Vesti

Pojedinačni podaci o konkretnim investitorima u državne obveznice Republike Srbije su poverljivi, i oni se mogu podeliti ili objaviti isključivo uz odobrenje samih investitora, što niti je slučaj, niti je to uobičajena poslovna praksa na finansijskim tržištima.

Ovako glasi odgovor Narodne banke Srbije (NBS) na pitanje Forbes Srbija o tome ko su investitori koji su, prema ranijim navodima NBS, toliko bili zainteresovani za domaće vrednosne hartije prošle nedelje.

Naime, NBS se pohvalila 18. januara veoma uspešnom realizacijom emisije osmogodišnjih dinarskih obveznica Srbije, uz napomenu da je iskazana “ogromna tražnja investitora za hartijama Republike Srbije”.

“Zahvaljujući izuzetnoj atraktivnosti koju su dinarske hartije izazvale i gotovo rekordnoj tražnji investitora, realizacija na ovoj aukciji, gde je prodato 63,15 milijardi dinara obveznica po nominalnoj vrednosti, je najveća ikada u jednoj emisiji dinarskih obveznica Republike Srbije”, istakla je tada NBS.

Stranci uzeli 40 odsto

Ipak, u centralnoj banci su za Forbes Srbija otkrili nešto konkretnije podatke o ulagačima. Tako smo saznali da se radi o stranim investitorima prvenstveno sa sedištem u SAD, Velikoj Britaniji, ali i Evropi, i da je među njima najviše banaka, penzionih fondova i osiguravajućih kuća.

Kako tvrde u NBS, najveći pojedinačni ulagači u navedene obveznice bile su domaće banke. One su investirale u gotovo polovinu ukupnog prodatog iznosa.

“Na prošlonedeljnoj aukciji osmogodišnjih dinarskih državnih obveznica, interesovanje je pokazao veliki broj eminentnih ulagača iz domaćeg i međunarodnog okruženja, a radi se najpre o uglednim institucionalnim investitorima. Međunarodni institucionalni investitori, banke, penzioni fondovi, investicione banke, osiguravajuće kuće, hedž fondovi i drugi, prvenstveno sa sedištem u SAD, Velikoj Britaniji i Evropi predstavljaju kredibilne i važne ulagače u državne i korporativne obveznice na gotovo svim razvijenim i tržištima zemalja u razvoju”, naveli su u NBS.

Kako dodaju, ovi strani ulagači zaslužni su za otkup gotovo 40 odsto prodatih dinarskih obveznica na primarnoj aukciji prethodne nedelje. Takav rezultat raduje NBS jer, kako kažu, “doprinosi smanjenju stope prinosa, odnosno povećanju cena kod obveznica Republike Srbije, odnosno utiče da se naša zemlja finansira uz povoljnije finansijske uslove”.
Kada se radi o stranim ulagačima, u NBS naglašavaju i da je baza investitora u državne obveznice Srbije proširena u prethodnih nekoliko godina.

“Ovakav trend, koji uočavamo u gotovo celoj prethodnoj deceniji, govori i o tome da ne zavisimo od ulaganja, i tražnje, nekoliko investitora koji dugo ulažu u obveznice Republike Srbije, već je sve više novih koji usmerenjem svojih sredstava na duži rok u srpske obveznice, ukazuju poverenje zdravim ekonomskim politikama koje vode relevantne institucije u Srbiji, objašnjavaju u NBS.

Ima i pojedinaca koji su kupovali hartije

Takođe, u centralnoj banci navode i da su najveći ulagači u navedene obveznice bile domaće banke (gotovo polovina ukupnog prodatog iznosa), dok su pored banaka i nerezidenata (međunarodnih ulagača) u ove HoV uložili i drugi institucionalni investitori – osiguravajuća društva, domaći penzioni fondovi i drugi, ali i određena fizička lica.

Podsetimo, Srbija je 18. januara realizovala drugo reotvaranje osmogodišnjih dinarskih obveznica čije je dospeće 2031. godine, što je ukupno treća emisija nakon inicijalne koja je održana 23. oktobra 2023. Na aukciji je prodato 63,15 milijardi dinara obveznica po nominalnoj vrednosti, a one su emitovane po stopi prinosa od 6,15 odsto.

Celokupna vrednost emisije repernih osmogodišnjih obveznica iznosi 110 milijardi dinara, pri čemu je u tri aukcije (u oktobru i decembru 2023. godine i 18. januara 2024) prodato 105,6 milijardi dinara ili 96 odsto nominalne vrednosti ovih obveznica.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay

Poreska uprava Republike Srbije izvršila je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2024. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, plaćaju na paušalno utvrđeni prihod (preduzetnici paušalci).

Dostavljanje rešenja o utvrđenim poreskim obavezama preduzetnicima paušalcima, kao i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, vršiće se u elektronskom obliku, postavljanjem u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Republike Srbije ePorezi, u periodu od 23. do 28. januara 2024. godine.

Rešenje se smatra dostavljenim danom postavljanja u poresko sanduče, shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2024. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2024. godinu. Rok za uplatu prve akontacije, za januar 2024. godine, dospeva 19. februara (poslednji dan roka je 15. februar, ali se zbog državnog praznika i neradnih dana poslednji dan roka pomera na prvi naredni radni dan).

Uz poreska rešenja obveznicima će biti dostavljeni primeri popunjenih uplatnica za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje sa QR kodom.

Podsećamo da se portalu Poreske uprave može pristupiti korišćenjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata, koji izdaje pet sertifikacionih tela u Republici Srbiji (MUP, JP PTT, Privredna komora Srbije, Halcom, E-Smart Systems), kao i putem aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu.

U većini zemalja Jugoistočne Evrope raspodela potrošnje za javne nabavke politički je motivisana umesto da bude u skladu sa društvenim potrebama i interesom javnosti, jedan je od zaključaka nove studije Regionalne platforme za javno-privatno partnerstvo za dobro upravljanje (R2G4P).

Autori studije „Mostovi koji razdvajaju – Zarobljavanje države i rizici od korupcije u fiskalnim transferima i javnim nabavkama na lokalnom nivou u Jugoistočnoj Evropi“ navode da je, kada je državna mašinerija zarobljena partikularnim interesima, prava moć nad raspodelom javnih resursa koncentrisana u rukama lidera klijentilističkih mreža koji su istovremeno partijsko-politički lideri sa dugoročnim pristupom javnim resursima.

U izveštaju za devet zemalja Jugoistočne Evrope (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Albanija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija) analiziraju se rizici povezani sa zloupotrebom fiskalnih transfera od centralnih ka lokalnim vlastima.

Takvi transferi, kako se navodi, obično su oruđe politike jednakosti čiji je cilj kompenzacija dispariteta u ekonomskom razvoju teritorijalnih jedinica i obezbeđenje pravedne isporuke javnih usluga širom zemlje. Međutim, kada je vladavina prava ugrožena, unutardržavni transferi mogu biti podložni rizicima od korupcije i mogu da potkopaju efikasnost transfera i dovedu do pogrešne alokacije ili preusmeravanja fondova.

Politička motivisanost

Autori navode da se u većini zemalja pod lupom uočava politički motivisana raspodela potrošnje za javne nabavke, a ne ona zasnovana na nepristrasnoj raspodeli koja odražava javni interes i potrebe. Drugim rečima, kada su opštine politički usklađene sa vladajućom partijom na nacionalnom nivou, veću su šanse da će na raspolaganju imati značajno veće finansije za javne nabavke.

U slučaju Severne Makedonije, Hrvatske i Srbije, analiza je pokazala negativnu korelaciju između politički usaglašenih jedinica lokalne samouprave i trošenja na javne nabavke. Dakle, kada su opštine politički usaglašene sa vladujućom partijom na centralnom nivou, one su trošile manje novca na javne nabavke u odnosu na druge opštine. Takav fenomen može biti objašnjen činjenicom da se u opštinama gde opozicione stranke čine većinu na lokalnom nivou sprovode veliki infrastrukturni projekti sa ciljem da oni asociraju lokalne birače na centralnu vlast i vladajuću koaliciju na tom nivou.
Ukazuje se i da u nekim drugim zemljama (Bugarska, Mađarska i Rumunija) politički usklađene opštine dobijaju veće ugovore, što može da bude rezultat nagrade centralnih vlasti za lojalnost građana na lokalu ali i proste efikasnosti lokalne administracije.

Delimična transparentnost

Dalje se ukazuje da opštine sa predvidivim izbornim rezultatom imaju tendenciju da izdvajaju veća sredstva za potrošnju za javne nabavke. Ovo se objašnjava tezom da javni funkcioneri u tim opštinama imaju izraženiji osećaj nedodirljivosti i stoga sebi većim sredstvima za potrošnju za javne nabavke zapravo otvaraju i veći prostor za zloupotrebu i lično bogaćenje. Studije slučaja iz Mađarske i Rumunije pružaju konkretne primere kako političke mreže mogu da dovedu do zloupotreba procesa javnih nabavki, uključujući favorizovanje određenih kompanija sa političkim vezama i naduvavanjem cena ugovora.

Većina jedinica lokalne samouprave u Jugoistočnoj Evropi se samo delimično usklađuje sa zahtevima za transparentnost, dok su u devet analiziranih država građani i organizacije civilnog društva veoma retko uključeni u proces odlučivanja u oblasti upravljanja javnim finansijama. Takođe, u kontekstu nadzora, većina vlada u posmatranim državama se oslanja na već postojeće generičke mehanizme kontrole prevencije korupcije i (zlo)upotreba finansija. Konkretno, problem zloupotrebe diskrecione moći za transfere sredstava u stranačke svrhe ostaje nedovoljno istražen što dalje vodi nedostatku ciljanih mera prevencije.

Korupcija u javnim nabavkama

Na kraju, nacionalna zakonodavstva i strateški okviri u Jugoistočnoj Evropi gotovo da ne identifikuju nikakve konkretne koruptivne rizike koji se odnose na zloupotrebu nacionalnih i inostranih donacija kako na centralnom tako i lokalnom nivou. Imajući u vidu obim finansijske pomoći koje ovim državama pruža pre svega Evropska unija, ali i drugi akteri, neophodnost formulacije anti-koruptivnih mera u ovom pogledu na svim nivoima trebalo bi da bude prioritet.

U zaključcima izveštaja ukazuje se i da korupciju u javnim nabavkama često olakšavaju dobro utvrđene mreže na lokalnom nivou koje predstavljaju spregu javnih funkcionera i privatnih firmi, a njihovom eliminacijom može se značajno smanjiti broj mogućnosti za koruptivno delovanje.

„Takođe je važno razmotriti specifičan kontekst u svakoj zemlji, uključujući udeo javnih nabavki na lokalnom nivou u odnosu na nacionalni i stepen fiskalne i administrativne decentralizacije“, zaključuje se u izveštaju R2G4P i dodaje da nedostupnost podataka, pre svega u državama kandidatima, onemogućava donošenje definitivnih zaključka o konkretnim slučajevima i šemama zarobljavanja države.