Promo

Galenika objavila prvi izveštaj o održivosti usklađen sa smernicama ministarstva finansija i ESRS

by bifadmin

Na prijemu u Rezidenciji Ambasade Brazila, Galenika je predstavila svoj prvi Izveštaj o održivosti za 2025. godinu, pripremljen u skladu sa Smernicama Ministarstva finansija Republike Srbije o nefinansijskom izveštavanju, uz referencu na Evropske standarde za izveštavanje o održivosti (ESRS). Događaju su prisustvovali predstavnici ministarstava, Privredne komore Srbije, Privredne komore Brazil-Srbija, stručnih udruženja, nevladinog sektora i poslovnih partnera.

Domaćin događaja bila je Njena Ekselencija Marija Klara de Abreu Rada, ambasadorka Brazila u Republici Srbiji, koja je pozdravila prisutne i istakla značaj Galenike kao jednog od najvažnijih primera ekonomske saradnje između Brazila i Srbije.

Generalni direktor Galenike, Rikardo Vian Markes istakao je: „Objavljivanje prvog Izveštaja o održivosti važan je korak za Galeniku i rezultat procesa koji smo započeli pre dve godine. Uspostavili smo temelje za sistemski pristup održivosti, koji povezuje ESG prioritete sa našom poslovnom strategijom i načinom upravljanja kompanijom. Ovaj Izveštaj je početak kontinuiranog procesa i osnova za dalje unapređenje našeg pristupa održivosti i ESG izveštavanju“.

Galenika, koja ove godine obeležava 81 godinu poslovanja i pozicionirana je kao jedna od vodećih farmaceutskih kompanija na tržištu, ovim Izveštajem pravi važan korak u daljem razvoju svog poslovanja. Izveštaj objedinjuje informacije o uticajima, rizicima i prilikama relevantnim za poslovanje kompanije i predstavlja osnovu za dalje unapređenje ESG upravljanja i izveštavanja.

„Postavili smo važne temelje za sistemski pristup održivosti. Definisali smo pristup upravljanju ESG, usvojili Okvir za održivost, formirali Odbor za održivost i kroz proces dvostruke procene materijalnosti identifikovali 18 materijalnih tema koje su ključne za poslovanje Galenike i njene uticaje na društvo i životnu sredinu“, izjavila je Tijana Marković, rukovodilac službe korporativnih komunikacija.

Galenika će nastaviti da unapređuje integraciju održivosti u poslovanje, kao i kvalitet i transparentnost ESG izveštavanja, u skladu sa razvojem regulatornih i evropskih standarda.

Izveštaj o održivosti Galenike za 2025. godinu dostupan je javnosti na sajtu kompanije u Održivo poslovanje.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Venecuelanska nafta ponovo u američkim rukama

by bifadmin

SAD i Venecuela potpisale su sporazum kojim bi kompanija sa većinskim američkim udelom dobila kontrolu nad značajnim delom venecuelanskih rezervi nafte, saopštio je 28. avgusta predsednik Donald Tramp.

To je do sada najjasniji pokazatelj koliko su se odnosi dve zemlje promenili otkako su američke snage u januaru uhapsile bivšeg predsednika Nikolasa Madura i prebacile ga u Njujork, gde mu se sudi zbog optužbi za trgovinu drogom.

Šta piše u sporazumu?

Detalji ovog sporazuma za sada se mogu saznati samo posredno. Primera radi, novinska agencija AP do njih je došla kroz razgovor sa američkim zvaničnikom upoznatim sa pregovorima, koji je za nju govorio pod uslovom anonimnosti.

Prema njegovim rečima sporazum predviđa formiranje privatne kompanije u zajedničkom vlasništvu Vašingtona i operatora koji još nije imenovan. Ta kompanija bi kontrolisala pojedina naftna polja narednih 100 godina na osnovu koncesije koju bi odobrila vlada nove predsednice zemlje.

Amerikanci bi tako stekli pravo na 55 odsto proizvodnje pomenute kompanije, kroz vlasnički udeo i povlašćene cene pri kupovini sirove nafte. Po količini rezervi, pomenuta kompanija bi bila druga u svetu među korporativnim vlasnicima naftnih rezervi, odmah iza saudijskog Aramka.

Prema podacima koje su iznele vlasti u Karakasu, sporazum se odnosi na 17 naftnih polja sa ukupno 65 milijardi barela dokazanih rezervi. Očekuje se da bi mogao privući više od 100 milijardi dolara investicija i doneti venecuelanskom budžetu više od 209 milijardi dolara poreskih prihoda, izjavila je ministarka za ugljovodonike Paola Henao.

Politički pritisak zbog cena goriva

Politika ovog sporazuma neraskidivo je povezana sa cenom goriva, jer je Tramp pred novembarske izbore za Kongres izložen sve većem pritisku zbog visokih cena benzina.

Prosečna cena benzina u SAD 28. avgusta iznosila je 4,09 dolara po galonu, prema podacima Američkog automobilskog saveza (AAA), u odnosu na 3,21 dolar godinu dana ranije. Istovremeno, šest meseci dug sukob SAD i Irana nastavlja da ugrožava snabdevanje preko Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih energetskih prolaza kroz koji je ranije prolazila približno petina globalnih isporuka sirove nafte.

Vašington zbog toga troši zalihe iz Strateških naftnih rezervi. Njihov nivo je početkom avgusta pao ispod 300 miliona barela, odnosno za više od 100 miliona barela od početka godine.

Zvaničnici upoznati sa sporazumom naveli su da će se nafta kupljena od Venecuele koristiti i za obnovu strateških rezervi i za potrebe američke vojske.

Ipak, ništa od toga ne ukazuje na to da će cene goriva uskoro početi da padaju.

Preokret posle decenija nacionalizacije

Venecuelanske vlasti saopštile su da je ovaj sporazum jedan od ukupno 50 dogovora koji su poslednjih meseci potpisani sa privatnim investitorima. On se uklapa i u narativ koji Tramp promoviše od Madurovog svrgavanja: da je Karakas praktično eksproprisao američke naftne kompanije kada je bivši predsednik Ugo Čaves 2007. godine nacionalizovao imovinu stranih kompanija, a da novi sporazum ispravlja tu istorijsku nepravdu.

Posle smene Madura, na njegovo mesto došla je Delsi Rodrigez koja sada poništava socijalističko nasleđe. Ona je potpisala zakone kojima je naftni sektor otvoren za privatni kapital, čime je napravljen raskid sa više od dve decenije državne kontrole koju je zagovarao pokret čavizma.

Odvojeno od ovog sporazuma, kompanija Chevron, jedina velika američka naftna kompanija sa značajnim postojećim poslovanjem u Venecueli, blizu je konačnog dogovora o proširenju aktivnosti u toj zemlji. Prema pisanju New York Timesa, sporazum bi mogao biti objavljen već naredne nedelje.

Nije poznato da li je Chevron, koji je ostao u Venecueli i tokom vlasti Čavesa i Madura, dok su kompanije poput ExxonMobila i ConocoPhillipsa napustile zemlju, upravo neimenovani privatni operator na koji je Tramp mislio kada je govorio o novom sporazumu.

Izvor: Intellinews

Foto: Zbynek Burival, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Manje planiranja, više sigurnosti: drugačiji pogled na pametnu kupovinu

by bifadmin

Nekada smo odlazak u kupovinu prilagođavali trenutku za koji smo verovali da je najpovoljniji. Čak i kada nam je nešto bilo potrebno, znali smo da proverimo cenu još jednom i sačekamo povoljniji trenutak. A kada bismo procenili da je trenutak dobar, neretko bismo kupovali i više nego što nam je bilo potrebno. Danas, kada svakodnevne obaveze pokušavamo da organizujemo što jednostavnije, menja se i način na koji razmišljamo o tome šta zapravo znači kupovati pametno.

Proizvodi koje koristimo svakog dana ne dolaze na red po rasporedu. Potrošimo ih, primetimo da nam nedostaju i prirodno je da ih kupimo onda kada nam zatrebaju. Upravo zato sve više cenimo sigurnost – to što ne moramo da razmišljamo da li je baš danas pravi dan za kupovinu ili bi možda trebalo da sačekamo neki drugi trenutak.

Pametna kupovina zato više ne mora da znači čekanje povoljnijeg trenutka, već sigurnost da možemo da kupujemo onda kada nam nešto zaista zatreba. Kada znamo kakve cene možemo da očekujemo za proizvode koje redovno koristimo, lakše se vodimo stvarnim potrebama. Kupovina tada može da prati naš ritam, umesto da mi svoje planove prilagođavamo kratkim promotivnim periodima ili ograničenim ponudama.

Na toj ideji zasniva se koncept dm uvek povoljno. Veliki broj proizvoda iz asortimana dm-a ima dugoročno povoljne cene, koje se ne povećavaju najmanje četiri meseca od datuma naznačenog na cenovnoj etiketi. Dovoljno je pogledati šta se sve tokom jednog meseca nađe u našoj korpi – od proizvoda za negu lica, tela i kose, preko šminke i sredstava za ličnu higijenu, do sredstava za pranje, hrane, proizvoda za bebe i mnogih drugih proizvoda. Sve su to proizvodi koje kupujemo iznova, pa kada povoljne cene obuhvataju veliki deo svakodnevnih potreba, mnogo je lakše kupovati onda kada nam nešto zaista treba.

A da bi takva sigurnost imala smisla, važna je i transparentnost. Datum na cenovnoj etiketi omogućava kupcima da jasno vide od kada cena proizvoda važi, a kada znamo šta možemo da očekujemo, nema potrebe za nagađanjem i žurbom. Upravo su ove svakodnevne situacije, kao i prednosti dugoročno povoljnih cena, u fokusu koncepta dm uvek povoljno, koji kupcima kroz različite kategorije dodatno približava ideju kupovine bez čekanja na kratkotrajne akcije.

Svakodnevica već nosi dovoljno obaveza koje zahtevaju planiranje, a kupovina ne mora da bude još jedna od njih. Upravo to omogućava dm uvek povoljno. Više slobode u kupovini, više sigurnosti u svakodnevnim obavezama i, na kraju, ono što je najvažnije – uvek više za vaš novac.

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Svetu preti novo poskupljenje hrane: Šta možemo da očekujemo u Srbiji?

by bifadmin
Hrana bi, tokom sledeće godine, mogla dodatno da poskupi na globalnom nivou, a jedan od ključnih razloga za to jeste nestašica đubriva. Kako Srbija nije izolovano ostrvo, stručnjaci smatraju da ovakav scenario čeka i nas. Zapravo, cene bi mogle da skoče zbog skuplje proizvodnje, ali sami proizvođači smatraju da domaće tržište neće nužno pratiti globalne trendove istim intenzitetom.

Nedavno objavljeni izveštaj JPMorgana upozorava da bi globalne cene hrane mogle da porastu za 5 odsto u prvoj polovini 2027. godine.

To je, poređenja radi, više od trenutne stope inflacije u Srbiji, od 1,9 odsto, koja je čak i usporila upravo zahvaljujući sporijem rastu cena hrane.

JPMorgan predviđa da će najpogođenije biti one države koje proizvode namirnice koje brojne zemlje, pa i Srbija, uvoze, kao što su kafa, kakao i šećer.

Jedan od ključnih razloga zbog kojeg se očekuje poskupljenje hrane, pored sve viših temperatura i sušnih dana, jeste nestašica đubriva, na šta direktan uticaj imaju geopolitička dešavanja.

Naime, iako je mnogima prva asocijacija na zatvaranje Ormuskog moreuza problem sa snabdevanjem naftom, sukob na Bliskom istoku imao je uticaj i na snabdevanje đubrivom. Zapravo, kroz moreuz prolazi oko trećine svetskog azotnog đubriva, ključne vrste đubriva za oko polovine svetskih useva.

Kako je pojašnjeno u izveštaju, nestašice đubriva predstavljaju “tempiranu bombu” – kako su potrebna u ranim fazama rasta useva, posledice nestašice mogli bismo da osećamo čak i godinu dana kasnije.

Drugim rečima, ako đubriva ne stignu na vreme kada treba da budu iskorišćena, prinosi se smanjuju, bez obzira na to kakva će snabdevenost đubrivom biti kasnije.

Poljoprivredni proizvodi imaju mali, ali siguran rast

Očekivano, postavlja se pitanje šta možemo da očekujemo u Srbiji.

Za agroekonomistu Žarka Galetina, prognoza JPMorgana zvuči sasvim realno, kaže on za Novu ekonomiju.

“U strukturi bazičnih proizvoda, a to su žitarica, uljarice, i slično, su svi inputi kod koji je u proteklom periodu zabeležen rast cena – od goriva do đubriva. S druge strane, imamo logističke probleme, kao što je zatvaranje Ormuskog moreuza, koje su takođe uračunate u cenu proizvoda kroz maržu rizika”, objašnjava Galetin.

Prema njegovim rečima, cene primarnih poljoprivrednih proizvoda imaju mali rast na globalnom nivou – ali je on uvek prisutan.

“Ti proizvodi imaju praktično puzajući rast, on je mali, ali je ipak rast. I to je problem kod ovih prozivoda, jer je u pitanju siguran rast. Koliko će on još da ide, to zavisi od geoplotičkih prilika, koje su vrlo neizvesne, pa i od dostupnosti robe”, zaključuje Galetin.

Šta čeka Srbiju

Da bi globalni problemi očekivano mogli da se preliju i na Srbiju, kaže za Novu ekonomiju Nebojša Mićić, potpredsednik za prodaju i lanac snabdevanja hemijske divizije Elixir Grupe.

“Srbija nije izolovana od kretanja na globalnom tržištu, tako da bi dugotrajniji poremećaji u proizvodnji i međunarodnoj trgovini mineralnim đubrivima mogli da se odraze i na domaću poljoprivredu. Taj uticaj bi se prvenstveno prenosio kroz rast cena pojedinih vrsta đubriva i sirovina, odnosno kroz povećanje troškova poljoprivredne proizvodnje. Mineralna đubriva su jedan od ključnih inputa u biljnoj proizvodnji. Ukoliko njihova cena značajno poraste ili dostupnost bude ograničena, poljoprivredni proizvođači suočavaju se sa višim troškovima, a u određenim okolnostima mogu smanjiti njihovu primenu. Nedovoljna primena mineralnih hraniva može negativno uticati na prinose i ukupnu ponudu poljoprivrednih proizvoda, što se, uz određeni vremenski pomak, može preneti i na cene hrane”, kaže Mićić.

Zbog toga bi, kaže naš sagovornik, produženi globalni poremećaji na tržištu đubriva predstavljali dodatni inflatorni rizik i za Srbiju.
“Ipak, eventualni rast globalnih cena hrane ne bi se automatski i u istom procentu preneo na domaće tržište. Konačan efekat zavisiće od domaće poljoprivredne proizvodnje i prinosa, cena energenata i drugih inputa, kretanja cena poljoprivrednih proizvoda na međunarodnom tržištu, kao i odnosa ponude i tražnje u Srbiji”, kaže Mićić, ističući da je prednost Srbije u ovakvim okolnostima postojanje značajne domaće proizvodnje kompleksnih mineralnih đubriva, čiji je Elixir vodeći proizvođač.

Upitan o potencijalnom poskupljenju đubriva na domaćem tržištu, Mićić kaže da u aktuelnim tržišnim okolnostima postoje faktori koji stvaraju pritisak na cene, ali da u ovom trenutku ne bi bilo odgovorno prognozirati konkretan procenat njihovog eventualnog rasta u Srbiji.

“Tržište mineralnih đubriva je globalno povezano i izrazito osetljivo na promene cena i dostupnosti ključnih sirovina i energenata. Na formiranje cena utiču, između ostalog, cene prirodnog gasa i amonijaka, fosfatnih i kalijumovih sirovina, obim proizvodnje u ključnim svetskim regionima, trgovinske mere, međunarodna logistika i troškovi transporta, kao i geopolitička situacija. Posebna neizvesnost postoji kod azotnih đubriva, čija proizvodnja u velikoj meri zavisi od prirodnog gasa i amonijaka. Ukoliko bi došlo do dugotrajnijeg smanjenja proizvodnje ili ograničenja izvoza iz značajnih proizvodnih regiona, globalni rast cena mogao bi relativno brzo da se prenese na evropsko, pa samim tim i na srpsko tržište. Kod kompleksnih mineralnih đubriva domaća proizvodnja predstavlja važan faktor stabilnosti, ali ni ona nije potpuno nezavisna od globalnih kretanja, budući da se deo ključnih sirovina nabavlja na međunarodnom tržištu”, objašnjava Mićić.

Kada je u pitanju potencijalna nestašica, Mićić kaže da to nije očekivano, upravo zbog značajnih proizvodnih kapaciteta u zemlji.

“Kao najveći domaći proizvođač kompleksnih mineralnih đubriva, Elixir Group posebnu pažnju posvećuje sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta. Naše opredeljenje je da odgovornim planiranjem nabavke sirovina, proizvodnje i distribucije doprinesemo tome da poljoprivredni proizvođači u Srbiji imaju potrebna đubriva i u periodima povećane globalne neizvesnosti. Ipak, Srbija je deo globalnog tržišta i ne može biti potpuno izolovana od dugotrajnih poremećaja. Veća izloženost postoji kod azotnih đubriva, kao i kod pojedinih sirovina i proizvoda kod kojih domaće tržište u značajnijoj meri zavisi od uvoza. Ukoliko bi globalni poremećaji potrajali ili se dodatno produbili, mogući su pritisci na dostupnost pojedinih proizvoda, produženje rokova isporuke i rast cena”, kaže Mićić.

Zbog toga, zaključuje naš sagovornik, trenutno ne govorimo o neposrednom riziku od opšte nestašice đubriva u Srbiji, već pre svega o povećanoj neizvesnosti na globalnom tržištu koja zahteva kontinuirano praćenje dostupnosti sirovina, logističkih tokova i cena.

Foto: Nrd, Unsplash
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Četbot prekoračio ovlašćenja i preuzeo identitet direktora firme

by bifadmin

Dogovarao sastanke sa poslovnim partnerima i izmišljao razloge zašto se nije pojavljivao na njima

Četbot namenjen rutinskoj korisničkoj podršci izašao je iz dodeljene uloge i počeo da nastupa kao ovlašćeni predstavnik kompanije. Samostalno je prihvatao termine poslovnih sastanaka, potvrđivao moje prisustvo i izmišljao razloge zbog kojih se nisam pojavila. Za prepisku koja je trajala danima saznala sam tek kada me je potencijalni poslovni partner pozvao telefonom.

Telefonski poziv počeo je pitanjem koje me je zateklo: zašto se ne pojavljujem na dogovorenim sastancima?

Nisam znala o kakvim sastancima je reč. Nisam prihvatila predložene termine, nisam potvrdila da ću prisustvovati. Sagovornik je, međutim, danima dobijao upravo takve poruke sa poslovnog mejla moje firme.

Četbot je trebalo da odgovara samo na osnovna pitanja

Četbot je bio integrisan na sajt moje firme, poslovni imejl, Fejsbuk (Facebook), Instagram (Instagram) i Votsap (WhatsApp). Napravljen je radi automatizacije jednostavnog i rutinskog zadatka: da na osnovu unapred pripremljene dokumentacije odgovara na osnovna pitanja korisnika o kompaniji i uslugama koje nudimo.

Ako u pripremljenoj dokumentaciji nije bilo odgovora na postavljeno pitanje ili je korisnik želeo da postigne konkretan dogovor, bot je trebalo da ga uputi da mi se obrati imejlom ili telefonom. Za takve situacije imao je unapred pripremljen odgovor.

Sistemski prompt bio je pažljivo napisan, dokumentacija pripremljena, a granice delovanja nedvosmisleno postavljene. Botu je bilo izričito zabranjeno da nastupa kao stvarna osoba, zaposleni ili, u ovom slučaju, direktor, da govori u moje ime ili da preuzima obaveze bez mog odobrenja.

Ovakve sisteme korisničke podrške već sam razvijala za nekoliko kompanija i oni su radili bez ikakvih problema. Sam bot bio je kvalitetno napravljen i uspešno je obavljao poslove za koje je namenjen, sve do ovog trenutka.

Bot je samoinicijativno dogovorio sastanak u moje ime

Problem je počeo kada je potencijalni poslovni partner poslao mejl u kome je predložio onlajn sastanak kako bi detaljnije razgovarao o mogućoj poslovnoj saradnji. Umesto da ga, u skladu sa instrukcijama, uputi direktno na mene, četbot je preuzeo dalju komunikaciju i počeo samostalno da dogovara sastanak.

Кada je sagovornik poslao link za sastanak preko Gugl mita (Google Meet) i obavestio da čeka da se pojavim, bot je odgovorio u prvom licu, kao da sam to ja, i najavio da ću se odmah priključiti.

Кada je sagovornik predložio da se sastanak održi dva sata kasnije, bot je prihvatio novi termin, a nakon što je dobio novi poziv i pristupni link, ponovo je potvrdio da ću se priključiti razgovoru.

Najproblematičnije je to što su poruke bile potpisane sa „Milena SMARTGORITHM“. Iako je bilo naznačeno da je sadržaj generisala veštačka inteligencija, način na koji su odgovori formulisani ostavljao je utisak da bot prenosi moje odluke i postupa uz moje odobrenje.

Bot je danima postupao suprotno instrukcijama

Ovaj slučaj ne može se svesti na uobičajenu halucinaciju u kojoj model pogreši podatak, ime ili datum. Bot je samostalno odlučivao u moje ime, davao netačne informacije o mojoj dostupnosti i izmislio razlog zbog kog se nisam pojavila na sastanku, iako za to nije imao nikakvo ovlašćenje.

Prepiska je trajala danima. Svaka nova poruka bila je prilika da sistem prepozna da pitanje izlazi iz okvira njegove nadležnosti i uputi sagovornika na čoveka, odnosno na mene. Umesto toga, ostao je u ulozi koju je sam preuzeo i održavao privid da raspolaže informacijama o mojim namerama i obavezama.

Posebno je važno što druga strana nije pokušavala da manipuliše četbotom ili ga navede da prekrši ograničenja. Nije bilo provokacije, prikrivene naredbe niti pokušaja zaobilaženja pravila. Čovek je vodio uobičajenu poslovnu komunikaciju, a sistem je sam izašao iz zadate uloge.

Šta se dogodilo unutar sistema

Iz sačuvane prepiske može se tačno rekonstruisati ponašanje četbota, ali ne i pouzdano utvrditi uzrok njegovog prvog odstupanja od instrukcija.

Nema osnova da se problem pripiše loše pripremljenoj dokumentaciji, nejasnom promptu ili postupku sagovornika. Sistem je imao sve podatke i ograničenja potrebne da pravilno reaguje, a situacija u kojoj se našao bila je rutinska. Trebalo je samo da navede da ne može da potvrdi termin i uputi čoveka na odgovarajući kontakt.

Ono što se sa sigurnošću može utvrditi jeste da je došlo do dugotrajnog otkaza u poštovanju sistemskih instrukcija. Nakon što je jednom prihvatio sastanak, bot je nastavio da tretira sopstvenu neistinitu tvrdnju kao stvarnu poslovnu obavezu. Кada se obećano prisustvo nije ostvarilo, stvorio je novu neistinu kako bi objasnio prethodnu.

Zašto je bot napustio zadatu ulogu za sada nije poznato. Iz sačuvane prepiske jasno se vidi kako je postupao, ali dostupni podaci nisu dovoljni da se pouzdano utvrdi šta je izazvalo ovakvo ponašanje. Zbog toga bi svako konkretnije objašnjenje u ovom trenutku bilo samo pretpostavka.

Кod mnogo složenijih četbotova ovakvi problemi nisu zabeleženi

Ovakvi incidenti nisu se događali kod drugih četbotova koje sam kreirala – četbotova istorijskih ličnosti, memorijalnih četbotova, niti kod sistema koji se koriste u obrazovnim institucijama.

Paradoks je u tome što ozbiljan problem nije nastao kod najsloženijih četbotova, već kod sistema zaduženog za potpuno rutinsku korisničku podršku.

Iako su ti četbotovi znatno složeniji, zasnovani na obimnijoj dokumentaciji i podležu brojnim sadržinskim, istorijskim i etičkim ograničenjima, nisu grešili, halucinirali niti izlazili iz uloge. Кorisnici su ih mnogo puta namerno testirali, pokušavali da ih navedu da izgovore nešto što im nije dozvoljeno, ali sistemi nisu popuštali pred takvim zahtevima.

Кada jezička greška postane poslovna radnja

Razlika između netačnog odgovora i prekoračenja ovlašćenja nije samo terminološka. Pogrešan podatak može da dovede korisnika u zabludu, ali su posledice daleko ozbiljnije kada bot bez ovlašćenja preuzme obavezu u ime osobe koja ni ne zna da se takva komunikacija vodi.

U ovom slučaju posledice su bile propušteni sastanci i narušena poslovna komunikacija. U nekom drugom slučaju, bot bi na isti način mogao da obeća uslugu, prihvati uslove saradnje, odobri popust ili klijentu saopšti odluku koja u kompaniji zapravo nikada nije doneta.

Uzrok ovog incidenta još uvek nisam utvrdila. Do sada nisam naišla na javno objavljena iskustva korisnika koji su se suočili sa sličnim problemom, ali odsustvo takvih svedočenja ne znači da se ovakvi slučajevi nisu događali. Moguće je da ih vlasnici sistema još nisu otkrili, da nisu u potpunosti sagledali njihovu ozbiljnost ili da o njima ne govore javno zbog mogućeg narušavanja poverenja klijenata.

O ovakvim incidentima, međutim, neophodno je govoriti otvoreno. Svaki zabeleženi slučaj treba analizirati kako bi se utvrdili uzroci i sprečilo da se ponovi. Ignorisanje problema samo stvara pogrešan utisak o pouzdanosti veštačke inteligencije i odlaže pronalaženje rešenja.

Izvor: Chicagonadlanu, autor Milena Šović, Implementation Specialist & Content Trainer

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Gde su u Evropi najskuplji stanovi?

by bifadmin
Pristupačnost stanovanja jedan je od najvećih problema sa kojima se poslednjih godina suočavaju evropske zemlje, a razlike u cenama nekretnina među gradovima pokazuju koliko tržište može biti različito od države do države. Analiza Dojče banke pokazuje da su najskuplje nekretnine koncentrisane u velikim finansijskim centrima i turističkim metropolama, ali je zanimljivo da se među deset najskupljih evropskih gradova nalaze samo dva iz pet najvećih evropskih ekonomija.
Istraživački institut Dojče banke u izveštaju „Mapping the World’s Prices 2026“ uporedio je cene stanova u centrima 69 gradova širom sveta, među kojima je 28 evropskih. Rezultati pokazuju da je Cirih najskuplji evropski grad za kupovinu stana, sa prosečnom cenom od čak 22.910 evra po kvadratnom metru. Odmah iza njega nalazi se još jedan švajcarski grad, Ženeva, gde kvadrat košta 19.439 evra.

To znači da bi za stan od 80 kvadrata u centru Ciriha trebalo izdvojiti oko 1,83 miliona evra, dok bi ista površina u Ženevi koštala približno 1,55 miliona evra, piše Juronjuz.

London treći

Na trećem mestu je London, gde kvadrat stana vredi 17.241 evro. Pariz je četvrti sa 12.771 evrom po kvadratu, dok je Beč peti sa 12.483 evra. London je tako gotovo 35 odsto skuplji od Pariza, uprkos tome što su oba grada među najvećim evropskim metropolama.

Među deset najskupljih našao se i Minhen, u kojem kvadrat košta 11.435 evra. Slede Luksemburg sa 11.011 evra, Kopenhagen sa 10.191, Stokholm sa 10.037 i Oslo sa 9.785 evra po kvadratnom metru.

U prvih deset tako su čak tri nordijske prestonice. Helsinki je nešto niže, na 13. mestu, sa cenom od 8.431 evro po kvadratu. Ispred njega su Milano sa 9.378 evra i Amsterdam sa 9.273 evra.

Zanimljivi su podaci i za gradove koji se često porede sa hrvatskim tržištem. Prag, na primer, ima prosečnu cenu od 8.352 evra po kvadratu u centru grada, što ga čini skupljim od Madrida i Berlina. U Madridu kvadrat košta 7.831 evro, a u Berlinu 7.613 evra.

Rim je na 7.328 evra, dok su nešto iznad 7.000 evra i Dablin sa 7.185 i Frankfurt sa 7.162 evra po kvadratu. Lisabon je na 6.636 evra, a Barselona na 6.485 evra.

Na drugom kraju evropske liste nalazi se Istanbul, gde je kvadrat stana u centru grada procenjen na 2.646 evra. Atina je takođe među povoljnijim velikim evropskim gradovima, sa cenom od 3.442 evra po kvadratu.

Brisel, politički centar Evropske unije, ima prosečnu cenu od 4.380 evra, dok kvadrat u Birmingemu košta 4.671 evro. U Budimpešti je cena 5.243 evra, u Varšavi 5.443, a u Edinburgu 5.708 evra.

Prosečna cena kvadrata u 28 analiziranih evropskih gradova iznosi 9.090 evra.

Ko je najjeftiniji?

Kada se evropski gradovi uporede sa ostatkom sveta, apsolutni rekorder je Hongkong. Tamo kvadrat stana u centru grada dostiže 23.790 evra, čime je skuplji i od Ciriha. Slede Seul sa 21.897 evra te već pomenuti Cirih.

Na samom dnu svetske liste nalazi se Kairo, gde kvadrat košta samo 784 evra, kao i Johanesburg sa 913 evra. To su jedina dva od 69 analiziranih gradova u kojima je prosečna cena kvadrata niža od 1.000 evra.

Podaci su prikupljeni na osnovu informacija servisa Numbeo i Dojče banke, a cene su preračunate u evre prema prosečnom kursu Evropske centralne banke u prvoj polovini 2026. godine.

Za kupce podaci su zanimljivi pre svega zbog činjenice da analiza pokazuje koliko cene nekretnina mogu varirati unutar Evrope. Dok se u pojedinim velikim gradovima za prosečan stan od 80 kvadrata danas plaća više od milion evra, u drugim evropskim metropolama ista površina još uvek se može pronaći za višestruko manji iznos.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Građani Srbije će i dalje plaćaju najskuplji dizel i benzin u regionu

by bifadmin

Nakon objavljivanja najnovijih cena goriva, građani Srbije će i dalje plaćati najskuplji dizel i benzin u regionu.

Vlada Srbije je saopštila da će od danas narednih sedam dana litar evrodizela koštati 232 dinara (1,98 evra), a benzina evropremijum BMB 95 – 203 dinara (1,73 evra).

U Bosni i Hercegovini litar evrodizela košta 1,73 evra, a benzina BMB 95 – 1,54 evra.

U Crnoj Gori evrodizel je 1,87 evra, a benzin 1,76.

Na Kosovu je maksimalno dozvoljena cena litra dizela 1,74 evra, a benzina 1,53 evra. Najjeftinije gorivo u regionu je u Makedoniji, gde evrodizel košta 1,65 evra, a benzin 1,51 evro. Litar evrodizela u Hrvatskoj košta 1,86 evra, dok je benzin 1,66.

U Sloveniji evrodizel je 1,86 evra, benzin 1,59 evra.

Evrodizel u Mađarskoj košta 1,88 evra, a benzin 1,74.

U Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj su prosečne zarade znatno veće nego u Srbiji.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U Srbiji zaposleno 2,84 miliona radnika, van radne snage 2,51 miliona stanovnika

by bifadmin

U Srbiji je u drugom kvartalu bilo zaposleno 2,84 miliona radnika, nezaposlenih je bilo 220.200, dok je broj stanovnika van radne snage iznosio 2,51 miliona, pokazuju rezultati ankete o radnoj snazi koje je danas objavio Republički zavod za statistiku.

Stopa zaposlenosti iznosila je 50,9 odsto, stopa nezaposlenosti 7,2 odsto, a stopa stanovništva van radne snage 45,1 odsto.

U poređenju na isti period prošle godine

U odnosu na isti kvartal prošle godine, zabeleženo je smanjenje broja zaposlenih za 45. 800 kao i broja nezaposlenih za 46.800, dok je broj stanovnika van radne snage povećan za 61. 900.

Stopa zaposlenosti smanjena je za 0,6 procentnih poena, a stopa nezaposlenosti za 1,3 procentna poena, dok je stopa stanovništva van radne snage povećana za 1,3 procentna poena.

Kada se uporedi sa prethodnim kvartalom

U odnosu na prethodni kvartal, broj zaposlenih povećan je za 4.100, a broj nezaposlenih se smanjio za 56.100.

Broj stanovnika van radne snage povećan je za 38.200, stopa zaposlenosti je povećana za 0,2 procentna poena, stopa nezaposlenosti smanjena za 1,7 a stopa stanovništva van radne snage povećana za 0,8 procentnih poena.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Koje voće je nazdravije, sveže, sušeno ili zamrznuto?

by bifadmin
Sve voće – bilo sveže, zamrznuto ili sušeno – može da vam pomogne da zadovoljite dnevne potrebe za voćem.
Sveže i zamrznuto voće imaju sličnu nutritivnu vrednost, dok su u sušenom voću koncentrisaniji kalorije, prirodni šećeri, vlakna i određeni vitamini i minerali.

Da li je zamrznuto voće jednako zdravo kao sveže?

Zamrznuto voće uglavnom je jednako hranljivo kao sveže. Obično se bere kada je blizu pune zrelosti i brzo zamrzava kako bi se sačuvali hranljivi sastojci i ukus.
Sveže voće može da izgubi deo vitamina dok stoji u frižideru. Studija iz 2017. pokazala je da su zamrznuti proizvodi imali slične, a ponekad i više nivoe vitamina C, beta-karotena i folata od proizvoda koji su pet dana čuvani u frižideru, piše Health.

Druga studija iz 2022. godine otkrila je više nivoe određenih antioksidanasa u zamrznutom bobičastom voću nego u svežem.

Najveća razlika između svežeg i zamrznutog voća često je u teksturi. Kristali leda mogu da oštete ćelijske zidove voća, zbog čega ono nakon odmrzavanja postaje mekše. Zbog toga može da bude manje privlačno za samostalno konzumiranje, ali je pogodno za jogurt, ovsenu kašu, sosove i peciva.

Zamrznuto voće je takođe praktično, duže traje i može da bude jeftinije od svežeg kada mu nije sezona.

Kako se sušeno voće razlikuje od svežeg?

Sušeno voće, uključujući suvo grožđe, brusnice i kajsije, takođe može da bude zdrav izbor. Tokom prerade uklanja se najveći deo vode, zbog čega su hranljive materije koncentrisanije nego u svežem voću.

U zavisnosti od vrste, sušeno voće može da bude bogat izvor vlakana, kalijuma, magnezijuma, gvožđa, kalcijuma i fosfora. Sadrži i antioksidanse koji štite ćelije od oštećenja. Međutim, količina vitamina osetljivih na toplotu, poput vitamina C, može da se smanji tokom sušenja.

Poput zamrznutog, sušeno voće traje duže od svežeg i lako se nosi sa sobom. Može da se jede samostalno ili dodaje ovsenoj kaši, žitaricama, jogurtu i salatama. Kombinovanje sa orašastim plodovima ili semenkama može da ga učini zasitnijim.

Da li sušeno voće sadrži više šećera?

U istoj zapremini sušeno voće sadrži više kalorija i prirodnog šećera od svežeg ili zamrznutog jer mu je uklonjena većina vode. Uobičajena porcija iznosi oko četvrtine šolje.

Poređenja radi, jedna šolja grožđa sadrži oko 104 kalorije i 23 grama šećera, dok četvrtina šolje suvog grožđa sadrži oko 123 kalorije i 27 grama šećera. Pošto sušeno voće zauzima manje prostora, lako ga je pojesti više nego što nameravamo.

Uprkos koncentrisanom sadržaju šećera, mnoge vrste nezaslađenog sušenog voća imaju nizak do umeren glikemijski indeks, što znači da obično podižu nivo šećera u krvi sporije od namirnica sa visokim glikemijskim indeksom.

Treba imati na umu da se nekim vrstama sušenog voća, uključujući brusnice, borovnice, ananas i mango, tokom prerade često dodaje šećer.

Kako izabrati najbolje voće?

Kod zamrznutog voća najbolje je birati proizvode kod kojih je voće jedini sastojak i proveriti da li mešavine sadrže dodat šećer ili koncentrate sokova.

Kod sušenog voća treba birati nezaslađene varijante i obratiti pažnju na veličinu porcije, jer su preporučene porcije manje nego kod svežeg i zamrznutog voća.

Konzervisano voće najbolje je birati u vodi, sopstvenom soku ili 100-procentnom voćnom soku umesto u gustom sirupu, a na deklaraciji potražiti oznake „nezaslađeno“ ili „bez dodatog šećera“.

Izvor: 021.rs
Foto: AI ilustracija
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Industrija stakla u vreme globalne nestabilnosti

by bifadmin

Višegodišnji potresi na svetskom tržištu uzdrmali su i staklarsku industriju, ali dok se u nekim državama poput Grčke staklare gase, Turska sa svojim proizvodima ulazi i u Evropu. Staklara u Paraćinu, koja je jedina preostala na domaćem tržištu, protiv sve oštrije konkurencije bori se modernizacijom proizvodnje i planira nova rešenja za efikasniju upotrebu energije, koja čini značajan deo troškova. Paraćinska fabrika bila bi konkurentnija kad bi u proizvodnji imala veći udeo reciklata, ali proces sakupljanja upotrebljenog stakla država još nije regulisala.

Paraćinska staklara bila je u prilično lošem stanju kada je posle dve neuspešne privatizacije ovu fabriku iz stečaja 2022. godine preuzela švajcarska Vaider Grupa, u čijem sastavu posluje i slovenačka Steklarna Hrastnik. Od tada je uloženo oko 100 miliona evra u modernizaciju fabrike.

Staklara je nabavila AIS proizvodne mašine poslednje generacije, koje mogu sa izuzetnom preciznošću da proizvedu i više od 400 boca u minuti. Novac je uložen i u vrhunske inspekcijske linije koje koriste veštačku inteligenciju sposobnu da uči, pa sama utvrđuje parametre za izbacivanje škarta sa linija, prema prvom ubačenom primerku proizvoda.

„Sa novom tehnologijom proizvodimo do 270 tona staklarske mešavine dnevno, na godišnjem nivou to izađe i na skoro 100.000 tona proizvoda. To je uglavnom ambalažno staklo, jer su programi iz ručne proizvodnje, čaše ili optičko staklo koje je paraćinska fabrika ranije proizvodila odavno ugašeni. Sa sadašnjim mašinama možemo da proizvedemo i više, ali obim i vrstu proizvoda nam diktira potražnja“, kaže za B&F Igor Antić, direktor za izvršne operacije u kompaniji Vaider Srpska fabrika stakla.

Preduzeće trenutno pokriva oko 20% srpskog tržišta. Ranije je taj udeo bio mnogo veći, ali zbog nesigurne proizvodnje u prethodnim godinama mnogi kupci su se okrenuli hrvatskim, bugarskim, rumunskim, a odnedavno i mađarskim proizvođačima, ukazuje Antić.

Fabrika bi mogla da širi proizvodni asortiman, međutim, zbog krize sa energentima i drugih posledica geopolitičkih tenzija, veoma je teško cenovno parirati kineskim ili turskim proizvođačima, ističe naš sagovornik i pojašnjava: „Kod staklene ambalaže, zbog težine proizvoda i visokog udela transporta u troškovima, prednost imaju lokalne fabrike ukoliko su udaljene do 500 kilometara od kupca. To rastojanje je granica isplativosti u transportu. Mi smo se donekle izdvojili od tog pravila, jer radimo za pojedine proizvođače širom Evrope, a nekoliko proizvoda izvozimo i u Ameriku“.

Muke sa staklenim kršom

Staklo je specifično po tome što može bezbroj puta da se reciklira a da ne izgubi na težini niti se menja hemijski sastav materijala, ali udeo staklenog krša u finalnom proizvodu velikim delom diktiraju kupci. Ukoliko naručuju proizvode vrhunskog kvaliteta, koje je paraćinska staklara počela da izrađuje krajem prošle godine, očekuju da smesa iz reciklaže učestvuje sa oko 30%, dok za proizvodnju ambalaže velikog tiraža, taj procenat može biti veći.

„Stakleni krš u mešavini za proizvodnju standardnog stakla može učestvovati i do 80%, čime se smanjuje količina drugih komponenti. Takođe, to smanjuje cenu po komadu jer je znatno manje energije, struje ili gasa potrebno za topljenje stakla. Manje je i štetnih emisija gasova. U ovom trenutku, kod nas je upotreba reciklata između 37% i 40%, ali reč je o staklenom kršu koji potiče samo iz naših sopstvenih izvora, od proizvodnog škarta ili ranijih zaliha. To se kroz mašine za drobljenje i usitnjavanje vraća u proces kao sirovina“, objašnjava naš sagovornik.

Fabrika nema mogućnost da koristi druge izvore sa tržišta reciklata jer sistem sakupljanja, sortiranja i predaje upotrebljenog stakla, kao i nekih drugih materijala u našoj zemlji još uvek nije uspostavljen.

„Upravo u nedostatku regulacije, i to malo sakupljenog stakla koje nije iz naših magacina, završava kod konkurenata. Oni su tada u prednosti – materijal koji ima status energenta omogućava im uštede, mogu da spuste cene i budu konkurentniji od nas“, komentariše Antić, koji veruje da će se potrebna regulativa ipak usvojiti u narednom periodu.

Naš sagovornik dodaje da postoje postrojenja za reciklažu stakla, ali da se postavlja pitanje koliko je to rešenje isplativo za paraćinsku fabriku u ovoj fazi modernizacije, kada je proizvodnja prvenstveno usmerena na viskokvalitetnu, tanju i lakšu ambalažu, jer je potražnja za njom trenutno stabilnija u odnosu na standardnu ponudu.

Sve oštrija konkurencija

Potresi i nestabilnost na svetskom tržištu uslovili su da potražnja za staklom opada već nekoliko godina unazad. Mnoge fabrike koje su potrošači stakla smanjile su proizvodnju, neke su zatvorene, najviše na severu Evrope i u Nemačkoj. Ali, u tim previranjima dešava se i da neke staklare šire pogone jer za programom koji proizvode raste tražnja.

„Recimo, Grčka je pre godinu dana ugasila poslednju staklaru i sada je potpuno orijentisana na uvoz. Na prvi pogled to jeste prilika za nas, imamo već nekoliko kupaca sa tog područja. Međutim, Grčkoj je bliža Turska koja ima jednog od najvećih proizvođača, pokriva veliki deo Azije a sada ulazi i u Evropu. To će biti naša ozbiljna konkurencija uz fabrike koje već posluju u regionu. U Hrvatskoj, kod našeg konkurenta Vetropaka, otvorena je još jedna peć, u Bugarskoj sada rade dve fabrike iako je jedna u malo težoj situaciji, Mađari otvaraju dve peći, a proizvodnju stakla ima i Rumunija“, nabraja Antić.

Staklari su zato prinuđeni da se okrenu inovacijama i da novim proizvodima ili uštedama pariraju konkurentskim firmama. Najviše su zaokupljeni energentima koji imaju visok udeo u troškovima. U paraćinskoj fabrici, zbog visoke potrošnje struje i gasa, razmišljaju o izgradnji solarnih panela i elektrane, kao i o upotrebi vodonika koji može hibridno da se koristi ugradnjom brenera. U Hrastniku su tu tehnologiju već primenili, ali uz značajnu podršku fondova Evropske unije.

Kalkulator ugljeničnog otiska

Pored nedaća sa energentima, upravu fabrike brinu i nova pravila EU o ugljeničnom otisku, prema kojima će posebno biti oporezovane kompanije koje u proizvodnji emituju gasove sa efektom staklene bašte.

„Mi smo izvoznici i bićemo svrstani u neku od grupa, ne baš kao najveći zagađivači, ali svakako ćemo se naći na tom spisku. Zbog toga i razmišljamo o savremenim uređajima za filtriranje, o pećima na vodonik i procesima koji smanjuju emisije štetnih gasova“, ukazuje Antić.

U naporima da se nađe na dnu liste zagađivača, paraćinskoj fabrici može pomoći domaća nauka. Naime, na Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, viša naučna saradnica dr Jelena Nikolić napravila je kalkulator karbonskog otiska, digitalni alat namenjen pre svega umetnicima, zanatlijama i pojedincima ali i industriji stakla.

„Gasovi sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, metana, azot-suboksida, hlorofluoro ugljenika i vodene pare, imaju sposobnost da zadržavaju toplotu. Oni omogućavaju Sunčevoj energiji da dopre do Zemljine površine, ali je kao pokrivač tu i zadržavaju, što uzrokuje porast globalne temperature i dovodi do klimatskih promena“, objašnjava Nikolić za B&F.

Kalkulator koji je osmislila naša naučnica i koji je u komercijalnoj upotrebi od početka ove godine, preračunava efekte emitovanja različitih gasova u količinu ugljen-dioksida koja bi imala isti uticaj na životnu sredinu.

Korišćenjem kalkulatora, kompanija ili pojedinac mogu da prate i planiraju svoje aktivnosti i utvrde kako da upotrebom određenih materijala ili sirovina menjaju svoj karbonski otisak. Firme u Evropskoj uniji, ali i poljoprivredna gazdinstva, pa čak i banke, već uveliko koriste neke od takvih kalkulatora koji su prilagođeni njihovom poslu.

„Transport ima najveći uticaj na životnu sredinu, pa se može razmatrati prelazak sa fosilnih na alternativna goriva. Kod staklarske industrije, recikliranje može značajno da smanji otisak, jer osim što za oko 30% umanjuje potrošnju energenata, koristi i manje svežih sirovina koje takođe imaju svoj otisak“, ukazuje Nikolić.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.

Foto: aspsvz, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci