Kada se porodica nađe pred izazovima koje ne može sama da prevaziđe, pravovremena pomoć često znači mnogo više od jednokratne podrške. Ona donosi sigurnost, oslonac i poruku da niko ne mora sam kroz teške životne okolnosti. Posebno kada su u pitanju deca, svaki doprinos očuvanju stabilnog porodičnog okruženja ima dugoročan značaj.

Na toj ideji počiva program „Jačanje porodice” humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbije u Raški, namenjen porodicama suočenim sa životnim, socijalnim i ekonomskim teškoćama. Cilj programa je da deca ostanu u svom domu, a da roditelji i staratelji dobiju konkretnu pomoć, savetovanje i oslonac koji su im potrebni u svakodnevnom životu.

Značaj ovog programa prepoznala je i kompanija Super Ego Holding, koja je donacijom podržala rad organizacije SOS Dečija sela Srbije u Raški i okolnim mestima. Donacija je usmerena ka zajednicama u kojima je pristup podršci često ograničen, posebno porodicama koje žive u ruralnim sredinama, udaljenim od većih centara.

Od oktobra 2023. godine do danas, kroz program „Jačanje porodice” u Raški podržano je ukupno 108 porodica, a samo tokom ove godine podršku je dobilo 60 porodica.

Posebno važan deo programa odnosi se na sela pod Golijom i Kopaonikom, kao i na mesta Rudnica, Brvenik, Baljevac, Biljanovac i Jošanička Banja. U tim sredinama pomoć ne podrazumeva samo materijalnu podršku, već se prvenstvo oslanja na psihosocijalni rad, pomoć deci u obrazovanju, jačanje roditeljskih kapaciteta i povezivanje porodica sa resursima zajednice.

„Porodicama sa kojima radimo često je najpotrebnije da osete da nisu same i da postoji neko ko ih razume, prati i podržava u trenutku kada je najteže. Kroz program ‘Jačanje porodice’ nastojimo da deci omogućimo da ostanu u svom porodičnom okruženju, a roditeljima i starateljima da damo podršku da prebrode izazove sa kojima se suočavaju. Posebno nam je važno što pomoć stiže i do porodica iz manjih i ruralnih sredina, jer su njihove potrebe često manje vidljive, ali za decu i njihove roditelje jednako važne”, istakao je Dušan Drakulić iz organizacije SOS Dečija sela Srbije.

Program se zasniva na kontinuiranom radu sa porodicama, praćenju njihovih potreba i zajedničkom traženju rešenja. Zato doprinos donatora ima poseban značaj, jer omogućava da stručna pomoć stigne na vreme, pre nego što problemi postanu veći i teži za rešavanje.

„Podrškom programu ‘Jačanje porodice’ želeli smo da doprinesemo radu koji ima stvaran i dugoročan značaj za decu i porodice. Organizacija SOS Dečija sela Srbija svakodnevno pruža podršku porodicama koje se suočavaju sa ozbiljnim i udruženim izazovima, često daleko od očiju javnosti. Verujemo da je očuvanje porodice i stvaranje sigurnijeg okruženja za decu jedan od najvažnijih načina na koji se može pomoći zajednici”, navode iz kompanije Super Ego Holding koja posluje na američkom tržištu.

U središtu ove inicijative ostaju deca i porodice u krizi koje, uz pravovremenu podršku, dobijaju priliku da očuvaju zajedništvo, stabilnost i sigurnije uslove za odrastanje.

Više od 100 inovativnih projekata podržano kroz StarTech, a domaći inovatori prisutni na više od 29 međunarodnih tržišta – ovi rezultati pokazuju da ideje iz Srbije imaju potencijal za globalni uspeh, ali i da su za njihov razvoj ključni finansiranje, znanje i povezivanje nauke i privrede.

Kako inovacija od ideje stiže do kupaca širom sveta, bilo je u fokusu razgovora na konferenciji Technovation SEE 2026 koju je organizovala kompanija Philip Morris, na kojem su predstavnici privrede, države i naučne zajednice razmatrali kako da se inovacioni potencijal Srbije pretvori u konkretne poslovne rezultate.

Jedan od primera je NeuroBLAST, srpski startap koji razvija tehnološka rešenja za neurološku rehabilitaciju. Marko Grujić, osnivač kompanije, predstavio je iskustvo razvoja proizvoda uz podršku StarTech programa i izazove koji prate put od prototipa do komercijalizacije.

– Podrška inovatorima ne podrazumeva samo novac. Važni su i znanje, kontakti i prilike koje kompaniji omogućavaju da razvije proizvod i pripremi ga za tržište – istakao je Grujić.

StarTech, koji NALED sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije, uz finansijsku podršku kompanije Philip Morris International (PMI), podržava razvoj inovativnih kompanija i unapređenje uslova za inovacije u Srbiji.

– Privatni sektor može da doprinese razvoju inovacija i izvan svojih osnovnih poslovnih delatnosti. Kroz StarTech želimo da dobrim idejama pružimo priliku da se razviju, pronađu svoje mesto na tržištu i doprinesu razvoju inovacionog ekosistema – izjavila je Tamara Stanković, direktorka za regulatorne poslove i strateške projekte za Jugoistočnu Evropu u kompaniji PMI.

Ona je podsetila da PMI, pored projekta StarTech, sa NALED-om realizuje i projekte Empower Innovation i PMInnovia, koji takođe doprinose razvoju inovacija i jačanju saradnje nauke i privrede.

Za uspeh inovacija važno je i da javna ulaganja podstaknu dodatnu saradnju i investicije. Dr Marija Gnjatović, državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, istakla je da država, privreda i naučna zajednica zajednički mogu efikasnije da prepoznaju potrebe tržišta i ubrzaju primenu novih rešenja.

– Za razvoj inovacija nije dovoljno samo finansiranje. Potrebno je bolje povezivanje istraživačkih organizacija, startapa i kompanija, razumevanje potreba tržišta i podrška inovacijama kroz čitav put — od razvoja i testiranja do konkretne primene i izlaska na tržište.- navela je Gnjatović.

O značaju saradnje nauke i privrede govorila je i Marija Mitrović Dankulov, predstavnica naučne zajednice uključena u rad Naučnog odbora projekta PMInnovia.

– Mi imamo znanje, istraživačke kapacitete i stručnjake koji mogu da odgovore na izazove industrije. Ključni izazov je da to znanje pretvorimo u konkretna rešenja koja funkcionišu u praksi. Upravo zato je važno povezati nauku i privredu – od prepoznavanja potreba kompanija do zajedničkog razvoja i testiranja inovacija u realnim uslovima. PMInnovia doprinosi razvoju takve saradnje i stvaranju rešenja koja imaju konkretnu primenu u industriji – istakla je Mitrović Dankulov.

Da bi inovacije ostvarile puni potencijal, neophodno je obezbediti i podršku za izlazak na domaće i međunarodna tržišta. Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, ukazala je na značaj razvoja izvoznih kapaciteta i povezivanja domaćih kompanija sa međunarodnim partnerima. Srbija i region imaju značajan potencijal za razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Povezivanje sa međunarodnim partnerima, razvoj izvoznih kapaciteta i bolji pristup stranim tržištima važni su koraci da taj potencijal postane konkretan poslovni rezultat – zaključila je Bojović.

Poruka razgovora na Technovation SEE 2026 bila je jasna: za put od dobre ideje do globalnog tržišta nisu dovoljni samo znanje i inovativnost – potrebni su i velika upornost, finansiranje, partnerstva i poslovno okruženje koje omogućava da se nove ideje pretvore u održive proizvode i kompanije.

Kompanija wienerberger završila je akviziciju domaćih kompanija Univerzum Export-Import i Univerzum Ciglana, čime je otvorila novo poglavlje svog poslovanja u Srbiji i dodatno ojačala poziciju na tržištu građevinskih materijala u regionu. O planovima kompanije, značaju akvizicije i daljem razvoju poslovanja u Srbiji i Centralnom Balkanu razgovarali smo sa Mladenom Samardžijom, komercijalnim direktorom za region Centralnog Balkana.

 wienerberger je poznat kao jedan od vodećih proizvođača cigle i crepa u Evropi. Koje sve proizvode i rešenja vi zapravo nudite i na kojim tržištima poslujete?

Kompanija wienerberger u Srbiji, kao i u drugim zemljama, nudi građevinske proizvode iz kategorije crepa, bloka, cevi i behaton ploča, što su sistemska rešenja namenjena izgradnji raznih vrsta zgrada kao i porodičnih kuća. Proizvodi po kojima smo prepoznatljivi jesu Tondach krovna rešenja, glinena opeka, Semmelrock behaton i porcelanske ploče, zatim je tu i fasadna opeka brenda Terca. Osim toga, asortiman obuhvata i proizvode brendova Pipelife i Vargon namenje infrastrukturnim rešenjima, poput vodovoda, kanalizacije, grejanja, gasovoda i industrijskih instalacija. Zahvaljujući pouzdanosti i kvalitetu naših proizvoda, već decenijama kontinuirano unapređenjujemo poslovanje, i danas smo prisutni u više od 28 država širom sveta.

Nedavno ste akvizirali Univerzum. Šta je ovu kompaniju učinilo strateški zanimljivom za wienerberger i kakvu poslovnu vrednost očekujete od njenog uključivanja u grupaciju?

Akvizicija kompanije Univerzum bila je strateška odluka, jer je u pitanju vodeći proizvođač glinenih blokova u Srbiji, sa oko 200 zaposlenih. Proizvodne lokacije kompanije Univerzum u Aranđelovcu i Inđiji strateški su pozicionirane za snabdevanje kako domaćeg, tako i regionalnih tržišta. Njihova integracija u postojeću regionalnu proizvodnu mrežu kompanije wienerberger za zidne građevinske materijale dodatno jača poziciju kompanije u jugoistočnoj Evropi. Osim toga, građevinski sektor beleži rast u jugoistočnoj Evropi, pa samim tim i u Srbiji, te se očekuje i rast potražnje za glinenim blokovima.

Kako će izgledati integracija Univerzuma u poslovanje wienerbergera i šta će ona doneti kupcima, partnerima i zaposlenima?

Integracija Univerzuma usmerena je na povezivanje njegovih proizvodnih kapaciteta sa postojećom regionalnom mrežom, što će nam omogućiti da još efikasnije odgovorimo na potrebe kupaca i partnera. Istovremeno, važan deo integracije usmeren je na zaposlene, čije znanje, iskustvo i posvećenost predstavljaju značajnu vrednost za našu grupaciju. Čitav proces će biti zasnovan na vrednostima koje u kompaniji negujemo već godinama – na poverenje, poštovanje, otvorenu komunikaciju i razmenu znanja, uz kontinuirano ulaganje u razvoj veština i kompetencije zaposlenih. Verujemo da će upravo povezivanje postojećeg iskustva i novih mogućnosti stvoriti dodatnu vrednost i za zaposlene i za naše kupce i partnere.

Kakvi su planovi wienerbergera za Centralni Balkan u narednim godinama i gde vidite najveći prostor za dalji rast – kroz razvoj postojećeg poslovanja, nova rešenja ili nove akvizicije?

Centralni Balkan vidimo kao tržište sa značajnim potencijalom za dalji razvoj, pre svega kroz jačanje postojećeg poslovanja, širenje portfolija i razvoj rešenja koja odgovaraju na potrebe savremene gradnje. Akvizicija Univerzuma dodatno je ojačala našu proizvodnu i tržišnu poziciju u regionu, a naredni korak je da maksimalno iskoristimo sinergije koje sada imamo i povežemo lokalne kapacitete sa našom regionalnom mrežom i ekspertizom. Naravno, nastavićemo da pratimo tržište i prilike za razvoj poslovanja, uključujući nove proizvode i rešenja, ali i potencijalne akvizicije ukoliko se pojave kompanije koje se strateški uklapaju u našu dugoročnu viziju. Cilj wienerberger-a nije rast radi samog rasta, već unapređenje ponude građevinskih materijala na tržištu Srbije kroz razvoj savremenih, visokokvalitetnih proizvoda u segmentu glinenih blokova, i kroz razvoj regionalnog poslovanja, širi portfolio, pouzdano snabdevanje i inovativna, dugoročno održiva rešenja za gradnju.

Veštačka inteligencija može da obradi podatke, uporedi scenarije i preporuči sledeći potez. Rukovodiocima ostaje da procene posledice, odmere različite interese i preuzmu odgovornost za odluku. Kako kompanije mogu da iskoriste AI za bolje poslovne rezultate, uz očuvanje kontrole nad svojim znanjem i odlukama, bila je tema prvog Saga Executive Foruma „Intelligence in Control“, održanog 14. oktobra u Ložionici u Beogradu.

Otvarajući Forum, Siniša Ljubojević, generalni direktor kompanije Saga Beograd, ukazao je na pitanje koje dostupnost AI alata postavlja pred svaku upravu ako konkurenti koriste istu tehnologiju, gde nastaje poslovna prednost?

„Naša utakmica je da postojeću tehnologiju primenimo bolje od drugih. Da je iskoristimo da unapredimo poslovanje, povećamo produktivnost i profitabilnost, ali i znanje i sposobnosti naših ljudi“, poručio je Ljubojević.

U izlaganju „The Cost of Not Knowing“ povezao je cenu neprepoznavanja tržišnih i tehnoloških promena sa nedovoljnim poznavanjem sopstvenog poslovanja. Kompanije poseduju iskustva sa projekata, znanje o klijentima i razloge prethodnih odluka, ali su te informacije često rasute između zaposlenih, dokumenata i poslovnih sistema. Njihovo povezivanje daje AI-ju kontekst potreban da pruži korisniju podršku poslovanju, uz obavezu da pristup tom znanju ostane bezbedan i kontrolisan.

„AI mora da poznaje našu kompaniju. Ali naše znanje mora da ostane naše“, istakao je Ljubojević. U tome je predstavio i pravac razvoja Sage ka partnerstvu u AI transformaciji, koje povezuje razumevanje poslovnog problema, izbor tehnologije i sprovođenje promene kroz organizaciju.

Koliko podrška tehnologije menja samu prirodu menadžerskog posla bilo je pitanje razgovora profesora dr Dragana Lončara sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Petra Tomića, finansijskog direktora Sage. Lončar je izdvojio situacije u kojima rukovodilac bira između dve opravdane mogućnosti, od kojih svaka ima različite posledice. Ključna vrednost menadžera tada je u proceni šta je primereno datom trenutku i gde će nastati najmanja šteta. AI može da pomogne u sagledavanju scenarija i verovatnoće njihovih ishoda, dok izbor zahteva razumevanje okolnosti i odgovornost za posledice.

Lončar se osvrnuo i na menadžersku intuiciju, odnosno šta stoji iza onoga što nazivamo „osećajem u stomaku“. Često iza toga stoje godine nagomilanog iskustva, znanja i prepoznavanja obrazaca. Takva procena dobija na značaju kada informacije nisu potpune, a odluka ne može da čeka.

Posebnu pažnju posvetio je stvarnom ljudskom nadzoru nad AI sistemima. Ako osoba zadužena za kontrolu svaki put potvrđuje preporuku sistema, potrebno je preispitati da li sistem zaista radi bez greške ili je kontrola postala formalnost. Zato primena AI-ja zahteva jasno određena ovlašćenja, granice delovanja i mogućnost da čovek preispita ili zaustavi predloženi potez.

Kako se ove granice uređuju u svakodnevnom poslovanju bila je tema izlaganja Branislava Zobenice, direktora strategije i inovacija u Sagi. Njegov nastup „From Noise to Next Move“ otvorio je pitanje zašto veća lična produktivnost uz AI ne donosi automatski i bolje rezultate kompanije. Ušteđeno vreme dobija poslovnu vrednost kada organizacija odredi kako će ga koristiti, prilagodi procese i omogući da znanje pojedinaca postane dostupno timu.

Kroz ITO360 Zobenica je predstavio operativni model koji povezuje postojeće alate klijenta, znanje o njegovom poslovanju i IT okruženju, AI i usluge Sage. Pristup polazi od IT-a, gde se nalaze sistemi, podaci i prava pristupa potrebni za primenu AI-ja, i povezuje poslovne prioritete sa sprovođenjem promena, uz jasnu podelu ovlašćenja i odgovornosti.

Perspektivu uprave velikog, diversifikovanog sistema otvorio je razgovor „Boardroom Under Pressure“ Mihaila Jankovića, generalnog direktora MK Group, i novinarke Vesne Damjanić. U fokusu su bila pitanja tehnoloških prioriteta, investicija i strateškog planiranja u okolnostima u kojima se pretpostavke brzo menjaju. Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke, temi je pristupio kroz odlučivanje u doba agentne veštačke inteligencije.

Specijalni gost Foruma, olimpijski šampion Ivan Miljković, uneo je perspektivu vrhunskog sporta u prepoznavanju važnih signala, poverenju u tim i odgovornosti pod pritiskom.

U završnoj sesiji „What We Heard“, Ljubojević i Eldar Banjica, generalni direktor Manpower SEE, osvrnuli su se na primenu tema Foruma u organizacijama.

Forum je povezao tehnološka pitanja sa zadatkom koji ostaje pred upravama: da znaju na osnovu čega odlučuju, razumeju posledice i obezbede da odluku mogu da sprovedu.