Politika i društvo

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže za sajt „B&F“ da je predlog Zakona o izmenama Zakona o PIO i Zakona o radu pozitivno ocenjen. „On je napravljene u skladu sa najboljom evropskom praksom, koja bi trebalo da dovede do liberalizacije tržišta rada i finansijskog stabilizovanja domaćeg penzionog sistema, koji je pod dosadašnjim uslovima bio praktično neodrživ“, kaže Altiparmakov.

Predložene izmene imaju za cilj da obezbede neophodno povećanje efektivne starosne dobi osiguranika pri penzionisanju, jer se prosečno trajanje života u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, kontinuirano povećava. Pre pola veka očekivano trajanje života osiguranika je iznosilo 67 godina, trenutno iznosi 74 godine starosti, a demografske projekcije ukazuju na to da bi prosečno trajanje života u 2060. godini u Srbiji moglo da iznosi oko 84 godine, navodi se u zvaničnim ocenama Fiskalnog saveta.

„Što se tiče Zakona o radu, jedna od najbitnijih posledica predloženih izmena trebalo bi da bude rešavanje problema sa državnim kompanijama koje su najveći gubitaši, kao što su Srbijagas, EPS ili Železara Smederevo“, napominje Altiparmakov. Da bi se nove, fleksibilnije odredbe Zakona o radu mogle u potpunosti iskoristiti za efikansije sprovođenje procesa racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, neophodno je da u kratkom periodu budu usvojene i izmene drugih zakona kojima se uređuju radni odnosi u javnom sektoru (npr. Zakon o državnim službenicima i sl,), te da se kolektivni ugovori do sada zaključeni u javnom sektoru u potpunosti usklade sa novim odredbama Zakona o radu.

Poplave su prepolovile proizvodnju uglja zbog čega EPS, sada dok je jeftinija, uvozi struju i sakuplja rezerve uglja za zimu, rekao je Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora EPS-a na konferenciji „Kako su poplave uticale na elektroenergetsku bezbednost Srbije“, koju je organizovao Balkanmagazin u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije. Poskupljenje struje može nadomestiti između jedne trećine i jedne polovine finansijskih potreba EPS za pokrivanje štete od poplava ali, to će biti poslednji korak, nakon što se vidi koliko će sredstava biti obezbeđeno na donatorskoj konferenciji, koliko će pomoći vlade drugih zemalja i koliko će biti pomoć države EPS-u.

Velike poplave u maju ove godine osim što su mnoge ostavile bez domova dovele su u pitanje i bezbednost elektroenergetskog sistema Srbije. Najveću štetu pretrpeli su površinski kopovi uglja RB Kolubara iz kojih se ugljem snabdevaju termoelektrane TE Nikola Tesla, što dugoročno otežava situaciju jer, JP Elektroprivreda Srbije 70 odsto električne energije proizvodi baš iz ovog energenta (TE Nikola Tesla proizvode 54 % a ostatak TE KO Kostolac). Uz to, uskoro dolazi zima i grejna sezona, kada će elektroprivreda biti na dodatnim iskušenjima i zbog veoma izvesne gasne krize. Zato je EPS već sada, dok su cene električne energije niže nego zimi, počeo sa uvozom struje. Istovremeno u ovoj kompaniji sve čine ne bi li napunili deponije ugljem za zimu.

Polja E i D kolubarskih površinskih kopova su brzo revitalizovana i na njima se sada dnevno proizvodi 45.000 tona uglja, a kako je rekao Ivan Janković, savetnik za površinsku eksploataciju u Ministarstvu rudarstva i energetike kop Veliki Crljeni, u kome je oko 25 miliona kubnih metara vode je u fazi sanacije (33 pumpe visokog pritiska izbacuju vodu). „Očekujemo i da se do druge polovine avgusta pokrene proizvodnja u kopu Veliki Crljeni kapaciteta 20.000 tona uglja dnevno. Tako bi, sa dnevnom proizvodnjom 65.000 tona uglja imali oko 70 odsto potrebnog uglja za potrebe elektroenergetskog sistema Srbije“, izjavio je Janković na konferenciji „Kako su poplave uticale na elektroenergetsku bezbednost Srbije“ koju je organizovao internet časopis Balkanmagazin u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije. Ističući da sada mnogi govore da se ovakve poplave više ne mogu dogoditi Janković upozorava: „Treba misliti o zaštiti površinskih kopova jer, sve je moguće.“

„Moraju se dodatno obezbediti nasipi i rečni tokovi, ili omogućiti preusmeravanje vode u drugom pravcu, da bi se spasili površinski kopovi. Važno je da za sanaciju kopova moraju biti izrađena projektna rešenja, da ne bi došlo do obrušavanja etaža vodom zasićene zemlje i daljeg oštećenja rotornih bagera. Da podsetim da je vrednost jednog takvog bagera od 18 do 20 miliona evra. Za svaku fazu sanacije moraju se uraditi projektna rešenja, da se ne bi sutra, zbog nesreće, pitali ko je odgovoran“, kategoričan je Janković.

U ministarstvu je formirana radna grupa za sanaciju površinskih kopova, urađen je projekat sanacije, kao i elaborat Instituta Jaroslav Černi, gde je ispitano koliko vode se može puštati u korito Kolubare. Aleksandar Obradović, v.d. direktora EPS-a ocenio je da, iako je rudarski sektor pretrpeo najveću štetu, ceo elektroenergetski sektor snosi posledice poplava. „Štete bi bile mnogo veće da nije bilo koordinacije između EPS, EMS i Ministarstva energetike koji su zajedno donosili odluke i koordinirali rad na terenu. Želeo bih da istaknem herojstvo i rad kolega na terenu u situaciji kada je ceo elektroenergetski sistem bio ugrožen,“ istakao je Obradović.
Poplave su izazvale direktne štete na postrojenjima, pre svega u rudarskom sektoru i za to će EPS morati da izdvoji novac za sanaciju šteta i za investicije u vraćanje u radno stanje. Tu su i indirektne štete za poslovanje EPS-a, s obzirom da se 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja, a samo iz uglja proizvedenog u Kolubari dobija se više 50 odsto električne energije u Srbiji. Obradović napominje da se još samo priča o procenama štete, jer je veliki deo opreme i dalje pod vodom. Ipak, direktne štete se procenjuju na oko 180 miliona evra, dok je šteta što mašine nisu radile daleko veća.

„Šteta u poslovanju već se oseti, a osetiće se i u narednih 12 do 18 meseci. Sada već moramo da razmišljamo o zimi i grejnoj sezoni. EPS je, nažalost, najveća toplana u Srbiji, a grejanje na struju, koja se proizvodi iz uglja je iživljavanje na resursima ove države jer se gubi 70 odsto energije. Kako bi spremili zalihe uglja za zimsku sezonu već smo krenuli sa uvozom električne energije, jer sada je ona jeftinija i košta 46 do 47 evra po megavat satu, dok, recimo, zimus može dostići i cenu od 80 pa i 100 evra po megavat satu,“ rekao je Obradović, dodajući da sada više nego ikada EPS mora da vodi računa o svakom dinaru i smanjuje troškove gde god može. EPS je, po Obradovićevim rečima od poplava uvezao 478 miliona kilovat sati struje, što je koštalo 20,18 miliona evra. Obradović je istakao i da je neophodno što pre sprovesti korporativizaciju, kako bi se omogućilo smanjenje troškova i gubitaka EPS-a, kao i da stalno pritiska direktore privrednih društava da insistiraju na naplati.

Komentarišući eventualnu korekciju cena električne energije Obradović kaže da poskupljenje struje može nadomestiti između jedne trećine i jedne polovine finansijskih potreba EPS-a za pokrivanje štete od poplava i ističe da će to biti poslednji korak, nakon što se vidi koliko će sredstava biti obezbeđeno na donatorskoj konferenciji, koliko će pomoći vlade drugih zemalja i koliko će biti pomoć države EPS-u.
Osim proizvodnje električne energije u poplavama i klizištima štetu je pretrpeo i prenosni sistem, za koji je zaduženo Javno preduzeće Elektromreža Srbije. Ceo elektroenergetski sistem je za vreme poplava i novonastalih klizišta, koja su poseban problem zbog dalekovoda, bio ugrožen a zaposleni u EMS-u na nogama. Prema rečima Nebojše Petrovića, izvršnog direktora za prenos EMS-a, „najvažnije je bilo obezbediti tranformatorsku stanicu u Obrenovcu u blizini Bloka A Termoelektrane Nikola Tesla, preko koje se prenosi sva električna energija proizvedena u ovoj elektrani i kojom se snavbdeva veći deo Beograda“.

„U ovoj transformatorskoj stanici voda je dostigla visinu od 1,7 metara i sve komande su morale da budu isključene. EMS ih je isključivao postepeno, kako je voda nadirala, ali smo prethodno napravili tri čvora. Jedan čvor na 400 kilovolti i dva na 200 kilovolti, što je bilo značajno za elektromrežu. Da nismo ovo napravili oko 40 do 50 odsto električne energije u Beogradu bi nedostajalo. Zahvaljujući tome je i tokom naredne dve, tri nedelje, kada u Obrenovcu nije bilo električne energije, Termoelektrana Nikola Tesla imala električnu energiju i mogla se brzo vratiti na mrežu,“ objasnio je Petrović.
Klizišta izazvana poplavama u zapadnoj Srbiji ugrozile su pet dalekovoda, a prema rečima predstavnika EMS-a ovo preduzeće je uradila sanaciju klizišta i sačuvala ih. Sada se radi na izmeštanju stubova van klizišta. Jedan stub na dalekovodu Valjevo Osečina od 110 kilovolta nalazi se na klizištu i kreće se zajedno sa brdom pa je i tu potrebno izmeštanje.

„Dosada transformatorska stanica na 400 kilovolti nikada nije bila ugrožena. Iako kažu da su ovo hiljadugodišnje vode moramo da razmišljamo o nekim rešenjima da je zaštitimo od sličnih događaja. Razmatramo stavljanje montažno – demontažnih spoljnih ograda, ali one ne rešavaju podzemne vode, tako da razmišljamo i o podizanju opreme na viši nivo, kako bi se zaštitili od nekoih budućih velikih voda,“ rekao je Petrović.

Izvor: Balkanmagazin