Politika i društvo

Nedavno objavljeni rezultati ankete koju je u Srbiji sproveo Institut SINUS pokazuju da građanima klimatske promene nisu među pet najvažnijih problema.

Ispitanici su imali zadatak da odaberu pet najvažnijih političkih tema od 15 ponuđenih.

Kako prenosi portal Klima 101, najviše anketiranih (53 odsto) navelo je usluge javnog zdravstva i nege, što je praćeno inflacijom i smanjenom kupovnom moći (52 odsto), obrazovanjem, školama i univerzitetima (50 odsto) i vladavinom prava i borbom protiv korupcije (49 odsto). Slede kriminal i unutrašnja sigurnost (48 odsto) i više socijalne pravde (46 odsto).

Prema procentu pominjanja, zaštita životne sredine, prirode i klime rangirana je tek kao sedma: 40 odsto ispitanih prepoznalo ju je kao jednu od pet najvažnijih političkih tema.

Kao pet najvećih izazova u zaštiti okoline, učesnici su, pre svega, istakli zagađenje i kvalitet vode (76 odsto), zagađenje i kvalitet vazduha (74 odsto) i otpad u životnoj sredini (63 odsto). U Srbiji smo najmanje zabrinuti za stanje okeana (12 oodsto anketiranih), a to možda i nije neočekivano s obzirom na to da nemamo izlaz na more, piše Klima 101.

Kada je reč o klimatskim promenama i štetnim emisijama, tek 40 odsto ispitanika smatra ih jednim od pet najvećih ekoloških izazova.

Sa druge strane, većina populacije veruje da su klimatske promene važna ili veoma važna tema za Srbiju.

Na skali od nula (potpuno irelevantne) do 10 (apsolutno važne), preko dve trećine anketiranih (68 odsto) klimatskim promenama dalo je ocene između 8 i 10, dok ih je dodatnih 17 odsto ocenilo šesticom ili sedmicom. Samo tri odsto ispitanih smestilo je klimatske promene na nižim mestima na skali (od 0 do 2).

Prosečna ocena važnosti klimatskih promena, kada se svi odgovori uzmu u obzir, iznosi 7,9.

Kada razmišljaju o posledicama, čak dve trećine učesnika se najviše plaši povećanja vremenskih ekstrema i manjka vode u svakodnevnom životu (oba 66 odsto), a tačno polovina izumiranja vrsta.

Ogromna većina stanovništva, tačnije 94 odsto ispitanih, veruje da bi trebalo da da menjamo način života u korist životne sredine.

Da li to znači da su svi oni spremni na zelenu transformaciju životnog stila?

Sudeći prema rezultatima istraživanja, i ne baš: 61 odsto učesnika ankete rekao je da su spremni za delanje samo ukoliko to ne utiče na kvalitet njihovog života, prenosi Klima 101.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Američki milijarder i jedan od najmoćnijih ljudi u svetu finansija Stiven Švarcman je “preko noći” promenio mišljenje o predsedničkom kandidatu republikanaca Donaldu Trampu i podržao ga kao donor u trci sa predsednikom Džozefom Bajdenom.

Švarcman je koosnivač i izvršni direktor “Blekstouna”, jednog od najvećih “alternativnih” investicionih fondova na svetu koji upravlja sa više od bilion dolara investicija i koji je umešan u gotovo sve segmente globalne ekonomije od biomedicinskih istraživanja, preko digitalnih platformi plaćanja, do lanaca hotela, zabavnih parkova, pa čak i aplikacija za upoznavanje.

Bogataša “teškog” 38,3 milijarde dolara takođe smatraju najmoćnijim čovekom na Volstritu, a zanimljivo je da je pre manje od dve godine napustio Trampov tabor, ali je pre nekoliko dana odlučio da se vrati. On je u izjavi za portal Axios prošlog petka najavio promenu kursa, rekavši da će finansijski pomoći kampanji bivšeg, a možda i budućeg šefa Bele kuće.

“Dramatičan rast antisemitizma”

“Delim zabrinutost većine Amerikanaca da naša ekonomska, imigraciona i spoljna politika vode zemlju u pogrešnom pravcu. Iz ovih razloga, planiram da glasam za promenu i podržim Donalda Trampa za predsednika”, rekao je Švarcman, nakon što je prethodno pozivao Republikansku partiju da se okrene “novoj generaciji lidera”.

Kao još jedan razlog za podršku Trampu Švarcman iznosi “dramatičan rast antisemitizma” koji ga je naterao da se jače fokusira na posledice predstojećih izbora u novembru.

Iako Švarcman “na papiru” deluje kao prirodan saveznik Trampa, a posebno njegovog dominantnog krila u partiji, on važi za polarizujuću ličnost zbog svojih bliskih poslovnih odnosa sa Kinom. Zato su ga pojedini desničarski analitičari zvali “šaptačem Kini” (China whisperer) zbog veza sa vladom u Pekingu i poslovnim liderima u toj zemlji, sa kojom Tramp ni u prvom mandatu, a posebno ne sada, nema dobre odnose.

Portal Breitbart, jedan od najuticajnijih medija naklonjenih “trampizmu”, kritikujući Švarcmana podseća na knjigu političkog konsultanta i jednog od urednika tog glasila Pitera Švajcera o tome kako američka elita “pomaže Kini da pobedi” (Red-Handed: How American Elites Get Rich Helping China Win). U njoj se navodi da je izvršni direktor “Blekstouna” bio “nezvanični ambasador” SAD u Kini, ali i Kine u SAD, za vreme Trampovog mandata. Švajcer je takođe pomenuo da je Švarcman pokrenuo plan vredan 100 miliona dolara za stvaranje globalnog programa stipendija u Kini, koji bi bio konkurent “Rouds stipendijama”, koje se nude na Oksfordu stranim studentima.

Izvor: Bankar.rs
Foto: Pixabay

Podaci o poreklu gotovo tri četvrtine donacija političkim partijama u Evropskoj uniji nisu dostupni široj javnosti, dok samo sedam od 27 članica zahteva od stranaka da otkriju identitet svih privatnih donatora, otkriva novo istraživanje koje je danas objavljeno.

Četvrtina ukupnog privatnog novca doniranog političkim partijama u EU otišla je krajnje desničarskim, krajnje levičarskim i populističkim partijama.

Portal za istraživačko novinarstvo Prati novac (Follow the money – FTM) je u saradnji s britanskim Gardijanom i još 26 evropskih medijskih partnera analizirao kako se finansiralo više od 200 političkih partija u 25 zemalja od 2019. do 2022. godine.

Rezultati istraživanja pokazuju da su političke partije u EU u tom periodu primile 941 milion evra donacija, ali da javnost ne zna ko je dao 71 odsto tog novca, odnosno 664 miliona evra.

Zašto se kriju donatari

Među evropskim zemljama postoje velike razlike u zakonima i praksama kada je u pitanju transparentnost političkih donacija, a ona je najmanja u zapadnim zemljama kao što su Nemačka, Francuska i Španija.

Nemačke partije su od 2019. do 2022. od kompanija, privatnih lica i političara primile donacije u iznosu od 641 milion evra, od čega se za 495 milliona (78 odsto) ne zna ko je uplatio.

Desničarska Alternativa za Nemačku je 2022. prijavila 6,4 miliona evra privatnih donacija, od koji se samo za 1,3 miliona zna poreklo.

U Francuskoj, Španiji i Belgiji nije objavljeno nijedno ime donatora.

U Francuskoj se donacije odvijaju potpuno iza zatvorenih vrata i javnost nema pravo da zna ko finansira partije, a kao razlog se navodi privatnost donatora, jer bi donacije verovatno otkrile njihove političke stavove.

Ipak stroga pravila u Francuskoj zabranjuju strane i anonimne donacije veće od 150 evra, dok su pojedinačne donacije ograničene na 7.500 evra. Sve uplate veće od 150 evra moraju da imaju papirni trag koji može da istraži nadležno telo.

Partije u Španiji su takođe u obavezi da prijave identitet donatora nadzornom organu, revizorskom sudu, ali sud ne mora da objavi te informacije.

U 16 članica EU dozvoljeno je da svi ili neki donatori ostanu nepoznati široj javnosti i medijima, ali iznos preko kojeg partije moraju da otkriju idetnitet donatora varira od zemlje do zemlje, od 500 evra na Kipru do 25.000 evra u Španiji.

Sa druge strane, zemlje centralne i istočne Evrope su mnogo transparentnije kada je i pitanju finansiranje stranaka.

Samo Hrvatska, Bugarska, Češka, Estonija, Grčka, Letonija i Poljska zahtevaju da izvori svih privatnih donacija budu javno dostupni.

Estonija je verovatno najtransparentnija zemlja u EU. Imena gotovo 50.000 članova 13 partija, njihove mesečne članarine, kao i svaka donacija objavljuju se na tri meseca i dostupni su svima.

Estonija takođe zabranjuje strane donatore, dok pet članica EU, Belgija, Danska, Švedska, Luksemburg i Holandija, nemaju direktnu zabranu stranih donacija, a u Nemačkoj su ograničene na 1.000 evra.

Privatnih donacija sve više

Ekstremne političke grupe i na desnoj i na levoj strani političkog spektra dobile su veći broj i iznos donacija od 2019.

Podaci iz istrage otkrivaju da je najmanje 150 miliona evra privatnih donacija otišlo populističkim partijama, dok je na račun partija krajnje desnice leglo više od 97 miliona evra.

Dok se većina političkih partija i dalje oslanja na javno finansiranje, u zemljama kao što su Francuska, Mađarska i Italija, na primer, private donacije sada čine više od polovine prihoda partija s ekstremnijim stavovima, objavio je FTM, dodajući da uoči izbora za Evropski parlament sledeće nedelje, ankete takođe predviđaju veću podršku ekstremističkim i populističkim partijama širom EU.

Tri ekstremističke partije u Francuskoj, među kojima je Nacionalno okupljane Marin le Pen, imale su drastičan rast finansijske podrške – sa 13 odsto prihoda od donatora, članarine i doprinosa svojih partijskih kandidata i zvaničnika 2019. godine na 38 odsto 2022.

U Letoniji, gde se očekuje veći broj antievropskih i populističkih evroposlanika posle izbora u junu, ti prihodi su za četiri godine povećani sa devet odsto na 36 odsto.

Analiza pokazuje da su desničarske, levičarske i populističke partije ukupno dobile više od polovine donacija u Sloveniji, Italiji, Poljskoj, Mađarskoj, Portugalu i Grčkoj.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay