VestiZabava

Koji su najsrećniji gradovi na svetu u 2025. godini?

by bifadmin

Svake godine, Happy City Index objavljuje izveštaj koji rangira najsrećnije gradove na svetu, a rezultati za 2025. već su poznati.

Indeks, koji vodi organizacija Institute for Quality of Life sa sedištem u Londonu, rangira 200 gradova koristeći 82 pokazatelja u okviru šest širokih kategorija. Pokazatelji su – upravljanje, životna sredina, ekonomija, mobilnost i građani (što uključuje obrazovanje i pristup kulturnim institucijama). Šesta kategorija, nova na listi za 2025. godinu, odnosi se na zdravlje, sa pokazateljima poput mentalnog zdravlja, bezbednosti, ishrane i ravnoteže između poslovnog i privatnog života.

Kako piše Conde Nast Traveller na osnovu tih kriterijuma, gradovi se raspoređuju na tri liste: zlatnu, srebrnu i bronzanu. Trideset jedan grad sa samog vrha čini „zlatne gradove“. Gradovi iz različitih regiona sveta – Evrope, Azije, Severne Amerike i južnog Pacifika – ušli su u ovu prestižnu kategoriju.

Dva grada iz Sjedinjenih Američkih Država dospela su među 31 najsrećniji: Njujork, koji se našao na 17. mestu kao „centar inovacija“ sa rastućim brojem održivih opcija transporta, i Mineapolis na 30. mestu, poznat po obilju čistog vazduha i zelenih površina.

Autori izveštaja ističu da je sreća promenljiva i zavisi od različitih faktora.

U izveštaju se navodi: „Ne postoji savršeno mesto za život koje garantuje sreću svim svojim stanovnicima. Međutim, neki gradovi sprovode urbane politike sa izuzetnom mudrošću, neprestano analizirajući njihovu efikasnost, a rezultati su jasno vidljivi u podacima.“

Antverpen, Belgija

Pet najsrećnijih gradova za 2025, prema ovom indeksu, počinje sa Antverpenom u Belgiji. Ovaj grad na reci Šeldi dobio je visoke ocene zahvaljujući dobrim rezultatima u obrazovanju, stabilnim mogućnostima prevoza i zdravim životnim navikama stanovnika.

Oko sedam odsto stanovnika se aktivno obrazuje tokom celog života, a skoro četvrtina populacije poseduje master diplomu. Očekivani životni vek u Antverpenu iznosi 81,2 godine. Pristup zdravstvenoj zaštiti je među najboljima u regionu, sa 99 odsto stanovništva pokrivenim zdravstvenim osiguranjem i šest lekara na hiljadu ljudi. Jedini značajan minus je manjak zelenih površina – grad ima samo 0,07 parkova po kvadratnom kilometru.

Arhus, Danska

Na četvrtom mestu nalazi se Arhus, drugi po veličini grad u Danskoj, koji prema izveštaju „prioritizuje zdravlje i dobrobit svojih građana“. Grad ima potpunu zdravstvenu pokrivenost i pristup sa 4,4 lekara na 1.000 stanovnika, a očekivani životni vek iznosi 81,3 godine. Radna nedelja u Arhusu traje u proseku 37 sati, što govori o važnosti ravnoteže između posla i privatnog života.

Obrazovanje je važno za većinu stanovnika – 11 odsto njih se doživotno obrazuje, 20 odsto ima master diplomu, a čak 86 odsto govori barem jedan strani jezik. Kada je reč o rekreaciji, izveštaj navodi da postoji veliki broj mogućnosti za boravak u prirodi, sa prosekom od 1,35 parkova po kvadratnom kilometru. Više od polovine transporta u Arhusu – tačnije 53 odsto – spada u kategoriju zelene mobilnosti, što doprinosi niskom indeksu zagađenja vazduha PM10, koji iznosi 17.

Singapur

Na trećem mestu nalazi se Singapur, opisan kao „globalni simbol ekonomske stabilnosti, upravljanja i urbanih inovacija“. Grad ima obilje zelenih površina – 0,62 parka po kvadratnom kilometru – i visok udeo održivog prevoza, jer 67 odsto svih transportnih opcija spada u zelenu mobilnost. Očekivani životni vek iznosi 83 godine, a 15 odsto odraslih prima koordiniranu brigu o mentalnom zdravlju.

Singapur je takođe preduzetnički grad, sa 101,67 biznisa na 1.000 stanovnika i velikim brojem novoosnovanih firmi svake godine. Stopa nezaposlenosti je izuzetno niska, svega dva odsto, a prema indeksu, grad se ubraja i među najsigurnije na svetu, sa samo 3,31 prijavljenih incidenata javnog nasilja na hiljadu ljudi.
„Singapur nastavlja da pomera granice onoga što savremeni grad može da postigne“, navodi se u izveštaju.

Cirih, Švajcarska

Drugi na listi je Cirih, poznat širom sveta kao centar međunarodnog bankarstva i bogatstva. Prosečna primanja u gradu premašuju nacionalni prosek za 75 odsto, što ga čini jednim od najbogatijih urbanih centara na planeti. Međutim, u ovom švajcarskom gradu sreća nije zasnovana samo na novcu. Obrazovanje je lako dostupno, univerziteti su među 50 najboljih na svetu, a troškovi studiranja su niski – svega 2,9 odsto prosečnih prihoda. Grad ima univerzalno zdravstveno osiguranje i visoku dostupnost lekara – 4,5 na 1.000 ljudi – što doprinosi očekivanom životnom veku od 83,8 godina.
Infrastruktura za prevoz i mobilnost u Cirihu jedna je od najdelotvornijih u Evropi.

Zelena mobilnost čini 74 odsto svih oblika prevoza, a grad ima i jednu od najsigurnijih saobraćajnih mreža, sa stopom smrtnosti u saobraćaju od samo 0,07 na 10.000 stanovnika. Indeks kvaliteta vazduha je odličan, sa prosečnim PM10 nivoom od svega 16.

„Posvećenost održivosti doprinosi visokom kvalitetu života stanovnika“, navodi se u izveštaju.

Kopenhagen, Danska

Na prvom mestu se nalazi Kopenhagen, koji je prema indeksu „najuspešnije spojio istoriju, savremenost i održivost“.

Grad je dobio visoke ocene zbog ulaganja u inovacije i obrazovanje. Kopenhagen neguje snažnu kulturu učenja, sa 11 odsto stanovnika koji se doživotno obrazuju. Pored toga, 86 odsto građana govori barem jedan strani jezik, a 20 odsto poseduje master diplomu. Građani su veoma preduzetnički orijentisani – grad ima 230,2 biznisa na hiljadu stanovnika. Zarade su u proseku 60 odsto više nego u ostatku Danske, a ravnoteža između poslovnog i privatnog života ostaje prioritet, sa prosečnom radnom nedeljom od 37 sati.

Prevoz u Kopenhagenu je pretežno ekološki – 69 odsto ukupnog transporta klasifikovano je kao zelena mobilnost. Grad ima čist vazduh, sa prosečnim PM10 zagađenjem od samo 17, i obilje zelenih površina – 0,96 parkova po kvadratnom kilometru.
„Zdravlje i blagostanje su temelji života u ovom gradu“, zaključuje izveštaj, koji navodi i univerzalnu zdravstvenu zaštitu, dostupnost 4,4 lekara na hiljadu ljudi i činjenicu da 17,8 odsto odraslih prima koordiniranu brigu o mentalnom zdravlju.

Lista 30 najsrećnijih gradova za 2025. uključuje, redom: Kopenhagen, Cirih, Singapur, Arhus, Antverpen, Seul, Stokholm, Tajpej, Minhen, Roterdam, Vankuver, Beč, Pariz, Helsinki, Olborg, Berlin, Njujork, Drezden, Brisel, Ženeva, Porto, Barselona, Oslo, Dablin, Milano, Roskilde, Rejkjavik, Okland, Adelajd i Mineapolis.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Elektrodistribucija Srbije odlaže najavljeno očitavanje brojila na tri meseca

by bifadmin

Elektrodistribucija Srbije saopštila je da se privremeno odlaže najavljeno očitavanje brojila na tri meseca.
To znači da do daljeg ostaje na snazi mesečno očitavanje brojila.

U EDS-u navode da su to odlučili „zbog nedomoumica u široj javnosti o najavljenoj primeni Zakona o energetici kojim se definiše duži period očitavanja“.

„U cilju dodatnog razjašnjenja, kako bi građani bili još bolje informisani o pravima i mogućnostima koje im donosi primena Zakona, naročito u delu samoočitavanja, Elektrodistribucija Srbije će i dalje nastaviti sa promotivnim aktivnostima primene Zakona o energetici, a u međuvremenu će očitavanje brojila realizovati sopstvenim kadrovskim resursima“, saopštavaju iz EDS-a.

„Svi zainteresovani građani mogu se i dalje obratiti lokalnim ograncima Elektroditribucije u sličaju da imaju pitanja oko instaliranja aplikacije ED Srbije i prijavom stanja brojila. Takođe, korisnici mogu i putem Kontakt centa i na šalterima i dalje dostavljati svoja stanja“, navodi se u saopštenju.

Elektrodistribucija Srbije je, podsećamo, pre nedelju dana obavestila građane da će od 1. juna brojila očitavati jednom u tri meseca, što je izazvalo brojne nedoumice.

Naveli su da Zakon o energetici, „u skladu sa evropskom praksom, predviđa očitavanje brojila najmanje jednom godišnje“, a da je EDS doneo odluku da to ipak bude jednom u tri meseca.

Energetski konsultant Dejan Stojadinović objasnio je za „Danas“ da na Zapadu, osim toga što imaju veliki broj pametnih brojila, očitavanje brojila jednom godišnje nije problem i zbog toga što je kod njih cena po kilovat-času stalna, odnosno nemaju „tarifne zone“ koje postoje u Srbiji.

Prema njegovim rečima, na Zapadu nemaju plavu, zelenu i crvenu zonu, i imaju istu cenu po potrošnji i danju i noći.

„U Srbiji postoji tarifni sistem koji zavisi i od vremena potrošnje i od potrošnje u toku meseca. Sa takvim tarifnim sistemom ne možeš da očitavaš struju na tri meseca. Meni to prosto nije jasno kako je to moguće. Ja sam čuo da oni hoće da rade izmenu tarifnog sistema, ali to nije urađeno“, izjavio je Stojadinović.

Prema njegovim rečima, jedina mogućnost da sprovedu tromesečno očitvanje jeste da potrošnju od tri meseca podele na tri jednaka mesečna dela. Ukazao je da bi na taj način neko mogao i da profitira.

„Na primer, neko ko je u jednom mesecu uleteo u crvenu zonu i ima veliku potrošnju, recimo greje se zimi, a onda dva meseca ne greje, njemu ako se razvuče ta potrošnja na tri meseca, on će profitirati. Njemu će to biti bolje, jer može da mu se ta jedan crvena zona u jednom mesecu razbije na tri plave. U tom smislu, ovo bi moglo biti pogodnije za potrošače“, naveo je Stojadinović.

Istakao je da to ipak ne može sa sigurnošću da tvrdi, jer još nije sasvim jasno kako bi izgledalo očitavanje.

Stojadinović pretpostavlja da je „EDS ovu odluku o očitavanju brojila jednom u tri meseca doneo na brzinu, jer su im propali tederi i nema ko da im očitava brojila“.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Zašto deci ne treba govoriti „Nije ti ništa“

by bifadmin

Jedna fraza se posebno često izgovara kad vaše dete doživi neko negativno iskustvo, možda se spotaklo i palo ili se posvađalo s prijateljem, a vi odmah izgovarate: „Nije ti ništa“.

Upravo ona se smatra kao jedna od najopasnijih pri odgoju dece.

Ova dobronamerna i prečesto korišćena fraza uzrokuje dugoročnu štetu na načine koje većina roditelja nikada ne shvata.

U stvari, budući da na prvi pogled izgleda tako bezopasno, to je najopasnija fraza u roditeljstvu, piše Klix.ba.

Uči decu da sumnjaju u sopstvene emocije

Kada je dete vidno uznemireno i čuje „nije ti ništa“, to šalje zbunjujuću poruku: Ono što osećam mora da nije stvarno. Vremenom, ovo ih odvaja od njihovog unutrašnjeg emocionalnog sveta i uči ih da ne veruju u sopstvene instinkte.
Obezvređuje njihovo iskustvo kada ste im najpotrebniji

Možda to kažete s ljubavlju, ali dete čuje: „Tvoja osećanja nisu važna.“ Odbacivanje – ma koliko suptilno bilo – uči ih da su uteha i povezanost dostupni samo kada su mirni i kada im odgovara. Tu počinje emocionalno potiskivanje.

Prekida emocionalnu obradu

Emocije bi trebalo da se kreću kroz telo. Kada prekidamo taj prirodni proces preuranjenim uveravanjem, oduzimamo deci sposobnost da identifikuju, imenuju i regulišu svoje emocije. Umesto da gradimo otpornost, gradimo izbegavanje.

Uči da je ljubav uslovljena

Nesvesno, fraze poput „nije ti ništa“, „prestani da plačeš“ ili „ne boj se“ uslovljavaju decu da veruju da moraju da potisnu svoje emocije kako bi ostali prihvaćeni. Kada ljubav deluje uslovljeno, emocionalna sigurnost – sam temelj mentalnog zdravlja – počinje da se raspada.

Može preoblikovati detetovu reakciju na stres

Nervni sistem se razvija kroz ponavljajuća iskustva. Kada je dete uznemireno i suočeno s odbacivanjem umesto podrške, njegovo telo uči da nije sigurno izražavati emocije. Vremenom to može preoblikovati njihov nervni sistem tako da očekuje odvojenost, što otežava poverenje, regulaciju i osećaj sigurnosti u potpunosti.

Izvor: Klix.ba/021

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Šta se dešava ako ste radili a nije vam uplaćen radni staž

by bifadmin

Sve su učestaliji slučajevi neuplaćenog radnog staža, a pred penziju najviše budu iznenađeni oni koji su najmanje proveravali njegovu uplatu.

Direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja fonda PIO Vladimir Stanković rekao je za RTS da je provera radnog staža dostupna i elektronskim putem, dok je advokat Nikola Premović istakao da provera radnog staža nije zakonska obaveza zaposlenih, već njihovo pravo.

Stanković navodi da na dva načina građani mogu da provere da li im je uplaćen staž.

„Najjednostavniji način je da posete jednu od filijala fonda PIO. Tu će podneti odgovarajući zahtev i kolege će izdati odgovarajući listing. Na njemu se apsolutno nalaze svi podaci koji su njima potrebni kako bi građani stekli utisak o tome da li su poslodavci u nekom prethodnom periodu njima uplaćivali staž. Drugi način je elektronskim putem, gde vi praktično putem interneta možete to isto da uradite, samo što je to prethodno neophodno da izvadite odgovarajući PIN kod u jednoj od filijala“, rekao je Stanković za RTS.

Stanković kao najčešće razloge zbog kojih staž nije evidentiran navodi da ne postoji evidencija o radu lica kod poslodavca, zatim da poslodavac nije uplatio doprinose i samim tim nema ni staža osiguranja, kao i da pre 2018. godine poslodavci nisu izvršili administrativnu obavezu u odnosu na fond PIO, time što nije podneo odgovarajuće obrazce koji su dokaz o tome da je izvršio ta plaćanja, poznatiji kao M obrazac.

Češće proveravajte radni staž

Nikola Premović preporučuje zaposlenima da češće proveravaju svoj radni staž, ali da ima onih koji to retko rade.

„Provera radnog staža nije zakonska obaveza zaposlenih, već je to pravo zaposlenog da proveri svoj radni staž po svom nahođenju u svakom trenutku. Zakon to dozvoljava“, istakao je Premović.

Ukoliko u toku procesa provere zaposleni otkrije da poslodavac nije izvršio svoje obaveze, Premović navodi da zaposleni mogu preduzeti određene korake.

„Praksa je da se u prvom koraku poslodavac opomene, da svoju zakonsku obavezu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje izvrši u primerenom roku. Ukoliko se poslodavac ogluši o tu svoju zakonsku obavezu, postoje više mogućnosti. Jedna je da se odmah podnese prijava Poreskoj upravi da sprovede prinudnu naplatu navedenog potraživanja. Druga opcija je da se podnese prijava komisiji koja je zadužena za sprovođenje radne komisije.Treća opcija je da se podnese tužba parničnom sudu i da se sudskim putem izvrši naplata tog potraživanja“, objasnio je Premović.

Vladimir Stanković je rekao da fond PIO nema pravne mehanizme kojim bi naterao poslodavca da izvrši plaćanje doprinosa, ukoliko se utvrdi da to nije radio.

„Fond PIO nema nadležnost u tom pravcu da na neki način privoli poslodavca da to uradi. Više je to dobrovoljno obraćanje poslodavcu da on izvrši svoju obavezu. Mi smo negde na sredini između poslodavca i zaposlenog“, naveo je Stanković.

Elektronska provera dodatni mehanizam provere

Stanković ističe da je danas dosta manji broj slučajeva u kojima poslodavci ne uplaćuju doprinose, budući da je moguća provera i elektronskim putem.

„Sama činjenica da vi možete sada na brži način da proverite staž, možete brže i da reagujete i da samim tim to ispravljate dok ste još kod tog poslodavca, za razliku od nekih ranijih vremena“, rekao je Stanković.
Sagovornik iz PIO fonda navodi da praktično 95 odsto rešenja za penzionisanje koji završe kod njih su privremena, iz razloga što neki staž nije utvrđen.

„Naša obaveza u postupku po zahtevu za penzionisanje, ali i po zahtevu za kompletiranje staža pre podnošenja zahteva za penzionisanje, je da se obratimo poslodavcu da se neke stvari isprave. Ili da se uplati ako nije uplaćeno, ili eventualno ako je uplaćeno, ali nisu izvršili neku administraciju ranije u obavezu da to izvrši. Nadležnosti fonda PIO svode na ideju da sugerišemo da neke stvari regulišemo“, istakao je Stanković.

Advokat Premović ističe da ukoliko se zaposleni obrati inspekciji rada, u 99 odsto slučajeva poslodavcu bude izrečena prekršajna kazna.

„Inspekcija rada ima ovlašćenja da sprovede u skladu sa zakonom inspekcijski nadzor i ukoliko se utvrdi da doprinosi za socijalno osiguranje nisu uplaćeni, automatski se podnosi protiv poslodavca prekršajna prijava i u tom smislu inspekcija ima nadležnost da inicira taj prekršajni postupak“, rekao je Premović.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Hondin istorijski uspeh: Proizvedeno pola milijardi motocikala

by bifadmin

Kompanija Honda zvanično je obeležila proizvodnju svog 500-milionitog motocikla, čime je upisala još jednu stranicu u istoriji globalne mobilnosti i potvrdila status jednog od najznačajnijih imena u automobilskoj i moto industriji.

Od prvog modela Dream D-Type iz 1949. godine do današnjih naprednih električnih dvotočkaša, Honda je ostala dosledna svojoj filozofiji: praviti pouzdana, dostupna i tehnološki napredna vozila koja odgovaraju potrebama različitih tržišta. Brend Honda sinonim je za pouzdanost, dugotrajnost i tehničku preciznost. Decenijama gradi svoj ugled ne samo kroz prodaju, već i kroz sport, inovacije i konstantnu prilagodljivost, od Super Cuba, najprodavanijeg motornog vozila u istoriji, do električnih modela nove generacije.

Danas, sa godišnjom proizvodnjom od preko 20 miliona motocikala u 23 zemlje i regiona i čak 37 proizvodnih pogona, Honda uspešno balansira lokalnu proizvodnju sa globalnim standardima. U ponudi su modeli za sve potrebe: od svakodnevnih skutera do snažnih modela za duža putovanja, uključujući i električne motocikle koji predstavljaju sledeći korak u razvoju brenda.

Godina 2024. proglašena je za prvu godinu globalne ekspanzije električnih dvotočkaša, zahvaljujući lansiranju modela poput EM1 e: i QC1, koji su već dostupni na tržištima Evrope i Azije. Time Honda ne samo da obeležava važne jubileje, već i hrabro postavlja temelje za održivu budućnost mobilnosti.

„Motocikli su osnova Hondinog poslovanja i ostaće ključni deo naše strategije. Zahvaljujemo se svim kupcima i partnerima koji su doprineli ovom uspehu. Nastavićemo da pružamo radost i slobodu mobilnosti širom sveta“, izjavio je Tošihiro Mibe, predsednik i izvršni direktor kompanije Honda Motor Co., Ltd.

Ključne prekretnice u istoriji Honda motocikala:
• 1948 – Osnivanje kompanije Honda Motor Co., Ltd.
• 1949 – Prvi motocikl iz serijske proizvodnje: Dream D-Type
• 1958 – Debi modela Super Cub C100, koji postaje globalni simbol pristupačne mobilnosti
• 1963 – Prva proizvodnja van Japana: pogon u Belgiji
• 1997 – 100 miliona proizvedenih motocikala
• 2019 – Prelazak granice od 400 miliona
• 2025 – Honda slavi 500 miliona proizvedenih motocikala

Obeležavanje ovog istorijskog uspeha upriličeno je 22. maja 2025. godine u fabrici Honda Motorcycle and Scooter India Private Limited (HMSI), u mestu Vitthalapur u Indiji, jednoj od ključnih zemalja za rast i inovacije unutar Hondine globalne mreže.

Pola milijarde motocikala nije samo poslovni rezultat, to je dokaz o poverenju miliona ljudi, o snazi jednog brenda koji je ostao veran svojim vrednostima i koji i danas, kao i pre 77 godina, pokreće svet mobilnosti.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMO

Kako se kineske kompanije snalaze u trgovinskom ratu sa SAD?

by bifadmin

Za razliku od velikog broja kompanija, uključujući i one u SAD, koje su zatečene Trampovom produktivnošću u potapanju svetske trgovine, kineska preduzeća već godinama intenzivno treniraju kako da se odbrane od posledica trgovinskog rata, utirući put ka otcepljenju od američke privrede. U ovom nadigravanju dve najveće svetske sile, Kina će verovatno bolje proći od većine drugih zemalja, koje će biti primorane na „igranku bez prestanka“, kalkulišući na čiju će stranu shodno uočenim prilikama i neprilikama.

Ako je Kina uspela da ujedini sadašnjeg i prethodnog predsednika SAD u uverenju da ona predstavlja najveću pretnju po američku dominaciju u svetu, onda su šefovi Bele kuće poslužili kao katalizator kineskim kompanijama da steknu kondiciju u neprestanom iznalaženju novih načina kako da preskoče rovove koje kopa američka administracija po međunarodnoj trgovini.

Trgovinski rat značajno je povećao troškove povezane sa direktnim izvozom robe iz Kine u Sjedinjene Države. Da bi opstala i ostala konkurentna, kineska preduzeća su bila primorana da diversifikuju svoje lance snabdevanja i potraže nova izvozna tržišta. U početku su mnoge kineske kompanije nastojale da zaobiđu američke carinske barijere premeštanjem delova svoje proizvodnje u treće zemlje. Na taj način su mogle legalno da dobiju novu oznaku zemlje porekla i time izbegnu dodatne carine prilikom izvoza na američko tržište.

Ovaj trend je već bio podstaknut rastućim troškovima rada u Kini i jačanjem domaće konkurencije, ali je trgovinski rat značajno ubrzao taj proces. Od 2017. godine, usled tarifa na kinesku robu, udeo kineskog izvoza namenjenog SAD je opao sa oko 20% na manje od 15%. Ali, veliki deo te trgovine je preusmeren preko trećih zemalja, većinom u Aziji, jer su Kinezi osnivali firme na mestima sa jeftinijim troškovima rada i do 50% u poređenju sa izdacima u sopstvenoj državi i lakšim pristupom američkom tržištu.

Što u inostranstvo, što u unutrašnjost Kine

Proizvodnju u druge zemlje najviše su izmeštale one kompanije koje su i pre zahuktavanja trgovinskog rata sa SAD gubile konkurentnost na domaćem tržištu zbog rasta plata u Kini. To su preduzeća koja posluju u radno intenzivnim sektorima, kao što su izrada odeće, obuće i sklapanje osnovnih elektronskih uređaja.

Uporedo su se uvećavale i kineske direktne investicije na novim tržištima, posebno u jugoistočnoj Aziji, gde su od 2018. do 2024. godine porasle sa 10 milijardi dolara na 24 milijarde dolara. Najveći deo tih ulaganja otišao je u Indoneziju i Vijetnam, koje su privukle 56% ukupnih kineskih investicija u ovom regionu tokom pomenutog perioda, a odmah iza njih slede Tajland (18%) i Malezija (14%). Dok Indonezija prednjači po kineskim investicijama u električne automobile tokom poslednje tri godine, Vijetnam, Tajland i Malezija su najpopularnije destinacije za ulaganja malih i srednjih preduzeća iz Kine.

Nasuprot tome, kineske kompanije u kapitalno intenzivnim sektorima poput mašinske industrije, bile su daleko manje sklone da sele proizvodnju u druge zemlje, zbog svojih složenih lanaca snabdevanja i ogromnog obima prodaje na domaćem tržištu. Ova preduzeća primenila su drugačiju taktiku, premeštajući proizvodnju u unutrašnjost Kine, u manja mesta koja imaju zadovoljavajuću infrastrukturu i relativno kvalitetnu radnu snagu, a ukupni troškovi poslovanja su znatno niži u poređenju sa najvećim industrijskim centrima u zemlji.

Firme je na ovakve odluke podsticala i država, kroz mere za ravnomerniji regionalni razvoj, poput subvencija, poreskih olakšica, jednostavnijih procedura za dobijanje dozvola, osiguravanja potrebne radne snage i drugih mehanizama za smanjenje troškova poslovanja.

Pojas oko G-7

Pored preseljenja proizvodnje, kineska preduzeća su krenula u potragu za novim izvoznim tržištima kako bi smanjila svoju zavisnost od Sjedinjenih Država, okrenuvši se Evropi, Jugoistočnoj Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Usled toga, značaj američkog tržišta u strukturi kineskog izvoza opadao je svake godine, dok se trgovina između Kine i zemalja u razvoju stalno širila.

U prethodne dve godine, samo oko 30% kineskog izvoza bilo je namenjeno razvijenim ekonomijama G-7 u odnosu na 48% početkom ovog veka. Istovremeno, izvoz na tržišta u razvoju i zemlje uključene u inicijativu „Pojas i put“ (BRI) je naglo porastao. U 2024. godini, samo izvoz automobila iz Kine u zemlje BRI premašio je 136 milijardi dolara, što je povećanje od preko 16% u odnosu na prethodnu godinu. Kina je postala glavni trgovinski partner u više od 150 država, a prošle godine, zemlje koje učestvuju u inicijativi „Pojas i put“ po prvi put su činile preko 50% ukupne vrednosti u kineskoj spoljnotrgovinskoj razmeni.

U nastojanju da se što više otarase američkog pritiska, kineska preduzeća su tražila i nova tržišta za nabavku kritičnih roba i tehnologija. Primera radi, nakon uvođenja kontra carina na američke poljoprivredne proizvode kao što je soja, kineski uvoznici, i državni i privatni, brzo su se okrenuli dobavljačima u Brazilu i Argentini. Kina je 2024. godine bila glavna destinacija za soju iz Brazila, sa udelom od preko 73% u ukupnom brazilskom izvozu ove poljoprivredne kulture.

Najveći šamar američkim ciljevima

Najdalekosežnija promena u kineskoj privredi koju je izazvao trgovinski rat i verovatno najveći šamar američkim ciljevima zbog kojih je on najpre i pokrenut, odigrala se u razvoju naprednih tehnologija. Usled sve većih ograničenja koja je američka administracija nametala kineskim visokotehnološkim kompanijama, ovaj sektor se vrlo brzo mobilisao da kroz istraživanja i razvoj dostigne što veći stepen autonomije i osigura domaće alternative u ključnim sektorima kao što su softver, operativni sistemi i veštačka inteligencija.

Kina je ulagala milijarde dolara u razvoj sopstvene industrije poluprovodnika, razvijajući napredne čipove, superračunare i programe za veštačku inteligenciju koji se takmiče sa proizvodima američkih giganata, kao što su Nvidia, AMD i Intel. Pored širenja postojećih, na tržištu su se pojavile i mnoge nove firme za osmišljavanje i proizvodnju čipova, koje su dobile finansijsku podršku iz državnih i privatnih izvora kako bi zamenile komponente proizvedene u SAD domaćim tehnologijama.

Primera radi, vodeći kineski proizvođač čipova za veštačku inteligenciju Cambricon Technologies i kompanija za dizajniranje procesora Loongson Technology, objavili su u svojim prošlogodišnjim finansijskim izveštajima da je njihovo poslovanje sada gotovo potpuno nezavisno od tržišta SAD i američkih tehnologija.

Samodovoljnost, ali ne i samoizolacija

Uporedo sa ciljem da dostigne što veći stepen tehnološke samodovoljnosti, Kina nastoji da spreči izolaciju svojih tehnoloških kompanija kroz nova partnerstva. Tako ograničenja na zapadnim tržištima, Huawei pokušava da nadoknadi zajedničkim projektima sa lokalnim telekomunikacionim operaterima u Africi i na Bliskom istoku radi implementacije 5G mreže.

U sektoru poluprovodnika, uprkos sve većem pritisku Sjedinjenih Država, kineska preduzeća pronalaze nove partnere na Tajvanu, u Južnoj Koreji i Japanu. Kina igra na zajedničke interese i koristi koje bi države u regionu mogle da ostvare ako bi se povezale u „deamerikanizovanu“ tehnološku mrežu.

Sada se postavlja pitanje koliko će kineska preduzeća moći da nastavi sa ovakvim strategijama u situaciji kada je Tramp udario po celom svetu upravo zato da bi ga primorao da se prikloni SAD i izoluje Kinu. U ovom nadigravanju dve najveće svetske sile, Kina će verovatno bolje proći od većine drugih zemalja, koje će biti primorane na „igranku bez prestanka“, kalkulišući na čiju će stranu shodno uočenim prilikama i neprilikama.

Vladimir Adonov

Biznis & finansije 233, maj 2025. 

Foto: joophoek, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Industrijska proizvodnja u aprilu veća za 2,3 odsto

by bifadmin

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu je bila veća 2,3% u odnosu na isti mesec 2024. godine. U odnosu na prosek 2024. godine industrijska proizvodnja je u tom mesecu manja 0,5%.

Industrijska proizvodnja u periodu januar–april 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, veća je 2,1%. Ako se pogleda po sektorima, u aprilu ove godine, u odnosu na isti mesec prethodne, u sektoru prerađivačke industrije proizvodnja je veća 2,9%.

U sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u aprilu ove godine ostvarena je ista proizvodnja kao u tom mesecu prošle godine. Sektor rudarstva je u aprilu imao pad industrijske proizvodnje 0,5% u odnosu na isti mesec prošle godine.

Obim industrijske proizvodnje u aprilu 2025. godine, u odnosu na april 2024. godine bio je veći u 13 oblasti koje čine 48% industrijske proizvodnje, a pad je u 16 oblasti, koji čine 52% industrijske proizvodnje.

Izvor:Ekapija
Foto:Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog ekonomske neizvesnosti i zasićenja tržišta sve manje frilensera

by bifadmin

U prvoj polovini 2025. broj gig radnika nastavio je da opada usled kombinacije globalne ekonomske neizvesnosti, zasićenja tržišta, jačanja lokalnih prilika za zapošljavanje i sve izraženije migracije mladih iz regiona, zaključak je najnovijeg Gigmetra, istraživanja Centra za istraživanje javnih politika.

Prema najnovijim podacima broj radnika na platformama smanjen je za dodatnih 0,7 odsto, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika.

Iako blag, ovaj pad je četvrti zaredom – signal da se talas rasta zaustavio. Najviše su sa tržišta digitalnog rada odlazili radnici iz oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga: čak 90 odsto radnika koji su napustili tržište dolazili su iz te dve profesije.

„Promene koje posmatramo ne mogu se tumačiti izolovano,“ kaže Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

„Reč je o posledici kombinovanog dejstva globalne ekonomske neizvesnosti, sporijeg rasta i lokalnih faktora poput jačanja domaćeg tržišta rada koje danas nudi bolje mogućnosti za angažovanje stručne radne snage u odnosu na prethodni period.“

Upwork ostaje najdominantnija platforma

Upwork ostaje najdominantnija platforma sa 55,6 odsto ukupnog tržišta, ali beleži pad udela. Freelancer i Guru beleže porast – Freelancer naročito, sa rastom od 4,8 odsto.

„Ipak treba voditi računa da platforme ne objavljuju sve parametre prikaza aktivnih korisnika, što donekle komplikuje preciznije procene. Uprkos tome, uz doslednu metodologiju koju primenjujemo, moguće je proceniti glavne tokove,“ kaže Zoran Kalinić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i član Gigmetar tima.

Rumunija je jedina zemlja u regionu koja je zabeležila rast broja radnika na sve tri platforme: od 0,5 odsto na Guruu do 4,8 odsto na Freelanceru. Najveći pad zabeležen je u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kako u apsolutnim tako i u relativnim brojkama. Ako posmatramo samo rezultate na Upworku, najdominantnijoj platformi u regionu, učešće žena u gig radu poraslo je na 37,3 odsto, delom zato što je pad bio intenzivniji kod muškaraca (3,5 odsto) nego kod žena (2,3 odsto).

„Izražen rast broja frilensera u prethodnim godinama nije mogao da traje zauvek i tržište je verovatno dostiglo svoje granice. Ovo je rezultat kako stvaranja boljih prilika na domaćem i stranom tržištu rada, tako i tokova koji deluju u suprotnom smeru a pre svega su izraženi u zemljama gde veći broj mladih ljudi napušta svoje domicilne zemlje, kao što je to slučaj sa zemljama Zapadnog Balkana“, rekla je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Gig rad manje privlačna opcija

Podaci pokazuju da je gig rad manje privlačna opcija u zemljama koje nude više mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada, i obratno. Tako Severna Makedonija ima čak 7,3 puta više gig radnika po glavi stanovnika nego Mađarska, koja ima najmanji broj radnika na 100.000 ljudi u regionu.

„Vidimo jasne razlike u obrascima reagovanja na istu spoljašnju situaciju. U nekim zemljama gig rad ostaje privremeno rešenje, u drugima, uprkos stagnaciji i dalje predstavlja važnu strategiju preživljavanja“, ističe Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Prosečna tražena cena rada porasla je za svega dva odsto. Najvišu prosečnu cenu i dalje beleži Hrvatska (27 dolara po satu), dok je Severna Makedonija jedina zemlja sa satnicom ispod 20 dolara (19,8 dolara).

U prvoj polovini 2025. broj gig radnika nastavio je da opada usled kombinacije globalne ekonomske neizvesnosti, zasićenja tržišta, jačanja lokalnih prilika za zapošljavanje i sve izraženije migracije mladih iz regiona, zaključak je najnovijeg Gigmetra, istraživanja Centra za istraživanje javnih politika.

Broj radnika na platformama smanjen

Prema najnovijim podacima broj radnika na platformama smanjen je za dodatnih 0,7 odsto, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika.

Iako blag, ovaj pad je četvrti zaredom – signal da se talas rasta zaustavio. Najviše su sa tržišta digitalnog rada odlazili radnici iz oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga: čak 90 odsto radnika koji su napustili tržište dolazili su iz te dve profesije.

„Promene koje posmatramo ne mogu se tumačiti izolovano,“ kaže Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

„Reč je o posledici kombinovanog dejstva globalne ekonomske neizvesnosti, sporijeg rasta i lokalnih faktora poput jačanja domaćeg tržišta rada koje danas nudi bolje mogućnosti za angažovanje stručne radne snage u odnosu na prethodni period.“

Upwork ostaje najdominantnija platforma sa 55,6 odsto ukupnog tržišta, ali beleži pad udela. Freelancer i Guru beleže porast – Freelancer naročito, sa rastom od 4,8 odsto.

„Ipak treba voditi računa da platforme ne objavljuju sve parametre prikaza aktivnih korisnika, što donekle komplikuje preciznije procene. Uprkos tome, uz doslednu metodologiju koju primenjujemo, moguće je proceniti glavne tokove,“ kaže Zoran Kalinić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i član Gigmetar tima.

Rumunija je jedina zemlja u regionu koja je zabeležila rast broja radnika na sve tri platforme: od 0,5 odsto na Guruu do 4,8 odsto na Freelanceru. Najveći pad zabeležen je u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kako u apsolutnim tako i u relativnim brojkama. Ako posmatramo samo rezultate na Upworku, najdominantnijoj platformi u regionu, učešće žena u gig radu poraslo je na 37,3 odsto, delom zato što je pad bio intenzivniji kod muškaraca (3,5 odsto) nego kod žena (2,3 odsto).

Pad broja frilensera

„Izražen rast broja frilensera u prethodnim godinama nije mogao da traje zauvek i tržište je verovatno dostiglo svoje granice. Ovo je rezultat kako stvaranja boljih prilika na domaćem i stranom tržištu rada, tako i tokova koji deluju u suprotnom smeru a pre svega su izraženi u zemljama gde veći broj mladih ljudi napušta svoje domicilne zemlje, kao što je to slučaj sa zemljama Zapadnog Balkana“, rekla je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Podaci pokazuju da je gig rad manje privlačna opcija u zemljama koje nude više mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada, i obratno. Tako Severna Makedonija ima čak 7,3 puta više gig radnika po glavi stanovnika nego Mađarska, koja ima najmanji broj radnika na 100.000 ljudi u regionu.

„Vidimo jasne razlike u obrascima reagovanja na istu spoljašnju situaciju. U nekim zemljama gig rad ostaje privremeno rešenje, u drugima, uprkos stagnaciji i dalje predstavlja važnu strategiju preživljavanja“, ističe Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Prosečna tražena cena rada porasla je za svega dva odsto. Najvišu prosečnu cenu i dalje beleži Hrvatska (27 dolara po satu), dok je Severna Makedonija jedina zemlja sa satnicom ispod 20 dolara (19,8 dolara).

Rast je bio nešto izraženiji kod muškaraca (2,2%) nego kod žena (1,8%).

„Iako žene sada čine veći deo ukupne populacije nego ranije, jaz u zaradi između polova se produbljuje,“ ocenjuje Ljubivoje Radonjić, asistent na državnom univerzitetu u Novom Pazaru. „To ukazuje da većina gig radnica ostaje u profesijama koje su niže plaćene ili manje tražene.“

Izvor: Danasonline
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

I bitkoini mogu da se zaplene

by bifadmin

Možda su bitkoini, ili noviji lajtkoini, mogli da budu nešto sigurnije utočište za nelegalno stečenu imovinu. Ali i zakonodavstvo pokušava da uhvati korak sa inovacijama. Pa i ono iza kojeg stoji Ministarstvo pravde. To je i jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima.

Nacrt izmena je gotov, a javna rasprava traje do 10. juna. Stavljanje digitalne imovine na spisak svojine koja može biti oduzeta, samo je jedna od predloženih novina.

„Proširen je pojam imovine na digitalnu imovinu, a takođe je prošireno značenje pojma imovine proistekle iz krivičnog dela“, stoji u obrazloženju nacrta.

U obrazloženju se ne ističe, ali se vidi da će se imovinom ubuduće smatrati pravo i dobro svake vrste ako je i „registrovano, neregistrovano, uknjiženo, neuknjiženo“. Pa i digitalna imovina.

Šta kada suđenje ne može dalje

Kada propis prođe parlament, imovina će moći da se oduzme i u slučaju krivičnog dela protiv životne sredine. Cilj ove izmene je usklađivanje sa Direktivom EU.

„Dopunjuje se Zakon novim članovima 3a i 3b, kojima se načelno propisuju uslovi za oduzimanje imovine u slučajevima kada nije došlo do osuđujuće presude protiv okrivljenog. Kao i zakonska pretpostavka imovine proistekle iz krivičnog dela i uslovi za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela od člana porodice okrivljenog i trećeg lica“, napominje se u nacrtu.

A zapravo znači da će se nekome, protiv koga je pokrenut krivični postupak, iz spiska dela kojima preti oduzimanje imovine, ona oduzeti i ako postupak ne može da se nastavi. Misli se ukoliko okrivljeni premine, ili se zbog njegove bolesti, bekstva, pa i zastarelosti ne može nastaviti proces.

„Imovina proistekla iz krivičnog dela oduzeće se u postupku za trajno oduzimanje imovine“, predlaže se u Članu 3A.

U slučaju smrti okrivljenog, imovina će se oduzeti od njegovih sledbenika. Uslov je da se sud u ovim slučajevima, i smrti i bekstva, uveri da bi postupak mogao da se završi osuđujućom presudom. Da je bilo prilike da se završi.

„Imovina proistekla iz krivičnog dela može se oduzeti od člana porodice učinioca, bez obzira po kom pravnom osnovu se kod njega nalazi. I nezavisno od toga da li živi zajedničkom domaćinstvu sa učiniocem“, ovo predviđa Član 3B. Uz ogradu da to važi ukoliko se pokaže verovatnim da je poreklo te imovine zakonito.

Veće plate u Direkciji

Izmene zakona će doneti veće zarade ljudima u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Zbog posebnih uslova rada i složenosti posla, njima se plata može uvećati do 30 odsto. U odnosu na plate državnih službenika čija su radna mesta razvrstana u istoj grupi.

Ideja je da ubuduće bude obavezno pokretanje finansijske istrage za krivična dela organizovanog kriminala. Kao i krivična dela protiv službene dužnosti kada okrivljeni obavlja javnu funkciju. Kada je izabran, imenovan ili postavljen i to na osnovu odluke Narodne skupštine, predsednika, Vlade, Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva.

Naredba o zabrani raspolaganja imovinom i privremenom oduzimanju imovine može trajati najduže tri meseca. Novina je da su izuzetak krivična dela organizovanog kriminala. U tom slučaju naredba traje najduže šest meseci.

„Na obrazloženi predlog javnog tužioca, sud u opravnim razlozima može tajanje mere produžiti za još najduže tri meseca“, piše u obrazloženju.

Pravosnažna odluka osnov za upis u katastar

Radi efikasnijeg rada, daće se ovlašćenje Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom da za potrebe čuvanja privremeno oduzetih novčanih sredstava otvori poseban račun kod poslovne banke. Kada je reč o digitalnoj imovini, još nije definisano na koji način će je čuvati.

„Imajući u vidu da je proširen pojam imovine i na digitalnu imovinu, propisuje se ovlašćenje za ministra nadležnog za pravosuđe da donese podzakonski akt kojim će se bliže urediti način upravljanja privremeno oduzetom digitalnom imovinom“, napominje se u obrazloženju.

Dodaje se novi stav koji precizira da pravnosnažna odluka suda o trajno oduzetoj nepokretnoj imovini predstavlja pravni osnov za upis prava svojine Republike Srbije u katastru nepokretnosti.

Daje pojašnjenje i kako da se raspodeli oduzeta imovine između država u okviru međunarodne saradnje.

„Prilikom raspodele trajno oduzete imovine prvenstveno se razmatraju mogućnosti da se, ako je to zahtevano, izvrši povraćaj imovine državi molilji. Kako bi ona mogla iz te imovine da obezbedi naknadu licima oštećenim krivičnim delom. Ili da vrati tu imovinu njenim zakonskim vlasnicima“, stoji u nacrtu zakona.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

U gumene bombone sa ukusom Koka-kole dospeo i kanabis

by bifadmin

Poznati proizvođač slatkiša Haribo povlači svoje bombone sa holandskog tržišta jer je u njima slučajno pronađen kanabis.

To je otkriveno kada se javilo nekoliko ljudi koji su se osećali loše pošto su jeli Haribove bombone sa ukusom Koka-kole. Sve te bombone, poznate pod imenom Happy Cola F!ZZ, nalazile su se u pakovanju od jednog kilograma.

Osobe koje su prijavile zdravstvene probleme imale su izražene ili manje izražene simptome, u zavisnosti od toga koliko su ovih slatkiša pojeli. Ono što im je pak svima zajedničko je da su jedno vreme osećale vrtoglavicu.

Posle ovih prijava, nadležne službe su uzele uzorke i ispitale ih. Tako je otkriveno da se u bombonama nalaze tragovi kanabisa. Iz Hariba su rekli medijima da je u toku istraga koja bi trebalo da utvrdi kako je ova opojna biljka završila u bombonama. Dok se istraga ne završi sva pakovanja ovih bombona će biti povučena sa tržišta.

Izvor: BBC

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci