Mogućnost da zaposleni u Srbiji dobije ovakav platni listić za ceo mesec rada je veoma mala – zakoni ne predviđaju mogućnost da poslodavac radniku „skine“ celu platu u sklopu namirenja štete. U stvarnosti se, međutim, ovakvi slučajevi ipak dešavaju, poput onog u koji je redakcija N1 imala uvid. Naime, namirenje na celoj zaradi je sprovedeno jer je zaposleni, potpisavši vansudsko poravnanje sa poslodavcem, na to praktično – pristao.
Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, za portal N1 objašnjava da je na tu temu iz Zakona o radu najvažniji član 123. kojim je uređeno da poslodavac može naplatiti potraživanje koje ima prema zaposlenom samo putem pravnosnažne sudske odluke, ili na osnovu sporazuma sa zaposlenim.
„Ako se zaposleni i poslodavac nisu sporazumeli, onda je samo pravnosnažna odluka suda relevantna za izvršenje na zaradi, poslodavac ne može jednostranom odlukom da odredi niti koliki iznos se izvršava, ni na koji način odnosno kojom dinamikom“, objašnjava Reljanović.
Istim članom Zakona o radu određeno je da se obustava može vršiti najviše na jednoj trećini zarade, ako zakonom nije drugačije određeno.
„Zakonom jeste drugačije određeno, i to Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kojim je predviđeno (član 258) izvršenje do jedne polovine, odnosno jedne četvrtine zarade ako bi se obustavom jedne polovine zaposlenom ostavilo manje od minimalne zarade“, navodi naš sagovornik.
To je što se tiče obustave, odnosno izvršenja potraživanja koje poslodavac ima prema zaposlenom. Ali, poslodavac prvo mora da utvrdi da ima potraživanje prema zaposlenom.
„To se čini u postupku za utvrđivanje štete koju je zaposleni načinio poslodavcu, a koji je takođe regulisan Zakonom o radu (član 163). Suština je u tome da se od poslodavca traži – da bi pokazao kako je zaposleni odgovoran za štetu – da utvrdi postojanje i visinu štete, uzročno-posledičnu vezu između štete i (ne)postupanja zaposlenog, kao i da je šteta nastala namerno ili krajnjom nepažnjom zaposlenog“, navodi Reljanović.
Ako poslodavac nije sproveo ovaj postupak na predviđen način, potraživanje prema zaposlenom nije utvrđeno na zakonit način, pa se ne može ni izvršiti – ni sudskom odlukom, ni sporazumom sa zaposlenim.
Prema Reljanovićevim rečima, ako poslodavac nije ispoštovao odredbe o utvrđivanju štete i kasnije o izvršenju (obustavi zarade), zaposleni može da ga tuži i traži da mu vrati svaki dinar (sa kamatom) koji je uzeo u prethodne tri godine.
Kako ističe, samovlašće poslodavca u ovom domenu – ne postoji i bilo kakvo odokativno utvrđivanje odgovornosti po sistemu objektivne odgovornosti je neprihvatljivo i kažnjivo.
Šta kaže Zakon o izvršenju
Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, u članu 258, predviđena su ograničenja prinudne naplate:
„Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate, odnosno do njihove četvrtine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine.
Isto važi i za platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika i primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne službe.
Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine…“
Izvor: N1
