Potpisivanjem sporazuma o saradnji između opštine Ub i Eurobank i Fondacije „Ana i Vlade Divac“ započela je obnova Predškolske ustanove u Ubu koja je gotovo u potpunosti uništena u majskim poplavama.
U Srbiji je počela hitna revizija Stategije upravljanja otpadom, koja će biti završena do kraja ove godine i koja treba da pokaže da li nam je potrebno prethodno planiranih 26 regionalnih deponija ili manje, izjavila je juče Radmila Šerović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Šerović je naglasila da je uređenje otpada proces koji mora da potraje, jer Srbija nema ekonomsku moć da te probleme odmah reši. Naša zemlja nema dovoljno novca da tu oblast brzo uredi, kao što nisu imale ni druge države koje su se pridruživale EU i kod kojih je uređenje te oblasti trajalo godinama, rekla je Šerović i ukazala da nemamo ni dovoljno opreme za sakupljanje, kao ni za transport otpada.
Ona je podsetila da Srbija, od planiranih 26 regionalnih deponija koje treba da izgradi do 2020, sada ima šest, i sedmu u pripremi za početak rada. Takođe, tu su i dve sanitarne deponije koje nisu regionalnog tipa. „Otpad treba posmatrati i kao resurs i sirovinu za dobijanje drugog proizvoda. Vizija države je izgradnja postrojenja za reciklažu i koriščenje otpada za dobijanje energije“, istakla je Šerović.
Srbija, kako je istakla, zbog nepostojanja Fonda za zaštitu životne sredine, treba da aplicira za sredstva iz evropskih fondova za unapređenje upravljanja komunalnim otpadom i za posebne tokove otpada. Ona je navela da je poslednje dve godine opao procenat reciklaže, zbog ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine i da je sada na Vladi da odluči da li će i kakav će biti formiran novi fond za tu oblast. Kako je dodala, naplata ekoloških taksi sada je, posle ukidanja Fonda, u podeljenoj nadležnosti ministarstava finansija i poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Izvor: Tanjug, eKapija
Jeleni Rafailović uručena je je prva godišnja Nagrada za rad iz ekonomske istorije Balkana. Nagradu za rad iz ekonomske istorije Balkana Jeleni Rafailović uručio je naš poznati ekonomista dr Branko Milanović na svečanosti koja je održana u Centru za liberalno-demokratske studije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa. O nagrađenom radu i o ciljevima Nagrade za rad iz ekonomske istorije Balkana govorili su i dr Boško Mijatović, dr Mihail Arandarenko i Gojko Božović, koji sa Brankom Milanovićem sačinjavaju žiri ove nagrade.
Ove godine kampanja Dan Dunava koju tradicionalno u partnerstvu sprovode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije – Republička direkcija za vode i Coca-Cola sistem biće posvećena pomoći poplavljenim područjima i sva sredstva komunikacije motivisaće građane da nastave da upućuju svoju pomoć Vladi Republike Srbije putem sms broja 1003.
Tokom deset godina kroz kampanju Dan Dunava poruke o važnosti očuvanja i zaštite reka za dobrobit ljudi i prirode stigle su do 3.000.000 ljudi, dok kampanju podržava više od 350 partnera iz vladinog, nevladinog i privatnog sektora. Baš zbog velike angažovanosti partnera širom Srbije odlučeno je da ovogodišnja kampanja bude usmerena na obnovu zajednice nakon poplava. Kako bi se normalni tokovi života što pre vratili u ove zajednice, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije – Republička direkcija za vode i Coca-Cola sistem kao i mnogi i drugi partneri Dana Dunava će zajedničkim snagama izgraditi edukativni eko park u Obrenovcu.
Imajući u vidu koliko je neophodno da očuvamo reke i racionalno koristimo vodne resurse Svetski fond za prirodu (WWF) i Coca-Cola sistem pokrenuli su i projekat »Karavan za živi Dunav« koji obilazi gradove u Srbiji i uz pomoć zanimljivih i interaktivnih edukativnih radionica ukazuje na važnost vlažnih staništa za dobrobit ljudi i prirode, jer su oni prirodni rezervoari i značajno ublažavaju uticaj poplavnih voda. Građani su posetili manifestacije u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, dok će poslednja biti održana danas, 3. jula na Trgu Svetog Đorđa u Somboru. Pored Srbije, Karavan će posetiti još 21 lokaciju u Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji do kraja leta 2015.
Dunav protiče kroz Srbiju dužinom od 588 km i čak 90 odsto teritorije pripada njegovom slivu te je značajno da građani znaju koliko je važno zaštititi dunavski sliv i kako svako od nas lično može da doprinese očuvanju ove evropske reke u čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.
Prema poslednjem izveštgaju MMF ruska ekonomija je tokom 2013. godine nastavila rast usporenim tempom, usled strukturnih slabosti i početaka ukrajinske krize. Geopolitička nesigurnost u vezi sa Ukrajinom dovešće do kratkoročnih i srednjoročnih zastoja.
Šef misije MMF za Rusiju Antonio Spilimbergo istakao je da Rusija mora da nadogradi sprovedene ekonomske reforme jer korupcija i administrativni problemi prete da ugroze napredovanje ruske eknomije. Usporavanja rasta ekonomije započelo je još 2011. godine, a povećana inflacija i kriza na zapadnoj granici zemlje dodatno prete destabilizacijom finansija.
Uz navedene probleme, put ruske ekonomije u narednom srednjeročnom periodu odrediće i dva veoma bitna faktora: cena energenata na svetskim berzama, kao tradicionalno pozitivni pokretač; ali i realizacija reformi državnog penzionog sistema sa kojima se Rusija suočava poput mnogi bivših socijalističkih zemalja sa relativno nepovoljnom demografskom slikom. Reforma penzionog sistema nosi sa sobom veliki dodatni rizik i neophodno je da bude detaljno sprovedena, naghlasio je Spilimbergo.
Na aerodromima sa kojih postoje direktni letovi za SAD pojačana je bezbednosna provera putnika zbog “osnovane sumnje” američkih vlasti da bi moglo doći do napada.
Naime, ovih dana zapadni mediji su pisali o pripadnicima Al Kaide koji u Siriji i Jemenu razvijaju eksplozivne naprave koje se mogu neopaženo “prošvercovati” u avione. Od 2009. do danas saudijski stručnjak za bombe obaveštajcima poznat pod imenom Ibrahim Al-Asiri tri puta je uspeo da napravi eksploziv kojem aerodromsko obezbeđenje nije moglo ući u trag.
Sumnja se da je svoja znanja preneo novoj generaciji stručnjaka za pravljenje bombi, od kojih neki operativci Al Kaide imaju i evropske pasoše. Te informacije mediji su dobili od bezbednosnih agencija, a pretpostavlja se da je na ovaj način pripreman teren za detaljnije proveravanje putnika na aerodromima.
Izvor: BBC
Nikola Grujičić iz Valjeva, Vladan Pantović iz Knića i Poljoprivredno gazdinstvo Čović Stevana iz Subotice dobitnici su ovogodišnjih donacija za inovativne poslovne ideje zasnovane na principima održivog razvoja u okviru Nacionalnog foruma za „Zelene ideje“.
Na celodnevnom događaju u sredu 2. jula deset finalista je predstavilo svoje ideje od kojih je žiri odabrao tri za čiju realizaciju će njihovi podnosioci dobiti donacije po 7.000 dolara. Pobedničke ideje će konkurisati i za dodatnih 10 hiljada dolara na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler, zajedno sa učesnicima iz Makedonije, Kosova, Albanije i Crne Gore.
Za proizvodnju organskih jaja i organske hrane za kokoške na svom imanju kod Valjeva, Nikola Grujičić osvojio je prvu nagradu, za izradu prototipa automatizovane, protočne sušare za voće, povrće i začinsko bilje, koja je zasnovana na principima energetske efikasnosti Vladan Pantović iz Knića osvojio je drugu nagradu, dok je treću nagradu osvojila ideja Poljoprivrednog gazdinstva Čović Stevana iz Subotice za osnivanje farme glista i humusa glistenjaka i prelazak sa konvencionalne na organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Najbolje ideje odabrao je petočlani žiri koji su činili Vojislav Stokić, direktor Direkcije za mala preduzeća i preduzetnike Erste Banke, Kristina Nikolić, direktorka marketinga kompanije Strawberry energy, Biljana Stepanović, generalna direktorka Business Info Group, Vladimir Stojanović, programski direktor Udruženja Optimist i Dragan Srećković, direktor programa za održivost i evaluaciju u Institutu za održive zajednice (ISC).
„Kao i u slučaju ostalih programa podrške preduzetnicima u kojima učestvuje Erste Banka, i za pobednike zelenih ideja je predviđen mentorski program, kako bi šanse da od ovih ideja nastane održiv biznis bile što veće“, izjavila je Mirjana Šakić, koordinatorka specijalnih programa Erste Banke namenjenih početnicima u biznisu.
„Drago nam je što smo ove godine dobili priliku da se priključimo Forumu i podržimo ovako dobre preduzetničke ideje. S nestrpljenjem očekujemo nastup pobednika na regionalnom takmičenju, i ne sumnjamo da će ostvariti odličan uspeh, kao i predstavnici Srbije na prethodnim takmičenjima. Imaju sve što je potrebno – inovativni su, ekonomski jačaju sredinu iz koje dolaze i čuvaju životnu sredinu u kojoj rade“, izjavio je Dragan Srećković iz ISC-a.
„Raduje nas što je ove godine na konkursu za Zelene ideje bilo skoro duplo više prijavljenih ideja nego prethodne godine, kao i entuzijazam i sveže ideje koje se oslanjaju na potencijale lokalne sredine. Verujemo da će ideje koje danas budu predstavljene podstaći i druge da budu preduzimljivi i doprinesu razvoju svojih lokalnih zajednica“, izjavila je Mia Vukojević, izvršna direktorka Trag fondacije.
Osim pobedničkih ideja, na forumu su predstavljene i ideje o proizvodnji inovativnih sapuna za pranje voća, povrća i kućnih ljubimaca, izradi peći za pripremanje hrane namenjene socijalno ugroženoj populaciji, pokretanju Eko kafea u „reciklažnom“ duhu, zelenom turističkom info štandu, proizvodnji pratećih aksesoara za automobile, adaptaciji hostela „Montana” za letnji i seminarski turizam na Kopaoniku i proizvodnji dečjih igračaka. Ukupno je stiglo 193 prijave, a 23 ideje su ušle u drugi krug konkursa.
Nacionalni forum za „Zelene ideje“ pokrenuli su Balkanski fond za lokalne inicijative u partnerstvu sa Fondom braće Rokfeler i Erste Bankom. Od ove godine partner na projektu je i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC). Program je pokrenut kako bi pojedinci, udruženja i mala preduzeća dobili ohrabrenje i sredstva da razvijaju inovativne preduzetničke projekte zasnovane na principima održivog razvoja. Ove ideje se tiču privrednog razvoja, koji se zasniva na racionalnom korišćenju lokalnih resursa, tradicionalnim procesima proizvodnje prilagođenim novom ambijentu, očuvanju zanata kao i na kontinuiranom ekološkom unapređenju.
U izveštaju američkog Biroa za statistiku stoji da je od 2000. do 2010. godine broj onih koji žive ispod granice siromaštva porastao za 7,7%. Prema novijim podacima međutim svaki četvrti stanovnik SAD živi u naseljima sa preko 20% siromašnih žitelja.
Dok su pre 14 godina samo 4 savezne države i Distrikt Kolumbije bili izrazito siromašni (preko 30% stanovništva je jedva sastavljalo kraj sa krajem), danas je na ovaj spisak dodato još 10 država. Najveći rast siromaštva primećen je u Tenesiju, Oregonu, Srkanzasu i Severnoj Karolini.
I dalje su samohrane majke i etničke manjine u većem riziku od siromaštva ali primetan je porast siromaštva i među belom populacijom – sa 11,3% u 2000. godini na 20,3% u 2012.
Izvor: Tajm
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković nedavno je upozorio da je od visokog nivoa problematičnih kredita u Srbiji još opasnije oklevanje da se taj problem reši.“Vrednost nenaplativih kredita poslednjih nekoliko kvartala postala je kritična i taj problem neće moći da se reši bez intervencije države“, rekao je Živković na predstavljanju naše publikacije „FINANSIJE TOP 2013/2014“.
Pa ipak ako se pogleda koliko puta se ovaj problem u proteklih nedelju dana pojavio u medijima, čini se kao da on i ne postoji, iako je u prethodnom periodu već koštao poreske obveznike 800 miliona evra, i niko ne može da garantuje da se sličan ili još veći račun neće ponovo ispostaviti osiromašenim građanima.
Živković nije jedini koji na to upozorava. Potpredsednica Svetske banke Lora Tak takođe je nedavno upozorila da je jedan od najvećih problema bankarskog sektora u Srbiji visok udeo nenaplativih kredita od skoro 30 odsto.
Ovo je potrvrdio i generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić rečima da je bankarski sektor prošle godine zabeležio gubitak od 18 miliona evra i da su njegov najveći problem nenaplativi krediti. Bankama je naime zarobljeno oko tri milijarde evra u obaveznim rezervama za te kredite.
Lora Tak za to krivi domaće zakonodavstvo:”Zakoni pre idu na ruku dužnicima nego kreditorima, a s druge strane problem komplikuje i nespremnost banaka da prepoznaju gubitke”. Po njenom mišljenju Narodna banka Srbije bi trebalo da igra veću ulogu kako bi pogurala banke da prepoznaju loše kredite. Takođe bi trebalo i uvesti strožije rokove za nelikvidnost i stečajni postupak.
Visok nivo nenaplativih kredita utiče na podizanje kamatnih stopa na kredite koji se daju kreditno sposobnim preduzećima ali pod takvim uslovima da bi se po njima (15%) u Americi zaduživali “samo dileri droge i uvoznici automobila“, kako je to nedavno rekao ministar privrede Dušan Vujović.
Rešavanje nenaplativih kredita apsorpcijom ili obnovom vrednosti pri nultom ili negativnom rastu ponude kredita je malo verovatno. Izgleda da je i rešavanje ova dva problema međusobno povezano: bez novih plasmana, kreditni portfolio bankarskog sektora se ne obnavlja što dovodi do rasta udela kredita kod kojih se glavnica ne smanjuje sa protokom vremena. To, praktično, u „drugoj iteraciji“, dovodi do još većeg angažovanja resursa banke u upravljanju lošim delom portfolija i postepenog „istiskivanja“ zdravih klijenata iz kreditnog portfolija. Ograničavanjem dostupnosti finansijskih sredstava zdravom delu privrede, praktično se povećava broj potencijalno problematičnih klijenata koji u kratkom ili srednjem roku neće imati mogućnost da servisiraju obaveze, upozorava Živković.
Kad se podvuče crta čini se da nema važnijeg problema od rešavanja nenaplativih kredita ali ono za sada ide sporednom ulicom. Neke banke kako pišu Novosti spremne su i da za minimalnu cenu prodaju svoje loše kredite, samo da ih se reše i oslobode novac koji su morale da rezervišu za takve zajmove. Cenovnika nema, jer ustupanje zavisi od „kvaliteta“ nenaplativih pozajmica, ali, u praksi, firme ne plaćaju više od polovine vrednosti kredita koji se nudi, i to je maksimalna cena. Mnogo češće banke su spremne da ih ponude po 20, 15, pa čak i ispod deset odsto vrednosti spornog kredita, a neke ih daju i za jedan odsto.
Za dve godine, od kada je donet propis, polovina od 33 banke koje posluju u Srbiji počela je da prodaje svoja potraživanja, od toga samo jedna se rešila loših zajmova od 26,5 milijardi dinara ili dve trećine od ukupno ponuđenih nenaplativih pozajmica. Ona je svoje kredite, koje nije mogla da naplati, dala upola cene i tako izgubila oko 100 milina evra. Istovremeno je raščistila svoj bilans i oslobodila novac koji je morala da rezerviše za takve loše zajmove.
“Banke koje dobro posluju, imaju stabilne bilanse i likvidne su, nema potrebe da žure i prodaju svoje loše kredite, već mogu da se nose sa njima, jer su i nastali zbog loših procena rizika”, rekao je Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, “Novostima”. “S druge strane banke sa problemima u poslovanju žure da dođu do bilo kog iznosa prodajući kredite koje ne mogu da naplate po bilo kojoj ceni. Smatram da Srbiji nije potreban fond za nenaplative zajmove, i da banke mogu same da se izbore sa takvim kreditima bez obzira na njegovu visinu”.
Naprotiv, dosta bankara se zalaže za jedinstveno rešavanje nenaplativih zajmova i to su nekoliko puta poručili u javnosti.
Nivo nenaplativih kredita Srbije od 22,2 odsto je u samom vrhu Evrope. Od nas su samo gori Rumuni, kod kojih su loši zajmovi premašili 23 odsto. Bankari kažu da je to prosek ali da je vrednost mnogo veća i da u pojedinim sektorima privrede, kao što su građevina, dostižu i 50 odsto.
Poreske obveznike dakle neće imati šta da iznenadi.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Kompanija TehnoMerkur donirala je Kliničkom centru Srbije nove stolice za čekaonice, sa željom da skrene pažnju na uslove u kojima se nalazi ova bolnica, i pozvao druge društveno odgovorne kompanije da sličnim akcijama pomognu ovu jedinstvenu zdravstvenu ustanovu u Srbiji.
Preduzeće TehnoMerkur osnovano je 1974. godine kao zanatska radionica za proizvodnju opruga, auto delova, delova od plastike kao i drugih metalnih proizvoda. Danas preduzeće zapošljava 60 ljudi i lider je u proizvodnji metalnog nameštaja kao i drugih raznovrsnih metalnih prozvoda.