Grčka vlada je zatvorila javnog emitera ERT , nazivajući ga“ utočištem otpada“. Od utorka kasno uveče na glavnom TV kanalu vidi se samo zatamnjenje. Svi zaposleni su suspendovani dok traje reorganizacija posle koje će ERT nastaviti da radi kao mnogo manja nezavsna stanica. Hiljade ljudi pridružilo se protestima protiv ove najnovije mere štednje u Grčkoj, javlja BBC.
Pošto su otkazani pregovori oko ponovnog uspostavljanja rada Kaesong ekonomske zone – zbog neslaganja oko izabranih pregovarača – Severna Koreja juče nije odgovorila na pozive Južne Koreje poslate preko ponovo uspostavljenog crvenog telefona. Dve strane obustavile su pregovore oko ekonomskih pitanja planirane za sredu zbog neslaganja oko sastava delegacija. Razgovori su viđeni kao znak poboljšanja na liniji Sever-Jug, nakon meseci povećanih tenzija javlja BBC.
Prošle godine je oko sedam odsto francuskih i nemačkih penzionera između 60 i 69 godina starosti moralo da nađe posao. To je dvostruko više uposlenih penzionera nego 2006. godine.
Polovina radnih penzionera u Francuskoj tvrdi da se na ovaj korak odlučilo zato što njihova penzija nije dovoljna za dostojanstven život, a 43% njih ne radi iz finansijskih razloga.
Najviše penzionera koji rade dodatne poslove ima fakultetsku diplomu.
Slična je situacija i sa nemačkim penzionerima. Nedavno objavljena studija Instituta za istraživanje tržišta rada i zapošljavanja iz Nirnberga pokazala je da je u pojedinim delovima Nemačke stopa zaposlenosti osoba starijih od 60 godina u poslednjih 20 godina udvostručena.
Bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života najuspešnije ostvaruju vlasnici preduzeća i mlađe generacije, pokazuje indeks ravnoteže između poslovnog i privatnog života kompanije Regus. Međutim, indeks je pao četiri poena od prošle godine što prikazuje da se poslovni ljudi bore sa sve većim pritiskom na poslu.
Ovo istraživanje, koje po drugi put objavljuje globalni dobavljač radnih prostora Regus, zasniva se na mišljenjima 26.000 profesionalaca iz više od 90 zemalja.
Ova globalna otkrića mogu da se gledaju u kontekstu specifičnih rezultata u Srbiji (122) koja je bolja do globalnog proseka (120) za 2 poena. Naime, 84% ispitanika je reklo da je produktivnije nego prošle godine.
Možda suprotno od uobičajenog mišljenja, bebi-bum generacija (rođeni između 1945. i 1964.) u svetu je izgleda manje prilagođena da žonglira poslovnim i privatnim životom. U celom svetu mlađi radnici uživaju više od bebi-bum generacije (76% u odnosu na 64%) i više njih je zadovoljno svojim nivoima produktivnosti (81% u odnosu na 69%).
Klijenti kompanije Regus, koji su učestvovali u ovom istraživanju, složili su se u oceni da mlađi radnici ne osećaju da moraju ostati lojalni poslodavcu kao stariji. Važno je pustiti ih da rade onako kako njima odgovara, a ne uklapati ih u način na koji je poslodavac obavlja stvari. Ravnoteža između poslovnog i privatnog života za mlade je najvažnija, a tehnološki orijentisana generacija doživljava posao kao nešto što rade, a ne nešto gde idu.
Ovo se odnosi na Generaciju Y (rođene posle 1980. godine) i nešto manje na Generaciju X (rođene od 1965. do 1980.).
Inače, najsrećniji zaposleni su Meksikanci, Indusi, pa Brazilci, a među najnesrećnijim su Nemci i Francuzi.
Regionalna konferencija jugoistočne Evrope o elektronskim komunikacijama, 10. Telekom Arena, na kojoj je više od 100 stručnjaka iz oblasti telekomunikacija iz regiona razgovaralo o stanju u ovoj oblasti, restrukturiranju preduzeća, srpskim regulatornim izazovima, propisima Evropske unije i razvoju novih usluga, održana je danas u Beogradu u organizaciji Infoarene.
Konferenciju pod pokriviteljstvom Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Republičke agencije za elektronske komunikacije, otvorila je Irini Reljin, posebna savetnica potpredsednika Vlade Republike Srbije.
Tom prilikom je Milan Janković, direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije, rekao da je ukupan prihod tržišta telekomunikacija u Srbiji 1,54 milijarde evra, a učešće u bruto domaćem proizvodu oko šest odsto, kao i da je ovo tržište uprkos krizi stabilno.
Prema njegovim rečima, ulaganje u razvoj širokopojasnog pristupa je od velikog značaja, posebno razvoj nacionalne širokopojasne mreže koja može dovesti do povećanja produktivnosti, porasta BDP-a, otvaranja malih i srednjih preduzeća i novih radnih mesta, a za to može biti iskorišćena postojeća infrastruktura Srbije.
Marko Derča direktor A.T. Kearney iz Slovenije, napominje da su padajući prihodi i ugrožene margine naterali telekomunikacijsku industriju na reakciju.
„Formiraju se nova pravila igre, nošena na četiri ključna trenda koja oblikuju telekom industriju: promena korisničkog mentaliteta, pritisak na tradicionalno telekom poslovanje, ulazak na nova tržišta i promena poslovnih modela. Telekomunikacijske kompanije u svetu su se okrenule novim tržištima. Pri tom im je u centru pažnje najviše ICT tržište, mediji i finansijske usluge. S druge strane, fokus na operativnu uspešnost je u punom mahu u industriji, što se vidi i iz evolucije troška po korisniku koji iznosi u proseku 7 odsto. U novom okruženju pružanje osnovnih komunikacijskih usluga pada u drugi plan, ali se kompanijama otvara prostor za razvoj upravljanja platformi sa ponudom najrazličitijih usluga. Ključ je približiti se sve zahtevnijem i izbirljivijem korisniku i pružiti mu ono što želi, a telekomunikacijske kompanije imaju potrebne alate”, rekao je Derča.
Prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Dejan Vasić, direktor Privrednog društva „EPS Snabdevanje“ potpisali su Ugovor o poveravanju delatnosti od opšteg interesa PD „EPS Snabdevanje“.
Na sednici Vlade Srbije, održanoj 4. juna, usvojeno je rešenje o određivanju javnog snabdevača električnom energijom i taj posao je poveren PD „EPS Snabdevanje“, čiji je osnivač Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“. Vlada Srbije je odobrila i danas potpisani ugovor o poveravanju obavljanja delatnosti od opšteg intersa „EPS Snabdevanju“.
Ovom odlukom ispunjavaju se odredbe Zakona o energetici i Zaključak Vlade Srbije od 16. novembra 2012. godine kojim se usvajaju polazne osnove za reorganizaciju EPS-a. Time su ispunjeni zakonski uslovi i Agenciji za energetiku predat je zahtev da „EPS Snabdevanje“ dobije licencu za snabdevanje tarifnih kupaca. Na taj način „EPS Snabdevanje“ može da postane snabdevač svih kupaca električne energije koji se snabdevaju po regulisanim cenama (domaćinstva, mali i kupci na srednjem naponu).
Američka Služba nacionalne bezbednosti (NSA), prenose svi svetski mediji, presreće i „njuška“ po globalnom internet saobraćaju, ali najviše interesovanja pokazuje za informacije koje dolaze iz Nemačke. Obama opravdao ovakav potez „nacionalnom sigurnošću i strahom od terorizma“.
Zahvaljujući Edvardu Snoudenu, američkom IT inženjeru koji je potražio privremeno utočište u Hongkongu, svet je prethodnih dana saznao kolika je razmera praćenja privatnih podataka na internetu od starne američke NSA. Alatka NSA nazvana „Informator bez granica“ (Boundless Informant), prema Snoudenu, ima blanko sposobnost da špijunira bilo koga, bilo kada, preko svih elektronskih naprava koje razmenjuju informacije. Prema pisanju britanskog Gardijana „Informator“ tokom tridesetodnevnog delovanja prikupi oko tri milijarde pojedinačnih „poruka“ kao što su obavljeni pozivi, lokacije telefona, vreme i trajanje poziva. Ispostavlja se da je nedavno uvođenje amandmana na FISA regulativu (Foreign Intelligence Surveillance Act) nedavno dozvolio američkim vlastima da učine ono što su pojedini evropski eksperti odavno sumnjali – da uz odobrenje legislative prikupljaju strane privatne podatke Prema poslednjim saznanjima i mapi najviše nadgledanih zemalja, NSA je ubedljivo najviše interesovanja pokazala za informacije iz najvažnije zemlje EU – Nemačke.
U poslednjem obraćanju javnosti američki predsednik Barak Obama priznao je da NSA koristi „Informatora“ u sklopu odbrambene strategije Prizma, ali je opravdao takvo delovanje „strahom od terorističkog delovanja“, naznačio da su sistemi zaštite privatnih podataka „višeslojni i neprobojni“, te da korisnici mobilne telefonije i internet usluga nemaju razloga za strah. Za to vreme, Snouden je izjavio da će potražiti trajni egzil u „nekoj zemlji koja više ceni ljudska prava i slobodu na internetu“. Kao jednu od mogućnosti naveo je Island.
Otkad su svi članovi vlade, neki snažnije, neki manje snažno, počeli da se busaju u grudi kako nikad neće dozvoliti zamrzavanje plata i penzija, od prošlog ponedeljka do ovog, kad je zamrzavanje izgleda stavljeno ad acta, prosečna aprilska plata od 46.530 dinara koju u Srbiji u stvari malo ko prima, opala je u evrima za 16 evra a prosečna martovska penzija od 24.959 dinara za 8 evra. Na donjem grafikonu možete videti koliko se često prošle nedelje pisalo o platama i penzijama.
Dok se sve mere usaglase, dok svi zadovoljno odahnu što ni najviše plate u administraciji neće biti taknute već će se naprotiv uštedeti na izdacima ministarstava (da li na nedostajućim lekovima, kulturi, ili socijali ne zna se), kurs će još malo da odradi svoj posao i dok trepneš dlanom o dlan, već pomenute penzije i plate već će biti nežno “otfikarene”. Koliko tačno? Može se samo nagađati ali pošto nam je prvi potpredsednik vlade obećao da kurs neće ići iznad 115 dinara, na pomolu je “šišanje” još nekog evra. Tome treba dodati i inflaciju koja uz rast evra, kiše koje podižu cene na pijaci i još mnogo drugih stvari, “jede” realnu vrednost plata i penzija i sa druge strane.
Mere koje se uvode a koje treba da smanje deficit budžeta na 4,7% BDP-a koji je do pre dolaska MMF-a navodno bio pod kontrolom i cementiran na 3.6 % BDP-a, daće navodno rezultate “u drugoj polovini godine” (to pod uslovom da verujemo matematici ministarstva koje je za gotovo 50% omašilo u prognoziranju deficita).
Do tada će možda biti poznato i da li su ovako elegantno smanjena primanja uticala na povećanje nenaplativosti kredita u sektoru stanovništva, da li su uticale na dalje obaranje kupovne moći građana, a to opet na smanjenje priliva poreza, a to opet na širenje deficita i tako u krug. Ono što deluje izvesno je da će se na neki način problem plata i penzija ovakvih ili onakvih “kontinuirano sužavati” a samim tim i obim mogućeg ogorčenog biračkog tela (onog koje ima neka primanja). Plata, jer slede otpuštanja u sklopu rešavanja pitanja javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju, fleksibilizacija Zakona o radu koji će omogućiti brže otpuštanje (i možda brže primanje) novih radnika u postojećim preduzećima (što će plate učiniti ređom pojavom) i penzija, jer će dalja penziona reforma dobijanje skoro pa bilo kakve penzije učiniti gotovo mislenom imenicom.
A za šta smo se ono beše zabrinuli? Za zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru? E toga neće biti. Možda smo brinuli premalu brigu.
Da podsetimo, svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Red dot nagrade dobila je Panasonicova ambiciozno dizajnirana linija kućnih aparata „Breakfast Series“ (toster, aparat i kuvalo za kafu) i veoma štedljiva „Modern Classic“ LED sijalica.
Panasonicova LED sijalica pohvaljena je za jedinstvenu inovativnu „Centre-Mount“ tehnologiju (CMT), putem koje se svetlost širi u različitim smerovima. Ova tehnologija omogućuje LED sijalici stvaranje toplog sjaja bliskog potrošačima, po kojem su poznate klasične sijalice. Međutim, sijalice poput ove Panasonicove imaju 40 000 sati predviđenog radnog veka, i mogu se koristiti sa konvencionanim instalacijama čime je omogućen jednostavan prelazak na štedni režim rasvete.
Imućniji potrošači širom sveta sve manje mare za poznate robne marke i skupe predmete, a vreme posvećuju porodici i humanitarnim aktivnostima, pokazuje istraživanje Visa Affluent 2013.
Fokus sprovedenog istraživanja stavljen je na potrošačke navike imućnijih kupaca, njihove prioritete i percepciju životnih vrednosti. Značajno mesto u studiji zauzelo je i ispitivanje optimizma u smislu finansijske sigurnosti u budućnosti, a sa tim u vezi i sklonost ka trošenju novca na stvari koje nisu preko potrebne.
Stanovnici Kine, Indije i Indonezije su najveći optimisti kada je reč o ekonomskoj budućnosti njihovih država, pa samim tim i lakše od drugih naroda troše novac na stvari koje nisu neophodne za svakodnevni život. S druge strane, stanovnici Japana ne očekuju značajan ekonomski boljitak svoje zemlje, što ih pozicionira na dno liste ljudi sklonih ka kupovini stvari koje nisu preko potrebne. Istraživanje Visa-e pokazuje i da stanovnici nekih država planiraju umerenu potrošnju na manje bitne stvari, iako ni oni ne veruju u napredak ekonomije svojih nacija. Takav stav zauzeli su ispitanici iz Južne Koreje, Hong Konga i Singapura.
Indonežani humani, Kinezi vole provod
Na vrhu liste stvari na koje ljudi troše novac, a da se, kako se kaže, „bez njih može“, nalaze se porodična putovanja, donacije u humanitarne svrhe i večernji izlasci. Porodična putovanja prednjače na listi u većini zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, a izuzetak su Indonezije i Ujedinjeni Arapski Emirati čiji stanovnici više vole da svoj novac doniraju u dobrotvorne svrhe. Za razliku od njih, žitelji Kine i Hong Kong, „ekstra paru“ potrošli bi uglavnom u večernjim izlascima. Posebno mesto u istraživanju zauzimaju Indonežani koji su među pet stvari na koje su radi izdvojiti novac uvrstili kupovinu novog auta, pritom otkrivajući najsnažniju tendenciju ka impulsivnom trošenju.
Istraživanje je takođe otkrilo da je za četvoro od petoro ispitanika kvalitetno provedeno vreme sa porodicom i prijateljima najznačajnije u životu. Rezultati pokazuju i da polovina ispitanika posedovanje predmeta svetski poznatih marki smatra luksuzom, dok je jedinstveno iskustvo kupovine, praćeno personalizovanom uslugom, posebno cenjeno u Indiji (83 posto) i Kini (80 posto).
Altruizam ispred statusnih simbola
James Lim, menadžer Visa Sektora proizvoda za potrošače za područije Centralne Evrope, Bliskog Istoka, Afrike i azijsko-pacifičke kaže da je ‘’najveće pozitivno iznenađenje otkriće da imućniji ljudi bogatstvom ne smatraju posedovanje skupih predmeta poput nove dizajnerske torbice ili skupog sata, već nematerijalna iskustva i maksimalno uživanje u životu uz porodicu i prijatelje. Takođe, sve više njih prepoznaje ličnu potrebu da pomogne drugim ljudima, što potvrđuje i podatak da su bogatije osobe u proseku uplatile po pet donacija humanitarnim ustanovama u prošloj godini.’’
Percepcija bogatstva i luksuznog života podudara se u većini zemalja, s jednim izuzetkom – Kinom, čiji najimućniji stanovnici veruju kako bogatstvo donosi uticaj (81 posto). Stanovnici drugih država u kojima je sprovedeno istraživanje, bogatstvo smatraju osnovom sigurnosti u neizvesnim vremenima (73 posto), i mogućnošću vraćanja ‘’duga’’ društvu (71 posto). Dodatno, ispitanici veruju kako „ruku pod ruku“ s bogatstvom dolaze odgovornost i mogućnost stvaranja nasleđa (70 posto), što je posebno izraženo u Indoneziji, gde čak 92 posto ispitanika veruje da s velikim bogatstvom dolazi i velika odgovornost.
S druge strane, samo 66 posto ispitanika se složilo s tvrdnjom da se uz imućnost veže očekivanje povećanja bogatstva u budućnosti.
Ovo se donekle razlikuje od rezultata istraživanja koja pokazuju da su bogati Amerikanci škrtice i da proporcijalno sa svojim prihodima veći novac za humanitarne svrhe odvajaju siromašni.