Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Hrana poskupela za 7,0 odsto u odnosu na januar 2025. godine

by bifadmin
Cene ugostiteljskih usluga u januaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto nego u januaru 2025. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Hrana je poskupela za 7,0 odsto, a u okviru nje najveće poskupljenje je zabeleženo kod gotovih jela i iznosilo je 10,3 procenta.
Slede variva, gde je zabeleženo povećanje cena od 8,2 odsto, zatim kolači, koji su poskupeli za 7,1 procenat.

Što se pića tiče, alkoholna su poskupela za 8,5 odsto, a bezalkoholna za 7,5 procenata.

Pojeftinila su samo prenoćišta, i to za 7,8 odsto.

Izvor: Tanjug
Foto: Nrd, Unsplash
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Posle akvarijuma, na Ušće stiže i balon

by bifadmin

Odbornici Skupštine grada Beograda razmatraće na sednici zakazanoj za 27. februar predlog odluke kojom se uređuju uslovi za postavljanje i uklanjanje vezanog balona na prostoru parka Ušće, saznaje Nedeljnik.

Ova inicijativa pokrenuta je na predlog preduzeća EXPO 2027 d.o.o. Beograd, a prema navodima iz Urbanističkog projekta za park „Ušće“, u okviru parka je „definisana zona za postavljanje privremenog sadržaja atrakcije u vidu balona za panoramsko razgledanje Beograda“.

Lokacija je predviđena u središnjem delu parka u bloku 15, severno od Brankovog mosta i naspram Tržnog centra Ušće.

Tehnički parametri za „vezani balon“

Prema tekstu predloga odluke, u koju je Nedeljnik imao uvid, vezani balon predstavlja „privremeni objekat koji se sastoji od aerostata punjenog helijumom, noseće gondole, ankernog sistema (vitlo, sajla, ankeri), tehničkog bloka i tehničkog platoa“.

Urbanistički projekat predviđa da se kretanje balona obavlja isključivo „vertikalno do visine od 150 m“, dok korpa za posetioce ima kapacitet od 30 osoba pored pilota.

Za nesmetan rad čitavog sistema predviđen je „kružni obuhvat prečnika 60 metara“, unutar kojeg će se nalaziti platforma za sletanje i privezni blokovi za sidrenje.

Odluka dozvoljava da se u okviru ove zone formiraju i dodatni objekti montažno-demontažnog tipa, što uključuje suvenirnicu i prodaju karata maksimalne površine od 15 kvadratnih metara, kao i „kafe restoran sa toaletom“ čija površina ne može prelaziti 25 kvadratnih metara.

Kako balon svojom visinom značajno premašuje okolni teren, propisano je da investitor mora pribaviti saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije radi obezbeđivanja sigurnosti vazdušnog saobraćaja.

Zaštita prirode i rokovi

Poseban deo odluke i urbanističkog projekta posvećen je očuvanju ekosistema parka, pa se tako izričito naglašava da „nije dozvoljeno uklanjanje postojećih zrelih odnegovanih stabala u zoni panoramskog balona“.

Ukoliko se, međutim,  na prostoru nađu mlađe i zdrave sadnice, one moraju biti presađene u okviru istog parka ili na obližnje zelene površine.

Investitoru se odobrenje za postavljanje izdaje sa rokom važenja do 10 godina, uz mogućnost produženja, uz klauzulu da se nakon uklanjanja atrakcije „lokacija mora vratiti u prvobitno stanje“.

Gradske službe zaključuju da će postavljanje ovog balona, kao deo šireg plana za manifestaciju EXPO 2027, omogućiti „efikasniju promociju kulturnih, turističkih i drugih sadržaja od značaja za građane Beograda“.

Građani već protestuju zbog gradnje na Ušću

Grupa građana je početkom ove nedelje blokirala Bulevar Nikole Tesle na Novom Beogradu u znak protesta zbog izgradnje akvarijuma u delu parka Ušće, a najavljena su i nova okupljanja.

Građani su se okupili na poziv zborova Zemuna i Novog Beograda, nakon što je prethodne noći, uz asistenciju policije, ograđen deo parka u kom je planirana izgradnja akvarijuma.

Pojedini građani oborili su delove metalne ograde i cepali plakate sa vizualizacijama budućeg akvarijuma.

Na Ušću se, osim akvarijuma, planira i izgradnja Prirodnjačkog muzeja kao i Muzeja XXI veka, o čemu smo detaljno pisali.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Potrebno rešiti pravni status više od 50.000 državnih nepokretnosti

by bifadmin

Više od 50.000 nepokretnosti koje su u vlasništvu države i dalje imaju nerešen pravni status, a njihovo evidentiranje u skladu sa Zakonom o javnoj imovini omogućilo bi značajne budžetske prihode kroz prodaju, zakup i naplatu poreza na imovinu, kao i pokretanje novih investicionih projekata širom zemlje, pokazuje nova analiza NALED-a o upisu javne svojine u katastar nepokretnosti.

Najveći problem predstavlja oko 16.000 objekata koji su i dalje upisani kao društvena svojina, iako taj oblik vlasništva više ne postoji prema važećem Zakonu. Pored toga, za još oko 30.000 nepokretnosti, od kojih su 60% poslovni prostori, potrebno je izvršiti dodatnu proveru svih evidentiranih posebnih delova u pogledu ispunjenosti uslova za upis javne svojine u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, imajući u vidu da su rokovi za uvođenje nepokretnosti u režim javne svojine koje koriste ili kojima upravljaju lokalne samouprave, javna preduzeća ili drugi organi, istekli još 2021. godine.

Zaključak Analize je da bi prvi korak bio da se upisi imovine u vlasništvu države pravno usklade sa kategorijama koje su prepoznate Zakonom o javnoj svojini, nakon čega je potrebno napraviti popis svih nepokretnosti i odlučiti šta će se prodavati, šta izdavati, a šta ostaje u vlasništvu države.

– Nastavljamo sa radom koji smo, uz podršku Vlade Švedske, započeli 2023. kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“. Tada smo pripremili predlog sveobuhvatne reforme upravljanja i raspolaganja nepokretnostima uključujući i one koje su u javnoj svojini, a preporuke iz te studije dale su i prve rezultate. Među njima su ukidanje konverzije, koje je otvorilo prostor za investicije vredne stotine miliona evra, kao i omogućavanje upisa prava svojine na nepokretnostima izgrađenim bez odgovarajuće dozvole, za koji je podneto oko 2,5 miliona prijava – rekao je direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije NALED-a Dušan Vasiljević na zajedničkoj sednici Saveza za imovinu i investicije i Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Navodi se i da je državno zemljište jedan od najznačajnijih razvojnih resursa. U državnoj svojini sa upisanim korisnicima evidentirano je oko 1,95 miliona katastarskih parcela površine preko 15,6 milijardi kvadratnih metara, a struktura zemljišta razlikuje po regionima – u Beogradu dominira građevinsko, u Vojvodini poljoprivredno, dok u Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, preovlađuje šumsko.

Posebno se izdvaja fond od preko 5.000 parcela građevinskog zemljišta u susvojini, ukupne površine oko 51,5 miliona kvadratnih metara, koji predstavlja prioritet za aktivno upravljanje i privlačenje investicija.

NALED je u svojim preporukama predložio i tzv. konvalidaciju kao deo specijalnog mehanizma za usklađivanje podataka iz katastra nepokretnosti i faktičkog stanja. Poslednjim izmenama Zakona o državnom premeru i katastru uvedena je takozvana ciljana konvalidacija za određeni broj slučajeva u kojima građani mogu da ostvare upis prava svojine na nepokretnostima u situacijama u kojima to do sada nije bilo moguće u skladu sa važećim propisima.

– Ciljana konvalidacija predstavlja olakšan upis u katastar korišćenjem starih isprava čiji su formalni nedostaci do sada sprečavali upis na legalnim nepokretnostima. Građani i privreda mogu da podnesu dokumentaciju za upis putem portala konvalidacija.rgz.gov.rs  bez dodatnih troškova. Tek kada dobiju obaveštenje da je upis po dostavljenim ispravama moguć, može se pokrenuti postupak za upis prava u katastru. Do sada je podneto oko 4.400 prijava, a očekujemo da će broj nastaviti da raste, jer ne postoji vremensko ograničenje za podnošenje zahteva – izjavio je Miloš Bjelanović, pomoćnik direktora Republičkog Geodetskog zavoda u Sektoru za pravne poslove.

Na sednici je prisutne pozdravio i predsednik NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić.

– BFC Klub je i tokom 2025. ostao snažna platforma za dijalog i pokretač sistemskih unapređenja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.  Pokazali smo da je zajedničkim radom moguće sistemsko rešenje problema, poput pokretanja inicijative za faktičku eksproprijaciju u cilju smanjenja finansijskih rizika i jače pravne sigurnosti lokalnih samouprava. Paralelno smo radili na digitalizaciji, jačanju kapaciteta za energetsku tranziciju i unapređenju regulatornog okvira – izjavio je Pajić.

Preporuke NALED-a odnose se i na pravičnije oporezivanje imovine, optimizovanje postupka komasacije poljoprivrednog zemljišta i racionalnije sprovođenje eksproprijacije. Sve ove preporuke tiču se nepokretnosti čija se ukupna vrednost meri stotinama miliona ili milijardama evra, zbog čega je razvojni potencijal rešavanja njihovog pravnog statusa ogroman.

Foto: Naled

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nestašica dizela i avio-goriva menja globalnu trgovinu jer postaje skuplja i rizičnija

by bifadmin
Globalna trgovina, koja je decenijama rasla brže od svetske ekonomije, nakon 2008. godine ulazi u fazu stagnacije – a sada je suočena sa novim strukturnim pritiskom. Ograničenja u snabdevanju dizelom i avio-gorivom, ključnim energentima međunarodnog transporta, menjaju energetsku i ekonomsku arhitekturu svijeta. Kako se menja struktura naftne proizvodnje, zašto dizel postaje usko grlo globalizacije i da li ulazimo u eru regionalizacije ekonomije – pitanja su koja će obeležiti narednu deceniju.

Nakon višedecenijskog rasta, udio međunarodne trgovine u globalnom BDP-u stagnira još od finansijske krize 2008. godine. Sada se pojavljuje dublji problem: ograničenja u snabdevanju dizelom i avio-gorivom prete da taj udeo dodatno smanje.

Reč je o energentima koji su kičma savremene globalizacije. Bez dovoljno dizela i mlaznog goriva nema jeftinog transporta robe preko okeana, nema brzog kretanja ljudi, nema fleksibilnih lanaca snabdevanja.

Poruka je jasna: globalna ekonomija ulazi u fazu prilagođavanja – sa manje dugolinijske trgovine i više regionalne proizvodnje.

Ekonomija kao energetski sistem, a ne samo tržišni model

Autori koji posmatraju ekonomiju kroz prizmu fizike podsećaju da je globalni sistem zapravo „dizipativna struktura“ – organizam koji opstaje samo dok ima dovoljno energije odgovarajuće vrste.

Kao što ljudsko telo ne može funkcionisati bez adekvatne hrane, tako ni ekonomija ne može opstati bez stabilnog i dostupnog snabdevanja energijom. Ako energija postane skuplja, rjeđa ili logistički složenija, sistem se mora smanjiti ili reorganizovati.

Upravo to se danas dešava.

Zašto su dizel i avio-gorivo presudni?

Dizel i avio-gorivo imaju nekoliko ključnih karakteristika: visoka energetska gustina, lako skladištenje, kompatibilnost sa postojećom infrastrukturom te  relativno niska cena u odnosu na alternativna rešenja.

Ali dizel nije važan samo za međunarodnu trgovinu. On pokreće poljoprivredne mašine, kamionski transport hrane i robe, građevinske mašine ali i izgradnju puteva, mostova, fabrika i elektrana. Drugim rečima, dizel je temelj realne ekonomije.

Cenovni paradoks: Zašto dizel ne može trajno da poskupi

Kada cena dizela poraste, raste i cijena hrane. A visoke cene hrane su politički eksplozivne. Zato cene nafte, uključujući dizel i avio-gorivo, često osciliraju – bez dugoročnog stabilnog rasta koji bi podstakao ozbiljna nova ulaganja.

Problem dodatno komplikuje struktura same nafte.

Dizel i avio-gorivo uglavnom se dobijaju iz tzv. „teške“ nafte, čija je eksploatacija skuplja i tehnički zahtjevnija. Takva nafta se teže transportuje, sadrži više sumpora i zahteva dodatnu preradu

Rafinerije zato plaćaju nižu cenu za tešku naftu u odnosu na „light sweet“ varijante poput Brent ili WTI. Posljedica? Slaba profitabilnost i manjak investicija u nova teška nalazišta.

Šta kažu podaci o potrošnji?

Na agregatnom nivou, globalna potrošnja nafte izgleda stabilno ili blago rastuće. Međutim, po glavi stanovnika – stagnira ili pada.

Još važnije: struktura proizvodnje se menja. Od 2008. snažno raste proizvodnja tzv. „lake“ škriljačke nafte, naročito u SAD-u. Ta nafta daje više benzina i lakih derivata, ali relativno manje dizela i avio-goriva.

Dakle, formalno imamo naftu – ali ne u pravom energetskom miksu.

Godina 2008. kao prelomna tačka

Zanimljivo je da je period snažnog rasta globalne trgovine (1995–2008), pod okriljem Svetske trgovinske organizacije (WTO) i klimatskih politika poput Kyoto protokola, koincidirao sa rastom per capita potrošnje dizela. Nakon 2008. dolazi do stagnacije dizela po stanovniku – i istovremeno do stagnacije međunarodne trgovine.

Zemlje koje raspolažu velikim rezervama teške nafte – poput Venecuele, Rusije i Kanade – suočavaju se sa niskom profitabilnošću i nestabilnim prihodima.

Niska cena teške nafte znači niže poreze, slabije budžete i veću političku nestabilnost. Energetska struktura tako postaje bezbednosno pitanje.

Igra muzičkih stolica

Svetski ekonomski poredak danas podsjeća na igru muzičkih stolica: kako energenata za globalnu mobilnost ima manje, tako će deo ekonomskih aktera ispasti iz igre. To znači bankrote pojedinih kompanija, restrukturiranje lanaca snabdevanja, rast carina i protekcionizma i snažnije regionalne blokove

Nije slučajno što aktuelne politike Donalda Trampa, sa naglaskom na carine i reindustrijalizaciju, dobijaju novu logiku u kontekstu energetskih ograničenja. Čak i uz političku promjenu u Vašingtonu, strukturni problem ostaje.

Ostale energetske i resursne pukotine

Pored dizela i avio-goriva, globalni sistem suočava se i sa nedostatkom pitke vode u mnogim regionima, ograničenim zalihama kritičnih minerala (uz dominantnu ulogu Kine u lancima snabdijevanja) te izazovima u širenju nuklearne energije zbog sporog povećanja proizvodnje uranijuma.

Čak i razvoj veštačke inteligencije ostaje energetski ograničen – bez ogromnih količina pouzdane i jeftine energije nema masovne primene.

Šta to znači za male ekonomije?

Za zemlje poput Crne Gore poruka je jasna: regionalna proizvodnja i kraći lanci snabdijevanja postaju važniji, energetska sigurnost dobija prioritet nad čistom tržišnom efikasnošću a saobraćaj i logistika biće osetljiviji na poremećaje

Globalizacija ne nestaje, ali postaje skuplja i rizičnija. U narednim godinama možemo očekivati više konflikata oko resursa, više protekcionizma i dublje regionalne blokove. Ekonomija će se prilagođavati – ali ne bez troškova.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li će moći da se podigne hipoteka ako je nekretnina upisana po novom zakonu o legalizaciji

by bifadmin

Prema bankarskoj praksi i zakonima u Srbiji, samo legalizovana nepokretnost (stan ili kuća) može biti sredstvo obezbeđenja kredita putem hipoteke.

Međutim, kako novi „Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima“ nije klasična legalizacija objekta, postavlja se pitanje da li bi građani mogli imati prepreku prilikom uzimanja hipoteke na takvu nepokretnost.

Podsetimo, novi Zakon podrazumeva samo upis prava svojine, odnosno vlasnika u katastar, dok legalizacija znači da taj objekat ima i građevinsku i upotrebnu dozvolu.

Sagovornici Danasa kažu da će teoretski biti moguće da na nepokretnost koja nema građevinsku i upotrebnu dozvolu banka upiše hipoteku i da građani dobiju kredit, ali ukazuju da za banku to predstavlja rizik i da će vrlo verovatno takve slučajeve odbijati.

Ukazuju da svaka banka procenjuje rizik nekretnine pre nego što odobri hipoteku, te da će i u ovom slučaju odluka biti na svakoj banci pojedinačno uz naglsak da će verovatno, u ovim slučajevima, tražiti dodatna sredstva obezbeđenja.

S druge strane, iz Narodne banke Srbije (NBS) očekuju da nekretnine koje budu evidentirane u procesu legalizacije uđu u ponudu na tržištu, kao i da ih banke prihvataju kao sredstvo obezbeđenja.

To je ove nedelje izjavio Željko Jović, viceguverner NBS, koji je rekao da će te nekretnine ispunjavati kriterijume da budu sredstvo obezbeđenja kod kredita banaka. Međutim, i NBS očekuje da će biti „nejasnoća“.

– Ako bude nejasnoća, spremni smo za razgovore sa bankama da definišemo način prihvatanja tog obezbeđenja, kako bi se zaštitile i banke i klijenti koji uzimaju te kredite – rekao je Jović na predstavljanju Izveštaja o inflaciji.

„Samo legalizovani objekti mogu biti sredstvo obezbeđenja“

Bankarski savetnik Vladimir Vasić ističe da je odluka o odobravanju hipoteke uvek na banci, odnosno da li će određenu nepokretnost prihvatiti kao kolateral.

Ukazuje da je veća šansa da banka prihvati hipoteku kada postoji titular, odnosno vlasnik nepokretnosti, nego kada ga nema.

Međutim, on pojašnjava da je situacija različita u zavisnosti od vrste imovine.

– Ako je reč o zemljištu, veća je šansa da banka prihvati hipoteku ako postoji vlasnik koji je upisan kao nosilac prava svojine. Međutim, ako se radi o zgradi na toj parceli, a ona je samo prijavljena kao vlasništvo, ali nema sve potrebne dokumente, poput građevinske ili upotrebne dozvole, banka neće prihvatiti takvu nepokretnost kao kolateral – navodi Vasić.

Prema njegovim rečima, nepokretnost bi trebalo da ima građevinsku i upotrebnu dozvolu da bi bila predmet hipoteke, kao i to da objekat mora biti izgrađen u skladu sa standardima bezbednosti i stanovanja.

– Samo tada banka može ozbiljno razmotriti hipoteku – naglašava Vasić za Danas.

Na pitanje da li će banke prilagoditi kriterijume novom zakonu, Vasić kaže da ne veruje da će se to dogoditi.

– Ne verujem da će banke spustiti kriterijume. Ako prihvate kolateral na objektu koji nema sve dozvole, tražiće dodatne garancije ili kolaterale. Sama činjenica da objekat ima manu, kao što je nedostatak dozvola, smanjuje šansu da se nepokretnost proda ako banka bude morala da naplati kredit. Banka insistira da sve bude u skladu sa propisima, cakum-pakum, ne zbog banke, već i zbog nas – ukazuje Vasić.

Ističe da država trenutno insistira na tom prvom koraku utvrđivanja vlasništva, dodajući da očekuje se da će u naredne dve do tri godine biti propisan zakon koji će motivisati vlasnike nelegalnih objekata da dobiju potrebne dozvole i urade projekat, kako bi se proverilo da zgrada neće predstavljati rizik.

„Sve je na odluci banke“

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić takođe ističe da prihvatanje nepokretnosti kao sredstva obezbeđenja pre svega zavisi od poslovne politike svake pojedinačne banke, ali da je ključno da nekretnina bude uredno uknjižena i upisana u katastar.

– Ako su te nepokretnosti upisane u katastar, to je ključno za banku, i to bi za nju trebalo da bude dovoljno da se stavi pravni teret, odnosno da se upiše hipoteka na tu nepokretnost – smatra Grubišić.

Ipak, on naglašava da banke imaju pravo da, u okviru svojih internih procena rizika, donose i drugačije odluke.

– Iako postoje opšta pravila koja važe za ceo bankarski sektor, svaka banka pojedinačno može odlučiti da u određenim okolnostima preuzme veći ili manji rizik – kaže Grubišić.

Pored statusa nepokretnosti, banke su dužne, podseća naš sagovornik, da poštuju regulativu Narodne banke Srbije, posebno u delu koji se odnosi na procenu kreditne sposobnosti klijenta, izveštaj Kreditnog biroa i ukupno zaduženje.

Na pitanje da li će banke uskladiti procedure sa novim zakonom, Grubišić smatra da bi to moglo da se dogodi, ali da će možda biti potrebno određeno vreme za prilagođavanje.

Govoreći o mogućim rizicima za banke u ovakvim slučajevima, profesor ocenjuje da načelno ne vidi ništa sporno, ali dodaje da je konačna procena u nadležnosti pravnih i sektora za upravljanje rizicima unutar samih banaka.

Šta kažu banke?

Na upit Danasa da li će prihvatati nekretnine upisane u katastar na osnovu ovog zakona, iz Aik banke odgovaraju da će prihvatati hipoteke upisane po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

– U tom procesu, primenjivaćemo iste uslove za uspostavljanje hipoteke koji važe za ostale nepokretnosti, u skladu sa važećim Internim aktima banke i uz procenu svakog pojedinačnog slučaja – navode oni.

Napominju da svaki proces uspostavljanja hipoteke podrazumeva „individualnu procenu pojedinačne nepokretnosti, njenog pravnog i građevinskog statusa, upisa u odgovarajući registar i vrednosti utvrđene procenom ovlašćenog procenitelja“.

Pominjanje građevinskog statusa u procedurama odobravanja hipoteke, pak, bi moglo da predstavlja problem u praksi za kuće i zgrade koje nemaju građevinsku i/ili upotrebnu dozvolu, ali ostaje da se vidi kako će se ti problemi rešavati u praksi u narednim mesecima kako budu nekretnine upisivane u katastar, a njihovi vlasnici budu želeli da ih koriste kao kolateral za kupovinu neke nove nekretnine.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
AnalizeAnalizeAnalize stručnjakaVesti

Veliki jezički modeli – koliko im zaista verujemo?

by bifadmin

Тekst je deo serijala zasnovanog na istraživanju sprovedenom među 302 visokoobrazovana ispitanika u Srbiji o načinima korišćenja i stepenu poverenja u velike jezičke modele (Large Language Models – LLM) poput ChatGPT-a, Grok-a i Claude-a.

Cilj istraživanja odnosio se na ispitivanje učestalosti korišćenja velikih jezičkih modela u svakodnevnom životu i pri donošenju važnih odluka, iskustava korisnika sa netačnim odgovorima, navika provere informacija, kao i poređenje poverenja u AI sa poverenjem u stručnjake, porodicu i tradicionalne izvore informacija.

Dobijeni rezultati pružaju uvid u to kako visokoobrazovani korisnici u Srbiji koriste ove alate i koji činioci utiču na njihovo poverenje i oslanjanje na sisteme veštačke inteligencije.

Čovek vs. mašina: kome verujemo?

Uprkos sve većoj upotrebi alata veštačke inteligencije u poslovanju i privatnom životu, većina visokoobrazovanih građana u Srbiji i dalje ključne odluke radije donosi oslanjajući se na ljude nego na mašine, češće slede savet porodice i prijatelja i više veruju stručnjacima kada se njihovo mišljenje razlikuje od odgovora velikih jezičkih modela (Large Language Models – LLM).

Ipak, podaci pokazuju da značajan deo ispitanika već pravi drugačiji izbor: između četvrtine i petine njih u određenim situacijama daje prednost veštačkoj inteligenciji u odnosu na ljude, češće prati savet LLM-a nego savet bliskih osoba, ili veruje AI alatu više nego stručnjaku.

Baš zbog te rastuće manjine koja daje prednost mašini, otvara važno pitanje: da li se način na koji donosimo odluke neprimetno, ali suštinski menja?

Jesu li mašine naši novi najbolji prijatelji?

Većina ispitanika i dalje više veruje drugim ljudima nego mašini: više od polovine češće sledi savet porodice i prijatelja (51,3%). Ipak, činjenica da četvrtina ispitanika (25,8%) češće prati savet velikih jezičkih modela nego savet bliskih ljudi pokazuje da se obrazac oslanjanja na druge već menja.

Za neke ljude, je lakše pitati model nego pozvati člana porodice ili prijatelja, naročito kada su pitanja lična, osetljiva ili potencijalno „neprijatna“ ili “neprimerena”. Navedeno naročito važi za one koji imaju narušene porodične odnose ili introvertne osobe koje imaju manji broj prijatelja i manje socijalnih kontakata.

Osim toga, neretko posoji strah zbog mogućeg odbijanja ili osude. Kod osoba sa izraženijom socijalnom anksioznošću ili lošim iskustvima u komunikaciji, model postaje “prijatelj” koji ne vrši emocionalni pritisak.

Model ne reaguje emotivno, čime se smanjuje tenzija koja je često prisutna u direktnom razgovoru sa ljudima, ma kako nam bliski oni bili.

Novi autoriteti u digitalnom dobu

Kada se savet stručnjaka i odgovor LLM-a razlikuju, većina ispitanika i dalje daje prednost stručnjaku (66,6%). Ipak, gotovo svaki šesti ispitanik (16,6%) veruje modelu više nego stručnjaku. To znači da se kod gotovo trećine ispitanika javlja kolebanje ili spremnost da se autoritet eksperta dovede u pitanje.

Na prvi pogled, stručnjaci u svojoj oblasti su i dalje autoriteti i njihova reč ima veću težinu. Mišljenje eksperta se i dalje doživljava kao relevantno, jer iza njega stoje godine obrazovanja, licenca, profesionalna etika i lična odgovornost. Nasuprot tome, veliki jezički modeli su bez stvarnog razumevanja konteksta, empatije kao i bez odgovornosti.

Međutim, deo ispitanika AI modele doživljava potpuno drugačije. LLM često zvuči samouvereno i daje opširne, strukturirane odgovore koji podsećaju na enciklopedijski stil pisanja. Takav način izlaganja stvara utisak da model raspolaže širim znanjem nego stručnjaci specijalizovani za jednu oblast.

Odgovor se dobija gotovo odmah, bez čekanja i bez procedura koje obično prate razgovor sa stručnjakom. U stvarnosti, stručnjaci su često nedostupni ili prezauzeti, potrebno je zakazati termin, izdvojiti novac, a jedan razgovor neretko nije dovoljan da se problem reši do kraja.

Sa druge strane, LLM pruža odgovor za nekoliko sekundi i omogućava korisniku da bez ograničenja postavlja nova pitanja, traži pojašnjenja i produbljuje temu. Takva dinamika mnogima deluje jednostavnije i efikasnije od klasičnog odlaska kod stručnjaka, naročito kada su u fazi informisanja ili pokušavaju da razumeju problem pre nego što donesu odluku.

Paradoks neutralnosti

Iako većina i dalje više veruje ljudima, 58,6% ispitanika smatra da je LLM neutralniji izvor informacija od ljudi. Samo 18,2% se ne slaže sa tom tvrdnjom.

Model nema emocije i lične interese. Ne brine o tome kako će njegov odgovor biti shvaćen, ne pokušava da održi odnos sa sagovornikom i nema potrebu da nekoga ubedi ili razuveri. Odgovori su mu jasno strukturirani, napisani mirnim i ujednačenim tonom i deluju kao da su zasnovani isključivo na činjenicama, pa se takav način izlaganja često doživljava kao znak objektivnosti.

Sa druge strane, saveti porodice i prijatelja su obojeni brigom i željom da se pomogne ili čak utiče na odluku. Zbog toga takav savet ne zvuči kao neutralna informacija, već kao lični stav, kao nešto što dolazi od nekoga ko nas poznaje, ima svoje mišljenje i očekivanja i kao nešto što je formirano iz sopstvenog iskustva, koje može biti ograničeno.

Slično je i sa stručnjacima. Njihov savet se ne doživljava kao „neutralan“, već kao procena konkretne osobe, sa sopstvenim iskustvom, stavovima i profesionalnim interesima. Ljudi su svesni da lekar, advokat ili finansijski savetnik može imati sopstveni ugao gledanja, institucionalna ograničenja, pa i ekonomski interes. Ponekad postoji i sumnja u skrivene motive, želju za zaradom, očuvanjem reputacije, postojanje profesionalnog ega ili potrebom da se održi autoritet.

Zašto je teško poveravati se ljudima?

Više od polovine ispitanika (51,6%) navodi da im LLM pomaže da izbegnu neprijatne razgovore sa drugim ljudima, dok se jedna petina (20,2%) sa tim ne slaže.

LLM omogućava potpunu kontrolu nad komunikacijom. Korisnik bira kada počinje razgovor, o čemu govori i kada ga završava. Nema prekidanja, emotivnih reakcija, kritike ni obaveze da se odnos održava.

Važnu ulogu ima i osećaj privatnosti. Osetljive teme kao što su mentalno zdravlje, finansijski problemi, porodični odnosi, lakše je otvoriti u razgovoru sa AI sistemom nego sa drugom osobom, jer se veruje da će razgovor biti anoniman i da LLM neće “odati tajnu”.

U širem društvenom kontekstu, rezultati ovog istraživanja se poklapaju sa onim što već znamo. Internet, SMS poruke, aplikacije i društvene mreže su promenile način na koji ljudi komuniciraju. Dolaskom veštačke inteligencije komunikacija će postati sve više asinhrona i kontrolisana I bez socijalne dinamike koja ju je ranije pratila.

LLM omogućava potpunu kontrolu nad komunikacijom. Korisnik bira kada počinje razgovor, o čemu govori i kada ga završava. Nema prekidanja, emotivnih reakcija, kritike ni obaveze da se odnos održava.

Važnu ulogu ima i osećaj privatnosti. Osetljive teme kao što su mentalno zdravlje, finansijski problemi, porodični odnosi, lakše je otvoriti u razgovoru sa AI sistemom nego sa drugom osobom, jer se veruje da će razgovor biti anoniman i da LLM neće “odati tajnu”.

U širem društvenom kontekstu, rezultati ovog istraživanja se poklapaju sa onim što već znamo. Internet, SMS poruke, aplikacije i društvene mreže su promenile način na koji ljudi komuniciraju. Dolaskom veštačke inteligencije komunikacija će postati sve više asinhrona i kontrolisana I bez socijalne dinamike koja ju je ranije pratila.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko se gubi čekajući da cena kvadrata padne

by bifadmin
Kvadrat stana u Beogradu danas je u proseku skuplji za oko 350 evra u odnosu na isti period 2024. godine, tako da za stan od 40 kvadrata umesto 120.000 treba izdvojiti 134.000 evra, piše portal 4.zida.
Ova računica najbolje opisuje kretanje cena nekretnina u protekle dve godine, ali delimično daje i odgovor na ono večito pitanje podstanara da li kupiti stan po ovako visokim cenama ili u iznajmljenom stanu čekati da cene padnu. Jer, oni koji su verovali da su cene „prenaduvane“ i nadali se u protekle dve godine da će „balon na tržištu nekretnina pući“, izgubili su minimum 4 kvadrata.
Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida kaže da je, ako gledamo realne podatke sa tržišta, a ne prognoze, jasno da oni koji su čekali da kvadrat pojeftini nisu dočekali.
Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazuje da oni koji čekaju pad cena najčešće gube kroz plaćenu kiriju, izgubljenu vrednost vremena i inflaciju. Napominje da na godišnjem nivou taj gubitak često iznosi između 5 i 10 odsto vrednosti stana, zavisno od visine kirije, rasta cena i kamatnih stopa.
Prema podacima sa 4zida.rs, prosečna oglašena cena stanova u Beogradu je sa 3.000 evra u prvom kvartalu 2024. porasla na 3.150 evra u 2025, a ovih dana je dostigla iznos od 3.350 evra. Za dve godine je došlo do rasta od oko 11 odsto.
„Potencijalni kupac koji je čekao ‘da cene padnu’ danas bi za isti stan platio oko 14.000 evra više. Ako tome dodamo i kiriju koja se u Beogradu za jednosoban stan trenutno kreće u proseku oko 386 evra mesečno, što je oko 4.600 evra godišnje, dolazimo do zaključka da je čekanje u periodu od dve godine kupca koštalo blizu 23.000 evra. Drugim rečima, oni koji su čekali povoljniji trenutak, nisu uštedeli, već su realno izgubili i na ceni stana i na trošku stanovanja“, navodi Aleksandra Mihajlović.
Manje od 10 odsto stanova dostupno prosečnom kupcu. Na sajtu 4zida trenutno je aktivno oko 9.500 oglasa za prodaju stanova u Beogradu, ali samo oko 400 stanova je u cenovnom rangu do 80.000 evra, oko 880 stanova do 100.000 evra, a nešto više od 1.500 stanova do 120.000 evra.

„To znači da je manje od 10 odsti ukupne ponude realno dostupno kupcima sa nižim i srednjim budžetima“, objašnjava Aleksandra Mihajlović.

Tri profila kupaca na tržištu

Ona napominje da se na tržištu danas jasno vide tri profila kupaca. Među njima su tzv. „večiti gledaoci“ ljudi kojima se ne žuri, redovno prate oglase i često pitaju kada će da padnu cene. Oni imaju određeni iznos novca ili učešće, ali odlažu odluku očekujući korekciju tržišta.
Drugi profil su kupci koji tačno znaju šta žele i koliki im je budžet. Oni su tokom prošle godine iskoristili konkretne prilike poput državnih subvencija i olakšica za mlade i nisu čekali „idealne uslove“, već su reagovali kada se pojavila realna mogućnost za kupovinu.

Trenutno su, međutim, najbrojniji kupci koji ne mogu da uklope želje i mogućnosti. Najčešće traže veću kvadraturu, bolju lokaciju i noviju gradnju, ali im je na raspolaganju budžet koji to na tržištu jednostavno ne može da isprati. U tim slučajevima odlaganje nije stvar strategije, već realnog ograničenja.

Kada je pravo vreme za kupovinu?

Dr Veljko Mijušković kaže da je pravo vreme onda kada kupovina rešava realnu stambenu potrebu i kada je rata kredita dugoročno održiva u odnosu na prihode.
„Ponuda kredita postoji, ali su kriterijumi stroži nego ranije, a kamate i dalje relativno visoke. Zbog rasta cena nekretnina i troškova života, deo kupaca objektivno ne može da pronađe stan koji odgovara i njihovim željama i budžetu, pa su primorani da biraju između lokacije, kvadrature i kvaliteta ili da ostanu na tržištu najma“, ukazuje dr Mijušković.

Kada je kredit bolja opcija, a kada ipak kirija?

Večita dilema podstanara je da li je po trenutnim cenama i uslovima, bolje podići kredit i zadužiti se ili iznajmljivati stan, a sagovornik 4zida napominje da je, ako se planira dugoročni boravak na istoj lokaciji, kredit u većini slučajeva racionalniji, jer se rata pretvara u imovinu, dok je kirija trajni trošak. Mijušković napominje da je iznajmljivanje finansijski povoljnije samo ako je razlika između kirije i rate mala i ako postoji realna fleksibilnost za selidbu ili promenu životnih okolnosti.
On ukazuje da se u nekim situacijama ipak isplati živeti u iznajmljenom stanu, naročito kada je posao nestabilan, kada se planira preseljenje, odlazak u inostranstvo ili kada kupovina zahteva preveliko zaduženje koje bi ozbiljno opteretilo budžet i kvalitet života.
Mijušković kaže da su razlozi za odlaganje kupovine često psihološki i vezani za neizvesnost: strah od pogrešne odluke, očekivanje pada kamatnih stopa, nada u „idealnu“ nekretninu, ali i nedostatak jasne životne strategije. Dodaje da je problem je što se u čekanju često zanemaruje realni trošak vremena i izgubljena stabilnost.

Da li čekanje ima cenu?

Čekanje pada cena u prethodnom periodu pokazalo se kao skupa strategija. Tržište nije donelo korekciju kakvoj su se neki nadali, dok su troškovi stanovanja kroz kirije ostali konstantni. Kupovina stana se danas sve manje svodi na pitanje “da li će cene pasti”, a sve više na pitanje “da li mogu da uklopim svoje mogućnosti sa onim što tržište nudi”.
Izvor: 4Zida
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Anketa: Koliko puta tokom života doživite strastvenu ljubav

by bifadmin
Većina građana SAD tokom života strastvenu ljubav doživi u proseku dva puta, dok 14 odsto nikada nije imalo takvo iskustvo, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo američki Institut Kinsi.
U studiji je anketirano 10.036 samaca starosti od 18 do 99 godina širom SAD, kojima je postavljeno pitanje koliko su puta u životu bili strastveno zaljubljeni, a prosečan odgovor iznosio je 2,05 puta, objavljeno je u naučnom časopisu „Interpersona: An International Journal on Personal Relationships“.

Prema rezultatima, 14 odsto ispitanika nikada nije iskusilo strastvenu ljubav, 28 odsto navelo je da im se to dogodilo jednom, 30 odsto dva puta, 17 odsto tri puta, dok je 11 odsto izjavilo da su bili strastveno zaljubljeni četiri ili više puta.

„Ljudi stalno govore o zaljubljivanju, ali ovo je prva studija koja je zaista postavila pitanje koliko se to puta događa tokom života. Za većinu ljudi, strastvena ljubav je iskustvo koje se desi samo nekoliko puta“, izjavila je vodeća autorka istraživanja i naučnica na Institutu Kinsi Amanda Geselman.

Istraživači su strastvenu ljubav definisali kroz dva ključna aspekta – pojačanu fiziološku pobuđenost, poput „leptirića u stomaku“, vlažnih dlanova i ubrzanog pulsa, kao i snažnu psihološku potrebu da se bude u blizini voljene osobe.
Iskustva strastvene ljubavi bila su slična među heteroseksualnim, gej, lezbejskim i biseksualnim ispitanicima.

Stariji učesnici prijavili su nešto veći broj takvih iskustava nego mlađi, što ukazuje da se strastvena ljubav može javiti i u kasnijem životnom dobu.

Muškarci u blagoj prednosti

Muškarci su u proseku prijavili blago veći broj iskustava nego žene, a razlika je bila izraženija kod heteroseksualnih muškaraca u odnosu na heteroseksualne žene.

Ipak, istraživači ističu da su te razlike male i da strastvena ljubav predstavlja zajedničko ljudsko iskustvo.

Podaci Instituta Kinsi, prikupljeni u saradnji sa platformom za upoznavanje „Match“, pokazuju i da 60 odsto samaca u SAD sebe smatra vrlo romantičnim, dok većina veruje u ljubav na prvi pogled i u sudbinu.

Istovremeno, 51 odsto ispitanika navodi da oseća veći pritisak da pronađe ljubav nego prethodne generacije, a 73 odsto smatra da romantični sadržaji u medijima postavljaju nerealna očekivanja kada je reč o vezama.

Autori ocenjuju da rezultati pomažu boljem razumevanju romantičnih očekivanja i ukazuju na to da, uprkos snažnoj prisutnosti ideje o velikoj ljubavi, strastvena zaljubljenost za većinu ljudi ostaje relativno retko iskustvo.

Izvor: Tanjug
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija trenutno ima u rezervama više od 53,3 tone zlata

by bifadmin
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da Srbija trenutno poseduje u rezervama više od 53,3 tone zlata.
„Imamo više od 53,3 tone zlata. Otkupljujemo ga i iz domaćih izvora“, rekla je Tabaković na prezentaciji izveštaja o inflaciji.
Dodala je da ne samo što raste vrednost zlata na tržištu nego rastu i količine.
„Tri tone zlata koje imamo u Bernu ne žurimo da iz logističkih razloga i posebnih troškova vraćamo u zemlju. Sve ostalo je u trezorima NBS, ali te tri tone, koje smo kupili 2024. godine, stoje u Bernu kao održive, likvidne, raspoložive za neke okolnosti“, kazala je guvernerka.

Prema njenim rečima, NBS je od 2017. godine, reagujući na međubankarskom deviznom tržištu, kupovinom evra, obezbedila devizne rezerve od 11,3 milijarde evra, što je stvorilo mogućnost da se odgovori na sve eventualne šokove koji mogu da se dese na tržištu.

Izvor: Beta
Foto: Stevebidmead, Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Ako se AI pita, objave na mrežama i nakon smrti

by bifadmin

Vaš Instagram profil može da nastavi da objavljuje sadržaj čak i nakon vaše smrti. Upravo takvu tehnologiju opisuje nedavno odobren patent kompanije Meta, koji predviđa upotrebu veštačke inteligencije za simulaciju aktivnosti korisnika na društvenim mrežama i nakon smrti uključujući odgovaranje na poruke, lajkovanje i komentarisanje, prenosi Business Insider.

Prema dokumentaciji patenta, veliki jezički model mogao bi da koristi istorijske podatke o ponašanju korisnika – objave, reakcije i komunikaciju – kako bi imitirao način na koji bi osoba reagovala u digitalnom prostoru, čak i kada je odsutna ili preminula. Ipak, iz Mete poručuju da kompanija trenutno nema planove da ovu tehnologiju razvija ili implementira.

Digitalni trag kao „produžetak života“

Ideja „digitalnog identiteta koji nadživljava fizički život“ nije nova. Meta već godinama razvija alate za upravljanje digitalnim nasleđem, poput mogućnosti da korisnik odredi osobu koja će voditi nalog nakon njegove smrti.

Osnivač kompanije Mark Zakerberg ranije je govorio i o potencijalu virtuelnih avatara preminulih osoba koji bi mogli pomoći ljudima u procesu tugovanja.

Šira tehnološka industrija već istražuje takozvanu „grief tech“ oblast ili tehnologije koje pokušavaju da olakšaju suočavanje sa gubitkom kroz digitalne replike preminulih. Među primerima su AI chatbot platforme nastale iz ličnih iskustava osnivača sa tugom, kao i raniji patent kompanije Microsoft za simulaciju preminulih osoba, navodi Business Insider.

Između utehe i etičke dileme

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakva tehnologija otvara složena pravna, društvena i filozofska pitanja.

Profesorka digitalnih prava Edina Harbinja sa Univerziteta u Birmingemu ističe da se ne radi samo o inovaciji, već o temi koja duboko zadire u privatnost, identitet i način na koji društvo razume smrt, prenosi Business Insider.

Sociolog Džozef Dejvis sa Univerziteta Virdžinije dodatno upozorava na psihološke posledice. Suština tugovanja je, kako kaže, prihvatanje stvarnog gubitka, a digitalna simulacija preminule osobe može „zamagliti „da zamagli granicu“ između sećanja i realnosti.

„Pustite mrtve da budu mrtvi“, naglašava Dejvis, upozoravajući na potencijalnu konfuziju koju bi takve tehnologije mogle izazvati.

Poslovni motivi iza tehnologije tugovanja

„Pored humanog aspekta, postoje i jasni poslovni podsticaji“ prenose kritičari. Digitalni „nastavak prisustva“ korisnika znači više sadržaja, veći angažman i više podataka ili resursa ključnih za razvoj savremenih AI sistema, ocenjuju stručnjaci a navodi Business Insider.

To otvara pitanje da li će kompanije u budućnosti pokušati da monetizuju digitalno sećanje i proces tugovanja, čime se briše granica između tehnologije, emocija i tržišta.

Budućnost digitalne besmrtnosti

Iako Meta tvrdi da ne planira primenu spornog patenta, sama činjenica da takva tehnologija postoji pokazuje pravac u kojem se kreće savremeni digitalni svet, navodi Dejvis.

Spoj veštačke inteligencije, smrti i ljudske tuge postaje jedno od najosetljivijih pitanja tehnološke ere ne samo za pravnike i inženjere, već i za psihologiju, etiku i društvo u celini. Jer ključno pitanje više nije da li je digitalna besmrtnost moguća, već „da li smo kao društvo spremni na njene posledice“.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci