Novi brojevi

B&F 250: Prepreke u trgovini Srbije sa EU – Teška vremena, prijatelju moj

by bifadmin

Posle više od dve decenije liberalizacije trgovine između Srbije i EU, pristup zajedničkom evropskom tržištu za domaće firme poskupljuje iz dana u dan, zbog uvođenja novih trgovinskih pravila. Necarinske barijere u trgovini industrijskom robom, preduzećima na Zapadnom Balkanu donose skriveni trošak koji je jednak carinskoj stopi od 8-14%, dok primena EES-a u šengen zoni povećava operativne troškove transportnim firmama za 2-4%, navodi Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojoj septembarskoj analizi o ekonomskom povezivanju ovog regiona sa tržištem EU.
Srpski privrednici i predstavnici poslovnih udruženja potvrđuju da gomilanje industrijskih standarda, skrivena zaštita tržišta uvođenjem necarinskih barijera, novi mehanizmi poput poreza na ugljenik i sve veći problemi u transportu robe preko granice predstavljaju ozbiljan test izdržljivosti za domaće izvoznike, posebno za mala i srednja preduzeća. Ekonomski stručnjaci ocenjuju da narastajuće probleme privrednici neće moći efikasno da rešavaju bez većeg angažovanja države u spoljnotrgovinskim pregovorima.

Periskop

6. KAKO JE IRSKA POSTALA ZAROBLJENIK SOPSTVENOG USPEHA: Ekonomija vilenjaka
Ekonomska stabilnost i javna potrošnja u Irskoj zavise od poslovnih odluka samo nekoliko američkih multinacionalnih kompanija, upozorava Irsko fiskalno savetodavno veće u svom najnovijem izveštaju. Irska se pretvorila u zarobljenika sopstvenog uspeha u privlačenju stranih direktnih investicija, jer je od njih sada toliko zavisna, da američki kapital može postati i vlasnik njene sudbine.

10. PRIVATNI VOZOVI: Luksuz bez voznog reda
Početkom dvadesetog vijeka imali su ih kraljevi, predsjednici i šačica najbogatijih industrijalaca i bankara. Privatni vozovi bili su simbol luksuza i statusa ali su ih zamijenili avioni i jahte, kojima današnji bogataši demonstriraju bogatstvo. Ipak, privatni vozovi i dalje voze, diskretno i skupo.

12. POLJSKA, NAJVEĆI PROIZVOĐAČ I IZVOZNIK SVEĆA U EVROPI: Mrtvi doprineli uspehu živih
Uoči 1. novembra, kada se odaje pošta preminulima u Poljskoj, grozničavo raste potražnja za svećama, po kojima je ova zemlja postala čuvena širom planete. Usled duboko ukorenjene katoličke kulture i sa njom povezanih verskih običaja, ali pre svega zahvaljujući veštini i prilagodljivosti domaćih majstora, svaka šesta sveća koja se danas upali u svetu proizvedena je u poljskim fabrikama. Međutim, za razliku od ranije, sada proizvođači muku muče da nađu zanatlije, pa umesto ljudi fitilje postavljaju – roboti.

Biznis

16. TRŽIŠTE DIJALIZE U SRBIJI: Koliko košta kad bubreg zataji?
Tržište dijalize u Srbiji obuhvata više od 4.300 pacijenata i godišnje generiše skoro 50 miliona evra rashoda Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Reč je o visoko regulisanom, specifičnom segmentu gde potražnja podseća na pretplatnički model, ali definisane cene i uloga države kao jedinog kupca na tržištu limitiraju profitabilnost. Nova inicijativa za rano otkrivanje bubrežnih oboljenja i uvođenje savremene terapije, međutim, mogla bi u narednim godinama potpuno promeniti trajektoriju ovog sektora i redefinisati načine na koje sistem ulaže novac.

18. POLJOPRIVREDNE APOTEKE U SRBIJI DOBILE KONKURENCIJU: Besparica u agraru izrodila nove finansijere
Veliki poljoprivredni proizvođači sve više nabavljaju repromaterijal kod organizatora proizvodnje, na odloženo plaćanje i u veleprodajama uz rabat, a poljoprivredne apoteke uglavnom snabdevaju sitnija domaćinstva ili se gase. Ipak, neke od njih, uprkos novoj konkurenciji, stabilno i uspešno rade. Njihovi vlasnici tvrde da posla ima ako mu se pristupa ozbiljno i sa dovoljno stručnosti, a ne sa idejom „danas firma, sutra džip“.

20. KAKO JE PREDUZEĆE PLANINKA ZAKORAČILO U DERMOKOZMETIKU: Nova formula lekovitog izvora
Preduzeće Planinka, poznato po banjskom turizmu i flaširanju mineralne vode, odlučilo je da ovaj prirodni resurs iskoristi za ulazak u još jednu novu delatnost. Tako je nastala kozmetička linija Prolom Beauty Care, koja kombinuje Prolom vodu sa aktivnim sastojcima iz savremene kozmetologije. „Ne očekujemo brz povrat investicije, jer ovaj projekat posmatramo dugoročno – važnije nam je da izgradimo poverenje potrošača i stabilnu poziciju brenda“, ističu u ovoj kompaniji.

Finansije

24. NOVI KLIJENTI NA BANKARSKOM TRŽIŠTU: Kako dobiti kredit bez srpskog pasoša
Za deo stranaca koji dolaze u Srbiju stanovanje podrazumeva više od zakupa. Kada odluče da u našoj zemlji ostanu duže i kupe nekretninu, nameće se pitanje mogu li kao strani državljani da dobiju stambeni kredit? U pojedinim bankama odgovor je potvrdan, a uslovi mogu biti isti kao za građane Srbije.

26. RAZLIČITE CENE ISTOG PROIZVODA ZA RAZLIČITE KUPCE: Nevidljivi porez na podatke
Da li internet prodavnica može da zna koliko ste spremni da platite za određeni proizvod i da vam na osnovu toga formira cenu?

28. ULOGA AGENTSKE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U REVIZIJI: Konkurent ili saradnik?
Revizorska struka nalazi se pred važnim izborom. Profesionalci u ovom poslu mogu posmatrati AI agente kao pretnju sopstvenom radnom mestu, ili kao priliku da se oslobode mnogih rutinskih poslova i usmere na ono što čini srž njihove profesije: razumevanje rizika, profesionalni skepticizam i nezavisno zaključivanje. Mašina neće zameniti čoveka, ali u uspešnom spoju efikasnosti tehnologije i profesionalne odgovornosti nalazi se budućnost revizije.

Temat – Prepreke u trgovini Srbije sa EU

31. NOVA OPTEREĆENJA POSLE VIŠE OD DVE DECENIJE LIBERALIZACIJE TRGOVINE IZMEĐU SRBIJE I EU: Kako jeftinije postaje sve skuplje
Liberalizacija trgovine sa EU donela je Srbiji višestruke koristi, ali nisu svi sektori niti preduzeća bili podjednako uspešni u nadmetanju sa često daleko nadmoćnijom konkurencijom. Sa novim trgovinskim pravilima za pristup tržištu EU, poslovanje za srpske izvoznike umesto da pojeftinjuje, postaje sve skuplje. Na pitanje šta da se radi nema jednostavnog odgovora.

34. KOLIKO DUGO DOMAĆI PRIVREDNICI MOGU DA DRŽE KORAK SA NOVIM PRAVILIMA EU: Odiseja srpskog izvoza
Pre nego što se kapije domaće fabrike uopšte podignu i krene šleper sa robom, srpski privrednik iza sebe već ima zamršenu administrativnu odiseju oko usaglašavanja sa pravilima EU koja se učestalo menjaju, a za neka mala i srednja preduzeća predstavljaju ozbiljan test opstanka. Pojedini stručnjaci problem konkurentnosti domaćeg izvoza ne pripisuju samo zahtevima na tržištu EU, već i domaćem ambijentu, uz ocenu „da nam je izvoz skuplji onoliko koliko je skupa naša država“.

36. GOMILANJE STANDARDA: Ni nebo nije granica
Evropske organizacije za standardizaciju CEN i CENELEC, čija je Srbija članica, samo prošle godine objavile su oko 1.500 standarda. Posebno rigorozni zahtevi prate izvoz hrane. To je razumljivo, kažu domaći proizvođači, ali problemi nastaju zbog ogromnog broja propisa koji se često menjaju, te drugačijih pravila na različitim tržištima. Kada srpski izvoznik konačno ispuni sve te dugotrajne i skupe procedure obavezne zakonom i dobije sertifikat, sledi novi krug privatnih, još strožih standarda koje nameću velike kompanije.

38. EU POREZ NA UGLJENIK: Čist vazduh, tuđi trošak
Uprkos tome što CBAM regulativa direktno obavezuje uvoznike na tržištu EU, taj trošak se kroz lanac snabdevanja prenosi na srpske proizvođače. Pojedini kupci u EU već pokušavaju da izdatke za kompletnu proceduru prebace na dobavljače, a ukupni troškovi za srpske firme mogu iznositi od nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona evra, u zavisnosti od veličine preduzeća i složenosti proizvodnje.

40. MUKE SA EES-OM: Klin u točkove
Pored transportnih preduzeća, sada od gubitka poslova strahuju i domaći izvoznici zbog problema koje je donelo uvođenje EES-a, jer osim što povećava troškove prevoza, ovaj sistem uzrokuje i kašnjenje isporuka kupcima na tržištu EU. U traganju za dugoročnim rešenjima, u opticaju su i predlozi da se deo drumskog tereta preusmeri na železnički saobraćaj, ali to zahteva dodatna ulaganja.

Intervju

42. PAVLE ĐORĐEVIĆ, VLASNIK ORGANELE I KOORDINATOR BIODISTRIKTA KOLUBARA: Čovek koji je napustio nauku da bi živeo na selu
„Odlazak na selo i rad za sebe dali su mi slobodu. Tačno je da je moj sadašnji posao nesigurniji i da svaka godina nosi rizik od propasti roda, ali taj rizik prihvatam“, ističe u razgovoru za B&F Pavle Đorđević, čovek koji je rad u naučno-istraživačkim institutima zamenio za život na selu, umesto novog auta kupio imanje, pokrenuo organsku proizvodnju i kroz projekat Biodistrikt Kolubara radi na stvaranju uslova za podmlađivanje sela.

Skener

46. RAZVOJ JUGOISTOKA SRBIJE NEZAMISLIV BEZ NIŠKOG UNIVERZITETA: Obrazuje, zapošljava i zarađuje
Univerzitet u Nišu jedna je od institucija koje imaju presudan značaj za razvoj ovog grada i celog regiona. Univerzitet zapošljava veliki broj stručnjaka koji kroz svoj rad obrazuju nove stručnjake. Na taj način, ova akademska ustanova obezbeđuje neophodne kadrove za razvoj postojećih preduzeća i pruža podršku u privlačenju novih investitora. Istovremeno, mladi koji dolaze u Niš da bi studirali i sami doprinose lokalnoj ekonomiji, kroz zakup stanova i svakodnevnu potrošnju.

48. FOTO-KABINE I FOTO-OGLEDALA U ERI MOBILNIH TELEFONA: Povratak opipljivih sećanja
Zašto bi organizator venčanja, rođendana ili poslovnog događaja plaćao foto-kabinu u vreme kada skoro svako ima mobilni telefon sa kamerom odličnog kvaliteta? Zato što foto-kabina ne nudi samo fotografiju, već opipljivu uspomenu na druženje i zabavu. Pojedini preduzetnici u Srbiji pokazali su da za fotografiju koju možemo da držimo u rukama i dalje postoji tržište.

Nove tehnologije

52. KAKO SU SATELITSKE TEHNOLOGIJE PRETVORILE VAZDUH U SKUPU IMOVINU: Trgovina nebom
Ogroman napredak u oblasti satelitske poljoprivredne analitike i daljinske detekcije, podario je krupnim investitorima novu, uzbudljivu igračku. Oni mahnito kupuju njive, najviše u siromašnim zemljama, ali ne da bi na njima uzgajali poljoprivredne kulture, već da bi uložili u prostor iznad zemljišta i pretvorili ugljen-dioksid u skupu imovinu. Tako je satelitska poljoprivredna analitika postala direktni kontrolor cene kapitala na svetskom tržištu, a zarada u trgovini nebom je postala toliko visoka, da je počela da ugrožava prehrambenu sigurnost.

Nauka

54. LJUDSKA ILUZIJA O SAVRŠENOJ KONTROLI: Dok nas haos ne rastavi
Uprkos tome što smo svaki delić stvarnosti spakovali u algoritme i „neljudski“ precizne grafikone, iznenadne prirodne i društvene katastrofe bude strah kod ljudi da je svet potpuno nepredvidiv. Ali, velika je razlika između potrebe da predviđanjem i planiranjem umanjimo egzistencijalnu nesigurnost i verovanja da kao vrsta možemo da postanemo apsolutni gospodari života i smrti, jer je arogancija najopasnija prečica u katastrofu.

Koktel

56. GASTARBAJTERSKI BAROK U KUKURUZU: Prazne kuće sagrađene iz inata
Ogromne, neukusne a prazne kuće koje su gradili gastarbajteri već godinama služe za podsmeh i zgražavanje u domaćoj javnosti, čak su dobile i naziv „gastarbajterski barok“. Ali, iza ove parade kiča je priča o ljudima koji su pobegli od nemaštine u sopstvenoj zemlji, da bi u bogatim državama, za one koji su tamo rođeni, opet bili niko i ništa. To su ljudi koji su najbolje godine svog života proveli radeći teške i bedno plaćene poslove u tuđini, sanjajući o danu kada će u svom selu konačno pokazati da su postali neko i nešto.

58. ATRAKCIJA U PUSTINJI ZABRANJENA ZA POSETIOCE: Sablasni bioskop na kraju sveta
Opčinjen Sinajskom pustinjom u Egiptu, jedan Francuz o kome se ne zna ništa pouzdano rešio je da sagradi velelepni otvoreni bioskop na pesku, usred ničega, obasjan jedino zvezdama i skriven od ostatka sveta. Ali ovaj neverovatni inženjerski podvig doživeo je tragičnu sudbinu. Nakon propale premijere jedne oktobarske večeri pre skoro 30 godina, u ovoj dvorani „sagrađenoj od svetlosti i snova“ nikada nije prikazan nijedan film, a njenim sablasnim ostacima egipatske vlasti su zabranile pristup.

Komunikacije

60. KADA BEZBEDNOST U AVIONU POSTANE ZABAVA: Reklamni rat na 10.000 metara visine
Vodeći avioprevoznici uložili su tokom poslednje decenije između 150 i 200 miliona dolara u kratke filmove o sigurnosnim pravilima za slučajeve „ne daj bože“, koji su se pretvorili u holivudski spektakl. Umesto da povećaju bezbednost, ovi zabavni filmovi sa svetskim zvezdama predstavljaju novo oružje u reklamnom ratu.

Reprint

62. RUSKI EMIGRANTI U IZRAELU: Pobegli iz sopstvenog rata u tuđe
Državljani Rusije koji su nakon izbijanja sukoba u Ukrajini potražili utočište u Izraelu, prošli su prilično dobro, ali u proseku. To znači da ruska „ekonomija u egzilu“ ima sve statusne lestvice širom Izraela, od elite do proleterijata. Ipak, nešto ih povezuje – pobegli su od jednog rata, a onda su ih na Bliskom istoku „zaskočili“ drugi.

Vremeplov

64. KAKO JE MLADA JUNETINA IZ JUGOSLAVIJE POSTALA GEOPOLITIČKO PITANJE: Mesna diplomatija
Izvoz mlade junetine u Zapadnu Evropu bio je za SFRJ toliko isplativ, da je jugoslovensko rukovodstvo pokrenulo kompletnu diplomatsku mašineriju kako bi se izborilo sa protecionističkim merama Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Tito je čak koristio bilateralne susrete sa državnicima iz Zapadne Evrope da bi status jugoslovenskih poljoprivrednih proizvoda na tržištu EEZ, posebno „bejbi bifa“, nametnuo kao pitanje od geopolitičkog značaja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Kako nas internet prodavnice teraju da kupujemo i kada to ne želimo

by bifadmin

Poruke poput „Požurite, ostala su još samo dva komada“ ili „Pedеsetoro ljudi trenutno gleda ovaj artikal“ dobro su poznate svima koji kupuju onlajn. Poput nametljivog prodavca u fizički postojećoj prodavnici, one stvaraju osećaj hitnosti i podstiču kupce da što pre donesu odluku o kupovini.

Ovakve taktike poznate su kao „mračni obrasci“ (dark patterns). To su trikovi ugrađeni u sajtove i aplikacije koji korisnike navode da urade nešto što možda inače ne bi želeli.

Godinama su ovakve poruke bile sastavni deo kupovine na internetu, iako su mnogima išle na živce. To bi, međutim, moglo da se promeni, bar u Velikoj Britaniji. Tamošnja Uprava za konkurenciju i tržišta (CMA), regulator nadležan za zaštitu potrošača i konkurenciju, već nekoliko godina istražuje kako trgovci koriste ovakve taktike.

U pojedinim slučajevima postignuti su konkretni rezultati. Kompanije koje su koristile obmanjujuće tajmere za odbrojavanje i poruke kojima su stvarale utisak da će ponuda uskoro isteći pristale su da prestanu sa takvom praksom.

Od aprila 2025. regulator ima i šira ovlašćenja za sprovođenje propisa, uključujući mogućnost da kompanijama izrekne kazne u visini do 10% njihovog globalnog godišnjeg prometa. Početkom 2027. trebalo bi da stupe na snagu i nova pravila za pretplatničke ugovore, kojima bi se ograničile prakse poput vršenja pritiska na korisnike prilikom obnavljanja pretplate i otežavanja njenog otkazivanja.

Sve su to značajni pomaci. Ipak, postoji i druga strana problema koju propisi još ne obuhvataju u dovoljnoj meri – psihološke posledice stalnog izlaganja ovakvim porukama, čak i kada su one tehnički tačne.

Stalni pritisak na odluku o kupovini

Istraživanja pokazuju da signali oskudice, poput tajmera za odbrojavanje, ne utiču samo na odluke o kupovini već stvaraju i osećaj vremenske stiske i povećavaju mentalno opterećenje potrošača.

Intenzivno korišćenje digitalnih platformi može da doprinese i emocionalnoj iscrpljenosti, poznatoj kao „digitalno sagorevanje“. Algoritmi neprestano prilagođavaju sadržaj korisnicima i podstiču ih na dalje aktivnosti i potrošnju.

Problem postaje složeniji sa razvojem veštačke inteligencije, koja omogućava sve sofisticiraniju personalizaciju ponuda i načina na koje se potrošači podstiču na kupovinu. Sistemi sve bolje prepoznaju ponašanje korisnika i prilagođavaju mu poruke, pa pritisak može postati sve više usmeren na pojedinca.

Istraživači upozoravaju da psihološki efekti ovakvih taktika predstavljaju poseban problem, nezavisno od toga da li je tvrdnja trgovca istinita ili obmanjujuća. Regulator može da spreči lažne tvrdnje o ograničenim zalihama, ali mnogo je teže utvrditi kako stalne poruke koje stvaraju osećaj hitnosti dugoročno utiču na stres i sposobnost donošenja odluka.

Nova ovlašćenja britanskog regulatora zato jesu važan korak u zaštiti potrošača, ali ne rešavaju sve probleme koje stvaraju „mračni obrasci“. Ostaje pitanje kako zaštititi ljude od digitalnog okruženja koje ih neprestano požuruje i podstiče na potrošnju.

Izvor: The Conversation

Foto: Debora Bacheschi, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Rasprodaja tehnoloških akcija produbljena zbog straha od skupljeg zaduživanja

by bifadmin

Rasprodaja tehnoloških akcija nastavila se u četvrtak, 15. oktobra, posebno među kompanijama povezanim sa veštačkom inteligencijom. Investitore sve više brinu visoki troškovi finansiranja i rizici povezani sa zaduživanjem za izgradnju AI infrastrukture.

MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija, koji ne obuhvata Japan, pao je danas za 3,4%, što je četvrti uzastopni dan pada. Terminski ugovori na indeks S&P 500, poznati kao e-mini, oslabili su za 0,4%.

Na Volstritu su akcije u sredu, 14. oktobra, zabeležile treći uzastopni dan pada, nakon što su podaci pokazali da je inflacija u SAD u septembru porasla više nego što se očekivalo. Indeks S&P 500 izgubio je 1,1%, a Nasdaq Composite 1,9%, dok je indeks proizvođača poluprovodnika nastavio da pada šesti dan zaredom.

Viša inflacija pojačala je očekivanja da bi američke Federalne rezerve mogle da podignu kamatne stope, što je dodatno opteretilo akcije kompanija Oracle, CoreWeave i drugih firmi povezanih sa veštačkom inteligencijom. Investitore zabrinjavaju i ogromni troškovi izgradnje AI infrastrukture, kao i pitanje da li će očekivani prihodi opravdati ta ulaganja.

Pad je pogodio i azijske kompanije koje proizvode hardver za tehnološku industriju. Akcije tajvanskog proizvođača čipova Taiwan Semiconductor Manufacturing Company pale su u četvrtak za 2%, Samsung Electronics za oko 9%, dok su proizvođači memorijskih čipova SK Hynix i Kioxia Holdings izgubili više od 11% vrednosti. SoftBank Group, veliki investitor u veštačku inteligenciju, oslabio je za oko 9%.

Raste zabrinutost zbog kreditnog rizika

Rastao je i trošak zaštite od neizmirenja obaveza kompanija Oracle, SoftBank i CoreWeave, koja upravlja data centrima i obezbeđuje računarsku infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Na to ukazuje širenje raspona cena njihovih kreditnih svopova za slučaj neizmirenja obaveza (CDS).

U takvim okolnostima investitori su u četvrtak, 15. oktobra, iščekivali i podatke o britanskom BDP-u, strahujući da bi slabiji rezultati privrede mogli dodatno da pojačaju neizvesnost na tržištima. Međutim, zvanični podaci pokazali su da je britanska ekonomija u avgustu porasla za 0,1%, umesto da zabeleži očekivani pad od 0,1%.

Iako je rezultat bio bolji od prognoza, na tržištima i dalje postoji zabrinutost zbog budućih kretanja kamatnih stopa. Tržišta očekuju da bi Banka Engleske u novembru mogla da poveća referentnu kamatnu stopu sa 3,75% na 4%. Takav potez dodatno bi poskupeo zaduživanje i mogao da utiče na procene vrednosti kompanija.

Foto: olly18, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sto naj preduzeća: EPS prvi na listi u pet od sedam kategorija – od poslovnih prihoda do ukupnog gubitka

by bifadmin

Privreda Srbije je u 2025. ostvarila umeren rast i poslovala profitabilno, a važan doprinos tim rezultatima dalo je 100 privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima i 100 privrednih društava sa najvećim neto dobitkom, piše u Izveštaju o sto naj… privrednih društava u 2025. godini koji je objavila Agencija za privredne registre (APR).

Izveštaj, pored analize poslovanja, sadrži liste 100 vodećih privrednih društava rangiranih prema poslovnim prihodima, neto dobitku, poslovnoj imovini i kapitalu, kao i neto gubitku i ukupnom gubitku.

Sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima u 2025. godini imalo je značajan udeo u ukupnoj privrednoj aktivnosti, ostvarivši 28,7 odsto poslovnih prihoda celokupne privrede i u proseku 27,9 odsto osnovnih finansijskih performansi, pri čemu su zapošljavala 16,4 odsto ukupnog broja radnika.

Na listi APR, kako piše, preovlađuju veliki sistemi (98), a dva društva su srednje veličine.

Najviše društava poslovalo je u sektoru G-Trgovina na veliko i malo (35), koji je ujedno generisao najveći iznos poslovnih prihoda.

Od ukupno 100 društava, 91 je bilo rangirano i prethodne godine, dok je 76 uvećalo poslovne prihode u posmatranom periodu.

Sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom realizovalo je 43,1 odsto neto dobitka cele privrede, uz prosečno učešće u osnovnim finansijskim performansama od 22,9 odsto i angažovanje 9,6 odsto ukupno zaposlenih u svim privrednim društvima.

Grupu najprofitabilnijih predvode velika društva (88), uz četiri srednja, jedno malo i sedam mikro društava.

Najbrojnija su društva iz sektora S-Prerađivačka industrija ‒ njih 34, a prema iznosu iskazanog neto dobitka istakao se sektor V-Rudarstvo sa pet društava.

Prisustvo na listi je zadržalo 71 društvo izdvojeno prema ovom kriterijumu i u 2024. godini.

Analizom podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu, posmatrano sa aspekta uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka, obuhvaćeno je 112.436 privrednih društava.

Na APR listama Sto naj… privrednih društava izdvojena su ukupno 343 društva sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede.

Prema poslovnim prihodima u prvih pet su Elektroprivreda Srbije, NIS Novi Sad, Srbija Ziđin Koper, Srbija Ziđin Majning i Telekom Srbija.

EPS je ujedno i prvi na listi po poslovnoj imovini, kapitalu, broju zaposlenih ali i ukupnom gubitku.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kina pobeđuje u trgovinskom ratu: Ukupan rast 19%, izvoz na +16%

by bifadmin

Uprkos višim carinskim tarifama u SAD ali i EU, uz sudske presude protiv odluka Vašingtona i „primirjima“ koja se stalno produžavaju, spoljna trgovina Kine beleži najbrži devetomesečni rast u gotovo pet godina. 

Spoljnotrgovinska razmena Kine u robi porasla je za 18,8% međugodišnje, na 39,94 biliona juana (5,3 biliona evra), u prvih devet meseci 2026. godine. To je najbrži rast za taj period u gotovo pet godina, pokazuju danas objavljeni podaci Generalne uprave carina Kine.

Vrednost kineskog uvoza i izvoza samo za septembar prvi put je premašila pet biliona juana (5,16), odnosno oko 690 milijardi evra, što je za 27,5% više nego u istom mesecu prošle godine, prenosi Global tajms.

Kineski izvoz je od januara do septembra porastao za 16,4%, na 23,2 biliona juana (3,1 bilion evra), dok je uvoz povećan za 22,3%, na 16,74 biliona juana (2,2 biliona evra).

U septembru je izvoz skočio za 29,6%, na 3,03 biliona juana (405 milijardi evra), a uvoz za 24,6%, na 2,13 biliona juana (285 milijardi evra).

Kineski izvoz integrisanih kola gotovo se udvostručio, uz rast od 99,1%, dok su isporuke električnih vozila povećane za 72,3%, litijumskih baterija za 36,4%, a vetroturbina i pripadajućih komponenti za 22,4%.

Zamenik direktora kineske carinske uprave Vang Đun izjavio je da je spoljna trgovina zemlje zadržala snažan zamah uprkos spoljnim šokovima i neizvesnosti u svetskoj privredi, dodajući da postoje uslovi za nastavak rasta u četvrtom kvartalu 2026.

Trgovinski rat sa SAD traje od 2018.

Trgovinski sukob SAD i Kine počeo je 2018, kada je prva administracija Donalda Trampa uvela carine na kinesku robu. Najžešća eskalacija usledila je 2025, nakon povratka Trampa na vlast. Kina je u prvoj polovini 2025. uzvraćala u tri talasa, a 10. aprila je njena odmazda od 84% pogodila sav uvoz iz SAD. Kratkotrajni vrhunac američkih IEEPA carina bio je 145%, nakon čega su one pale na nulu.

Primirje je usledilo posle susreta Trampa i Sija 30. oktobra 2025. Kina je zadržala uzvratne carine na svu američku robu na 10%, i to važi do 10. novembra 2026.

Ove godine su se pravila promenila još jednom. Vrhovni sud SAD je 20. februara 2026. poništio carine uvedene 2025. na osnovu IEEPA. Administracija je potom uvela carine po članu 122, a od 24. jula 2026. zamenila ih je carinama po članu 301. Kina i većina drugih istraživanih ekonomija pogođeni su carinom od 12,5%.

Zaoštravanje je ipak ublaženo diplomatijom. Na septembarskom samitu u Vašingtonu Si i Tramp su produžili primirje i dogovorili smanjenje carina na robu vrednu 30 milijardi dolara sa svake strane. Prosečni nivoi carina ostaju visoki. Prema računici Instituta Peterson (PIIE), prosečna američka carina na kineski izvoz krajem avgusta iznosila je 35,2% i pokrivala 89% robe, a kineska na američki izvoz 31,9% i pokrivala je svu robu.

Ako neće Amerikanci…

Iz opštih brojki mogla bi se proglasiti pobeda nad Amerikancima ali zapravo se radi o preusmeravanju kineskog izvoza. Direktna trgovina sa SAD jeste oslabila.

Prema Kongresnoj istraživačkoj službi, udeo Kine u ukupnom američkom uvozu pao je u 2025. na 9%, sa 13,4% godinu ranije. U prvoj polovini 2026. američki uvoz iz Kine pao je za 23% u odnosu na isti period 2025.

Kina, dakle, nije dobila rat na američkom tržištu ali ga je dobila globalno. U prva tri kvartala izvoz je porastao prema svim većim partnerima koje carinska uprava prati.

Ali, ne treba smetnuti s uma da i sa manjom trgovinom raste suficit Kine u trgovini sa SAD. U septembru je dostigao 34 milijarde dolara, najviše u 20 meseci, dok je ukupni mesečni suficit iznosio 133,5 milijarde.

Za taj skok postoji nekoliko objašnjenja: potražnja za AI opremom, potražnja za kineskim delovima za data-centre koji napajaju veštačku inteligenciju pomogla je izvozu, uz rast cena opreme.

Sa EU manje frontalno, više kao klip u točkovima

Carinski spor EU i Kine vodi se manje kao otvoreni rat, a više kao niz ciljanih mera Brisela protiv kineske prekomerne proizvodnje.

Počeo je u oktobru 2024, kada je EU uvela dodatne dažbine na kineske električne automobile, od 7,8% do 35,3% povrh osnovnih 10%, a Peking je pretio uzvraćanjem, pri čemu su pominjani konjak i svinjetina.

Mera EU je imala (veliku) rupu: pogođena su samo potpuno električna vozila, pa je izvoz hibrida rastao bez istih dodatnih dažbina, sa 3.800 jedinica u oktobru 2024. na 50.000 u julu 2026. Posle smernica iz januara koje dozvoljavaju ponude minimalnih cena umesto carina, pregovori u Pekingu 8. i 9. oktobra dali su dogovor po kojem bi kineski izvoz hibrida u EU mogao da padne za više od polovine u četiri godine, uz brže izdavanje licenci za retke zemlje i carinske uštede od najmanje 225 miliona evra za evropske izvoznike. Tehnički detalji nisu objavljeni, a rezultat treba da ocene evropski lideri 15. i 16. oktobra, dok Peking zadržava pravo da se obrati STO.

Paralelno teče „odbrana evropske metalurgije“. Kod čelika je EU u aprilu dogovorila udvostručenje carine na uvoz van kvote na 50% i smanjenje bescarinskih kvota za 47%, na 18,3 miliona tona godišnje, uz obrazloženje da Kina masovno subvencioniše domaće čeličane i proizvodi više od polovine svetskog čelika.

Novi režim pokriva 26 kategorija proizvoda i na snazi je od 1. jula 2026, a uvedena je i obaveza utvrđivanja zemlje topljenja i livenja čelika.

Za aluminijum nema tako širokog režima, već se koriste pojedinačne antidamping dažbine: u januaru su uvedene dažbine od 88,7% do 110,6% na kineski topljeni aluminijum-oksid (fused alumina), uz ograničenu bescarinsku kvotu, a preispituju se mere na kineske aluminijumske profile i foliju, koje ističu 2026. Industrija upozorava da Kina proizvodi oko 60% svetskog primarnog aluminijuma, a zatvaranje američkog tržišta visokim carinama preusmerava višak metala ka Evropi.

Zato je Komisija pripremila i širi „instrument protiv prekomernih kapaciteta”, na šta je Peking odgovorio pretnjom odlučnim kontramerama, dok Komisija ističe da Kina daje 30% svetske proizvodnje, a samo 13% potrošnje.

Srbija kao kolateral

Ovaj globalni rat ima i te kako uticaja na Srbiju i region. Srbija je od jula 2024. u režimu sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, što je čini direktno osetljivom na kineske cene i izvozne talase. Kineski izvoz preusmeren sa američkog tržišta završava i u Evropi, a to evropskim, pa i balkanskim proizvođačima znači jaču konkurenciju, naročito u auto-industriji i opremi.

Podaci srpskog Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju koliko je Srbija već upletena u kineske trgovinske tokove. U prvih šest meseci 2026. Kina je bila najveći pojedinačni izvoznik robe u Srbiju, sa uvozom od 3,4 milijardi evra, ispred Nemačke (2,52 milijarde) i Italije (1,49 milijardi).

Na izvoznoj strani slika je drugačija. Kina je (tek) treće tržište za srpsku robu, sa 1 milijardom evra, iza Nemačke (2,18 milijardi) i Italije (1,55 milijardi). To znači da je Srbija sa Kinom u pola godine ostvarila deficit od oko 2,4 milijardi evra.

Izvoz pokriva tek oko 30% uvoza a Kina čini oko 15,5% ukupnog srpskog uvoza i oko 5,6% izvoza, a na nju otpada skoro dve trećine (oko 63%) ukupnog robnog deficita zemlje, koji je u istom periodu iznosio 3,71 milijardu evra.

Izvor: BizSrbija

Foto: joophoek, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto kontrola cena više šteti nego što pomaže: Lekcije MMF-a i primer Srbije

by bifadmin
Kada cene hrane i energenata naglo porastu, prva reakcija država često je uvođenje kontrole cena ili podela subvencija građanima.

Detaljna analiza Međunarodnog monetarnog fonda, objavljena u okviru najnovijeg izveštaja World Economic Outlook, pokazuje da takve mere troše ogroman novac iz budžeta, većinu pomoći prelivaju u džepove imućnijih, a najsiromašnije građane dovode u lošiju situaciju na duži rok.

Privid pomoći koji najviše koristi bogatijima

Osnovni problem sa merama kontrole cena i opštim subvencijama za struju, gas ili gorivo jeste u tome što država time pomaže svima podjednako, bez obzira na visinu prihoda, upozorava MMF.
Budući da bogatiji ljudi žive u većim stanovima, voze veće automobile i troše znatno više energenata, oni automatski „pokupe“ i najveći deo državne pomoći.

Računica MMF pokazuje da od svakog evra koji je država uložila u obaranje cena energenata, najsiromašniji građani dobiju manje od 20 centi stvarne koristi. Kod motornih goriva razlika je još drastičnija, jer najbogatiji sloj društva „prisvoji“ čak 40 centi od svakog uloženog evra.

Previsok račun koji se vraća kroz dugove i poreze

Pokušaj da se cene veštački zadrže na nižem nivou izuzetno je skup, kaže MMF čiji podaci pokazuju da je za postizanje istog nivoa zaštite ugroženih porodica kroz kontrolu cena potrebno potrošiti između tri i 22 puta više budžetskih sredstava nego kada bi se novac uplatio direktno najugroženijima.

Države taj trošak pokrivaju zaduživanjem, a kada kriza prođe, dugovi moraju da se vrate kroz veće poreze ili smanjenje javnih usluga.

Zbog toga siromašna domaćinstva na kraju pretrpe veći gubitak nego što bi imala da država uopšte nije uvodila kontrolu cena, upozorava MMF.

Cena goriva u Srbiji kao primer

Kada je reč o visini računa koji država plaća za tu vrstu mera, dobar primer je Srbija.

Naime, prilikom usvajanja rebalansa republičkog budžeta procenjeno je da će državna kasa izgubiti barem 240 miliona evra zbog smanjenja udela akcize u ceni goriva.

Kako je u međuvremenu izmenjen zakon o akcizama, tako da njihov udeo može da bude umanjen i za više od 20 odsto, naša računica na osnovu MMF-ovih modela je pokazala da bi konačan trošak mogao i da se poveća.

Ukoliko bi se država odlučila za smanjenje akciza od 30 odsto, mesečni trošak za državu popeo bi se na oko 68 miliona evra, dok bi smanjenje akciza od 40 odsto, koje je u javnosti pominjao bivši predsednik, mesečni gubitak prihoda podiglo na oko 90 miliona evra.

Uništavanje štednje i novi talas poskupljenja

Kada država veštački obara cene, građani i preduzeća gube motiv da štede energente ili hranu, upozoravaju analitičari MMF.

To stvara dodatni problem na svetskom nivou, jer kada više država istovremeno primeni mere kontrole i subvencionisanja, ukupna tražnja ostaje veštački visoka, što na svetskim berzama izaziva novi talas poskupljenja nafte i hrane, pa mere koje su uvedene da ublaže udar na standard zapravo produžavaju trajanje krize i otežavaju život zemljama koje nemaju dovoljno novca za takve intervencije .

Rešenje je u ciljanoj novčanoj pomoći

Kao jedini ispravan odgovor na skok troškova života, MMF preporučuje izbegavanje kontrole cena kako bi se očuvala svest o štednji i stvarnoj vrednosti resursa.

Umesto opštih subvencija i administrativnog propisivanja cena, kažu, država treba da obezbedi privremenu novčanu pomoć usmerenu isključivo ka građanima sa najnižim primanjima preko postojećih sistema socijalne zaštite.

Na taj način se pomoć dostavlja onima kojima je zaista neophodna, sprečavaju se gubici u budžetu i čuva stabilnost javnih finansija za buduće krize, zaključili su stručnjaci MMF.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nastavak podrške besplatnim mamografskim pregledima

by bifadmin

Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je na svečanosti u Beogradu uručena donacija kao nastavak podrške programu besplatnih mamografskih pregleda, koje Institut za javno zdravlje Srbije organizuje i sprovodi u dva mobilna mamografa, uz podršku Ministarstva zdravlja.

Donaciju je uručila kompanija Wiener Städtische osiguranje, u ime donatora Wiener Städtische Versicherungsverein iz Beča. Podrška će biti usmerena na organizaciju rada mobilnih mamografa tokom oktobra i novembra na teritoriji četiri opštine, i to: Aleksandrovac, Trstenik, Vrnjačka Banja i Užice. Pregledi u mobilnim mamografima biće realizovani u periodu od 14. do 27. oktobra 2026. godine u Trsteniku i Aleksandrovcu, od 2. novembra do 15. novembra u Vrnjačkoj Banji i od 4. novembra do 24. novembra u Užicu. Tokom trajanja podrške biće pregledano više od 2000 žena starosne dobi od 45 do 69 godina.

„Zajedno sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ podižemo svest o izuzetnoj važnosti redovnih preventivnih pregleda. Kroz program mobilnog mamografskog skrininga omogućavamo i besplatne preventivne preglede za žene. Na taj način podržavamo rano otkrivanje raka dojke – kada je lečenje najefikasnije. Kao glavni akcionar Vienna Insurance Group, vodeće osiguravajuće grupe u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, znamo da je prevencija najbolja vrsta osiguranja. Upravo zato podržavamo preventivnu zdravstvenu zaštitu žena u Srbiji“, izjavio je Robert Lasshofer, generalni direktor Wiener Städtische Versicherungsverein.

Ova podrška usmerena je na unapređenje dostupnosti preventivnih pregleda žena u navedenim opštinama, kao i na potpunije informisanje stanovništva u navedenim opštinama o značaju mamografije. Mobilne mamografske jedinice, opremljene digitalnim mamografima i angažovanim medicinskim timovima u dve smene, omogućavaju da pregledi budu dostupni i ženama iz manjih sredina, bez potrebe da putuju u veće zdravstvene centre.

Mamografski pregled omogućava otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, najčešće pre pojave simptoma, kada su mogućnosti za uspešno lečenje najveće. Radom mobilnih mamografa na terenu povećava se mogućnost da se preventivne usluge približe stanovništvu, da se stanovništvo bolje upozna sa značajem ove vrste pregleda koji je zlatni standard za dijagnostiku raka dojke u ranoj fazi bolesti. Radom mobilnih mamografa doprinosi se većem obuhvatu žena ciljne populacije ovim pregledima, preventivne usluge se približavaju stanovništvu, kao i uloga

društveno odgovornih kompanija koje pružaju podršku u njihovoj realizaciji. Tokom decembra prošle i januara ove godine u opštinama Bajina Bašta, Ivanjica, Svilajnac i Ljig pregledano je više od 2100 žena, a nakon očitavanja mamografskih snimaka 188 žena je upućeno na odgovarajuću dopunsku dijagnostiku.

„Rad mobilnih mamografa na terenu predstavlja jedan od najvažnijih koraka u praksi javnog zdravlja, jer utiče na povećanje broja pregleda žena i rano otkrivanje promena u tkivu dojki, od najvećeg značaja za pravovremenu dijagnostiku i lečenje. U Srbiji, unapređenje organizovanog mamografskog skrininga doprinosi otkrivanju karcinoma dojki u ranijim stadijumima.Odustvo simptoma ne znači da promena ne postoji  ̶  zbog toga ističemo značaj skrining mamografije, koja se kod žena starosne dobi od 45 do 69 godina sprovodi na svake dve godine radom mobilnih mamografa. Uz podršku naših partnera tokom oktobra i novembra mobilni mamografi biće dostupni u opštinama Aleksandrovac, Trstenik, Vrnjačka Banja i Užice. Pozivi za preglede biće upućivani iz domova zdravlja, a žene će svoj termin moći i samostalno da zakažu putem telefona. Briga o zdravlju je najsnažniji argument za nastavak ulaganja u preventivne i skrining programe”, istakla je prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Prof. dr Jovanović izrazila je zahvalnost kompaniji Wiener Städtische Versicherungsverein koja je prepoznala važnost ove vrste dijagnostike i ponudila saradnju u cilju podrške ranom otkrivanju raka dojke i radu mobilnih mamografa.

U poslednjih deset godina rak dojke predstavlja najčešći maligni tumor po obolevanju kod žena u Republici Srbiji. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji je 2024. godine registrovano 4544 novoobolelih i 1700  preminulih žena od raka dojke. Skoro svaka četvrta obolela žena od malignog tumora u Srbiji imala je karcinom dojke.

„Podaci o obolevanju od raka dojke ukazuju na značaj kontinuirane podrške preventivnim pregledima i ranom otkrivanju bolesti. Zato nastavljamo da podržavamo ovu važnu inicijativu, verujući da je dostupnost pregleda jedan od ključnih preduslova za pravovremenu dijagnostiku. Posebno je važno da žene imaju mogućnost da obave pregled u svojoj lokalnoj sredini, bez potrebe da putuju u udaljene zdravstvene centre. Kroz saradnju sa zdravstvenim institucijama želimo da podržimo aktivnosti usmerene na očuvanje zdravlja i unapređenje kvaliteta života u zajednici”, naglasila je Svetlana Smiljanić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Golgota poslodavca kad treba da uruči otkaz radniku koji je napustio firmu bez obaveštenja

by bifadmin

Poslodavci u Srbiji mogu se suočiti u praksi sa bizarnim ali skupim problemom. Kada radnik prestane da dolazi na posao bez ikakvog obaveštenja i „nestane“, pravni mehanizmi za njegovu odjavu pretvaraju se u dugotrajnu birokratsku golgotu, koja može da traje mesecima. Za to vreme, firme su prinuđene da plaćaju poreze i doprinose za nekoga ko već radi na drugom mestu. Stručnjaci su saglasni da se mora naći rešenje za ovu pravnu rupu, ali upozoravaju da bi odluka o uvođenju vanrednog otkaza bila opasna u državi koja boluje od slabih institucija.

Radno zakonodavstvo u Srbiji često je potpuno opravdano meta kritika na račun prevelikih prava poslodavaca. Ipak, postoji bar jedna situacija u kojoj su svi saglasni da su oni – oštećena strana.

Naime, čak i kada poslodavac ima nesporno saznanje da se dojučerašnji zaposleni više nikada neće pojaviti na radnom mestu jer je, recimo, viđen kako preko puta ulice već vredno radi kod konkurencije, propisi mu vezuju ruke. Ne može ga jednostavno odjaviti i reći „doviđenja“. Zakon o radu diktira proceduru u kojoj poslodavac mora da prođe kroz dugačak lavirint koverata, preporučenih pošiljki i oglasnih tabli.

Neuručeno rešenje, oglasna tabla i čekanje: prvi čin

Kako za B&F objašnjava advokatica Dušica Jež Bojović, prvi korak u ovoj agoniji počinje tek kada radnik ne dođe na posao najmanje tri dana zaredom i ne dostavi nikakvo pisano obaveštenje niti potvrdu o bolovanju. Tada poslodavac mora da mu uputi pisano Upozorenje pred otkaz ugovora o radu. S obzirom na to da radnika nema u firmi da mu se papir uruči lično, pošiljka putuje poštom na njegovu zvaničnu kućnu adresu. I tu kreće prva faza igre zvane „uhvati me ako možeš“.

U praksi, odbegli radnici retko kada sa oduševljenjem sačekaju poštara da potpišu sopstveni otkaz. Kada se koverta vrati neuručena, poslodavac mora da sačeka da mu iz pošte stigne potvrda, pa tek onda to Upozorenje kači na oglasnu tablu firme. Po zakonu, tek po proteku roka od osam dana od dana kačenja na tablu, smatra se da je upozorenje uručeno.

Ali, drama se tu ne završava. Zakon predviđa da se zaposlenom mora ostaviti rok od najmanje osam dana da se izjasni o navodima iz tog upozorenja. Samo u ovoj prvoj, pripremnoj fazi, nepovratno ode više od 20 dragocenih dana.

Neuručeno rešenje, oglasna tabla i čekanje: drugi čin

Kada poslodavac konačno preživi prvu fazu i pomisli da je najgore prošlo, shvata da je to bio samo prvi čin ove administrativne komedije. Sledi druga faza: pisanje i uručivanje samog Rešenja o otkazu ugovora o radu.

Procedura u drugom činu je potpuno preslikana i podjednako spora. Rešenje se šalje na kućnu adresu, poštar ne pronalazi nikoga, pismo se vraća, pa sledi novo kačenje na oglasnu tablu i čekanje od osam dana da rešenje postane pravosnažno. Tek po isteku tog drugog osmodnevnog roka na oglasnoj tabli, rešenje o otkazu dobija pravnu snagu i stvara osnov da se radnik odjavi sa sistema Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).

Međutim, za srpskog preduzetnika ni ovo nije kraj muke, jer u priču ulazi tehnologija, ili tačnije – njena ograničenja. Elektronski sistem CROSO dozvoljava odjave unazad za najviše tri dana. Kako je celokupna procedura sa oglasnom tablom trajala nedeljama, dan donošenja rešenja o otkazu leži daleko u prošlosti. Da bi rešio ovaj problem, poslodavac mora pismenim putem da se obrati Fondu PIO kako bi oni izvršili ručnu odjavu.

A tada na scenu stupa birokratska fantastika. Pojedini filijale PIO fonda, shodno svojim internim pravilima, u ovoj situaciji šalju dopis istom onom radniku koji mesec dana nije primio ni upozorenje, ni rešenje. Od njega se pismeno traži da se izjasni da li pristaje da bude odjavljen sa sistema CROSO.

Advokatica Dušica Jež Bojović ističe da nemaju sve filijale PIO fonda ovakvu praksu, ali da se u svom radu lično susretala sa ovakvim apsurdnim slučajevima. Rezultat je da odjava čoveka koji se odavno ne pojavljuje na poslu traje mesecima. Za sve to vreme, radnik se vodi kao zaposlen, a poslodavac ima zakonsku obavezu da za njega uredno obračunava i plaća poreze i doprinose na minimalnu zaradu.

Kulminacija se dešava kada odbegli radnik već uveliko radi kod novog gazde.

Sagovornica navodi primer kada je radnik napustio jedno radno mesto i samo dva dana kasnije zasnovao radni odnos u drugoj firmi. Prilikom prijave kod drugog poslodavca, u sistemu se pojavila takozvana „programska odjava“ sa starog posla. Ali, uprkos tome što je u sistemu savršeno jasno da čovek radi na novom mestu i da je tamo prijavljen, zakon i dalje ne dozvoljava prvobitnom poslodavcu da ga automatski odjavi. Umesto toga, i dalje je dužan da sprovede kompletnu, dugačku i komplikovanu proceduru slanja dopisa i kačenja na oglasnu tablu.

Vanredni otkaz kao mač sa dve oštrice

Pitanje koje se logično nameće jeste: kako je moguće da je sistem toliko nakrivo postavljen i zašto se ne uvede otkaz po kraćoj proceduri za ovakve slučajeve?

Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, potvrđuje za B&F da ovaj problem postoji u praksi i da su pojedini poslodavci čak želeli da tuže takve radnike za naknadu štete. Međutim, od tužbi se odustajalo jer bi to bio previše komplikovan sudski postupak sa izuzetno neizvesnim ishodom – kako tačno izmeriti i na sudu dokazati kakvu je štetu radnik prouzrokovao time što se jednostavno nije pojavio na poslu?

Reljanović objašnjava da za ovakvo ponašanje radnika najčešće postoje dva razloga: ili su revoltirani dotadašnjim postupcima poslodavca pa mu se na ovaj način svesno „svete“, ili su jednostavno neznalice i nemarni. Mnogi od njih naivno veruju da prijavom na novom poslu, stara prijava automatski prestaje sama od sebe.

Ipak, razlog zašto u našem Zakonu o radu ne postoji takozvani „vanredni otkaz“ – mehanizam koji bi po hitnom postupku rešavao ove situacije – leži u gorkom istorijskom iskustvu i slabim institucijama.

Vanredni otkaz jeste poznat institut u mnogim evropskim pravnim sistemima i služi upravo za situacije kada je nastavak rada nemoguć (na primer, zbog krivičnog dela, nasilja na poslu ili kada radni odnos faktički više ne postoji). Međutim, u zemljama sa slabim nadzornim mehanizmima, on postaje opasno oružje u rukama nesavesnih poslodavaca.

U Hrvatskoj masovno završili na sudu

Reljanović navodi slikovit primer iz susedne Hrvatske. Nakon što je tamo uveden vanredni otkaz, ogroman broj takvih slučajeva završio je na sudu. Izuzetno visok udeo tih sporova okončan je presudama u korist radnika, jer su nesavesni poslodavci masovno zloupotrebljavali vanredni otkaz kako bi se po skraćenom postupku obračunavali sa nepodobnim zaposlenima, sindikalnim liderima i članovima radničkih saveta.

Upravo zbog toga, ekipa stručnjaka koja je u okviru Centra za dostojanstven rad pisala alternativni model Zakona o radu, a među kojima je bio i Reljanović, nije predložila uvođenje vanrednog otkaza, procenivši da on nosi prevelike rizike od zloupotrebe u srpskim okolnostima.

Bilo kako bilo, rešenje za ovu pravnu prazninu mora se pronaći. Sagovornici su saglasni da bi zakonodavac morao hitno da interveniše. Advokatica Jež Bojović smatra da se sistem odjave mora drastično pojednostaviti, bar u jasnim situacijama kada je radnik već zasnovao radni odnos kod novog poslodavca.

Mario Reljanović predlaže uvođenje dve konkretne novine: uspostavljanje posebnog prekršaja u zakonu za zaposlenog koji samovoljno napusti poslodavca bez zakonitog okončanja radnog odnosa, kao i uvođenje opcije „uslovne odjave“ pred sistemom CROSO. Na taj način, poslodavac bi mogao odmah da prekine plaćanje obaveza za nepostojećeg radnika, dok se formalno-pravna procedura ne sprovede do kraja.

Do tada, poslodavcima u Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da kupuju podebele zalihe papira za štampač, redovno proveravaju oglasne table i nadaju se da njihovi zaposleni neće preko noći odlučiti da postanu – nevidljivi.

Jelena Stjepanović

Biznis i finansije 249, septembar 2026.

Foto: belchonock, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

AVATR donosi automobile budućnosti u Evropu i Srbiju

by bifadmin

 

AVATR brend luksuznih električnih automobila koji spaja originalan dizajn, napredne tehnologije i potpuno novo poimanje luksuza, zvanično je najavio ulazak na evropsko tržište. Svojom premijerom u Parizu, gde su predstavljeni budući pravci razvoja i modeli namenjeni evropskom tržištu, AVATR je privukao pažnju prisutnih i najavio ambiciju da pomeri granice premijum električne mobilnosti.

AVATR donosi novu dimenziju kineske automobilske industrije – high-premium segment u kom su vrhunski dizajn, napredna tehnologija i ekskluzivnost podjednako važni. Dok su kineski proizvođači već izgradili značajno prisustvo na evropskom tržištu električnih vozila, segment luksuznih kineskih automobila tek počinje snažnije da se razvija. AVATR je jedan od brendova koji će ga oblikovati, kako u Evropi, tako i na tržištu Zapadnog Balkana.

Tehnologija svetskih giganata u automobilu budućnosti

Iza brenda AVATR stoji spoj ekspertize nekih od najvećih svetskih tehnoloških kompanija. Huawei, jedan od globalnih lidera u razvoju inteligentnih tehnologija, doprinosi naprednim digitalnim rešenjima, dok CATL, jedan od vodećih svetskih proizvođača baterija za električna vozila, donosi baterijske tehnologije nove generacije.

Ovakva tehnološka osnova omogućava razvoj automobila koji objedinjuju inteligentne sisteme, električne performanse i inovacije osmišljene da vožnju učine intuitivnijom, bezbednijom i udobnijom. AVATR tako predstavlja novu generaciju električnih vozila u kojoj tehnologija nije samo dodatna funkcionalnost, već jedan od ključnih elemenata celokupnog iskustva vožnje.

Jednako važan deo identiteta brenda je dizajn. U Globalnom dizajnerskom centru u Minhenu, pod vođstvom glavnog dizajnera Nadera Faghihzadeha, razvijena je filozofija „Emotive Luxury“ – emotivni luksuz, koja spaja futurističku estetiku, minimalističke linije i emocionalnu povezanost čoveka sa automobilom.

AVATR 06T i AVATR 07L, među prvim modelima namenjenim evropskim kupcima, predstavljaju upravo takav pristup. AVATR 07L je luksuzni SUV koji stavlja akcenat na prostranost, vrhunski komfor, uz impresivan panoramski ekran i tehnologije asistencije u vožnji. Sa druge strane, AVATR 06T donosi atraktivnu shooting brake karoseriju, koja spaja eleganciju sportskog automobila sa praktičnošću i prostranošću. Na događaju u Parizu predstavljen je i koncept AVATR T09, koji nagoveštava budući pravac dizajna brenda i otvara novo poglavlje u razvoju njegove modelske game.

Posebna pažnja posvećena je svakom detalju –od elektronskih spoljašnjih retrovizora sa kamerama i naprednih sistema asistencije pri parkiranju, do dvostrukih akustičnih stakala koja doprinose izuzetnoj zvučnoj izolaciji kabine. Tu su i sofisticirani sistemi aktivne i pasivne bezbednosti, osmišljeni da pruže visok nivo zaštite i sigurnosti u svakodnevnoj vožnji. Sva ova rešenja prate jednu ideju: da automobil postane inteligentan partner koji razume potrebe vozača, njegov drugi dom i prostor u kom se oseća autentično. AVATR tako postaje izraz ličnosti, životnog stila i ambicija svog vlasnika, u skladu sa filozofijom brenda „The Projection of Your Aspiration“.

Od svetske premijere do srpskih puteva

AVATR je već prisutan u 70 zemalja i regiona širom sveta, sa više od 280.000 vlasnika automobila. Do 2030. godine planira proširenje poslovanja na 110 zemalja i regiona, dok je za evropsko tržište najavljeno šest modela u naredne tri godine.

Razvoj brenda zasniva se na snažnoj industrijskoj osnovi kompanije Changan Automobile, uz globalnu mrežu stručnjaka iz više od 30 zemalja i razvojne centre u Kini i Nemačkoj.

Evropska ekspanzija podrazumeva i razvoj lokalnih prodajnih i servisnih mreža. U Norveškoj je već uspostavljena saradnja sa kompanijom RSA, dok je za Srbiju i tržišta Zapadnog Balkana partner Delta Auto Grupa.

Dolaskom modela AVATR 06T i AVATR 07L do kraja godine, domaće tržište dobija novog predstavnika visokog premijum segmenta električnih automobila. AVATR želi da domaćim kupcima ponudi spoj vrhunske tehnologije i prepoznatljivog dizajna, uz konkurentnu vrednost u svojoj klasi, i tako otvori novo poglavlje luksuzne električne mobilnosti na našim putevima.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Ukrajinski napad dronom na data centar u Rusiji napravio haos sa Jandeksovom taksi aplikacijom u Beogradu

by bifadmin
Ako ove nedelje imate problema da naručite taksi preko Jandeks (Yandex) aplikacije u Beogradu, niste jedini. Žalbe građana preplavile su društvene mreže, jer se popularna platforma za pozivanje taksija, preko koje se zakazuje najveći deo taksi vožnji u gradu, suočena sa velikim tehničkim teškoćama, nakon što je Ukrajina pre tri dana bombardovala data centar Jandeksa u Rusiji.

Čitateljka Nove ekonomije koja se redovno vozi taksijem do posla i nazad, kaže da je u ponedeljak posle 18 časova bezuspešno pokušavala da stigne kući jer je aplikacija stalno „bagovala“, a vozač vozio potpuno nelogičnom putanjom.

„Prvo sam gledala kako kruži oko adrese na koju treba da dođe, da bi potom taksista otišao na potpuno drugu adresu od one na kojoj sam ga čekala, što se jasno videlo na aplikaciji. Kasnije kada sam probala da poručim vozilo, čekala sam ga oko pola sata da se na kraju ne bi ni pojavio“, kaže Dragana Jovanović za Novu ekonomiju. I nije bila jedina.

Iz kompanije Jandeks go (Yandex Go) kažu da postepeno popravljaju servis.

„Rad usluge Jandeks go u Srbiji trenutno se postepeno obnavlja, ali su i dalje moguće poteškoće u funkcionisanju pojedinih opcija aplikacije. Naši timovi intenzivno rade na tome da u najkraćem mogućem roku uspostave potpuno normalno funkcionisanje usluge. Žao nam je zbog nastale situacije i izvinjavamo se svima čiji su planovi zbog ovih poteškoća bili onemogućeni“, navode iz Jandeksa za Novu ekonomiju.

Ukrajinske snage počele su da gađaju rusku internet infrastrukturu 8. oktobra i nastavile sutradan i konačno 11. oktobra. Ukrajinski napadi dronovima pogodili su tri velika data centra ruskog tehnološkog giganta Jandeks, kompanije kojoj je taksi platforma samo jedan deo mnogo šireg poslovanja. Kompanija je potvrdila da je njena infrastruktura oštećena u napadima te da radi danonoćno kako bi pokušali da uspostave usluge koje su u prekidu. Ukrajinski napadi dronom doveli su do potpunog gašenja Jandeksovog data centra u Vladimirskoj oblasti.

U napadu nije bilo povređenih, ali su neke od usluga Jandeksa trenutno nedostupne korisnicima.

Taksisti mole građane za razumevanje

Tehnički poremećaji u funkcionisanju Jandeksa, vodeće aplikacije za naručivanje prevoza u Beogradu, među taksistima su podstakli zabrinutost oko logističke spremnosti i pouzdanosti transporta putnika za predstojeću međunarodnu izložbu Ekspo, ako se rat između Rusije i Ukrajine nastavi, uz targetiranje Jandeksove infrastrukture.

Kako za Novu ekonomiju kaže predsednik Saveza udruženja taksista Srbije Aleksandar Bijelić, situacija je van njihove moći, „do napada je došlo i građani moraju da imaju razumevanja“.

Bijelić potvrđuje za Novu ekonomiju da postoje tehnički problemi sa aplikacijom, te da je to zbog štete koju su napravili ukrajinski dronovi.

„Dogodilo se nešto na šta niko nije mogao da utiče, niti je to moglo javno da se reši, takve stvari se dešavaju. Da li će ti ljudi moći da garantuju uslugu prevoza, kao i šta će se desiti ako ne ispune uslugu na koju su se obavezali, to ćemo tek videti. Verujem da će imati problema verovatno zbog ‘spoljnih smetnji’, a na koji način će biti organizovan transport oko izložbe , videćemo još, to bi trebalo da se dogovori tek“, objašnjava Bijelić.

Na pitanje šta će se dešavati ukoliko se napadi ukrajinske strane nastave sa istim ciljevima, Bjelić kaže da u tom slučaju „neće biti zadovoljni ni korisnici ni taksisti“.

Kako Bijelić naglašava Jandeks je vrlo brzo postao monopolista, imaju 4.000 vozila i preko 80 odsto tržišnog udela, pa je time i zabrinutost oko transporta za vreme trajanja izložbe veća. Privremeno rešenje može da bude korišćenje aplikacija koje nisu ugrožene kod drugih taksi udruženja ili jednostavno pozivanje telefonom, navode taksisti.

Iz Jandeksa go kažu da su za funkcionisanje složenih tehnoloških servisa, uključujući i Jandeksove usluge, neophodni značajni računarski resursi. Kako nam objašnjavaju, zbog toga se procesi raspoređuju na servere koji se nalaze u različitim zemljama.

„Ukoliko dođe do tehničkog problema u jednoj zemlji, određene funkcionalnosti servisa mogu postati nedostupne i u drugim zemljama. U takvim situacijama, procesi se preusmeravaju na druge servere kako bi se što pre uspostavio normalan rad servisa i smanjila mogućnost ponavljanja sličnih prekida. Trenutne poteškoće u funkcionisanju usluge povezane su upravo sa ovim procesom preusmeravanja“, navode iz Jandeksa go.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci