Pošto nije bio zadovoljan ruterom koji je koristio, Tomaž Zaman je dobio novu preduzetničku ideju nakon uspešnog Jutjub videa koji je imao više od dva miliona pregleda. 

Kada je tehnološki entuzijasta Tomaž Zaman, po struci mašinski inženjer, objavio video na Jutjubu krajem 2023. godine gotovo iz obaveze – „dva dana pre Božića rekao sam sebi da moram da objavim još nešto, čisto za svaki slučaj“ – nije imao pojma da će baš ovaj snimak biti prekretnica za njegov novi projekat.

Video u kojem je objasnio svoje frustracije kućnim internet ruterima i početke sopstvenog razvoja, i objasnio kako je hakovao softver rutera koji je dobio od svog internet provajdera, postao je viralan.

„Za jednu nedelju, broj mojih pretplatnika je skočio sa 800 na 20.000. Danas ih ima preko 63.000, a video ima preko dva miliona pregleda“.

Ova viralnost nije bila slučajna, već rezultat njegovog entuzijazma za tehnologiju, znanje, ali i razočaranje.

Kada mu je tehničar jednog od slovenačkih operatera ravnodušno rekao da može da prebaci njihov uređaj u bridge mode ako mu to ide na živce, Zaman je prvi put osetio da ga nešto fundamentalno muči.

„Imam uređaj na mreži koji ne služi ničemu. Išao mi je na živce“. Kao neko ko „zna više o tim stvarima od većine tehničara“, trebalo mu je nešto bolje. Kada je kupio jedan od najboljih rutera na tržištu koji je dobro radio, ali je došao „u ružnoj limenoj kutiji“, rodila se ideja: da napravi ruter otvorenog koda koji je i vrhunski i lep.

„Izgled je subjektivan, ali činjenica je da su ruteri napravljeni od jeftine plastike koju krijemo gde god možemo. Kada shvatimo da njihovo skladištenje u fiokama degradira signal, vadimo ih i smetaju nam trepćuća svetla koja uopšte ne razumemo“, rekao je, opisujući svoje nezadovoljstvo izgledom većine aktuelnih sličnih uređaja. Zato je krenuo u razvoj rutera.

Od hobija do projekta

Ali, počnimo od početka. Deceniju pre nego što je razvio ruter, Zaman je 2013. godine sa danskim poslovnim partnerom osnovao Codeable. To je platforma na kojoj možete pronaći programere za kreiranje veb stranica ili blogova zasnovanih na WordPress-u.

Kada je kompanija imala 23 zaposlena i 35 hiljada kupaca, 2022. godine, prodao je svoj udeo u kompaniji, a zatim se upustio u projekat koji pominje sa mešavinom ponosa i gorčine – najsavršenija tastatura na svetu.

U projekat je uložio 50 hiljada evra i odredio cenu za Mono tastaturu na 900 evra. Napravio je 50 komada „skoro tri kilograma aluminijumskih tastatura“, ali projekat nije uspeo. Prodao ih je samo deset.

Proizvodnja jednog komada koštala je 400 evra. Ljudi su govorili: zašto bih ovo kupio kada mogu da dobijem Logitech za 15 evra i da ga bacim za dve godine“. Ali tastatura je bila dobra škola.

„Video sam sve greške koje sam morao da vidim. Sada ih ne ponavljam sa ruterom“.

Bivši inženjer kompanije Gugl investira pola miliona

Kada se našao u periodu koji je sam opisao kao potragu za smislom u poslovnom svetu, počeo je da snima Jutjub video snimke.

Prvo na slovenačkom, zatim na engleskom. Dugo bez većeg uspeha. Ali u decembru 2023. godine, trenutak je bio pravi: „iskrenost, tehnički sadržaj i lična priča“. I uz viralnost videa, došao je i neočekivani novac.

„Ljudi su mi bukvalno pisali: da li biste mogli da investirate?“, smeje se.

Prva runda je donela 300 hiljada evra, od 12 investitora. U drugoj rundi prikupljanja sredstava, Zaman se uglavnom fokusirao na lokalne rizične kapitaliste sa Balkana, ali nije bio uspešan. Kasnije je dobio još pola miliona evra od bivšeg inženjera kompanije Gugl. Ukupno je prikupio 800 hiljada evra za ruter.

Čitav iznos je namenjen za razvoj uređaja i finansiranje prvih hiljadu jedinica. Odlučio se za SAFE (Simple Agreement for Future Equity) šemu svetski poznatog američkog akceleratora Y Combinator, koja omogućava brzu i jednostavnu formalizaciju investicije bez dugotrajnih pravnih procedura.

„Potpisano je praktično na jednoj stranici, koristeći šablon iz Y Combinator-a, a nedelju dana kasnije novac je bio na računu“, objašnjava Zaman.

Od ideje do prototipa

Razvoj rutera, koji radi pod imenom Gateway, vodi Mono Technologies, kompanija registrovana u Delaveru. Registracija kompanije u SAD bio je jedan od uslova američkih investitora iz Silicijumske doline. Zaman sa sobom ima dva ključna saradnika: elektroinženjera Aljaža Titorića, koji je i suvlasnik kompanije, i programera Matjaža Muhiča.

Proizvodnja se odvija u Sloveniji – štampana ploča se ne razvija u Kini, već u Šentjerneju, u L-TEK-u, prema rečima Zamana, jednom od najboljih evropskih proizvođača elektronike. Kućište se pravi u Mađarskoj, a šrafovi i nožice se takođe proizvode u Evropi. Pošto je u pitanju visokoperformansni ruter vredan 600 dolara, razvoj je dug i skup.

„Čekamo četiri do pet meseci na komponente. Hardver nije softver, i ako nešto pogrešno instaliramo, greška ostaje zauvek. Poslednji prototip je imao tri greške koje će biti ispravljene pre proizvodnje, ali Zaman naglašava: „Nećemo raditi dodatnu seriju testova. Naručićemo hiljadu komada i verovaćemo sopstvenom dizajnu. Rizikujemo jer moramo“.

Prvo model za tehnološke entuzijaste

Razvojni komplet će biti u providnom kućištu i imaće (pre)mnogo funkcija namenjenih tehnološkim entuzijastima. Omogućiće vam povezivanje senzora, kućnih aparata, osciloskopa, multimetara i drugih dodatnih uređaja. Softver će biti otvorenog koda do određene mere, jer Zaman želi da dobije korisne povratne informacije od njega, što nije moguće sa konvencionalnim ruterima.

„Želimo da izgradimo zajednicu koja će doprineti na različite načine – od pružanja povratnih informacija o novim verzijama (ili novim uređajima uopšte) do testiranja korisnika, dizajniranja ili čak pisanja koda za operativni sistem“, kaže on.

Prodaja, finansijski izazovi i velika opklada

Ukupno su prikupili 950 prednarudžbina. Svaka jedinica je rezervisana sa sto dolara unapred. Vahan je svestan rizika: „Ako polovina njih otkaže, moraćemo ozbiljno da revidiramo stvari. Ako samo 10 odsto otkaže, sve je odlično“.

Njegov cilj je ambiciozan: želi da započne masovnu proizvodnju i prodaju u januaru 2026. i da do kraja godine prodaje najmanje hiljadu jedinica mesečno. Ali trenutni novac će trajati samo do januara. Ako se nešto pokvari, bio bi primoran da traži dodatne investitore – što nije tako lako.

„Kada im pomenete hardver, počnu da se tresu. Hardver je skup, rizičan i nespretan“. Ipak, on insistira da će kompanija biti profitabilna već 2026. Ali istovremeno, realistično dodaje: „Iz mog iskustva u Codeable-u, znam: ono što planirate u poslovnom planu za treću godinu, dešava se tek u devetoj“.

Zašto ruter? Zašto baš sada?

Iako Zaman ima mnogo tehnološkog iskustva, inače, kao student je postavio zvaničnu veb stranicu za Biotehnološki fakultet, a kasnije i za Farmaceutski fakultet, morao je mnogo da nauči da bi razvio ruter.

„Mreže su mi bile jasne, ali elektronika nije. Sada sam toliko naučio da mi vredi više od novca“.

Sve u vezi sa trenutnim ruterima ga je mučilo: od dizajna do pouzdanosti. Prilikom razvoja cilja na najviši kvalitet: aluminijumska kućišta, moćan procesor, brzine prenosa podataka od 10 gigabita. Njegova filozofija je jasna: „Ne trčim do najniže cene. To uvek znači poraz“.

Gateway će tako dolaziti u tri verzije:

Development kit – moćna otvorena platforma za entuzijaste

Founders Edition – premium aluminijumska verzija, vizija finalnog proizvoda

Entry edition – pristupačnije, u metalnom kućištu, bez nekih funkcija koje većini korisnika nisu potrebne

Čovek koji više voli da radi noću Zaman više voli da radi noću, kada ima mir. „Radim od kuće, kamera je na polici, ista prostorija je istovremeno laboratorija, studio i kancelarija. Kada snimam video, samo postavljanje i čišćenje seta traje mi četiri sata“.

Ipak, uživa u tome.

„Takav sam – uvek sam morao nešto da radim. Ne zbog novca, već zato što sam radoznao“.

Šala na Jutjubu pretvorila se u ozbiljan posao. Pokvarena tastatura pretvorila se u vrednu lekciju. Vizija da se napravi najbolji ruter na svetu pretvorila se u frustraciju sa dobavljačima rutera. Njegov pristup je jednostavan: „Ako ja imam ovaj problem, ima ga i neko drugi. A ako mogu da ga rešim za sebe, mogu ga rešiti i za nekog drugog“.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Pred sam kraj godine prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica. Originalna emisija je, prema odluci iz juna, trebalo da bude u visini 250 miliona evra za 12-godišnje hartije od vrednosti sa kuponskom stopom od pet odsto godišnje. Prema odluci od 4. decembra država će se sada zadužiti 450 miliona evra.

„Uprava za javni dug obaveštava javnost da je, usled pojačanog interesovanja pre svega domaćih profesionalnih investitora, kao i njihove potrebe da efikasno rasporede raspoloživu likvidnost i plasiraju je u dugoročne instrumente niskog rizika, izvršeno povećanje postojeće emisije dvanaestogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima. U skladu sa interesovanjem institucionalnih učesnika na tržištu, kao i radi obezbeđivanja dodatne likvidnosti i podrške razvoju domaćeg tržišta duga, emisija je uvećana za 200.000.000 evra“, saopštila je Uprava za javni dug.

U julu je na aukciji bilo ogromno interesovanje investitora, pa je već tada probijen plafon. Najava se odnosila na prodaju 150 miliona evra duga, dok je na samoj aukciji prodato 250.222.500 miliona evra po izvršnoj stopi od 4,99 odsto.

Za 17. decembar je predviđena prodaja od 100 miliona evra reotvaranjem emisije iz jula, po kuponskoj stopi od pet odsto. Nije isključeno da ukoliko interesovanje bude uvećano država odluči da proda i više od toga, slično kao i na aukciji u julu. Smanjeno interesovanje investitora takođe će biti signal za državu, što će se videti kasnije ovog meseca.

„Ova aukcija dolazi u prilično specifičnim okolnostima – neizvesnost oko NIS-a je izuzetno visoka, među građanima se proširila panika i pitanje kursa je posle dužeg vremena predmet običnih razgovora. Naravno, građani će i ovaj put minimalno učestvovati na ovoj aukciji, ali su svakako važan element u kreiranju opšteg ambijenta“, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiz.

Blagi rast prinosa na državnim dužničkim hartijama

Srpski javni dug je spušten na nivoe koji su prihvatljivi i trenutno je na 43,1 odsto BDP-a. Na prvom mestu poverilaca sada se nalaze kupci upravo evro obveznica Srbije kojima dugujemo 10,317 milijardi evra. Na drugom mestu su dinarske hartije od vrednosti koji drže 7,23 milijarde evra javnog duga.

„Proteklih nekoliko nedelja je primetan blagi rast prinosa na državnim dužničkim hartijama na međunarodnom tržištu, ali ti prinosi su i dalje drastično niži u odnosu na kraj 2022. i 2023. godinu. Tako je prinos na uporedivu evroobveznicu, koja dospeva 2036. godine, negde oko 4,6 odsto, dok se obveznicom koja se reotvara 17. decembra takođe trguje na međubankarskom tržištu na nižem nivou u odnosu na kuponsku stopu od 5,00 odsto. S obzirom na aktuelnu situaciju oko neizvesnosti i kursa, verujem da će biti dobra tražnja na ovoj u evrima denominovanoj aukciji, dok bi prinos veoma lako mogao biti ispod nivoa od 4,99 odsto koji je postignut poslednji put, krajem jula“, kaže Gujaničić.

A šta bi ovo moglo da signalizira o ekonomiji u narednom periodu? Obično bi to trebalo da znači da investitori idu na sigurnije prihode kada se okreću ulaganju u državne hartije od vrednosti, te da očekuju manji privredni rast i pad inflacije u budućnosti. No, srpsko tržište nije dovoljno razvijeno da bi se mogao plasirati novac u druge vidove investicija, pa zato ne možemo ni da poredimo razmišljanja investitora sa razvijenih tržišta sa onim što se dešava ovde. Građani u Srbiji nisu kupci duga države, barem ne u većem broju. Ovdašnje banke, uglavnom inostrane, kupuju srpske obveznice, ali se država i direktno zadužuje kod njih preko kredita. Za ostale kupce državnog duga Srbije znamo da su u najvećem broju ostala pravna lica, fizička lica i kastodi klijenti.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju oktobra 2025. godine iznosi 77,3 odsto, podaci su Uprave za javni dug.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Rast BDP-a Srbije ove godine usporava, a obećanja državnika o velikom rastu mahom se oslanjaju na statistiku koja bolje zvuči nego što prikazuje stvarno stanje.

Državni funkcioneri u Srbiji neretko koriste situacije da se hvale rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da smo u tome bolji od ostalih.

Ipak, ove godine rast BDP-a biće značajnoj manji nego što je ranije prognozirano zbog različitih razloga. Tako je umesto ranije očekivanih 4,2 odsto rasta, u revidiranoj fiskalnoj strategiji ta procena svedena na 2,3 odsto. Međutim, mnoge institucije predviđaju i niži rast, čemu u prilog ide i podatak Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da je u prva tri kvartala ove godine prosečan rast BDP-a Srbije oko dva odsto.

Međutim, ministar finansija Siniša Mali obećao je značajno povećanje BDP-a po glavi stanovnika za 2027. godinu i to na nivo od 15.800 evra.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, nominalni BDP po glavi stanovnika prošle godine iznosio je 12.641 evro, što znači da Mali očekuje povećanje od 25 odsto u ove tri godine.

Ono što nije objašnjeno jeste da Mali u svojim prognozama koristi nominalni BDP umesto realnog.

Da pojasnimo, nominalni BDP po glavi stanovnika dobija se tako što se ukupan BDP zemlje podeli sa brojem stanovnika. Međutim, realni BDP se dobija tek kada se taj nominalni očisti od inflacije.

Zato kada uporedimo podatke, realni BDP po glavi stanovnika u 2024. godini bio je za 40 odsto manji od onog koji je ministar pomenuo.

Te podatke možemo videti u statistici Evrostata, pošto se u zvaničnim podacima Srbije ti podaci ne beleže. Pre svega, treba pojasniti da je za ovu računicu Evrostat kao bazu koristio cene iz 2020. godine.

Dakle, prema njihovim podacima o realnom BDP-u po glavi stanovnika, u 2012. godini on je u Srbiji iznosio 5.950 evra, dok je u 2024. godini iznosio 8.900 evra.

Ono što dodatno treba imati u vidu kod računanja BDP po stanovniku, jeste da BDP Srbije raste, ali da se broj stanovnika značajno smanjuje.

Igra brojkama

Tako je BDP 2012. godine u Srbiji iznosio 17,67 milijardi evra, dok je prošle godine on bio oko 83,25 milijardi evra. S druge strane, broj stanovnika Srbije opao je sa 7.219.069, koliki je bio 2012. godine prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, na 6.605.168 stanovnika u 2024. godini.

Dakle, za ovih 12 godina BDP se gotovo učetvorostučio, dok je broj stanovnika opao za gotovo 614.000, što samo po sebi dovodi do uvećanja BDP-a po glavi stanovnika.

Ako uporedimo Srbiju sa zemljama iz regiona, možemo videti da je u Hrvatskoj realni BDP po glavi stanovnika prošle godine iznosio 17.060 evra, u Bugarskoj 11.330, u Mađarskoj 16.190, u Rumuniji 13.100, dok je u Sloveniji 25.480 evra.

U Crnoj Gori je on prošle godine bio identičan kao u Srbiji sa 8.900 evra, a u Severnoj Makedoniji 6.750 evra.

Ipak, ovo sve ne znači da je Siniša Mali izneo neistinu, već da je izneo podatak koji malo bolje zvuči. Ukoliko se izvede računica, može se videti da nije neralno da se nominalni rast BDP-a po glavi stanovnika od 25 odsto u naredne tri godine ostvari.

Prema revidiranoj fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, vidimo da je predviđeni nominalni rast BDP-a u ovoj godini 6,4 odsto, zatim u narednoj godini 6,7 odsto, a u 2027. godini 8,4 odsto. Dakle, ako izvučemo prosek, godišnje bi nominalni rast trebalo da bude oko 7,2 odsto.

Iz računice BDP-a i BDP po stanovniku može se videti da je Ministarstvo finansija kalkulisalo sa brojem stanovnika od 6.586.346 prošle godine.

Ako pogledamo podatke RZS u prethodnih 12 godina, vidimo da je u proseku broj stanovnika u Srbiji smanjivan za 0,7 odsto godišnje. Ako to prenesmo na naredne tri godine, možemo da očekujemo smanjenje stanovništva u naredne tri godine od oko dva odsto.

Ministarstvo finansija u Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine predviđa nominalni rast BDP-a od 23 odsto i smanjenje stanovništva oko dva odsto, što odgovara proceni koju je izneo Siniša Mali da će BDP po stanovniku dostići 15.800 evra za dve godine.

Oni očekuju da će realni rast BDP-a ove godine dostići 2,3 odsto, u sledećoj godini tri odsto, a vidno je da država nade polaže u Ekspo, jer za 2027. godinu planiraju realni rast od pet odsto.

Kako BDP treba posmatrati i šta BDP po glavi stanovnika znači za građane?

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas objašnjava da je BDP najčešće korišćeni pokazatelj privrednog rasta i služi za međusobna poređenja zemalja najčešće po stanovniku, ali i kao pokazatelj napretka jedne privrede u nekom vremenskom roku.

„Međutim, u ekonomskoj literaturi navodi se da je BDP kao bikini – sve pokazuje, ali najvažnije skriva“, naglašava on.

Filipović pojašnjava i proces obračuna.

„Prema metodu bruto dodate vrednosti koji smo i mi prihvatili, BDP se obračunava na osnovu fakturisane realizacije kompanija i svih ostalih aktera na jednom tržištu. Na taj način u BDP ulaze i ‘zarade’ na osnovu koruptivnih i svih drugih kriminalnih radnji koje se evidentiraju preko faktura i prometa, ulaze i prihodi ostvareni narušavanjem i ugrožavanjem životne sredine, ulazi i nedozvoljeni rad maloletnih i na druge načine ugnjetenih i eksploatisanih lica…“, ukazuje on.

Kako pojašnjava, da bi se na korektniji način napravila međunarodna poređenja najčešće se BDP preračunava prema kupovnoj moći i izražava se prema stanovniku.

„Usled svih navedenih nedostataka BDP, premda je on i dalje osnovni indikator u međunarodnim poređenjima, kao osnovni pokazatelj privrednog razvoja jedne zemlje uzima se Indeks ljudskog razvoja koji obračunavaju i objavljuju UN. Ovaj indeks, pored samog materijalnog bogatstva merenog prema kupovnoj moći u logaritamskom obliku, uključuje i druge komponente razvoja kao što su dužina životnog veka stanovnika, stepen obrazovanosti nacije, kao i zdravstveni sistem i stepen zdravstvene zaštite stanovništva“, objašnjava naš sagovornik.

Na koji način bi bilo poželjno da se BDP gleda i poredi

Filipović navodi i na koji način bi bilo poželjno da se BDP gleda i poredi.

„Kako se BDP-om u našoj režimskoj javnosti veoma manipuliše, uostalom kao i sa učešćem javnog duga u BDP, to se u iole ozbiljnim ekonomskim analizama koristi BDP prema kupovnoj snazi u poređenju sa prosekom EU, koji je trenutno nešto preko 50 odsto. Dakle, da li je naš BDP po glavi stanovnika 15.000 ili 20.000 evra je potpuno irelevantno, kada domaći rast cena u kombinaciji sa praktično fiksnim kursom evra ‘ugrađujete’ u visinu tog BDP-a“, ukazuje on.

Kako naglašava, bitno je šta sa datim iznosom novca možete da ostvarite.

„Koliki deo porodičnog budžeta ide na osnovne životne potrebe kao što su hrana, piće, stanovanje… a to je u Srbiji značajno više nego u proseku EU, a koliko vam preostaje za sve ostalo – kulturu, sport, investiciono održavanje, štednju…“, pita Filipović.

Kako dodatno objašnjava, ako se BDP po glavi stanovnika za tri godine i poveća za 25 odsto, to ne znači da će za tri godine prosečni stanovnik Srbije imati za preko 25 odsto veće mogućnosti potrošnje, pogotovo u uslovima vrlo neizvesne naredne godine.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay