Politika i društvo

Ljubitelji crne kafe imaju razloga za radost – nova naučna studija pokazuje da ispijanje kafe bez dodataka, poput mleka, pavlake ili šećera, može biti povezano s manjim rizikom od prerane smrti.

Drugim rečima, što je kafa jednostavnija, to je zdravija.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Univerzitet Tafts, crna kafa bez dodataka značajno doprinosi dugovečnosti, dok se taj pozitivan efekat gubi čim se u napitak doda mleko, šećer ili vrhnje, prenosi index.hr.

„Kafa je jedno od najčešće konzumiranih pića na svetu“, rekla je epidemiološkinja i autorka studije dr Fang Fang Zhangm, te dodala:

„S obzirom na to da skoro polovina odraslih osoba pije bar jednu šolju dnevno, važno je razumeti njen uticaj na zdravlje.“

Zhang objašnjava da zdravstvene koristi verovatno potiču iz bioaktivnih jedinjenja u kafi, ali da dodaci poput šećera i zasićenih masti mogu znatno umanjiti te koristi.

U istraživanju su korišćeni podaci 46.000 odraslih osoba iz perioda od 1999. do 2018. godine, u kombinaciji s nacionalnim statistikama o smrtnosti, kako bi se ispitao uticaj različitih navika konzumiranja kafe.

Jedna do tri šolje dnevno – idealna mera

Rezultati su pokazali da ispijanje najmanje jedne šolje kafe s kofeinom dnevno može smanjiti rizik od smrti za 16%, dok oni koji piju 2 do 3 šolje beleže smanjenje rizika od čak 17%. Konzumiranje većih količina nije pokazalo dodatne prednosti, a kod osoba koje unose više od tri šolje dnevno efekat se čak smanjuje, posebno kada je reč o srčanim oboljenjima.

Ispitanici su podeljeni prema tome da li piju kafu s kofeinom ili bez, sa ili bez dodataka poput šećera, mleka ili pavlake. Istraživači su posebno analizirali unos dodataka – niskim unosom smatrali su manje od 5% preporučenog dnevnog unosa: manje od pola kašičice šećera, do dve kašike mleka sa 2% masti ili jednu kašiku pavlake.

Pokazalo se da kafa sa minimalnim dodacima i dalje može imati zaštitno dejstvo – smanjuje smrtnost za oko 14% u poređenju sa osobama koje ne piju kafu. Međutim, taj efekat potpuno nestaje kod onih koji konzumiraju kafu s većim količinama šećera i zasićenih masti.

Šta je s kafom bez kofeina?

Jedan deo studije odnosio se i na kafu bez kofeina, ali istraživači nisu uočili jasan pozitivan efekat – verovatno zbog toga što je broj ispitanika koji konzumiraju bezkofeinsku kafu bio mali.

Suautorka istraživanja, epidemiološkinja Bingjie Zhou, ističe da su ovi rezultati u skladu s postojećim nutricionističkim preporukama koje savetuju ograničavanje unosa dodanog šećera i zasićenih masti.

Iako studija ima određena ograničenja – pre svega, oslanjanje na samostalne izjave ispitanika o konzumaciji kafe – autori ističu da su nalazi dovoljno snažni da podrže ideju: crna kafa, bez dodataka, može biti jednostavan korak ka boljem zdravlju i dužem životu.

Izvor: Index.hr/021.rs
Foto: Pixabay

U 2024. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 19,7 odsto i u odnosu na 2023. godinu niža je za 0,2 procentna poena.

Istovremeno, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 24,3 odsto, manja je nego prethodne godine za 2,9 procentna poena, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2024. iznosio 35.606 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 64.091 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 74.773 dinara.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno i socijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.

Stariji od 65 godina, najviše su izloženi riziku od siromaštva. Skoro svaki četvrti, odnosno 23,6 odsto je u ruziku od siromaštva, dok to važi za 22,7 odsto stanovnika iz starosne grupe od 55 do 65 godina.

Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 16,4 odsto.

Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su jednočlana domaćinstva koje čine stariji od 65 godina – čak 36,9 odsto.

Osim toga u zantnom riziku od siromaštva, 34,5 odsto, su samohrani roditelji sa decom. Takođe, rizik je visok i kod porodica sa troje ili više izdržavane dece-29,1 odsto.

S druge strane, najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 11,8 odsto.

Koje u najvećem riziku od siromaštva

Kako što se može i očekivati, najveći rizik od siromaštva imaju nezaposleni, više od polovine (50,8 odsto). Zanimljivo je da su u znatno većem riziku od siromaštva nezaposleni muškarci (57,6 odsto) nego nezaposlene žene (45,2 odsto).

Samozaposlena lica imala su veću stopu rizika od siromaštva od lica zaposlenih kod poslodavca, 12,7 odsto u odnosu na 4,8 odsto. Za penzionere ova stopa iznosila je 21,1 odsto.

Stopa rizika od siromaštva raste ukoliko se iz prihoda isključe socijalna davanja na 24,7 odsto. A da su penzije najznačajniji socijalni faktor pokazuje i podatak da je stopa rizika od siromaštva kada se iz prihoda isključe i penzije čak 41,6 odsto.

U odnosu na 2023. godinu, u prošloj godini povećana je nejednakost. To pokazuje Džini koeficijent koji je povećan na 31,9 sa 31,7. Što veći koeficijent nejednakost je veća. Doduše, ovo je znatno manje nego 2022. kada je iznosio 32,6.

Drugi pokazatelj nejednakosti, kvintilni odnos, odnosno odnos prihoda i potrošnje najbogatije i najsiromašnije petine stanovniptva ostao je na istom nivou. Petina stanovništva sa najvećim prihodima imala 5,6 puta veće prihode od 20 odsto najsiromašnijih.

Stopa rizika od trajnog siromaštva je smanjena na 11,6 odsto sa 12,9 odsto u 2023.

Iako se situacija, prema podacima RZS, iz godine u godinu poboljšava, čini se da je preveliki deo stanovništva materijalno uskraćen.

Recimo, 38 odsto građana živi u domaćinstvima koja ne mogu sebi da priušte nedelju dana odmora van kuće.

Oko 15 odsto stanovništva ne može da priušti meso ili ribu za obrok svakog drugog dana.

Više od trećine ne može da podnese neočekivani trošak, a 9,3 odsto ne može da priušti adekvatno zagrevanje stana.

RZS meri i subjektivnu stopu siromaštva, odnosno koliko ljudi ima poteškoća da sastavi kraj s krajem.

Na ovo pitanje, sa veoma teško je odgovorilo 11,4 odsto, a teško 22,7 odsto anketiranih.

Više od polovine stanovništva (52%) kaže da sastavlja kraj s krajem sa izvesnim teškoćama.

Svaki deseti kaže prillično lako, a lako svega 2,8 odsto. Na kraju, oni koji veoma lako sastavljaju kraj s krajem mere se promilima, ili 0,06 odsto.

Troškovi stanovanja predstavljaju jedno od najvećih finansijskih opterećenja za domaćinstva. Za 46,6 odsto ovi troškovi znatno opterećeuju budžet domaćinstva, a za 49,4 odsto u izvesnoj meri ga opterećuju. Svega četiri odsto domaćinstava kaže da ga troškovi stanovanja uopšte ne opterećuju.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Srbija je još prošle godine, tokom predsedavanja CEFTA sporazumom, najavila ukidanje obaveze posedovanja zelenog kartona za vozače koji putuju kroz Severnu Makedoniju. Međutim, to se ni ovog leta nije desilo, zbog čega su mnogi vozači iznenađeni. Ako je za utehu, Makedonci moraju platiti 90 evra za zeleni karton pri ulasku u Srbiju.

Iako je proces ukiodanja zelenog kartona pokrenut, on, na žalost, može potrajati i do dve godine, što znači da vozači iz Srbije još uvek moraju da kupe ovaj dokument za putovanje preko Severne Makedonije.

Njegova cena je uglavnom fiksna i iznosi 2.000 ako se kupuje u Auto-moto savezu Srbije, ali može varirati i do 3.000 dinara u zavisnosti od osiguravajuće kuće. Izdaje se uz polisu osiguranja od autoodgovornosti i važi do isteka te polise.

Da biste dobili zeleni karton, potrebno je da se obratite osiguravajućem društvu kod kog imate polisu osiguranja ili tehničkom pregledu koji sarađuje sa osiguravajućim kućama.

Ko zaboravi da ovaj dokument nabavi pre puta, može ga kupiti i na samom ulasku u Makedoniju, ali će platiti znatno više. Na graničnom prelazu Preševo prodaje se po istoj ceni, ali ukoliko vozač nema AMSS osiguranje, mora da plati i dodatnu privremenu policu, što ukupno može iznositi oko 6.000 dinara. Na ulasku u Severnu Makedoniju cena zelenog kartona može dostići i 50 evra za 15 dana važenja.

Srbija je 2012. godine pristupila Multilateralnom sporazumu koji omogućava vozačima ulazak bez zelenog kartona u 33 države, uglavnom članice EU.

Međutim, Severna Makedonija, zajedno sa Albanijom, Rusijom, Belorusijom, Ukrajinom, Moldavijom, Turskom i nekim drugim zemljama, još nije potpisnica ovog sporazuma. Zbog toga je obavezan zeleni karton za prolazak kroz te zemlje. Ukoliko se opredelite da do grčkog primorja putujete preko Bugarske, ovaj papir vam neće biti potreban.

Izvor: Kamatica.com
Foto: Pixabay

Više od 90% uzoraka dvanaest vrsta voća i povrća testiranih u SAD sadržalo je potencijalno štetne ostatke pesticida, pokazuje izveštaj za 2025. godinu organizacije Environmental Working Group (EWG). Ova lista, poznata kao „Prljava dvanaestorka“, nastaje na osnovu najnovijih rezultata vladinih testiranja konvencionalno uzgajanih (neorganskih) namirnica.

Na vrhu liste nalazi se spanać, sa najvišom koncentracijom pesticida po težini, a slede jagode, kelj (zajedno s lisnatim vrstama kao što su gorušica i raštan), grožđe, breskve, trešnje, nektarine, kruške, jabuke, kupine, borovnice i krompir.

Cilj nije zastrašivanje, već informisanje

Iz EWG-a naglašavaju da izveštaj nije namenjen odvraćanju ljudi od konzumacije voća i povrća, već da pomogne u donošenju odluke kada je vredno kupovati organsku hranu.

„Vodič pomaže potrošačima da jedu više voća i povrća uz što manju izloženost pesticidima“, rekla je dr Aleksis Temkin iz EWG-a. „Studije pokazuju da prelaskom sa konvencionalne na organsku ishranu dolazi do merljivog smanjenja nivoa pesticida u organizmu.“

Kontroverze i kritike

Udruženje Alliance for Food and Farming, koje zastupa i organske i konvencionalne proizvođače, godinama kritikuje izveštaj. Tvrde da lista nepotrebno uznemirava potrošače i da bezbednost voća i povrća potvrđuju decenije naučnih istraživanja.

Kupine i krompir – nova imena na listi

Kupine se prvi put pojavljuju na listi jer ih američko Ministarstvo poljoprivrede ranije nije testiralo, dok se krompir vraća na listu zbog upotrebe hemikalije hlorprofama, koja sprečava klijanje u skladištenju. Ta supstanca je zabranjena u Evropskoj uniji.

Na pojedinim vrstama povrća otkriveno je i preko 50 različitih pesticida, a ovogodišnji izveštaj prvi put meri i toksičnost pesticida u odnosu na količinu koja može izazvati štetu u studijama na životinjama.

Nasuprot „Prljavoj dvanaestorci“ – „Čista petnaestorka“

EWG takođe objavljuje listu voća i povrća sa najmanje ostataka pesticida. Na listi za 2025. nalaze se: ananas, kukuruz šećerac (svež i zamrznut), avokado, papaja, crni i beli luk, zamrznuti grašak, špargle, kupus, lubenica, karfiol, banane, mango, šargarepa, pečurke i kivi.

Mnogi od ovih plodova imaju zaštitnu koru koja se ljušti, što dodatno smanjuje rizik. USDA voće i povrće pere pod mlazom vode oko 15–20 sekundi pre testiranja, i ljušti ih kao što bi to učinili potrošači.

Pravilno pranje je ključno

Preporuka američke Uprave za hranu i lekove (FDA) je da se i organsko i konvencionalno voće i povrće pere pre ljuštenja, kako se nečistoće ne bi prenele nožem u unutrašnjost. Tvrde plodove poput šargarepe ili krompira treba četkati, dok se lisnato povrće pere list po list. Proizvodi označeni kao „tri puta oprano“ ne zahtevaju dodatno pranje.

Pesticidi i zdravlje

Naučne studije povezuju pesticide sa povišenim rizikom od urođenih anomalija, spontanih pobačaja, genetskih oštećenja, raka, srčanih bolesti i smanjene plodnosti. Najugroženiji su poljoprivredni radnici koji s njima dolaze u direktan kontakt. Meta-analiza iz 2022. pokazala je da su kod njih pet puta češće uočena DNK oštećenja.
Posebno su ranjiva deca – zbog manje telesne mase i razvoja mozga. Rizik počinje još u materici: izloženost pesticidima tokom trudnoće može dovesti do niske porođajne težine, deformiteta i fetalne smrti, navodi Američka akademija za pedijatriju. U detinjstvu se pesticidi povezuju s poremećajem pažnje, učenjem i većim rizikom od raka.

Izvor: CNN/Blic
Foto: Pixabay