Klupe sa solarnim panelima, biblioteke i dodatne sadnice doneli su novu vrednost postojećim zelenim oazama

Kompanija A1 Srbija, u saradnji sa Udruženjem građana Ekonaut i lokalnim samoupravama, nastavila je i ove godine realizaciju projekta „Niklo kao ja“, čiji je fokus u 2025. godini bio na unapređenju postojećih urbanih vrtova širom Srbije.

U postojećim baštama u 20 gradova širom Srbije postavljene su klupe sa ugrađenim solarnim panelima SmartBeam i male biblioteke na otvorenom, a na svim lokacijama sprovedeno je i redovno održavanje i sezonska dopuna biljaka. Na ovaj način, urbani vrtovi dobili su dodatnu vrednost i funkcionalnost, pretvarajući ove zelene prostore u mesta okupljanja, odmora i razmene za zajednicu.

Klupe sa instaliranim SmartBeam panelima koriste solarnu energiju i omogućavaju bežično i USB-C punjenje uređaja, uz integrisano LED osvetljenje i prikaz uštede CO₂ putem QR koda. Paneli funkcionišu potpuno autonomno, bez priključenja na mrežu, čime se spajaju tehnologija, održivost i svakodnevne potrebe građana u jednom urbanom punktu.

Postavljene biblioteke na otvorenom rade po principu razmene knjiga – građani mogu da pozajme, donesu ili zamene knjige koje žele da podele sa drugima. Početni fond knjiga obezbedila je kompanija A1 Srbija, a građani su pozvani da ga vremenom dopunjavaju.

Poseban vizuelni identitet novim sadržajima dala je street art umetnica Jana Danilović, poznata po radovima koji spajaju umetnost, prirodu i urbani prostor, oslikavanjem klupa i biblioteka u duhu zajedništva i povezanosti sa okruženjem.

Praćenjem i analizom stanja na sličnim lokacijama urbanih vrtova od trenutka njihovog formiranja uočen je niz pozitivnih promena. Vegetacijom formirane površine pokazale su povećanu sposobnost upijanja viška vode za 30–40%, što doprinosi otpornosti na intenzivne padavine i smanjenju površinskog zadržavanja vode. Kako su biljke rasle i razvijale lisnu masu, zabeleženo je i smanjenje prisustva zagađujućih čestica u vazduhu za 20–30%, zahvaljujući njihovom zadržavanju na površini listova.

U urbanim vrtovima primećen je i snažan oporavak biodiverziteta, sa povećanjem prisustva mikroorganizama u zemljištu za više od 50%, kao i većim brojem insekata, ptica i drugih malih organizama – u proseku 30–40% više nego pre formiranja bašti. U isto vreme, kroz kontinuirano održavanje, zabeleženo je i značajno smanjenje invazivnih biljnih vrsta, i do 90% na pojedinim lokacijama, čime su bašte postale stabilna i otpornija mikro-staništa u centru gradova.

Sa društvenog aspekta, urbani vrtovi su vremenom postali mesta redovnog boravka građana – od vlasnika kućnih ljubimaca, preko šetača i rekreativaca, do novih korisnika koje su privukle klupe sa mogućnošću punjenja uređaja i biblioteke na otvorenom, što potvrđuje da ove zelene zone imaju i važnu ulogu u svakodnevnom životu lokalnih zajednica.

Tokom realizacije projekta angažovano je više od 150 stručnjaka i partnera, dok je u urbane vrtove širom Srbije samo u toku ove godine zasađeno više od 830 biljnih sadnica različitih vrsta, uz brojne prateće elemente poput kućica za ptice, hotela za insekte, kamenih struktura, panjeva i zaštitnih ograda.

A1 Srbija kroz svoju ESG strategiju kontinuirano ulaže u postizanje dugoročnih ciljeva u oblasti održivosti. Ovaj pristup ne obuhvata samo projekte delovanja na klimatske rizike i zaštitu biodiverziteta, kao što je „Niklo kao ja“, već uključuje i dugoročne planove dekarbonizacije, povećanja udela održive energije iz sopstvene proizvodnje, povećanja energetske efikasnosti u poslovnim operacijama i poštovanje principa cirkularne ekonomije. Kao vodeći prozjumer u sektoru telekomunikacija, A1 je do sada postavio 6.470 solarnih panela na preko 330 lokacija, što je ekvivalent godišnjoj potrošnji električne energije za više od 750 domaćinstava. Investicije u OIE deo su strateškog opredeljenja A1 Grupe ka klimatskoj neutralnosti do 2030.

Milšped Grupa nastavlja sa strategijom ekspanzije na ključnim tržištima otvaranjem svoje druge po redu kompanije-članice u Ningbou, Kina. Ova strateški odabrana lokacija smeštena je u neposrednoj blizini luke Ningbo-Zhoushan, najprometnije luke na svetu po teretnom prometu i predstavlja važan korak u osnaživanju globalne mreže kompanije. Ningbo je idealan distributivni centar za uvoz i izvoz tereta iz kontinentalne Kine, povezan sa najprometnijim trgovačkim putevima u Tihom okeanu i najsnažnijom kineskom ekonomskom regijom, deltom reke Jangce.

Milšped je otvorio svoju prvu kompaniju članicu u Kini, u Shenzenu 2018. godine, i u ovih sedam godina poslovanja postigao je odlične poslovne rezultate. Otvaranjem druge kompanije-članice, Milšped ne samo što proširuje svoju geografsku pokrivenost, već i značajno unapređuje dostupnost svojih premium usluga u jednom od najdinamičnijih i najzahtevnijih logističkih čvorova sveta.

Ulazak i uspeh na kineskom tržištu, kao najvećem svetskom izvozniku, zahteva više od samo operativnog prisustva. Milšped je uložio značajan napor u duboko razumevanje lokalne kulture poslovanja i mentaliteta.

„Kina je posebna i veoma inspirativna za poslovanje. Ključ uspeha na ovom tržištu leži u prihvatanju i poštovanju lokalnih poslovnih običaja. Kineski partneri visoko cene naše poslovne namere – izgradnju dugoročnih odnosa, strpljenje i izgradnju poverenja. Ovo razumevanje omogućilo nam je, na primer, da uspostavimo železničku vezu Kina-Srbija, važnu za naše intermodalne kapacitete“, izjavio je Dragan Bošković, CEO Milšped Kina.

Otvaranje kompanije u Ningbou čvrsto je potvrda dugoročne posvećenosti Milšped Grupe kineskom tržištu. Ovo ne samo što jača globalnu prisutnost Grupe, već i pruža klijentima širom sveta neposredniji pristup, veću fleksibilnost i pouzdanost u rukovanju njihovim lancima snabdevanja ka i iz Kine, uz osećaj sigurnosti da njihovim pošiljkama upravlja tim sa dubokim lokalnim znanjem i podrškom regionalnog lidera sa globalnim prisustvom.

Milšped Kina nudi sve vidove transporta: pomorski (FCL, LCL, breakbulk), železnički, avio i drumski, uz usluge skladištenja, etiketiranja i pakovanja na strateškim lokacijama širom zemlje. Usmereni na robne tokove iz sektora bele tehnike, čelika, nameštaja i drugih ključnih grana izvoza, tim u Kini samostalno vodi korisničku podršku, prodaju i operativu, uz koordinaciju sa mrežom Milšpeda u Evropi.

Milšped aktivno prati dinamično kinesko tržište i razmatra dalje proširenje svoje mreže kako bi još bolje služio potrebama klijenata, što uključuje i potencijalno otvaranje nove kancelarije u toku naredne godine.

U organizaciji Poslovnog kluba „Stena“ i Srpske izvozno – razvojne asocijacije, u Beogradu će se na Samitu privrednih asocijacija ponovo okupiti privrednici iz regiona, ali ovoga puta će im se pridružiti i kolege iz Evrope i ostalih zemalja iz sveta. Ovaj događaj će okupiti poslovne lidere, predstavnike privrednih udruženja, institucija i diplomatskog kora, u cilju umrežavanja, razmene iskustava i otvaranja novih mogućnosti za saradnju. Samit će se održati 26. februara 2026. godine.

Na prethodno održanom samitu akcenat je bio na regionalnom umrežavanju što je izazvalo veliko interesovanje privrednih asocijacija i samih privrednika, iz regiona i Jugoistočne Evrope. Predstavnici 20 privrednih asocijacija su tom prilikom potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji. Najzastupljeniji sektori na Samitu bili su prerađivačka i građevinska industrija, poljoprivreda, energetika i trgovina. Tokom Samita realizovane su i posete predstavnika stranih kompanija i asocijacija, domaćim preduzećima. A zatim su usledile organizovane posete asocijacijama, pre svega u zemljama u kojima je zastupljena naša dijaspora, što je doprinelo da ovaj predstojeći samit izađe iz regionalnih okvira.

Očekuje se da će Samit okupiti više od 350 učesnika iz 40 privrednih asocijacija, iz 35 zemalja. Do sada je potvrđen dolazak privrednika iz Norveške, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Egipta, Južne Koreje, Turske, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Makedonije, Slovačke, Poljske, Slovenije, Indonezije, Kine, Francuske i mnogih drugih zemalja. To govori da je prepoznat značaj povezivanja privrednika i ostvarivanja potencijalne saradnje, a u cilju postizanja zajedničkih interesa, povećanja konkurentnosti, unapređenja komunikacije, jačanja međusobnog poverenja, kao i kreiranja zajedničkih projekata i inicijativa.

Skoro dve trećine kompanija u Srbiji vidi konkretan prostor da ubrza rast kroz inovacije i saradnju sa startapovima, ali im nedostaju jasni modeli, partneri i struktura, rezultat je ovogodišnjeg AmCham Lap Time istraživanja, a čiji će detaljni rezultati biti objavljeni sledeće nedelje. Zato je Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) danas održala konferenciju „Biznis i inovacije – modeli održive saradnje“, kojom je omogućila povezivanje velikih kompanija, startap ekosistema, međunarodnih organizacija i akademske zajednice – kako bi biznisi dobili partnere za digitalnu transformaciju, automatizaciju i razvoj novih proizvoda, a startapovi ulaz na tržište, znanje i kapital.

Konferenciju je otvorio Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija, koji je istakao da saradnja korporacija i startapova otvara mogućnost za brže inovacije i veći nivo konkruretnosti. „Partnerstva sa startapovima donose brzinu, inovativnost i fokus na održivost. AmCham želi da bude most između velikih kompanija i startapova, odnosno velikih sistema i novih tehnologija koje nastaju ovde, u Srbiji“, poručio je Lazarević u uvodnom obraćanju.

On je podsetio da je ideja o jačem povezivanju biznisa i startapova proistekla iz toga što AmCham „pažljivo sluša“ svoje članice i naglasio već ostvarene saradnje sa domaćim inovativnim timovima u oblastima kao što su energetska efikasnost, pametna poljoprivreda, cirkularna ekonomija, novi materijali i ESG. Lazarević je pozvao kompanije da još smelije otvaraju vrata za pilot projekte i zajednički razvoj rešenja.

„Danas smo videli da u Srbiji postoji ozbiljan potencijal – od farmera koji koriste satelitske snimke, preko AI alata za ESG izveštavanje, do novih biomaterijala koji menjaju plastiku. Naša želja je da pomognemo da ta rešenja što brže pronađu put do tržišta.“, zaključio je Stefan Lazarević, predsenik UO AmCham Srbija.

Modeli saradnje startapova i kompanija

Dušan Obradović i Lazar Lekić, kroz iskustva tima SEE UP akseleratora, predstavili su modele saradnje između startapova i korporacija. Učesnici su imali priliku da saznaju kako izgleda put od prvog kontakta do zajedničkog proizvoda – od proof-of-concept projekata i pilotiranja rešenja, do strateških partnerstava i ulaganja u startapove.

Na konkretnim primerima iz prakse, istaknuto je da dobro strukturisana saradnja otvara prostor da korporacije testiraju inovacije uz manji rizik, dok startapovi dobijaju pristup tržištu, infrastrukturi i mentorstvu, što ubrzava njihov rast i skraćuje vreme do komercijalizacije proizvoda.

AI ekosistem Srbije – mapiranje inovacija

Tokom konferencije, učesnicima je predstavljena interaktivna mapa AI ekosistema Republike Srbije, koju razvijaju Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Fakultet organizacionih nauka (FON). Alat mapira institucije javne uprave, kompanije, startapove, istraživačke organizacije i organizacije civilnog društva koje se bave razvojem, primenom ili regulacijom veštačke inteligencije. Na taj način kompanije dobijaju jasniji pregled toga ko šta radi u oblasti AI, gde postoje “prazni hodovi” i gde se otvaraju nove mogućnosti za saradnju biznisa i inovatora i zajedničke projekte.

Sajam održivih rešenja – startapovi za zelenu i pravedniju ekonomiju

Jedan od centralnih delova konferencije bio je Sajam održivih rešenja, na kome je više od 20 startapova i inovativnih kompanija predstavilo proizvode, servise i tehnologije koje doprinose održivom razvoju i zelenoj transformaciji poslovanja. Startapovi su pokrili širok spektar oblasti, među kojima su:

• Pametna poljoprivreda i hrana – rešenja poput Agremo (digitalne tehnologije za daljinsko osmatranje i analizu poljoprivrednih dobara), Farmit (direktno povezivanje poljoprivrednika sa kupcima) i Tricell (povećanje prinosa i otpornosti stoke).

• Energetika i klimatske tehnologije – startapovi kao što su Artifit, Nexum Energy, Traken Tech, WPT Energy rade na upravljanju energetskim ekosistemima, virtuelnim elektranama, pametnim mrežama i punjačima za električna vozila.

• Cirkularna ekonomija, otpad i novi materijali – rešenja Recikom i Solagro za pametno recikliranje i optimizaciju prikupljanja otpada, inovativni biomaterijali Bifrost (konoplja) i Sferikon, kao i WoolAPack (vuna kao zamena za stiropor) i EcoBag (torbe od recikliranih bilborda).

• ESG, AI i edukacija – startapovi Alicorn, SmartCat, TIAC i Freya razvijaju gejmifikovane ESG edukacije, AI alate za ESG izveštavanje, digitalne ESG platforme i napredna HR rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji.

• Održiva mobilnost i urbani život – Ride & Stride podstiče održivo putovanje na posao, dok Composmartech razvija pametne kompostere za brzu preradu biootpada.

Posebnu dinamiku događaju dala je „Zona sklapanja partnerstava“, gde su startapi imali priliku da se direktno povežu sa kompanijama članicama AmCham-a koje aktivno ulažu u održivu budućnost. Tokom sajma održano je više desetina razgovora u kojima su razmatrane mogućnosti za pilot projekte, zajedničke proizvode i dugoročnu saradnju.

Konferenciju su podržali AmCham partneri: Banca Intesa, NLB Komercijalna banka, IKEA, VISA, Philip Morris Services, kao i advokatska kancelarija Schönherr.

Foto: Dejan Živadinović

Foto: Pixabay

Povodom lansiranja 5G mreže, Yettel je organizovao izložbu dečjih radova „Uspomene iz budućnosti“. Na radovim su prikazane ideje dece o tome kako će izgledatitelefoni u budućnosti. Najkreativniji predlozi deo su marketinške Yettel 5G kampanje. .,. Postavku upotpunjuju i stari modeli mobilnih telefona i priče njihovih vlasnika.

„Naša kompanija je pustila mobilni signal u Srbiji pre više od 30 godina, a sada je tu 5G. Ne radi se samo o tehnološkom napretku, već razvoju privrede, društva i očekivanjima korisnika. Mreža je jedan od osnovnih razloga zašto korisnici biraju Yettel, na naš cilj je da ona ostane pouzdana i stabilna. 5G je temelj na kojem gradimo budućnost, za nas, ali pre svega za one koji dolaze“, rekla je Aleksandra Mišić Dodić, direktora Sektora marketinga za fizička lica i digitalizaciju.

Izložba će biti otvorena do 15. januara 2026. godine, od 10 do 22 časova, svakog dana u TC Galerija (prizemlje).

Foto: Dragan Mujan