godinu dana.

Endrju Burns je jedan od autora izveštaja Svetske banke: „To je jedan od velikih izazova pred vladama – kako da povuku fiskalne mere kojima su stimulisale privrede. Taj stimulus je igrao ključnu ulogu u podsticanju ekonomskog oporavka u drugoj polovini 2009. godine. Efekat javne potrošnje će, međutim, početi da slabi u ovoj godini. Veliko je pitanje da li će, kada vlade počnu da smanjuju javnu potrošnju, privatni sektor početi da troši i investira više i da se tako nastavi privredni oporavak, ili ćemo se vratiti u recesiju. Mi u Svetskoj banci se nadamo da će se privredni rast nastaviti, ali pretpostavljamo da će biti usporen.“

(BBC)

Članice te nezvanične grupe bogatih zemalja složile su se prošlog jula da otpišu svih 214 miliona dolara koje duguje Haiti. Između ostalih zemalja, Haiti duguje Sjedinjenim Državama, Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji. Pariski klub je takođe pozvao zemlje koje nisu članice te grupe da otpišu dugove Haitija. Jedna od takvih zemalja – Tajvan – danas je saopštila da će razmotriti taj predlog.

Globalni ekonomski oporavak usporiće se u drugoj polovini godine kada se okončaju programi fiskalnih podsticaja, upozorava Svetska banka u najnovijim prognozama, ističući kao razlog teškoće na finansijskim tržištima i zaostajanje potražnje privatnog sektora u uslovima visoke nezaposlenosti. U „Globalnim privrednim izgledima za 2010.“, izveštaju koji je obavljen u četvrtak, 21. januara, Svetska banka je upozorila da je globalni oporavak krhak, premda je najgore u finansijskoj krizi možda prošlo. U izveštaju se prognozira i da će posledice krize izmeniti okruženje za finansije i rast u idućih 10 godina. Globalni bruto domaći proizvod (BDP), koji je u 2009. smanjen za 2,2 odsto, ove bi godine trebalo da poraste za 2,7 odsto a u 2011. za 3,2 odsto, kaže se dalje u izveštaju. Obim svetske trgovine, nakon oštrog pada za 14,4 odsto u 2009., ove i iduće godine trebalo bida poraste za 4,3, odnosno 6,2 odsto, prognozira Banka. U zemljama u razvoju prognozira se relativno robustan oporavak, uz očekivanu stopu rasta od 5,2 odsto u 2010. a u 2011. od 5,8 odsto, nasuprot rastu od 1,2 odsto u 2009. BDP bogatih zemalja, koji je prošle godine pao za 3,3 odsto, trebalo bi takođe da poraste, ali po znatno nižoj stopi od 1,8 odsto u ovoj, a po stopi od 2,3 odsto u idućoj godini. Oporavak u istočnoj Evropi, kako je objavila Svetska banka, verovatnije će biti prigušen zbog usporavanja domaće potražnje i slabih inostranih ulaganja. Za tranzicione privrede u regionu ove se godine prognozira rast od 1,3 odsto, a u idućoj u visini 3,5 odsto, budući da visoka nezaposlenost, viši porezi i niže plate ograničavaju potrošnju stanovništva u celom regionu, od Albanije do Ukrajine. Najbolji rezultati očekuju se u Rusiji, čija bi privreda mogla da poraste za 3,2 odsto u 2010. „S obzirom na prezadužen privatni sektor ovog regiona, slabost bankarskog sektora i zaduženost deomaćinstava, oporavak potrošnje stanovništva bit će i dalje prigušen“, prognozira Svetska banka. Očekuje se da će direktna strana ulaganja u region i kreditni tokovi ostati na znatno nižim nivoima u poređenju s onima pre krize. Stoga će oporavak biti dugotrajan, spor i obeležen povećanjem siromaštva, upozorava Svetska banka. Zavisnost regiona od prodaje robe trgovinski partnerima u zapadnoj Evropi mogla bi ograničiti rast budući da će „prognozirani slabi oporavak u razvijenoj Evropi“ kočiti rast izvoza. Iako „Globalni privredni izgledi u 2010“, ukazuju na najizgledniji scenario, Svetska banka upozorava na neizvesnost u vezi izgleda za svetsku privredu. U zavisnosti od poverenja potrošača i kompanija u idućih nekoliko tromesečja i trenutku okončanja programa fiskalnih i monetarnih podsticaja, ekonomski rast u 2011. mogao bi se kretati u rasponu od 2,5 odsto do 3,4 odsto. Svetska banka upozorava da će u 2010. novih 64 miliona ljudi zapasti u ekstremno siromaštvo, odnosno živeti s manje od 1,25 dolara dnevno, ističući kako se njihov broj ne bi u tim razmerama povećao da nije došlo do krize.

Holding CEESEG će voditi sadašnji članovi uprave Bečke berze Mihael Bul i Hajnrih Šaler . Uz upravu, unutar holdinga će delovati savetodavni odbor u čijem sastavu će biti predsednici uprava berzi u Budimpešti, Ljubljani i Pragu. Glavni zadaci savetodavnog odbora biće razvoj zajedničke strategije i usklađivanje, odnosno sprovođenje integracionih projekata. „S novom organizacijom berzanska grupa dobiće strukturu koja odgovara njenoj veličini i prikladnija je za dostizanje strateškog cilja, a to je međunarodno širenje, izjavio je Šaler, dok je Bul procenio da CEESEG ima velike mogućnosti za rast i da je zainteresovan za sve berze u regionu, iako trenutno nikakvi konkretni pregovori nisu u toku. Najvažniji strateški cilj holdinga je da poveća likvidnost lokalnih tržišta i regiona u celini i da međunarodnim članovima holdinga olakša pristup tržištima, pa će zbog toga sve četiri berze već ove, ili sledeće godine, početi da trguju na sistemu Xetra. CEESEG već danas pokriva gotovo polovinu ukupne tržišne kapitalizacije i ostvaruje oko dve trećine ukupnog prometa akcijama u srednjoj i istočnoj Evropi. Na četiri berze trguje se s akcijama 264 društva, a na njima posluje više od 170 regionalnih i međunarodnih banaka i investicionih društava. U 2009. godini berzanski indeks grupe porastao je za 37,8 odsto. Indeks CEETX, u čijem sastavu je 25 najvećih kompanija uvršćenih na berze članice grupe, zabeležio je rast od 39,9 odsto. Ljubljanska, Bečka, Budimpeštanska i Praška berza su još u oktobru utemeljile krovnu grupu berzi Srednje i Istočne Europe pod imenom CEE Stock Exchange Group. Grupa je tada predstavila dva zajednička indeksa – CEETX i CESSEG Composite.

Prema napomeni Narodne banke Srbije, ažurnost u rešavanju šteta osnovni je kriterijum za procenu dobrog društva za osiguranje. Ovaj izveštaj odnosi se na štete obaveznog osiguranja od odgovornosti vlasnika motornih i priključnih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima (takozvane štete po auto-odgovornosti) i obuhvata 11 osiguravajućih kompanija.

Prema podacima Narodne banke Srbije, kada su u pitanju sva osiguravajuća durštva u Srbiji prošle godine zaključeno je ukupno 1.993.769 miliona polisa obaveznog osiguranja vlasnika motornih vozila za štetu pričinjenu trećim licima. Posmatrajući sva osiguranja, osiguranici su tokom 2009. godine prijavili ukupno 58.060 šteta , a isplaćeno je oko 52.211 šteta. Ukupna premija koju su naplatila sva osiguravajuća društva iznosila je oko 18 milijardi dinara.

Uloga hranitelja porodice poslednjih godina se značajno menja, pa je tako istraživanje američkog Pew Research Centera pokazalo da u SAD, 22 odsto muškaraca zarađuje manje od svojih supruga. Poređenja radi, 1970. godine samo je 4 odsto muškaraca zarađivalo manje od svojih supruga. Autori istraživanja navode da je u današnje vreme sve više žena koje su obrazovanije i uspešnije u poslu od svojih bračnih partnera, i sve je veći procenat žena koje se udaju za muškarce s nižim obrazovanjem i nižim prihodima. Godine 1970. 28 odsto muškaraca je imalo veći nivo obrazovanja od svojih žena. Godine 2007., takvih je muškaraca bilo samo 19 odsto.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je starosna grupa koja najbrže raste, u skoro svim zemljama, ona preko 60 godina. Mnogi ljudi povezuju starenje sa nekom vrstom gubitka pamćenja.

Neke studije su pokazale da održavanje tela i uma aktivnim može da pomogne da se odloži napredovanje kognitivnog slabljenja. Medjutim, preparati koji vam obećavaju da će vas održati mladim isključivo uzimanjem pilula takodje su veoma popularni. Oni koji se bave alternativnom medicinom preporučivali su ginko bilobu kao pouzdano sredstvo za održavanje ili čak poboljšanje memorije kod starijih. Ali do sada nisu postojali jaki klinički dokazi o njegovoj delotvornosti.

„Ovo je prva i do sada jedina studija koja se bavila specifično sposobnošću ginko bilobe da spreči gubitak pamćenja“, kaže Stiven Dekoski sa Univerziteta u Virdžiniji.

Tokom osam godina, naučnici sa šest univerziteta širom Sjedinjenih Država proučavali su više od tri hiljade osoba starosti izmedju 72 i 96 godina, sa normalnim mentalnim funkcijama ili sa umerenim gubitkom kognitivne funkcije. Učesnici su primili ili 120 miligrama ginko ekstrakta dva puta dnevno ili šećernu pilulu. Istraživači su ustanovili da ginko nije imao poseban uticaj na memoriju ili pažnju.

„Možemo da kažemo da nismo pronašli dokaze da je ginko, tokom dužeg perioda, načinio razliku u usporavanju promena u funkciji pamćenja, kao dela normalnog procesa starenja, ili da je uopšte bio delotvoran“, objašnjava Dekoski.

Ranije istraživanje pokazalo je da ginko nije učinio ništa za ljude sa simptomima Alchajmerove bolesti niti je pomogao u smanjenju drugih oblika demencije.Naučnici su istakli da je najnovija studija značajna zato što je sprovedena sa najvećim brojem učesnika i zato što je odbacila biljni preparat kao koristan tretman za gubitak memorije.“Ustanovili smo da nije bilo uticaja ginko bilobe na te veoma spore ali jasno prepoznatljive promene u funkciji razmišljanja u kasnijem dobu“, zaključuje Dekoski.

Istraživači su medjutim takodje istakli da je ginko biloba, iako ne utiče na usporavanje mentalnih promena zbog starenja – bezbedna i da nema sporedne efekte.

(VoA)

Prema ovim saznanjima, u Komercijalnoj banci štedi devize šestina naših sudržavljana, a prema izjavama njenih zvaničnika u ovoj godini očekuje se ubrzani rast štednje.

Broj štednih uloga u prošloj godini u pomenutoj banci povećan je za 111.000, a devizna štednja za 218 miliona evra. Podaci sa početka ove godine pokazuju da novi klijenti svakodnevno ulažu u Komercijalnu banku preko milion evra. Uz takav rast i i milijardu evra devizne štednje, banka se nada da će u aktuelnoj godini moći da ulazi u nove poslovne projekte.

Inače, podaci NBS-a sa kraja 2009. godine pokazuju da je ukupna devizna štednja u našoj zemlji (u 34 banke) iznosila 6,014 milijardi evra.

Simpatičan sajt nadjicimera.com vam nudi mogućnost da zaista nađete cimera na najlakši mogući, online, način, jednostavnim unošenjem svojih zatheva u prazna polja, koja se uglavnom tiču mesta stanovanja, pola cimera, godišta i sličnih karakteristika. Još kad bi potencijalni cimeri stavljali svoje slike kao avatar, a ne one pokupljene sa neta, našli bi idealne cimere, i ko zna šta još….