„Četrdeset provala u 24 časa na teritoriji jedne beogradske opštine“ „Provalnici za noć obili 30 kuća, „Provalnici uhapšeni neposredno nakon pljačke na Novom Beogradu“, „Mladić za jednu noć opljačkao 10 kuća u Mirijevu“, samo su neki od naslova koje smo mogli da pročitamo u medijima. Da li je zaista pametno čuvati novac kod kuće?
Godinama unazad generacije uče od starijih da je jedna od odlika srpskog naroda čuvanje ušteđevine u kući. Ova navika usađena nam je od malih nogu jer smo svi makar jednom imali priliku da vidimo roditelje, baku ili deku prilikom traženja najboljeg mesta za sakrivanje novca.
To su obično mesta koja mogu lako biti meta lopova, kao što su dušek, komoda ispod TV-a, u kuhinji pored posuđa, odnosno u našem narodu poznato kao čuvena „slamarica“. Tradicionalno, Srbi preferiraju dostupnost „živog“ novca u kući izbegavajući da ga ostavljaju u banci, međutim savremeno doba je ipak donelo mnogo isplativije i bezbednije načine čuvanja novca.
I dalje, istraživanja pokazaju da građani Srbije čuvaju u „slamaricama“ oko 3,5 milijardi evra. Takođe, podaci prodavaca sefova i bezbednosne opreme govore o tome da ljudi sve češće kupuju brave, kamere i alarme, kao i sefove koji se postavljaju iza slika na zidu ili iza štekera. Sve ovo dovodi do zaključka da građani, iako misle da je njihova kuća najsigurnije mesto za čuvanje novca, ipak žele da se zaštite od mogućih provala kao i da su spremni da za te aktivnosti izdvoje pozamašene sume novca.
Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da sredstva budu na računu, jer na taj način novac ipak cirkuliše a na oročeni iznos na duži vremenski period je moguće zaraditi određeni iznos novca. Ključni parametri koji određenu banku čine pogodnom za štednju su sigurnost, solventnost, likvidnost, savremenost, pouzdanost, dostupnost i fleksibilnost depozita, ali i različiti tipovi štednje prilagođeni planovima i potrebama građana.
Kada donesete odluku da štedite u banci, bitno je da ne „jurite“ za najvećom kamatom već i da dobro „izvagate“ koji je proizvod banke najviše prilagođen vašim potrebama. Samim tim, potrebno je informisati se o vrstama štednje. Postoji štednja po viđenju ili oročena sa različitim modelima isplate kamate. Oročena štednja može biti sa standardnim oročenjem sa pripisom kamate po dospeću ali postoje i posebene varijante u zavisnosti od izbora valute: sa mesečnom isplatom kamate, isplatom kamate unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate i sa slojevitim modelom isplate kamate.
Category:
Zabava
Oslobađanje od stresa na poslu ključno je za produktivnost, a u tome pomažu kratka šetnja, nekoliko minuta meditacije ili lagano vežbanje oko radnog stola. Ako ne ustanete od stola ili ne odmaknete pogled od ekrana u toku radnog dana, vaš mozak će se na kraju osećati potpuno sprženim. Ipak, svesno odlaženje na pauzu je jedno, dok je nehotično odvraćanje pažnje nešto sasvim drugo.
Prema studiji Univerziteta u Kaliforniji, kada vam nešto omete pažnju, potrebna su u proseku 23 minuta i 15 sekundi da vratite koncentraciju na posao.
Dakle, sama distrakcija nije toliko strašna, koliko period nakon nje koji stvara problem. Čak i ako vas ometu samo nekoliko puta dnevno, vreme potrebno da se vratite poslu je značajno. Dakle, ometu li vas tri put dnevno, gubite sat vremena koje ste trebali utrošiti na posao.
Stručnjaci savetuju da sami ograničite nivo ometanja nošenjem slušalica, bilo da puštate muziku ili se pretvarate da nešto slušate, a možete i isključiti notifikacije koje vas uznemiravaju. Takođe odmaknite mobilni telefon što dalje od sebe.
Uprkos nalazima ove studije, možete pokušati brže da vratite pažnju na posao, a tu je i petominutni trik jednog direktora: kad se trudite da se fokusirate na neki posao, recite sebi da ćete se time baviti samo pet minuta i veće su šanse da ćete nastaviti s radom dok to ne završite.
Isto tako treba da znate da je u redu ako su neki dani manje produktivni od drugih.
Izvor: eKapija, Klix
Sanjamo li samo ono što nam se događa, ono čega se bojimo ili ono što priželjkujemo?
Doc. dr Olivera Žižović, koja vodi beogradski Centar za dubinsku psihologiju i analizu snova „Dr Ivan Nastović“ objašnjava za Nedeljnik da su snovi, zapravo, „rendgenski snimci“, ali i govori zbog čega su čak i košmari nekad naši najbolji prijatelji.
Šta sanjamo
Postoje snovi koje možemo svrstati u takozvane „ostatke dana“, ali iskustvo pokazuje da i u tom slučaju nesvesno neretko izvrši neku izmenu ili dopunu, odnosno u određenom segmentu odstupi od onoga što se u realnosti dogodilo, a upravo se ta izmena pokaže kao rečita, jer otkrije nešto što je izmaklo svesti, a što je značajno.
Često se dešava da dnevni događaji, odnosno svakodnevne, nevažne situacije budu samo pozajmljene kako bi postale metafora za neki unutrašnji sadržaj i priču o određenom psihološkom procesu koji se odvija unutar nas. Zato možemo reći da zapravo nema beznačajnih snova, što je na osnovu sopstvenog terapeutskog iskustva primjetio još i Sigmund Frojd, otkrivši da je san čak posebno značajan kada se pretvara da je apsurdan i besmislen.
Košmari
Košmarni snovi su posebno važni, jer nam ukazuju da u nama ili izvan nas postoji nešto što je neophodno da promenimo, a pred čime zatvaramo oči. Stoga ih možemo posmatrati kao elektrošokove koji nas bude i govore nam da nešto u nama ili oko nas nije u redu.
Noćne more nam ne dozvoljavaju da se uljuljkamo u pogrešnom funkcionisanju, već nam skreću pažnju na ono u čemu grešimo ili što ne želimo da vidimo, a što nas ugrožava, psihološki, pa čak i egzistencijalno. Kada ih protumačimo i prihvatimo njihovu poruku, one se povlače. U tom smislu su košmari dragoceniji od ostalih snova i možemo ih smatrati našim najboljim prijateljima.
Izvor Ekapija/Nedeljnik
Užičanin Sreten Obućina otvorio je ovog meseca prvu apikomoru na Zlatiboru za lečenje vatduhom iz košnica, spojivši, kako kaže, tradicionalni istočnjački način lečenja sa savremenom tehnologijom.
Obućina objašnjava da je košnica prirodna apoteka i u mnogim zemljama Evrope je sve populranija ova vrsta terapije. U Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji postoji već odavno, u Sloveniji je od skoro krenulo masovno korišćenje apikomora, a ovaj koncept lečenja počeli su da priemnjuju i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Kod nas je tek u povoju – apikomora ima na Fruškoj Gori, u Kraljevu, Prijepolju, kao i u samom Užicu, piše portal Agorklub.
Pošto je pčelar od detinjstva i ceo život je proveo sa pčelama, Obućina je počeo da se interesuje i za apikomore. „Stupio sam u kontakt sa eminentnim ljudima iz oblasti pčelarstva kao što su profesor Mićo Mladenović, koji je apiterapeut i profesor na Poljoprivrednom fakultetu, sa mikrobilogom profesorkom Mirjanom Jovanović i s profesorkom Vericom Milojković iz Niša, predsednicom Srpskog apiterapeutskog društva. Saznao sam i kakva je zakonska regulativa i da se rad apikomore tretira na isti način kao prodaja meda i drugih pčelinjih proizvoda“, kaže Obućina.
Prema njegovim rečima, terapija vazduhom iz košnice predsavlja tipično banjsko lečenje i odavno se primenjuje u kinsekoj medicini, kao i u Rusiji. Pčele svojim kretanjem i radom u košnici proizvode aerosol. On sadrži eterična ulja propolisa, meda i voska, matičnog, pčelinjeg i trutovog mleča, perge (pčelinji hleb) i druge aromatične materije.
Svi ti sastojci se oslobađaju iz košnice, dezinfikujući vazduh oko pčelinjaka u prečniku do 200 metara. „Ove materije utiču na poboljšanje stanja bolesnika, povećanje apetita, bolji san i raspoloženje. Prema onom što sam saznao vazduh iz košnice stimuliše organe za disanje, želudac, creva, kao i kardiovaskularni i nervni sistem. Povećava se imunitet organizma, rad pluća, pa i same radne sposobnosti“. nabraja Obućina.
Odluku da izgradi apikomoru doneo je prethodne zime. „U apikomori ima 12 košnica i šest aparata za udisanje. Ti aparati su direktno povezani sa košnicom. Namera mi je da postavim još šest, kada prikupim dovoljno novca. Verovatno ću staviti i dva kreveta, da bi moglo da se prenoći u ovoj komori“.
Da bi terapija imala maksimalan efekat potrebno je da se ona sprovodi dvadeset dana. „Terapija traje 20 minuta i sprovodi se dva puta dnevno, ujutru i uveče. Potrebno je duboko udisati, a ne plitko, jer svi mi fiziološki plitko dišemo, naročito oni koji žive u gradovima. Za one koji imaju problema sa udisanjem, uz svaki aparat ima ventilator koji olakšava uduvavanje vazduha u crevo i do usta“, objašnjava Obućina i dodaje da već ima zainteresovanih korisnika. Korišćenje apikomore rado preporučuje i sportistima koji su na Zlatiboru na visinskim pripremama.
Izvor: agroklub.rs
Broj milijardera na svetu i njihovo bogatstvo ove godine su se smanjili, i to tek drugi put u poslednjoj deceniji, što dokazuje da čak i najbogatiji nisu imuni na ekonomske udare i slabljenje tržišta deonica. Prema poslednjem prebrojavanju američkog Forbesa, trenutno ima 2.153 milijardera, 55 manje nego pre godinu dana.
Od toga je rekordnih 994, ili 46%, siromašnije (relativno gledano) nego što su bili prošle godine.
Sveukupno, ultrabogati vrede 8,7 biliona dolara, što je za 400 milijardi dolara manje od 2018.
Ukupno 11% članova prošlogodišnje liste, odnosno 247 ljudi, ispalo iz redova najbogatijih, najviše od 2009. godine, u jeku globalne finansijske krize.
Azijsko-pacifički je najviše pogođen padom broja milijardera – ove godine ih je 60 manje nego prošle. Pad je predvodila Kina, koja ima 49 manje milijardera nego pre godinu dana.
Evropa, Bliski Istok i Afrika također su izgubili milijardere.
Amerika, koju pokreće preporođeni Brazil, i SAD su jedina dva svetska regiona koja ove godine beleže više milijardera nego godinu dana ranije. U SAD-u ih je trenutno rekordnih 607 i tamo živi 14 od 20 najbogatijih na svijetu.
Gledano pojedinačno, osnivač Amazona Džef Bezos ponovno je broj 1 na svetu po bogatstvu, s imovinom od 131 milijardu dolara, a sede ga Bil Gejts (96,5 milijardi), Voren Bafet (82,5 milijardi), Bernar Arno s porodicom (76 milijardi) te Karlos Slim Helu, takođe s porodicom (64 milijardi dolara).
195 pridošlica
Čak i u teškim vremenima, snalažljivi i nemilosrdni preduzetnici pronašli su nove načine da se obogate: 195 pridošlih pridružilo se redu najbogatijih.
Najbogatiji pridošlica je Colin Huang, osnivač kineske diskontne maloprodaje Pinduoduo, koja je u julu izašla na američko tržište.
Ostali novi ulagači uključuju Danijela Eka i Martina Lorentzona iz Spotify-ja, Jamesa Monseesa, Juul Labs, Adama Bowena i Daniela Lubetzkyja, osnivače Kind bara i kozmetičarku -“čudo od djeteta” – Kajli Džener, koja je s 21 godinu najmlađa milijarderka na svetu.
Investitor.me
Grenland insistira da nije na prodaju, uprkos naporima američkog predsednika Donalda Tramp da ga kupi. Ipak, to nije prepreka da se pokuša procena koliko bi akvizicija najvećeg ostrva na svetu koštala Ameriku?
Cena Grenlanda bi zavisila od toga koliko je Americi potrebno ostrvo i zašto joj je potrebno, a Trampovi motivi nisu jasni, piše CNN Business.
Ovo nije prvi put da SAD pokušava da kupi Grenland. Naime, američke vlasti su 1946. godine ponudile Dancima 100 miliona dolara u zlatu u zamenu za njihovu autonomnu pokrajinu. Ako uračunamo inflaciju, to bi danas bilo oko 1,3 milijarde dolara. Amerika je i u prošlosti kupovala teritorije od drugih zemalja pa bismo upravo u tim podacima mogli da saznamo koliko su SAD spremne da plate za Grenland.
Vašington je 1917. godine baš od Kopenhagena kupio Američka Devičanska Ostrva za 25 miliona dolara u zlatu, to bi danas iznosilo oko 500 miliona dolara. Takođe, Amerika je 1867. za 7,2 miliona dolara u zlatu kupila Aljasku od Rusije, a 1803. Liuzijanu od Francuske za 15 miliona.
Ipak, saradnik Instituta za Amerike sa Univerziteta u Londonu Ivan Morgan smatra da bi Grenland bio mnogo skuplji.
„Amerika je 1867. godine kupila Aljasku za kikiriki – oko 125 miliona dolara u današnjem novcu. Grenland bi bio mnogo skuplji jer se vreme promenilo“, kaže Morgan i dodaje da bi kupovina danskog ostrva zahtevala sporazume i razne pravne procese u Danskoj, Grenlandu, SAD ali i Evropskoj Uniji.
„To ne bi bilo kao kupovina golf terena. Ako bi se i došlo do sporazuma, cena bi bila ekstremno visoka. Ona bi se merila sigurno u milijardama dolara, a verovatno čak i u bilionima (hiljadama milijardi)“, rekao je Morgan.
Na Grenlandu se već nalazi najsevernija američka vojna baza sa radarima i sistemima za rano detektovanje ruskih interkontinentalnih balističkih raketa.
Takođe, na najvećem svetskom ostrvu se nalaze velike neeksploatisane zalihe gasa, nafte i retkih minerala.
Morgan međutim smatra da je Tramp zainteresovan za Grenland zbog svoje zaostavštine.
„Ovo mi sve liči na izborno pitanje, jer nema šanse da se bila šta reši pre predsedničkih izbora 2020. godine. Međutim ako osvoji i drugi mandat, kupovinu Grenlanda bi mogao da vidi kao svoju zaostavštinu i krene još jače da zagovara ovu ideju“, zaključio je Morgan.
Tramp je otkazao posetu Kopenhagenu jer Danska nije zainteresovana za prodaju Grenlanda.
Izvor Investitor.me
Dvejn Džonson poznat kao Stena (The Rock), povratio je titulu najbolje plaćenog glumca na svetu prema novoj klasifikaciji časopisa Forbs sa 89,4 miliona dolara zaradjenih za dvanaest meseci.
Bivši igrač američkog fudbala i rvač postao je glumac i bio je već na najvišem mestu na Forbsovoj listi 2016. kada se su ga drugi pretekli protekle dve godine. U 2019. on je ponovo najbolje plaćeni glumac na svetu sa zaradom izmedju 1. juna 2018. i 1. juna 2019. godine, pokazuje sinoć objavljena nova lista Forbsa.
Četrdesetsedmogodišnji glumac specijalizovan za akcione filmove trenutno je glavna zvezda filma „Džumandži, dobrodošao u džunglu“, iz 2017. čiji se nastavak očekuje i zvezda je i u filmovima serijala “ Paklene ulice“ ( Fast and Furious) čiji najnoviji nastavak je izašao ovog meseca.
„On je jednostavno postao najbolje plaćena zvezda u ovom trenutku. Stalno radi, neumoran je“, rekao je Pol Dergarbedijan, analitičar u Komskoru.
Sa zaradjenih 76,4 miliona dolara na drugom mestu je Kris Hemsvort, jedan od brojnih glumaca sa Forbsove liste deset sa najvišim zaradama koji su kapitalizovali uloge jednog od superheroja iz Marvelovog sveta u poslednjem filmu „Osvetnici:Završnica“ (Avengers:Endgame), koji je film sa najvećom zaradom svih vremena.
Posle Krisa Hemsvorta koji igra Tora je Robert Dauni Džunior Ajron men, sa 66 miliona dolara. Kris Evans, ili Kapetan Amerika je na osmom mestu sa 43, 5 miliona dolara a Pol Rad, Čovek mrav je sa 41 miliona dolara na pretposlednjem mestu na spisku od top deset.
Na šestom mestu je Bredli Kuper koji pozajmljuje glas liku Roket u poslednjem nastavku filmova Osvetnika. Ali većina njegovih prihoda od 57 miliona dolara su od filma Zvezda je rodjena (A Star is Born) gde glumac i reditelj nastupa sa pop zvezdom Lejdi Gaga.
Spisak od 10 najbolje plaćenih prema Forbsu u milionima dolara:
1. Dvejn Džonson (89,4 miliona)
2. Kris Hemsvort (76,4 miliona)
3. Robert Dauni Džunior (66 miliona)
4. Akšej Kumar (65 miliona)
5. Džeki Čan (58 miliona)
6. Bredli Kuper (57 miliona)
7. Adam Sendler (57 miliona)
8. Kris Evans (43.5 miliona)
9. Pol Rad (41 miliona)
10. Vil Smit (35 miliona)
Izvor: Beta
Stariji članci