Čak 97 korisnika je na svakih sat vremena žrtva nekog sajber napada
Na svakih 39 sekundi u svetu se desi jedan sajber napad, a Srbija je po broju sajber napada na visokom 13. mestu.
Da li ste se ikada našli u situaciji da ste dobili sumnjiv sadržaj putem društvenih mreža ili SMS poruke? Da li ste imali iskustva sa phishingom? Da li ste ikada posumnjali da vam je nalog na društvenim mrežama hakovan?
Čak 97 korisnika je na svakih sat vremena žrtva nekog sajber napada.
– Zanimljivo je da čak 40 odsto ljudi smatra da o bezbednosti treba da brinu internet provajderi – kaže Ljubica Vojnović, menadžer tima za razvoj ICT rešenja, kompanije A1.
Pre desetak godina je sajber napad bio samo jedna neprijatnost, dok je danas vrednost podataka koji mogu da budu ukradeni potpuno drugačija. Danas se beleži 945 milijardi dolara gubitaka zbog sajber napada. Gubici su ogromni, a ulaganja u bezbednost su nesrazmerno manja. Danas 14 odsto ljudi ima ukraden nalog na društvenim mrežama, a sa pandemijom korona virusa i radom od kuće opasnosti su se uvećale.
– Više od 200 miliona naloga Tviter korisnika je prodato na dark vebu za smo dva dolara. Oni su morali da se obrate upravo dark vebu za povraćaj tih naloga- kaže Vojnović.
Na radionici “Sajber bezbednost: Budite uvek korak ispred” je objašnjeno da su ransomeri specifična vrsta virusa koji zaključaju naše podatke i zahtevaju otkup koji se najčešće plaća kriptovalutama.
A ko su ti ljudi koji čine nama ovu štetu?
– To su pre svega sajber kriminalci kojima je cilj novac, ali imamo i sajber ratovanje, koji je uvedeno rame uz rame sa ostalim vrstama ratovanja, kao i klince koje sve to uzbuđuje, a koji mogu da naprave haos – kaže Viktor Varga, menadžer za razvoj poslovanja, Unicom Telecom.
On objašnjava da sajber kriminalci čine najveće probleme, oni su dobro sakriveni, a prave najveći štetu.
– U velikom sajber napadu Stuxnet iz 2010, gde je napadnuto postrojenje u Iranu na za prečišćavanje uranijuma, virus su stavili na usb-ove i usb-ove rasuli po parkingu. Ljudi kao ljudi, pokupili su ih i stavili u kompjutere. Usledili su i Blackenergy 2015, kao i Colonial pipeline 2021. godine, a zajednički faktor ova tri napada je ljudski faktor, što pokazuje da je za ulazak u neke sisteme najlakše ući preko ljudi koji su najslabija karika. Međutim je tehnički, ali čovek je najslabija karika – kaže Varga.
Oni objašnjavaju da je pogrešno shvatanje da mi nismo interesantni, jer svako ima neke podatke koje ne želi da drugi imaju.
Koliko neozbiljno shvatamo ono što sami možemo da uradimo na zaštiti pokazuje to što postoji 23 miliona naloga koji koriste šifru 123456. Takođe, 50 do 100 lozinki koristi jedan čovek, a polovina ljudi koristi iste lozinke za privatne i poslovne potrebe.
53 odsto ljudi iz Srbije je reklo da lozinke pamti, a preko 60 odsto ih ne menja, a ni jedno, niti drugo nije dobra praksa.
Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay
I ostali naslednici imaju slična iskustva. „Kada smo, na moju inicijativu, ušli u proces profesionalizacije morali smo da dovedemo nove kadrove, iskusne menadžere ali i struke iz drugih oblasti kao što je HR. Gledajući sve to moj otac je konstantno džangrizao jer, kako je tvrdio, iracionalno povećavamo troškove. Ipak, posle nekoliko godina ispostavilo se da su ti troškovi bili minorni naspram onoga što je kompanija počela da zarađuje. Samo je trebalo izdržati da se taj proces završi. I slušati njegove žalopojke da ćemo propasti“, rekao je jedan od naslednika na jučerašnjoj konferenciji, čiji identitet nećemo objavljivati budući da je ovaj događaj održan u opuštenoj atmosferi, bez prisustva novinara, kako bi vlasnici kompanija mogli otvoreno da pričaju o svim izazovima sa kojima se suočavaju.
