Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Rast kredita u decembru za 2,1 odsto

by bifadmin
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju decembra prošle godine iznosili su oko 4.372 milijarde dinara, što je 2,1 odsto više nego u novembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Pozajmice privrede bile su oko 2.344 milijarde dinara i uvećane su 2,6 odsto, a krediti preduzetnika su povećani dva odsto, na oko 96,16 milijardi dinara.
Dug stanovništva bankama bio je veći 1,5 odsto i iznosio je oko 1.932 milijarde dinara.
Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći 1,4 odsto, potrošački dva odsto, stambeni 1,7odsto, poljoprivredni 0,7 odsto, a zajmovi za refinansiranje 1,2 odsto.

U kašnjenju otplate na kraju decembra bilo je 1,9 ukupnih bankarskih pozajmica, dok ih je u novembru bilo dva odsto.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kako se trgovinski rat do sada odrazio na Kinu?

by bifadmin

Kratak i pojednostavljen odgovor na ovo pitanje glasio bi “prilično dobro” budući da je 2025. godine zabeležila rekordni trgovinski suficit.

Naime, tada je najsnažnija azijska ekonomija u spoljnoj trgovini zabeležila plus od 1,2 biliona američkih dolara. Samo u decembru njen suficit je iznosio 114 milijardi dolara, podstaknut rastom izvoza od 6,6% i rastom uvoza od 5,7%.

I sve to uprkos carinama na kinesku robu koja se uvozi u SAD a koje su do novembra iznosile u proseku 145% pa su smanjene na 47%. Kako je Kinezima pošlo za rukom da povećaju svoj izvoz u trenutku kada im je pristup najvećem tržištu na svetu donekle ograničen?

Ovde treba imati u vidu da su carine ipak imale efekta jer je kineski izvoz u SAD prošle godine pao za 20%, dok je uvoz iz SAD u Kinu smanjen za 14,6%. Ali dok su se prednja vrata američkog tržišta zatvarala, Kina je pronašla druge puteve.

Tokom 2025. godine njen izvoz u Afriku nastavio je snažno da raste – za 26%. Isporuke članicama Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN) porasle su za 13%, a trgovina sa Latinskom Amerikom povećana je za 7%. Čak je i izvoz u EU zabeležio rast od 8%, uprkos rastućim tenzijama zbog nelojalne kineske konkurencije.

Na taj način gubitak od 20% na američkom tržištu matematički je nadoknađen dvocifrenim rastom u zemljama u razvoju i na tržištima u nastajanju.

Izvor: The Conversation

Foto: joophoek, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Egipatski radnici tvrde da im se u Srbiji krše radna prava

by bifadmin

Grupa inostranih radnika u Srbiji osnovala je neformalno udruženje Egipatski radnici kako bi se borili za svoja prava koja poslodavci redovno krše.

U pitanju su uglavnom ljudi koji se bave građevinskim poslovima a koji su došli u našu zemlju pod unapred dogovorenim uslovima, ali kako kažu, ti uslovi se uglavnom ne poštuju. Njihova predstavnica Tara Rukeci Milivojević za Danas objašnjava da se ovde radi o nekoliko grupa radnika koji su u Srbiju došli iz Egipta na različite načine i radili kod različitih poslodavaca.

„Konkretno, grupa koja je radila u Jajincima broji devet egipatskih radnika. Neki od njih su radili tri meseca, neki oko mesec dana. Prema njihovim iskazima i dostupnoj prepisci sa poslodavcem, zarade im nisu isplaćivane u skladu sa zakonom i ugovorima“, ukazuje ona.

Dodaje da su umesto mesečnih zarada dobijali tek manji iznos novca za hranu.

„Druga grupa radnika, koja je prijavila dva poslodavca, potražuje po radniku nešto više od 2.000 evra. Ugovori koje radnici imaju ne sadrže sve obavezne elemente ugovora o radu, iako kao takvi prolaze kod Nacionalne službe za zapošljavanje, PIO fonda i drugih institucija“, navodi Rukeci Milivojević.

Kako dodaje, u tim ugovorima često stoji samo, uz osnovne podatke, da rade puno radno vreme od 40 sati nedeljno i da je satnica plaćena po zakonu – 308 ili 337 dinara po satu.

„Problem nastaje jer poslodavci, kako bi izbegli veće poreze, sa radnicima prave usmene dogovore da će sat biti plaćen pet, šest ili u ovom slučaju sedam evra. Kada radnici kasnije potražuju svoje zarade, suočavaju se sa tim da u ugovoru piše nešto sasvim drugo od onoga što im je obećano i zbog čega su često i napuštali sigurnije, ali slabije plaćene poslove“, pojašnjava.

Prekovremeni rad za minimalnu zaradu

Poslodavci zatim prikazuju uredne bankarske uplate na minimalnu zaradu, ali kako kaže sagovornica Danasa, „oni prećutkuju da radnici rade mnogo više od zakonskog maksimuma prekovremenog rada, a u pojedinim slučajevima zarade uopšte nisu isplaćivane preko računa, već isključivo u gotovini“.

Ovi problemi, naglašava, nisu vezani za jedno gradilište ili jedno mesto.

„Osim Jajinaca, radnici su bili angažovani i na drugim lokacijama, uključujući Bor, Zlatibor i Novi Sad. U ovim grupama nisu samo egipatski radnici – ima i radnika iz drugih zemalja, kao i radnika iz Srbije. Obrasci su gotovo identični bez obzira na lokaciju: neisplaćene ili delimično isplaćene zarade, nejasni ugovori i prebacivanje poslovnog rizika na radnike“, upozorava Rukeci Milivojević.

Ona podseća da su se radnici obraćali policiji, inspekciji rada, ambasadi i drugim nadležnim institucijama, ali ništa se nije promenilo.

„U slučaju Jajinaca, radnici su 13. decembra podneli prijavu u policijskoj stanici protiv poslodavca koji ih je angažovao na izgradnji objekta preko puta spomen-parka, uz naznaku da je prijava prosleđena inspekciji rada. Imamo video-snimke i svedočenja radnika da je inspekcija izlazila na teren, ali nemamo nikakva saznanja o tome da li je išta konkretno utvrđeno“, navodi.

Radnici angažovali advokaticu

Rukeci Milivojević podseća da ovo nije prvi slučaj eksploatisanja stranih radnika u našoj zemlji. Primera radi, pre pet godina otkriveno je da je radna snaga dovedena najvećim delom iz Vijetnama u kompaniji Linglong imala veoma loše životne uslove, da je radila prekovremeno što joj nije plaćano, da su radnicima oduzeti pasoši i da im je bilo ograničeno kretanje i slično.

Prema rečima zastupnice Egipatskih radnika, oni ne žele da pokreću postupke koji će trajati godinama i završavati se „skandalozno“ kao što je bio slučaj sa Linglongom.

„Osnovni zahtevi su isplata zarađenih plata i dostojanstven tretman. To su zahtevi od kojih neće odustati. Radnici su potpisali punomoć advokatici koja je zastupala i indijske radnike u slučaju Linglonga iz 2024. godine, i sva dalja komunikacija sa poslodavcima i institucijama ići će isključivo preko nje. Poslodavci su imali priliku da jasno odgovore kada će zarade biti isplaćene – to se nije dogodilo“, napominje.

Što se tiče daljih koraka, Rukeci Milivojević kaže da je jedna od opcija i protest.

„Ovom prilikom želim da pošaljem poruku svim ljudima koji prodaju svoj rad, domaćim i stranim, da nam se pridruže, jer se ovde ne radi samo o egipatskim radnicima, već o sistemskom tretmanu radne snage“, naglašava.

Istovremeno, ima poruku i za drugu stranu.

„Želim jasno da se obratim i poslodavcima i posrednicima u zapošljavanju koji mi se u prethodnom periodu javljaju putem privatnih poruka, predstavljajući se kao ‘dobronamerni’ i nudeći da mi ‘pojasne kako stvari funkcionišu’. Takve kontakte doživljavamo kao pokušaj pritiska na ovu grupu i na mene lično, naročito od onih čija je bliskost sa ambasadom Egipta i vlastima u Srbiji transparentna. Poručujem im da svaka dalja komunikacija ide isključivo preko advokata i nadležnih organa, i da je jedino prihvatljivo rešenje hitna isplata zarađenih plata i postupanje po zakonu“, kaže ona.

Izvor: Danas

Foto: phooto, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Telo kao žrtva mode

by bifadmin
Visoke potpetice, uska garderoba, prekrštene noge – godinama se o njima govori kao o glavnim „krivcima“ za proširene vene. Moda je često na optuženičkoj klupi, dok se pravi uzroci venskih problema zanemaruju ili pogrešno tumače.

Da li odeća i obuća zaista utiču na zdravlje vena ili su u pitanju uporni mitovi koji se prenose decenijama? Kada moda može da pogorša simptome, a kada nema gotovo nikakav značaj?

O odnosu mode, navika, genetike i venskog zdravlja, ali i o tome zašto se proširene vene ne tiču samo estetike već i kvaliteta života, razgovaramo sa dr Dariom Jocićem, hirurgom specijalizovanim za lečenje venskih bolesti.

Kako moda utiče na vene?
„Ne mogu da kažem da je moda toliki problem. Modu možete da pratite. Tako da, u tom smislu nije toliki problem. Naravno da treba se adaptirati. Međutim, današnja moda jeste adaptirala u tom smislu. Nekada su visoke potpetice bile standard, sad su patike standard. Tako da, svi proizvođači cipela su prešli na proizvodnju patika. To je nešto što je favorizovalo udobnost u odnosu na modu, te stvari su svakako pomogle našem zdravlju. Ali ne samo zdravlju naših vena, nego i pre svega lokomotornom aparata, zglobovima i to je nešto što je zaista važno. A visoke potpetice su svakako o čemu se često priča, kao i o prekrštenim nogama. I to su mitovi o venskim bolestima koji su u principu pogrešni”.

Da li visoke potpetice utiču na stvaranje proširenih vena?

„Što se tiče vena, ne preterano. Često se mislilo da visoke potpetice prave problem sa kretanjem mišićne pumpe. Međutim, to nema veze. Nije to toliko izraženo. Tako da, nije problem kod žena zato što nose visoke potpetice, nego zato što postoji genetski kod, zato što su možda neke i fizički neaktivne, zato što dugo stoje. To je pre svega problem kada govorimo o venskom problemu. Naravno, mogu druge probleme napraviti visoke potpetice, ali ne toliko venske probleme”.

„Znači, ukoliko žena želi da nosi visoke potpetice, ja sam poslednji koji mogu da je nateram da to ne radi. Prosto je to je nemoguće. Ali možemo da se dogovorimo da se ubaci fizička aktivnost koja neće biti u visokim potpeticama, nego će biti u dobnoj obući, u patikama. Tako da, to je već neki dobitak koji može dovesti do poboljšanja venskog zdravlja”.

Kako uska garderoba i obuća utiču na cirkulaciju?

„Svakako, recimo uske cipele mogu da naprave problem, da budu neudobne. Hajde da kažemo ne toliko uske koliko neudobne, ali ne znači da je visoka potpetica i neudobna. Znači, neudobne cipele će svakako napraviti problem. Napraviće problem ukoliko postoje oticanja ekstremiteta neke čarape, pa to pacijenti sami vide, ljudi sami vide da ima problem. Sada neke preuske pantalone ili tako nešto neće napraviti taj problem, jer takve pantalone mi ne možemo ni da nosimo. Naravno, postoji grupa pacijenata koji imaju oticanje nogu i tada treba svakako adaptirati svoju garderobu u skladu sa tim. Znači, postoje pacijenti koji imaju problem sa proširenim venama, kojima otiču noge, kojima je neophodno da nose, recimo, elastične čarape, koji su imali duboku vensku trombozu, pa mi ne možemo mnogo da pomognemo nekim operacijama ili tako nešto. Tako da, ti pacijenti treba svakako da adaptiraju svoju garderobu. Nekada jednostavno moraju da nose široku obuću zato što im je noga toliko otekla da ne mogu da stanu na kraju dana, ne mogu da nose istu obuću kao na početku dana. Ali su to izolovane grupe ljudi koji imaju zaista veliki venski problem, na primer na dubokom venskom sistemu koji još nisu rešili”.

„Nekada pacijenti koji zakasne sa rešavanjem problema sa proširenim venama i ostanu im te tegobe u smislu oticanja, ne da kažem da zakasne, nego da ih kasno reše. Ne reše na prvu pojavu simptoma, nego čekaju decenije i onda rešavaju, ali kada su već nastali problemi u smislu oticanja, u smislu pojave venskih rana, ekcema, kada je već ta venska bolest uznapredovala, nekada ti pacijenti mogu imati produženo oticanje. Ono što je često bilo spominjano su svakako te prekrštene noge. Čak je u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka u kancelarijama u Americi pisala preporuka da žene ne treba da prekrštaju noge. Znači, mislilo se tada na njihovo zdravlje. Međutim, napravljena je studija pri kojoj je utvrđeno da to nema nikakve veze, da to apsolutno ne utiče nikako ni na površinski niti na duboki venski sistem. Tako da to jedan mit koji je opovrgnut istraživanjem. Nije apriori odbijeno, ali je napravljeno istraživanje, provereni su podaci i ta neka hipoteza koja je bila moderna u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka, što je sad već jako davno, je opovrgnuta upravo istraživanjem. Ali to je kada govorimo o modi u medicini”.

Na koji način materijal garderobe utiče na cirkulaciju?

„To je zanimljivo pitanje baš. U stvari, svakako da da, da može da pogorša simptomatologiju. Čak i čarape koje mi preporučujemo nekada pacijenti ne mogu da podnesu, pa postoje i čarape koje su iznutra obložene, recimo, pamukom. Jer elastične čarape su same po sebi sintetika. Ne može kompresiju da pravi pamuk, ne može nijednu kompresiju da napravi prirodni materijal. Ali postoje te takozvane cotton-like, liče na pamuk, koje su sa unutrašnje strane obložene pamukom, antialergijske i u tom smislu pomažu upravo kod ovih stvari, da neki kvalitet garderobe može da pogorša simptomatologiju pacijenata”.

Na koji način žene sakrivaju svoje vene?

„Pre svega, to su kreme za samopotamnjivanje, sprej, je li tako? Onda neki tip garderobe, onda čarape. Često pacijentkinje mi navode posle operacije, kažu da nikada nisu nosile, da su uvek bile u pantalonama i da ih je bilo sramota na plaži. A onda posle operacije, kad dođu na kontrolu neku posle leta, koju su provele prvi put bez proširenih vena, kaže pacijentkinja: „Prvi put sam išla na plažu da me niko nije gledao”, jer je imala utisak kada je imala proširene vene, da svi gledaju njene noge i proširene vene. I onda često dođu i pitaju: „Šta ti je to? Idi kod doktora.“ Ko da ta osoba ne zna da taj problem ima. Ja sam tako jednog mladića operisao koji nije uopšte išao na plažu. Znači, živi na moru i sedam, osam godina nije otišao na plažu. I prvo leto mu je bilo posle operacije. Prvi put je otišao na plažu da se reši od tog nekog i kompleksa, na kraju krajeva, koji je imao pre operacije vena”.

Šta utiče na nastanak proširenih vena kod žena?

„Pre svega genetika i trudnoća. Tako da je trudnoća neki okidač koji kod žena napravi problem sa proširenim venama, jer se tokom trudnoće dešavaju tri stvari. Pre svega pritisak ploda u maloj karlici, jer venska krv prema gore, jer to je put venske krvi, znači od periferije prema srcu, postoji pritisak ploda u maloj karlici i ta venska krv ide kroz malu karlicu. Znači, onda postoji nakupljanje tečnosti u telu majke i hormonske promene koje dovode do smekšavanja krvnih sudova, pre svega venskih, i to je neki okidač. Jer često ja kažem da prvo načne, drugo dokusuri. Žene često znaju od kada imaju proširene vene po starosti svoje dece. Tako da, to je neki okidač. Jeste nešto češće, ali ne toliko koliko se misli kod žena. Žene su odgovornije prema svom zdravlju i aktivne su u rešavanju problema. Muškarci su tu defanzivni i oni dođu češće, dođu sa venskim ranama, u napredovanoj fazi venske bolesti. Nemarni smo. I to je problem. A i plašljiviji dosta. Postoji razlog zašto žene duže žive od muškaraca. Ne govorim ja samo o venama, nego o svemu. Jer su mnogo odlučnije, mnogo motivisanije, ne samo što se tiče proširenih vena. I ne govorim tu o lepoti, nego govorim o zdravlju. Znači, treba slušati žene”.

Kada je vreme obratiti se lekaru?

„Kad postoji problem. Mislim, ljudi su sad informisani prilično, tako da tu nije nešto problematično. Čak i ja kada im kažem nešto, oni se začude, pa evo, ukucajte na internetu, videćete da je to što ja pričam tako. Uzmite američke izvore, koje god hoćete, to je tako. Znači, to i kada bi govorili sad o ovim štiklama i prekrštenim nogama. Postoji puno, naravno, dezinformacija na Internetu, to svi znamo, ali su svi informisani, tako da znaju kada imaju problem, a i vide ga. Vrlo retko ko dođe na prvu pojavu vena. Vrlo retko. Znači, svi dođu sa istorijom i sa predznanjem od porodice. Tako da, svi znaju, niko se baš ne šokira previše”.

Na koji način trudnica može da prati stanje svojih vena?

„Da se spremi, ne treba ništa specijalno, ali ukoliko postoji problem, tada treba da počne da nosi čarape. Čarape neće smanjiti proširene vene, neće prevenirati pojavu ukoliko postoji taj genetski kod, ali će smanjiti rizik od komplikacija i smanjiće tegobe. To je najvažnije. I naravno, treba da se vodi računa o telesnoj težini. Znači, to su neke osnovne stvari na koje mi možemo da utičemo. Ne možemo da menjamo genetski kod, ali neke stvari možemo. Znači, pre svega čarape pomažu da se manje tegobe i da se smanji rizik od komplikacija. I to je to. Jer često kažu: „Nosila sam čarape ipak i opet mi se pojavilo, iako sam nosila čarape.“ Nema to veze. Znači, time što je žena nosila čarape, smanjio se rizik od komplikacija i imala je manje tegobe”.

Lečenje vena danas

„Svakako su to minimalno invazivne procedure koje su i ambulantnog tipa. Znači, pacijent dođe, operiše se i ide kući. Mene često pacijenti pitaju da li je to dnevna hirurgija, ja im kažem da je to satna hirurgija. Znači, u sat vremena praktično za jednu nogu odu već kući. To su, znači, te laserske operacije vena koje omogućuju pacijentima da budu operisani u nekom kratkom vremenskom roku, da imaju brz oporavak, da im nije neka neophodna komplikovana preoperativna priprema, da se brzo vraćaju u normalnim životnim radnim aktivnostima i da budu potpuno fizički aktivni, jer mi stimulišemo pacijente nakon operacije da se šetaju. Znači, jedina naša preporuka je da se šetaju”.
Izvor: Stetoskop
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Stabilnije tržište, veća prodaja: Dobra godina za polovnjake u Srbiji

by bifadmin

Prodaja polovnih automobila iz uvoza u Srbiji tokom 2025. godine porasla je za gotovo 9% u odnosu na 2024. godinu, dok su prosečne cene polovnjaka bile u proseku 5% više nego godinu dana ranije. Uprkos rastu cena, interesovanje kupaca nije oslabilo, a tržište polovnih vozila beleži jednu od najdinamičnijih godina u poslednjem periodu, pokazuje tradicionalna godišnja analiza sajta Polovni automobili.

Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezultate polovnih automobila prvi put registrovanih u našoj zemlji tokom 2025. godine, prikupljene u saradnji sa CUBE timom, kretanje prosečnih cena polovnih automobila oglašenih na sajtu, kao i interesovanje kupaca kada je reč o modelima, brendovima i vrstama pogonskog goriva.

Tržište polovnjaka u značajnom porastu

Tokom 2025. godine u Srbiji je prvi put registrovano 144.175 polovnih automobila iz uvoza, dok je godinu dana ranije ta cifra iznosila 132.340 vozila. Rast od gotovo 9 procenata predstavlja nastavak oporavka započetog u 2024. godini, ali i jasan signal da se tržište polovnjaka u Srbiji stabilizovalo i ušlo u fazu snažnijeg rasta.

Cene nastavile rast, ali bez naglih skokova

I u prošloj godini cene polovnjaka u Srbiji su nastavile da rastu. Konkretno, prosečne cene svih putničkih vozila oglašenih na sajtu Polovni automobili starosti do 20 godina (kategorija koja je najtraženija na portalu) porasle su za nešto više od 5% u odnosu na 2024. godinu. Ovaj podatak ne predstavlja iznenađenje, ali je istovremeno i potvrda da se tržište polovnjaka prilično stabilizovalo, jer je, primera radi, pre samo nekoliko godina rast cena polovnjaka na godišnjem nivou prelazio i 16%. Zanimljivo, prosečne cene oglašenih polovnjaka bile su u blagom padu u prvih pet meseci prošle godine, ali je od maja ponovo došlo do rasta, što ukazuje na nešto veću potražnju u drugoj polovini 2025. godine.

Kupci ostaju verni proverenim brendovima i modelima

Navike kupaca polovnih automobila u Srbiji nisu se značajnije menjale ni tokom 2025. godine. Među najprodavanijim brendovima i dalje dominiraju evropski proizvođači, pre svih nemački, sa Volkswagenom na prvom mestu, iza kojeg slede Audi, Peugeot, Opel i BMW. Zanimljiv je podatak da lista pet najprodavanijih modela izgleda identično kao i u 2024. godini. Prvo mesto čvrsto drži Volkswagen Golf, a dalje ga prate Polo, Passat, Audi A4 i Opel Astra. Dakle, i ovog puta se potvrdilo da prosečan srpski kupac veoma teško odstupa od svojih uverenja.

Ipak, podaci o interesovanju korisnika sajta Polovni automobili otkrivaju da se struktura pretraga delimično razlikuje od strukture prodaje. Tokom 2025. godine najviše pregleda imali su modeli Audi A4 i Audi A6, zatim BMW 320, Audi A3 i Volkswagen Golf 6. Ovi podaci govore da kupci često razmatraju i modele iz višeg segmenta, čak i kada se odluče za racionalnije opcije, što ukazuje na širok spektar interesovanja, kao i detaljan proces informisanja pre kupovine.

Kada smo kod novih automobila, i na ovom tržištu primetan je značajan rast prodaje. Konkretno, tokom 2025. godine prvi put je registrovano 31.897 automobila, što je rast od nešto manje od 14%. Treba reći da i dalje raste prodaja vozila na hibridni pogon, koji su ozbiljno premašili dizelaše.

 

Dizel i dalje dominantan, benzinci jačaju poziciju

Kao što kupci ne odstupaju od određenih brendova i modela, tako se i dalje većinski opredeljuju za vozila sa dizel agregatima, koja čine 59% ukupne prodaje polovnjaka iz uvoza. Benzinci učestvuju sa 33%, dok hibridna vozila čine nešto više od 4% ukupne prodaje. Ostale vrste pogona čine zanemarljiv deo tržišta, što još jednom potvrđuje da je interesovanje za električne polovnjake i dalje jako malo. Ono što je primetno jeste da polako raste interesovanje za polovnjake sa benzinskim motorima (njihova prodaja porasla za oko 4% u odnosu na 2024.), koji su recimo dominantni kada je reč o prodaji novih vozila.

Šta očekivati u 2026. godini?

Sudeći po trenutnim pokazateljima i dostupnim podacima, postoji realna mogućnost da 2026. godina donese dalju stabilizaciju tržišta i rast prodaje polovnih vozila. Poslednje informacije koje dolaze od nekih velikih evropskih oglasnika govore da se cene polovnjaka na teritoriji EU smiruju i da su čak u padu u nekim segmentima, što bi moglo dodatno da doprinese stabilnoj ponudi i realnijim cenovnim okvirima na našem tržištu. Naravno, sve pod uslovom da ne dođe do većih promena i neizvesnosti kada je u pitanju ukupna geopolitička situacija.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVestiНекатегоризовано

Stižu poreska rešenja za paušalce za 2026. godinu

by bifadmin

Poreska uprava obračunala je porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za 2026. godinu za vlasnike samostalne delatnosti koji porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, odnosno za preduzetnike paušalce.

Dostavljanje rešenja i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, elektronskim putem, postavljanjem istih u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Republike Srbije ePorezi, obavljaće se od 19. januara, saopštila je Poreska uprava.

Shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje se smatra dostavljenim danom postavljanja u poresko sanduče.

Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2026. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2026. godinu. Rok za uplatu prve akontacije, za januar 2026. godine, dospeva 18. februara (poslednji dan roka je 15. februar, ali se zbog državnog praznika i neradnog dana poslednji dan roka pomera na prvi naredni radni dan).

Uz poreska rešenja obveznicima će biti dostavljeni primeri popunjenih uplatnica za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje sa QR kodom.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MOL potpisao okvirni sporazum o preuzimanju većinskog vlasništva u srpskom NIS-u

by bifadmin

MOL Grupa je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum (Heads of Agreement) sa kompanijom Gazprom Neft o kupovini udela od 56,15% u srpskoj kompaniji Naftna industrija Srbije (NIS). Po okončanju transakcije, MOL će preuzeti značajne akcionarske odgovornosti i prava upravljanja u kompaniji koja upravlja jedinom rafinerijom u Srbiji, čime će dodatno ojačati svoje prisustvo na energetskom tržištu Centralne i Jugoistočne Evrope. Pored rafinerije nafte u Pančevu, NIS poseduje i maloprodajnu mrežu, kao i portfolio u oblasti istraživanja i proizvodnje.

Transakcija, koja će biti realizovana nakon ispunjenja uslova predviđenih okvirnim sporazumom, uključujući pribavljanje neophodnih regulatornih odobrenja, može obezbediti dugoročno i stabilno poslovanje Rafinerije Pančevo i povezanih poslovnih celina, kao i neprekidno snabdevanje regionalnih energetskih tržišta.

„Kao pouzdan regionalni snabdevač energijom, želimo da doprinesemo razvoju Centralne i Jugoistočne Evrope. Sa našim partnerima u Srbiji već dugi niz godina imamo odličnu profesionalnu saradnju. MOL je posvećen zajedničkom radu sa Vladom Republike Srbije na daljem jačanju sigurnosti snabdevanja u Srbiji i regionu. Energetski suverenitet zemalja bez izlaza na more zahteva saradnju snažnih lokalnih rafinerija koje posluju predvidivo i uspešno, kao i uključivanje jakih partnera. Stoga je MOL Grupa u pregovorima sa kompanijom ADNOC, nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara, uz zadržavanje većinskog vlasništva i upravljačkih prava MOL-a. Spremni smo za ovaj zadatak i nastavićemo razgovore sa našim partnerima“, izjavio je Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Grupe.

Za zaključenje transakcije, između ostalog, neophodna je saglasnost OFAC-a (Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država), kao i drugih državnih i regulatornih organa u Srbiji. Okvirni sporazum definiše ključne uslove ugovora o kupoprodaji, uključujući vremenski okvir za sprovođenje dubinske analize poslovanja NIS-a i podnošenje zahteva za regulatorna odobrenja. Strane planiraju da ugovor o kupoprodaji potpišu do 31. marta 2026. godine.

Rafinerija Pančevo ima istoriju dugu više od pola veka. Postrojenje je počelo sa radom 1968. godine i od tada ima ključnu ulogu u snabdevanju Srbije energentima. Tokom poslednjih petnaestak godina, rafinerija je prošla kroz sveobuhvatnu modernizaciju u nekoliko faza. Sa kapacitetom prerade od gotovo 4,8 miliona tona godišnje, ona pre svega proizvodi dizel i benzin kvaliteta Euro 5 u skladu sa standardima Evropske unije, tečni naftni gas, petrohemijske proizvode, lož-ulje, bitumen i druge naftne derivate.

Pored tehnološkog nivoa rafinerije i njenog proizvodnog asortimana, veleprodajna, logistička i maloprodajna mreža NIS-a takođe se uklapaju u regionalni portfolio MOL Grupe. Kompanija upravlja sa gotovo 400 servisnih stanica u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini, čime ova transakcija može dodatno osnažiti MOL strategiju orijentisanu ka potrošačima.

NIS poseduje i značajan portfolio u oblasti istraživanja i proizvodnje. Kompanija raspolaže sa približno 173 miliona barela ekvivalenta nafte 2P rezervi, uz dnevnu proizvodnju sirove nafte i gasa u Srbiji koja premašuje 20 hiljada barela ekvivalenta nafte dnevno. Takođe poseduje licence za istraživanje u Rumuniji i Bosni i Hercegovini.

Foto: MOL

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Da li je Narodna banka Srbije nezavisna institucija kako to predviđaju evropske norme

by bifadmin

Izmene i dopune zakona o Narodnoj banci Srbije, usvojene u martu ove godine, nisu dovoljne da obezbede nezavisnost te institucije, već su potrebne dodatne izmene i dopune regulative, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. U centralnoj banci tvrde da je samostalnost u najvećoj meri ostvarena još zakonskim izmenama 2012. godine, dok je Evropska komisija u izveštaju za tu godinu ocenila da je to bio „korak unazad“, a u svim narednim se navodi da je napredak delimičan, ograničen ili izvestan. Iako idealan zakonski okvir još nije uspostavljen, mnogo je veći problem što se postojeće norme u praksi ne poštuju, smatraju analitičari.

Evropskom normativom, čija se primena očekuje i od zemalja kandidata za članstvo, „zahteva se nezavisnost centralnih banaka i zabranjuje im se da direktno finansiraju javni sektor”, navodi se u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o stepenu usklađenosti ekonomskih i monetarnih pravila Srbije sa regulativom EU u Pregovaračkom poglavlju 17.

Autori izveštaja ocenjuju da je u oblasti monetarne politike u Srbiji uspostavljen institucionalni okvir, kao i da je „pravni okvir u velikoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU“, uz napomenu da je to dodatno poboljšano usvajanjem izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) u martu ove godine. Ipak, „da bi se obezbedila puna funkcionalna, institucionalna, personalna i finansijska nezavisnost NBS, potrebne su dodatne izmene i dopune, uključujući izmene i dopune Zakona o javnoj svojini”, naglašava Evropska komisija.

U NBS kažu za B&F da potpuno ispunjavaju ostale kriterijume iz ovih oblasti. Oni se odnose na samostalno utvrđivanje budžeta, računovodstvena pravila i reviziju, pravila oko kapitala centralne banke, rezerve i raspodelu dobiti, kao i na samostalnost u pogledu ljudskih resursa. Jedino što je preostalo odnosi se na samostalno upravljanje imovinom.

„U delu raspolaganja imovinom koju koristi i do sada je bilo propisano da NBS ima potpuno pravo raspolaganja nad novčanim i drugim finansijskim sredstvima i pokretnim stvarima. Taj aspekt imovine je nesporan u kontekstu približavanja Evropskoj uniji. Ostalo je otuđenje i opterećenje nepokretnosti koje koristi NBS (nesporno je i tu da NBS može samostalno da stiče i koristi nepokretnosti) o kojima prema Zakonu o javnoj svojini odlučuje Vlada (i u tom slučaju po pravilu na predlog NBS), zbog čega su neophodne izmene tog zakona u smislu da isključivo NBS odlučuje o tome. To je i poslednji korak ka potpunom usklađivanju s propisima Evropske unije, koji se odnose na centralnu banku“, navode u NBS.

Dodaju da su zbog toga potrebne izmene Zakona o NBS i Zakona o javnoj svojini, jer oba sadrže odredbe koje to regulišu.

Ko i kako čita izveštaje

„Nezavisnost i samostalnost centralne banke Republike Srbije je u najvećoj meri bila ostvarena pre 2025. godine, još zakonskim izmenama iz 2012. i nadalje, i takva ocena bila je konstanta u izveštajima Evropske komisije u ranijem periodu“, tvrde u NBS.

Međutim, uvid u izveštaje Evropske komisije od 2012. pa do poslednjeg izveštaja, pokazuje drugačiju sliku. „Nema nikakvog napretka u oblasti ekonomske i monetarne politike. Izmene i dopune Zakona o NBS ozbiljno dovode u pitanje nezavisnost centralne banke i time predstavljaju veliki korak nazad u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU“, navodi se u izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu, dok je svake naredne godine napredak u toj oblasti ocenjen kao delimičan, ograničen ili izvestan, uz dalje insistiranje da se kroz regulativu i u praksi postigne puna nezavisnost centralne banke.

To potvrđuje i profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, koji je bio i guverner NBS. Ostavku je podneo 2012. upravo zbog zakonskih izmena kojima je narušena nezavisnost centralne banke, a time je preduhitrio i nameru izvršne vlasti da ga hitno smeni, što je nova regulativa omogućavala.

„Izmenama Zakona o NBS, koje je tada predložilo Ministarstvo finansija, iako je uobičajeno da to čini NBS, bila su predviđena postupanja koja su u suprotnosti sa principom zabrane monetizacije javnog duga, situacije u kojima centralna banka direktno pokriva budžetski deficit, odnosno javni dug države. Opšti utisak je bio da se izmenama zakona smanjuje nezavisnost NBS i dat je čitav niz primedbi na neka od rešenja. Ipak, predlog je usvojen. Zbog spornih odredbi trpeli smo kritike sa raznih strana, uključujući MMF, Svetsku banku, Evropsku komisiju… Neke svari su kasnije otklonjene, ali mi u postupanju vidimo da nema suštinske nezavisnosti NBS”, kaže Šoškić za B&F.

On objašnjava da se o pitanjima iz direktne nadležnosti centralne banke izjašnjavaju i pitaju ljudi van te institucije, koji nemaju ustavna ovlašćenja da se bave time, niti da izdaju naloge po kojima treba postupati kod upravljanja deviznim rezervama, monetarnom politikom ili da nameću mere koje su donete u poslednjih godinu i po dana, a odnosile su se na ograničavanje kamatnih stopa.

„U okviru antikriznih mera u vreme pandemije, centralna banka je donela potpuno neprimerenu odluku da kupuje obveznice od nekih preduzeća. To je direktna monetarna ekspanzija, ubacivanje para na račune pojedinih odabranih firmi, čije su se obveznice kupovale uz obrazloženje da je reč o novoj, savremenoj monetarnoj politici, što je potpuno neutemeljeno”, ističe Šoškić.

Javno deljenje uputstava

Tu vrstu operacija ne rade čak ni najrazvijenije centralne banke, ili pribegavaju tome samo kada su iscrpljeni osnovni alati monetarne politike, poput kamatne stope. Onda kreću takozvane kvantitativne olakšice, potom se ide u kupovinu državnih obveznica, pa nekih agencijskih i tek u krajnjem slučaju od pojedinih preduzeća, ali samo u uslovima kada postoji aktivno sekundarno tržište gde se zna tačno koliko njihove hartije koštaju.

„Kod nas ništa od tih instrumenata nije primenjeno. Korporativne obveznice kupovale su poslovne banke i odmah ih prodavale centralnoj banci po ceni koja je bila vrlo diskutabilna. To stoji danas u bilansima NBS, koliko će tu biti dobitaka ili gubitaka ostaje da se vidi kada instrumenti dospeju za plaćanje. Ali to je svakako jedna ciljana transakcija, gde je kroz monetarnu ekspanziju novac dat pojedinim preduzećima koje je suštinski izabrala izvršna vlast“, tvrdi Šoškić. On dodaje da se tačan spisak firmi koje su u vreme pandemije dobile takvu „injekciju“ ne zna, ali kruže glasine da ih je bilo daleko više od prvobitno planiranog broja.

Nekadašnji guverner NBS ukazuje da su za samostalnost centralne banke važne operativna, finansijska i personalna nezavisnost. U operativnom smislu, centralna banka ne bi smela da dobija uputstva ili ograničenja od bilo koga spolja, a kod nas se takvi nalozi izdaju javno. Takođe, NBS treba slobodno da upravlja svojim prihodima i rashodima, uključujući i ostalu imovinu, a njena je zakonska obaveza da deo profita prebaci u državni budžet. Najzad, personalna nezavisnost znači da ljudi koji rade u NBS, mogu da budu sigurni da će ukoliko se drže svog mandata, tu i ostati dok im on traje.

Šoškić ističe da promena zakona u delu upravljanja nepokretnostima NBS nije presudna za samostalnost centralne banke, nisu čak ni ostali zakoni ako se izuzmu postupci kada se donosi Lex specialis, kako bi se određeni procesi stavili van pravnog sistema zemlje.

„Zakoni i nisu toliko loši, problem je što se u praksi ne sprovode. Osim direktnog uplitanja izvršne vlasti i predsednika u ingerencije centralne banke, tu je i pitanje da li se u Savet NBS biraju nezavisni pojedinci. U javnosti nismo mnogo toga čuli, između ostalog ni zašto su pojedina mesta u tom telu bila upražnjena, a to je glavni nadzorni organ koji Narodna skupština bira da bi nadgledao rad centralne banke. Sve to ukazuje na neadekvatno funkcionisanje, uključujući i to da se u praksi sprovodi monetarna politika koja je u suprotnosti sa našim zvaničnim aktima koji je određuju. Govorim o ciljanju inflacije za koje tvrde da se sprovodi, o tome da se ne može fiksirati kurs a to se u kontinuitetu čini već 12 godina”, ukazuje Šoškić.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: Pixelery.com, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Meta otpušta 1.500 zaposlenih zbog neuspeha sa Metaverzumom

by bifadmin

Pošto se pokazalo da virtuelna realnost kakvu je Meta gradila nije isplativa, ova kompanija će otpustiti 1.500 radnika.

Meta, koju vodi Mark Zakerberg, inače tvorac čuvene društvene mreže Fejsbuk, sada redukuje radnu snagu u okviru svoje divizije Reality Labs koja je radila na proizvodima za virtuelnu realnost.

Ovo odeljenje je razvijalo i hardvere, poput AR (Augmented Reality) naočara koje su u realni svet dodavale digitalne elemente ili pomagala za bolje kretanje u virtuelnom svetu, ali i platformu Metaverzum koja bi bila jedan sasvim novi svet i softvere potrebne za njeno funkcionisanje.

Zašto je propao metaverzum?

Kada je pre 12 godina ušao u ovaj poslovni poduhvat, mediji su ekstatično pisali o tome da Zakerberg pravi jedan sasvim novi svet. Taj svet je virtuelan i u njemu ste mogli kreirati svoj lik, kretati se kao u realnom životu ali uz pomoć skupocene opreme, kupiti zemljište ili neku drugu vrstu imovine i živeti još jedan život pored onog koji imate u stvarnosti.

Međutim, ispostavilo se da narodu nije potreban još jedan život. Metaverzum nije zaživeo iz više razloga – VR oprema je bila skupa i nezgodna za nošenje, građani su i bez tog sveta već previše vremena provodili na internetu, a ni grafika nije bila preterano kvalitetna. Najbitniji razlog je naravno to što ljudima nije bio ni potreban novi svet.

Vremenom je Zakerberg uvideo da mu se milijarde koje je uložio u virtuelnu stvarnost neće vratiti. Samo u prvom kvartalu 2025. divizija Reality Labs je zabeležila 4,2 milijarde dolara gubitka, a investitora je bilo sve manje. Početkom decembra, Volstrit žurnal je objavio da je Reality Labs od svog osnivanja 2020. godine imao gubitke veće od 77 milijardi dolara.

Iz tog razloga Meta je donela odluku da se od ulaganja u Metaverzum okrene ulaganju u veštačku inteligenciju i nosive uređaje kao što su na primer smart naočare sa AI. Posledica toga biće i otpuštanje 1.500 zaposlenih što je oko 10% ukupnog broja zaposlenih u pomenutoj diviziji.

Foto: AndrewLozovyi, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Profesor Pinker: Šta je „ljudski“ važno za ovu godinu?

by bifadmin

Prethodne godine bile su pune iskušenja i novih izazova. Zato ova nova nije toliko dobra za postavljanje velikih i teških ciljeva. Ovako je Stiven Pinker, profesor sa Harvarda, ukratko opisao nastupajuću godinu.

Kao lingvista i psiholog čija je uža specijalnost kognitivna psihologija, profesor Pinker se bavi i racionalnošću i zajedničkim znanjem za sve ljude. To znanje koje je zajedničko ljudima između ostalog, po profesoru, objašnjava fenomene kao što su i javni protesti, hiperinflacija ili lojalnost brendovima.

Godina koja je započela mnoge je sačekala umorne od nesigurnosti i gubitka entuzijazma za preuzimanjem velikih poslovnih uloga. Tu su i prateće psihičke i fizičke promene.

Šta je ’ljudski’ važno za ovu godinu? Šta profesor Pinker savetuje svakome ko će kroz još jednu izazovnu godinu ’raditi i graditi’, ostvarivati već postavljene i ucrtavati nove ciljeve?

Profeser savetaju

„Pandemija je dokazala da je među ljudima mnogo iracionalnog. Mediji su prepuni vesti koje ne sadrže činjenice i argumente, puni su dečjih reakcija u nastupima besa. Česti su napadi i ispadi koji su vođeni emocijama“, piše profesor Pinker.

Celom svetu i kolektivnoj ljudskoj svesti će doneti mnogo koristi ukoliko bismo se svi smirili i počeli da mislimo jasnije. To je ono što profesor vidi kao rešenje. Ukratko, svakome savetuje da ove godine bude racionalniji. Kako to praktično sprovesti u delo i na šta konkretno profesor misli?

Ne treba da budete u pravu

„Svaku diskusiju u koju uđete učiniti manje agresivnom, sa manje konfrontacije i svađe, a sa više razumevanja i argumenata. Neka vam cilj ne bude da budete u pravu. Trudite se da situacije i odnosi budu ispravni, što bliži istini i razumevanju“, napisao je profesor.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci