Ekonomija

Zašto se Afrika okrenula proizvodnji oružja?

by bifadmin

Afričke vojske su do sada koristile uglavnom naoružanje iz uvoza, međutim, ovaj kontinent je poslednjih godina počeo da proizvodi svoje oružje.

Na Crnom kontinentu se od skora odvija tiha revolucija. Naime, usled rasta nezadovoljstva zbog oslanjanja na spoljne aktere u bezbednosnoj sferi, afričke vlade počele su da ulažu u smanjivanje zavisnosti od stranih dobavljača i da razvijaju oružje koje mogu samostalno održavati i prilagođavati sopstvenim potrebama.

Od Nigerije i Kenije do Maroka, sve više država ulaže u nove tehnologije i partnerstva kako bi lokalizovale lance snabdevanja i ojačale domaću vojnu industriju. Maroko, koji je u toj strategiji otišao najdalje, utrostručio je izvoz naoružanja poslednjih godina i ambiciozno se pozicionira kao regionalni centar vojne proizvodnje.

Ali zašto se uopšte to radi? Kako piše The Conversation, potreba za ulaganjima u namensku industriju u Africi je vrlo realna, budući da tamo postoje i eksterne pretnje po sigurnost država ali i unutrašnje u vidu brojnih terorističkih organizacija i kriminalnih mreža.

Šta je problem sa uvezenim oružjem?

Na papiru ga nema, ali u praksi je problema bilo više. To najbolje pokazuje primer Malija kom je Rusija u poslednjih pet godina redovno isporučivala jurišne helikoptere, transportne i borbene avione. Međutim, danas ta flota praktično ne postoji. Dva aviona Sukhoi Su-25 izgubljena su u roku od nekoliko meseci, dok je od osam helikoptera Mil Mi-35M i Mil Mi-171 nakon godinu dana operativan ostao samo jedan. Ispostavilo se da vojska Malija nije imala kapacitete za njihovo održavanje. U isto vreme, pobunjeničke grupe su sa lakim naoružanjem i improvizovanom artiljerijom osvajale vojne položaje i opkoljavale glavni grad.

Ni u nešto razvijenijim državama situacija nije bila značajno bolja. Južnoafrička Republika na primer raspolaže jednom od najmodernijih borbenih flota na kontinentu, ali je sredinom 2024. godine operativno bilo tek pola aviona Saab JAS 39 Gripen i sedam od 39 helikoptera Atlas Oryx. Razlog tome je bio nedostatak rezervnih delova i loše održavanje.

U Gani pak deo mornaričke flote nije u funkciji, dok su planovi modernizacije usporeni zbog visokih troškova.

Domaća rešenja i tehnološki iskorak

Zbog svega navedenog Nigerija je u avgustu prošle godine okupila 37 afričkih načelnika generalštaba kako bi razgovarali o razvoju lokalnih sigurnosnih kapaciteta. Tadašnji načelnik odbrane, Christopher Musa, pozvao je kolege da ulažu u sajber-odbranu, veštačku inteligenciju i domaću vojnu tehnologiju.

Nigerija je već uspostavila komandu za sajber- ratovanje, proširila proizvodnju lakog naoružanja i municije i počela da razvija raketne sisteme i „pametnu“ opremu za vojnike budućnosti. Posebno se ističe u proizvodnji bespilotnih letelica – od lakih FPV dronova do borbenih sistema dugog dometa. Fabrika dronova u Abudži danas može proizvesti i do 10.000 jedinica godišnje.

Još devet afričkih država proizvodi dronove, a 21 poseduje sopstvene satelite. Južnoafrička Republika, Kenija i Senegal eksperimentišu sa 3D štampanjem rezervnih delova, rojevima dronova za nadzor granica i satelitskim komunikacijama kako bi smanjili oslanjanje na strane izvore.

Izazovi i realnost

Sve ove inicijative odražavaju šire shvatanje da je sposobnost donošenja nezavisnih odbrambenih odluka danas ključno pitanje nacionalne sigurnosti.

Ipak, razvoj lokalnih lanaca snabdevanja sam po sebi nije dovoljan. Potrebni su i snažni institucionalni kapaciteti, regulatorni okviri i obrazovani kadrovi kako bi inovacije dale stvarne rezultate. Takođe, sajber-sigurnost, upravljanje podacima i etički standardi moraju pratiti tehnološki napredak kako nova sredstva ne bi postala alat za zloupotrebe.

Međutim, potpuna autonomija je nerealna. U oblastima poput naprednih raketnih sistema, sofisticirane veštačke inteligencije, borbenih aviona ili proizvodnje čipova i poluprovodnika, afričke države će još dugo zavisiti od spoljnih partnera.

Izvor: The Conversation

Foto: Bexar arms, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Počinje najveće rukometno takmičenje mladih – Wiener Städtische KUP

by bifadmin

Ovogodišnja sezona Wiener Städtische KUP-a počinje u Kostolcu 28. februara u okviru trinaestih Sportskih igara mladih i donosi 16 kvalifikacionih turnira širom Srbije, kroz koje će dečaci i devojčice imati priliku da se takmiče, druže i steknu nova sportska iskustva. Wiener Städtische osiguranje, zajedno sa matičnom kompanijom Vienna Insurance Group, i ove godine nastavlja partnerstvo sa Sportskim igrama mladih, najvećom manifestacijom amaterskog sporta za decu i omladinu u Evropi.

U okviru ovog partnerstva, kompanija je pokrovitelj rukometnog takmičenja pod sloganom Aktivno danas, zdravije sutra, čime doprinosi promociji aktivnog i zdravog načina života, kao i stvaranju jednakih prilika za svu decu i mlade.

„U Wiener Städtische osiguranju kontinuirano radimo na promociji prevencije bolesti i odgovornog odnosa prema zdravlju, sa posebnim fokusom na mlade i podsticanje aktivnog načina života. Verujemo da sport u najranijem uzrastu ima važnu ulogu u formiranju zdravih životnih navika i dugoročnoj brizi o zdravlju. Nastavkom partnerstva sa Sportskim igrama mladih i pokroviteljstvom rukometnog takmičenja Wiener Städtische KUP, želimo da ohrabrimo mlade da budu aktivni, razvijaju timski duh i usvajaju vrednosti poput discipline, saradnje i odgovornosti prema zdravlju“, izjavila je Svetlana Smiljanić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

Tokom prethodne sezone, ovo najmasovnije domaće rukometno takmičenje je okupilo više od 2.400 dečaka i devojčica širom Srbije. Kao kompanija posvećena edukaciji mladih i razvijanju odgovornosti prema zdravlju od najranijeg uzrasta, Wiener Städtische osiguranje je prepoznalo podršku rukometu kao odličan način za izgradnju celoživotnih navika bavljenja fizičkom aktivnošću i dugoročnu prevenciju rizika po zdravlje. Na ovaj način kompanija aktivno doprinosi razvoju rukometa u Srbiji, stvaranju novih generacija koje će oblikovati budućnost ovog sporta, kao i ostvarivanju misije da sport bude dostupan svim mladima širom Srbije.
„Sportske igre mladih u Srbiji ove godine obeležavaju trinaestu sezonu, sa jasnim ciljem promocije sporta, prijateljstva i zdravog načina života među osnovcima i srednjoškolcima. Tokom prethodne sezone okupili smo više od 100.000 učesnika iz više od 100 opština, gradova i sela širom zemlje.

Verujemo da će ovogodišnja sezona nadmašiti dosadašnje rezultate i uključiti još veći broj dece i mladih. Raduje nas što uz snažne partnere kao što je Wiener Städtische osiguranje možemo dodatno da unapredimo kvalitet takmičenja i obezbedimo deci širom Srbije još bolje uslove za bavljenje sportom i zdravo odrastanje“, izjavila je Marija Mihajlović, predsednica Plazma Sportskih igara mladih u Srbiji.

Wiener Städtische osiguranje i Vienna Insurance Group, ponosni pokrovitelji Sportskih igara mladih u Srbiji, svojim angažmanom podržavaju decu i mlade, istovremeno promovišući važnost sporta i timske saradnje od najranijeg uzrasta. Kroz ovaj društveno značajan projekat žele da podstaknu fizičku aktivnost kod dece i mladih, kao i razvoj svesti o zdravim stilovima života i prevenciji zdravstvenih rizika.

Foto: Sportske igre mladih, Wiener

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koji su faktori najvažniji prilikom kupovine automobila

by bifadmin
Prošla godina donela je rast prodaje polovnih automobila u Srbiji, a početak 2026. bio je idealan trenutak da proverimo kakva su očekivanja kupaca i prodavaca za period pred nama. Istraživanje sajta Polovni automobili, sprovedeno među više od 8.000 korisnika i oko 100 profesionalnih trgovaca, pokazalo je da kupci i prodavci u ovu godinu ulaze racionalno, uz dozu opreznosti.
Kupci ostaju usmereni na proverena vozila i povoljan trenutak za kupovinu, dok prodavci najveću pažnju posvećuju troškovima nabavke. Upravo odnos ova dva faktora u velikoj meri će oblikovati dinamiku tržišta polovnjaka u mesecima koji dolaze.

Interesovanje za polovnjake ne jenjava

Prodaja polovnih automobila iz uvoza porasla je u prošloj godini za nešto manje od 10%, a sudeći prema rezultatima ankete, interesovanje za kupovinu polovnjaka u ovoj godini ostaće na zavidnom nivou. Oko 27% ispitanika navelo je da će sigurno kupiti automobil tokom ove godine, dok još 29% njih kaže da će to verovatno učiniti. Zanimljivo, 26% učesnika ankete i dalje razmatra tu mogućnost, što ukazuje na značajan prostor da se deo neodlučnih kupaca aktivira u zavisnosti od ponude i kretanja cena na tržištu.
Istovremeno, pozitivni signali dolaze i sa strane prodavaca. Trgovci u dobroj meri (35% učesnika istraživanja) očekuju stabilan nivo prodaje u narednom periodu. Ipak, deo ispitanika, oko 29% njih, ne želi da se upušta u konkretnije prognoze, jer očekuje da će stanje na tržištu pratiti određena doza neizvesnosti.

Stanje i istorija održavanja ubedljivo najvažniji faktor pri izboru

Anketa sprovedena na više od 8.000 posetilaca sajta Polovni automobili još jednom je potvrdila da su kupci danas sve bolje informisani i da su im veoma važni transparentni podaci o vozilu. Konkretno, gotovo polovina ispitanika izdvaja tehničko stanje i istoriju vozila kao presudan kriterijum pri kupovini polovnjaka. Starost i kilometraža nalaze se na drugom mestu, dok, možda pomalo iznenađujuće, cenu kao primarni faktor navodi manje od 20% ispitanika. Troškovi održavanja i potrošnja goriva imaju znatno manji uticaj na odluku. Dakle, dobar deo kupaca je spreman da plati i više, ali pod uslovom da tačno znaju „šta dobijaju“ za uložen novac.
Ipak, kod većine građana krajnju odluku o tome koji automobil će kupiti određuje budžet. A sudeći po rezultatima istraživanja, kupci većinski nisu spremni na ozbiljnija ulaganja prilikom kupovine polovnog automobila. Tako je čak 40% učesnika ankete navelo da bi za polovan automobil izdvojilo do 5.000 evra, dok još 25% planira budžet između 5.000 i 8.000 evra. Samo 8% anketiranih korisnika sajta Polovni automobili spremno je da plati polovnjak između 12.000 i 15.000 evra, dok se 11% ispitanika izjasnilo da bi išlo i preko granice od 15.000 evra.
Sličnu sliku vide i trgovci: prema njihovom iskustvu, oko 39% kupaca najčešće raspolaže budžetom do 5.000 evra, a 28% između 5.000 i 8.000 evra.

Kupci čekaju niže cene, prodavci gledaju troškove uvoza

Na pitanje šta bi ih najviše podstaklo da se u 2026. godini odluče za kupovinu polovnjaka, kupci najčešće navode pad cena vozila na auto-placevima (oko 40%). Na drugom mestu je veće poverenje u prodavca i tačnost dostupnih podataka o vozilu (29%), što dodatno potvrđuje značaj transparentnosti. Niže cene goriva i troškova korišćenja motivisale bi 11 % ispitanika, mogućnost legalne test-vožnje 10%. Sa druge strane, profesionalni trgovci kao najveći izazov na tržištu polovnih automobila vide troškove prilikom samog uvoza – 42% učesnika ankete.
Sledi stabilnije ekonomsko okruženje, a pomalo iznenađujuće, manje od 20% profesionalnih prodavaca smatra da bi pad nabavnih cena u inostranstvu dodatno podstakao prodaju polovnjaka. Legalna test vožnja i provera vozila (8%) i povoljniji uslovi finansiranja (5%) imaju manji uticaj u percepciji prodavaca

Očekivanja o daljem kretanju cena polovnjaka

Na kraju, kada je reč o predviđanju kretanja cena tokom ove godine, rezultati ankete su prilično izbalansirani. Najveći deo ispitanika, njih 28%, očekuje dalji rast cena polovnih automobila, ali istovremeno 24% očekuje blagi pad cena. Stagnaciju predviđa 23% učesnika, dok 18% njih navodi da u ovom trenutku ne može pouzdano da proceni dalja kretanja.

U poređenju sa kupcima, koji u većoj meri priželjkuju pad cena, očekivanja prodavaca su za nijansu opreznija. Na pitanje o kretanju cena u 2026. godini, trgovci najčešće prognoziraju stagnaciju (34%), dok 31% očekuje rast cena. Blagi pad predviđa nešto više od 15% učesnika ankete.

Na pitanje šta bi ih najviše podstaklo da se u 2026. godini odluče za kupovinu polovnjaka, kupci najčešće navode pad cena vozila na auto-placevima (oko 40%). Na drugom mestu je veće poverenje u prodavca i tačnost dostupnih podataka o vozilu (29%), što dodatno potvrđuje značaj transparentnosti. Niže cene goriva i troškova korišćenja motivisale bi 11 % ispitanika, mogućnost legalne test-vožnje 10%. Sa druge strane, profesionalni trgovci kao najveći izazov na tržištu polovnih automobila vide troškove prilikom samog uvoza – 42% učesnika ankete. Sledi stabilnije ekonomsko okruženje, a pomalo iznenađujuće, manje od 20% profesionalnih prodavaca smatra da bi pad nabavnih cena u inostranstvu dodatno podstakao prodaju polovnjaka. Legalna test vožnja i provera vozila (8%) i povoljniji uslovi finansiranja (5%) imaju manji uticaj u percepciji prodavaca.
Ovi rezultati ukazuju na to da kupci pažljivo prate tržište i ostavljaju prostor za različite scenarije razvoja situacije, ali i da ni kupci, ni profesionalni trgovci ne očekuju nagle i veće promene cena tokom 2026. godine.
Izvor: Polovni automobili
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prodavnicu biramo po cenama, a banku – po blizini

by bifadmin

Koliko su zadovoljni građani koji kupuju u trgovinskim lancima i koriste bankarske usluge? Stepen zadovoljstva svakako nije sto odsto, a novoustanovljeni ZAP indeks zadovoljstva potrošača, koji je predstavio Istraživačko-izdavački centar Demostat, kaže da je zadovoljstvo građana trgovinskim lancima u proseku na nivou od 75,8 dok kod korisnika banaka iznosi – 78 jedinica.

Istraživačko-izdavački centar Demostat pokrenuo je istraživački portal Konzumer (Consumer), koji se bavi potrošačima, njihovim pravima i mogućnostima i predstavio novoustanovljeni Indeks zadovoljstva potrošača (ZAP indeks).

„Svest naših potrošača, kada su u pitanju njihova prava, mehanizmi zaštite i mogućnost, u poređenju sa zemljama EU i nekim susednim zemljama je na veoma, veoma niskom nivou. I ne samo to – i položaj potrošača u Srbiji je na nezavidnom nivou“, kaže za N1 Tamara Bajčić, izvršna direktorka Demostata.

Za to, dodaje, postoji više razloga.

„Pre svega – neorganizovanost potrošalača i činjenica da se sve na kraju svede na pojedinačne glasove kada su u pitanju problemi koje potrošači imaju. Za razliku od razvijenih zemalja EU, gde se glas potrošača i te kako čuje, a moram da kažem – i uvažava“, navodi Bajčić.
Rezultati istraživanja Demostata pokazuju da je kriterijum broj jedan na osnovu kojeg potrošači biraju trgovinski lanac – cena proizvoda.
Osim cene, kako navodi Bajčić, veoma bitan kriterijum je snabdevenst objekta, raznovrsnost ponude, asortimana.

Na trećem mestu se pozicionirale akcije koje ti lanci nude.

ZAP indeks zadovoljstva potrošača trgovinskim lancima je 75,8 jedinica.

“Maksimalna vrednost ovog indeksa je 100 odsto, u ovom slučaju kod korisnika je izmeren na nivou od 75,8 što znači da je daleko ispod 100 odsto – to je onoliko koliko su potrošači zadovoljni uslugama u ovom sektoru”, navela je Bajčić poručujući da će ubuduće ovo biti referentna vrednost kada se bude merilo zadovoljstvo potrošača u ovom segmentu.

Ekonomska novinarka Mirjana Stevanović je, predstavljajući istraživanje o stepenu zadovoljstva trgovinskim lancima, navela da je ono pokazalo da više od 70 odsto ispitanika bar jednom nedeljno ide u teki trgovinski lanac.

„U trgovinske lance češće idu žene, visoko obrazovane osobe i stanovnici Beograda“, navela je ona.
Istraživanje je ispitivalo i nezadovoljstvo potrošača.

„Na prvom mestu po nezadovoljstvu je postojanje programa lojalnosti, iako ih gotovo svaki lanac ima. Građane ne interesuju aplikacije koje daju trgovinski lanci, najčešće zbog toga što su oni dosta komplikovani za većinu potrošača“, rekla je Stevanović.
Na drugom mestu kriterijuma za nezadovoljstvo su – cene.

Konzumer je merio i zadovoljstvo korisnika bankarskih usluga, koje je na malo višem nivou u odnosu na zadovoljstvo korisnika trgovinskih lanaca – na 78 jedinica.

Važno da je banka „na ćošku“ – za cenu se ne pita

Ekonomista Saša Đogović je, na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja Konzumera i novog indeksa Demostata, naveo da je najlošija situacija na jugu i istoku Srbije gde 8,6 odsto ispitanika kaže da – nikada ne ulazi u banke, odnosno ne koristi bankarske usluge.
“To znači da u tom delu Srbije imamo proces dezinvestiranja. Tu je i najviša stopa nezaposlenosti, koja je prema poslednjim statističkim podacima iznosila 9,9 odsto u trećem kvartalu 2025”, istakao je Đogović.

To, kako dodaje, ukazuje da postoje problemi u neravnomernoj privrednoj razvijenosti zemlje.

„Toj činjenici u prilog govori i podatak da u Beogradu 17,5 odsto ispitanika svakodnevno ulazi u banke i u Vojvodini 13,1 odsto ispitanika. Što znači da imamo sever Srbije, posebno Beograd i nešto severnije od njega, gde su koncentrisani ljudski, finansijski i svi ekonomski resusrski, pa je razvijenija i bankarska mreža. Tu je i, za naše uslove, znatno bogatija i klijentela i ima više klijentele“, ukazuje.
Istovremeno, kaže – u Dimitrovgradu više nema banaka, samo bankomata.

“To je još jedan pokazatelj koliko jug i istok Srbije zaostaju za severom i ovaj podatak da 8,6 odsto na jugu nikad ne ulazi u banke, dok u Beogradu ulaze svakodnevno je jasan signal Vladi Srbije da je neophodno da se napravi strategija zaokreta u tekućoj ekonomskoj politici, što podrazumeva ekonomsku decentralizaciju Srbije“, istakao je on.

To, kako je objasnio – znači više inicijative na lokalu i javno privatne inicijative sa resursima koji postoje na lokalu, kako bi se podstakao razvoj tih sredina.

„Bez toga i bez promene u neselektivnom i netransparentnom subvencionisanju, definišući tačne kriterijume subvencionisanja u visoko tehnološku proizvodnju i pokušavajući uz poreske olakšice da one idu ka siromašnim krajevima zemlje – ovaj jaz će se dodatno produbljivati, što će imati negativne posledice na migrantske procese unutar zemlje i svakako i na odlaske van zemlje“, pojasnio je Đogović.

“Češemo se tamo gde nas zasvrbi posle”

Za razliku od trgovinskih lanaca, gde građani navode cenu kao osnovni kriterijum za izbor, kod banaka to nije slučaj.
Štaviše – cena se nalazi tek na petom mestu.

Saša Đogović ističe da su rezultati istraživanja, kada je reč o kriterijumu za izbor banaka, „vrlo zanimljivi za psihološko posmatranje“.
Glavni kriterijum je – blizina banke.

„Ljudi kad biraju banke i otvaraju račune idu u najbližu banku, tu na ćošku, a tek posle se češemo kad tražimo dodatne pogodnosti – kredite, usluge i slično… Kod kriterijuma zadovoljstvo korisnika bankarskih usluga najvišu ocenu ima urednost i čistoća prostora, a na dnu lestvice su cene usluga. Znači, korisnici su nezadovoljni cenom usluga, a kada biraju banku gde će otvoriti račun – cena im nije u prioritetu. Prvo idemo tamo ne informišući se o detaljima vezano za cene usluga, a posle se, kad nam zatreba kredit na primer, češemo tamo gde nas zasvrbi i tek onda se ide i otvaraju računi i udrugim bankama“, ističe Đogović.

On poručuje da je ovo važna informacija i za banke.

„Kad dobiju klijenta treba odmah da pridobiju njegovu lojalnost i ponude mu pogodnosti kako ga ne bi izgubili. Jer prvi kriterijum kad je taj klijent birao banku mu nije bila cena, već blizina poslovnice ili ljubaznost osoblja“, navodi Đogović.

Rodni jaz: Žene idu u trgovine, muškarci u banke

Psihološkinja Sara Kalember ocenila je da podaci istraživanja govore da Srbija predstavlja društvo u kojem potrošači traže funkcionalnost, jasnoću i stabilnost.

„Smatram da ova dva istraživanja nisu samo merenje zadovoljstva, već ogledalo društvenog raspoloženja… Cena ostaje najvažniji kriterijum, a nezadovoljstvo cenama ne dovodi do povlačenja iz sistema već do – prilagođavanja. Ne postoji zahtev za strukturnim promenama, već dolazi do racionalnog sužavanja očekivanja i fokusa na ono što je trenutno dostupno“, istakla je Kalember.

Ona je kao zanimljivost istakla i da u činjenici da žene manje od mušakarca koriste banke, a češće idu u trgovinske lance vidi i postojanje neke vrste – rodnog jaza.

Istraživanje je sprovedeno telefonskim anketiranjem. Uzorak su činila 1.024 punoletna građanina Srbije, a obuhvat ispitanika odgovarao je parametrima utvrđenim popisom 2022. godine.

Izvor: N1

Foto: Tumisu, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
AnalizeAnalizeAnalize stručnjakaVesti

Veliki jezički modeli – koliko im zaista verujemo? Laži, laži, laži me, ti to radiš najbolje!

by bifadmin

Тekst je deo serijala zasnovanog na istraživanju sprovedenom među 302 visokoobrazovana ispitanika u Srbiji o načinima korišćenja i stepenu poverenja u velike jezičke modele (Large Language Models – LLM) poput ChatGPT-a, Grok-a i Claude-a.

Cilj istraživanja odnosio se na ispitivanje učestalosti korišćenja velikih jezičkih modela u svakodnevnom životu i pri donošenju važnih odluka, iskustava korisnika sa netačnim odgovorima, navika provere informacija, kao i poređenje poverenja u AI sa poverenjem u stručnjake, porodicu i tradicionalne izvore informacija.

Dobijeni rezultati pružaju uvid u to kako visokoobrazovani korisnici u Srbiji koriste ove alate i koji činioci utiču na njihovo poverenje i oslanjanje na sisteme veštačke inteligencije.

Laži, laži, laži me, ti to radiš najbolje!

Iako je svest o ograničenjima velikih jezičkih modela široko rasprostranjena, njihova svakodnevna upotreba ne opada. Istraživanje pokazuje da su većini korisnika veliki jezički modeli u prošlosti davali netačne odgovore i informacije. Istovremeno, određeni broj ispitanika ističe da ih i dalje koristi i da se oslanja na njihove savete, što postavlja jedno od ključnih pitanja današnjeg odnosa prema veštačkoj inteligenciji: ukoliko korisnici znaju da LLM-ovi nisu uvek pouzdani, zašto i dalje prihvataju njihove savete i koriste ih pri donošenju odluka?

Korisnici ne idealizuju veštačku inteligenciju

Velika većina ispitanika navodi da je u prošlosti dobila netačan odgovor od LLM-a, dok mali procenat ispitanika kaže da nema takvo iskustvo. Drugim rečima, greške nisu retka pojava.

Istovremeno, nešto više od polovine ispitanika smatra da LLM često daje netačne odgovore, dok se gotovo četvrtina sa tim ne slaže. Ovaj podatak pokazuje da korisnici ne idealizuju sistem, svesni su da modeli mogu da pogreše i da to nije izuzetak.

 

Odgovori se značajno razlikuju u zavisnosti od starosne grupe. Najveći procenat onih koji su prepoznali netačne odgovore zabeležen je u grupi od 35 do 54 godine (89,9%), zatim među starijima od 55 godina (81,6%), dok je najniži procenat u najmlađoj starosnoj grupi od 18 do 34 godine (76,9%). Sličan obrazac uočljiv je i kod percepcije učestalosti grešaka.

Stariji korisnici, naročito oni sa dugogodišnjim radnim stažom, uočavaju greške, pojednostavljenja ili izmišljene reference. Njihovo znanje i iskustvo im omogućava da prepoznaju takozvane „halucinacije“ – situacije u kojima model generiše uverljiv, ali netačan sadržaj. Mlađi korisnici, iako tehnološki veštiji, možda nemaju uvek dovoljno stručnog ili životnog iskustva da bi svaku netačnost odmah prepoznali.

Dobijeni podatak je od izuzetnog značaja jer pokazuje da svest o greškama postoji. Problem se, međutim, ne završava na tome – pitanje je kako ta svest utiče na dalju upotrebu modela veštačke inteligencije.

Kada laž zvuči kao istina

Posebno zabrinjava to da više od polovine ispitanika smatra da netačni odgovori LLM-a deluju uverljivo i pouzdano, dok se sa tim ne slaže samo svaki deseti ispitanik. Dakle, problem nije samo u tome što model greši, već u tome što greška često ne izgleda kao da je greška.

Jedan od razloga je samouverenost kojom modeli odgovaraju. LLM-ovi retko kažu „ne znam“, „nisam siguran“ ili „ovo je samo pretpostavka“, osim ako ih eksplicitno ne naterate. Uvek iznose tvrdnje odlučno, bez kolebanja, kao da su apsolutni autoritet. Ljudi su evoluciono navikli da samouveren nastup povezuju sa znanjem i kompetencijom: ko govori smireno i bez oklevanja, deluje kao da zaista zna o čemu priča. Taj obrazac ponašanja primenjujemo i u komunikaciji sa mašinom.

Drugi razlog je potpuno odsustvo „crvenih zastavica“ koje kod ljudi instinktivno primećujemo. Kada neko nije siguran ili pokušava da sakrije neznanje, obično okleva, koristi reči poput „možda“, „čini mi se“, „verovatno“, menja ton, crveni, ne gleda nas u oči i pokazuje nelagodu. Kod LLM-a tih signala nema, što nam ne daje povod za sumnju, pa netačnost lako prolazi neprimećena.

To je ono što se često naziva „fluent bullshit“ (srp. elokventno izrečena besmislica), modeli zvuče autoritativno čak i kada greše, a visok procenat korisnika koji im veruje uprkos saznanju o ograničenjima potvrđuje strahove stručnjaka od mogućeg širenja dezinformacija na nov, suptilniji način.

Treći razlog je i efekat očekivanja (eng. expectancy effect). Kada se obratimo modelu za savet ili objašnjenje, već unapred pretpostavljamo da će odgovor biti koristan i tačan jer je alat upravo za to dizajniran.

Zašto tolerišemo greške?

Iako je većina ispitanika svesna da LLM može da pogreši, to ih ne sprečava da se na njegove savete oslanjaju. Polovina anketiranih navodi da se, uprkos svesti o mogućim greškama, oslanja na odgovore modela. Pored toga, više od trećine ispitanika nastavlja da koristi ove modele za važne odluke, čak i nakon što je dobilo netačan odgovor.

 

 

 

Ovaj rezultat pokazuje da odnos korisnika prema veštačkoj inteligenciji nije zasnovan na iluziji nepogrešivosti. Ljudi ne očekuju da LLM bude savršen, oni ga koriste zato što su svesno napravili pragmatičnu računicu: korist daleko nadmašuje rizik.

Model pruža odgovore neverovatnom brzinom, uvek je dostupan i daje detaljna, strukturirana objašnjenja. Za ogroman spektar svakodnevnih situacija: od pisanja mejla, preko objašnjenja pojma, recepta, ideja za putovanje, jednostavnih prevoda, pa do brzog brainstorming-a, korist je ogromna, a posledice eventualne greške najčešće zanemarljive ili lako popravljive.

U pozadini stoji klasična cost-benefit kalkulacija (šta dobijam, a šta gubim): čak i ako model pogreši u 10–20% slučajeva, u preostalih 80–90% štedi sate vremena i truda. Ljudi to intuitivno osećaju i zato nastavljaju da koriste alat uprkos poznatim manama.

Vremenom se formira tzv. zavisnost od udobnosti (eng. convenience bias). Kada se naviknete da odgovor dobijete za nekoliko sekundi, povratak na pretraživanje više sajtova, čitanje opširnih tekstova ili čekanje odgovora od kolega postaje psihološki naporno, dok istovremeno raste tolerancija prema nesavršenostima i netačnostima koje generišu LLM modeli. Tu je i tzv. iluzija kontrole (eng. illusion of control), koja igra veliku ulogu. Mnogi korisnici veruju da su dovoljno pametni i kritični da sami prepoznaju kada odgovor „ne pije vodu“.

Sve u svemu, ovo nije priča o naivnosti i poverenju, već o realnom, svesnom kompromisu: koristimo velike jezičke modele ne zato što su savršeni, već zato što su dovoljno dobri da promene način na koji razmišljamo i radimo, štede nam vreme, energiju i novac i, na kraju krajeva, olakšavaju nam život.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Osam stručnih radionica na Konferenciji „Biznis priče“: Od investiranja, preko digitalnog marketinga, do poreskih olakšica

by bifadmin

Osam stručnih, fokusiranih radionica u oblastima investiranja, marketinga, veštačke inteligencije, medijske vidljivosti, poreskih olakšica i liderstva biće deo ovogodišnje Konferencije Biznis priče, koja će biti održana 2. i 3. aprila u Vrnjačkoj Banji, u hotelu Zepter. Radionice donose praktično znanje i umrežavanje, pa je broj učesnika ograničen na 60.

Na konferenciji Biznis priče ove godine očekuje se oko 3.000 učesnika i učesnica za dva dana, više od 20 predavanja domaćih i svetskih lidera i liderki, aplikacija za umrežavanje i dve Dance & Connect žurke. Ulaznice za konferenciju dostupne su za rezervisanje na sajtu konferencija.biznisprice.com. Moguće je uživo i online praćenje događaja.

Sada već tradicionalno okupljanje „Biznis priče“ posvećeno je razvoju i unapređivanju poslovanja, alatima i resursima potrebnim za to. Ove godine stavljen je još veći fokus na konkretna znanja i veštine koje posetioci mogu odmah da primene, uz uvide koji menjaju perspektivu.

Ahritektura profitabilnih Meta Ads kampanja

O tome kako realizovati uspešne Meta Ads kampanje na radionici znanja će podeliti Željko Janković, osnivač Škole oglašavanja i agencije za digitalni marketing Real Media Factory. Oglašavanje kroz Meta Ads i edukacija su njegov način da napravi razliku u nečijoj prodaji, biznisu i životu. Kako – otkriće učesnicima konferencije.

Kako da vaš biznis osvoji medijski prostor?

Odgovor na ovo pitanje na radionici daće Jasmina Koprivica, iskusna menadžerka i liderka u oblasti digitalnih medija, inovacija i strateškog razvoja. Više od 20 godina uspešno je razvijala i vodila najposećenije online medije u Srbiji i regionu, kao što su Blic, B92, Telegraf, Euronews, Bloomberg Adria, TV Arena Sport, Vreme, Insajder i mnogi drugi. Njene ekspertize obuhvataju digitalnu transformaciju, digitalni marketing, inovacione procese, strateško planiranje, razvoj digitalnih proizvoda, uvođenje novih poslovnih modela, strateške komunikacije i mentorstva. Biznis koji funkcioniše i bez tebe: 90 dana odmora, 65 zaposlenih

Da je ovo moguće pokazaće Uroš Mikić, osnivač i direktor studija Flow Ninja, Webflow Enterprise Partnera koji pomaže globalnim timovima da brže lansiraju i skaliraju marketing sajtove. Iz Niša je izgradio tim od preko 60 ljudi i realizovao više od 250 Webflow projekata za brendove poput Upworka, Checkout.com-a i 21Shares-a. Fokus njegovog rada je na razvoju održivih web sistema koji omogućavaju brže lansiranje, bolju konverziju i dugoročno skaliranje marketinga.

Kako da regulišeš stres pre nego što sagoriš?

O ovoj, jednoj od najvažnijih tema današnjice, govoriće Ana Brzaković, autorka podkasta BizBalans i njuzletera Analogične priče, trener i edukatorka iz oblasti prevencije sagorevanja, upravljanja stresom i komunikacija. Vlasnica je B2B marketing agencije Digital way, sa dugogodišnjim iskustvom u oblastima marketinga i komunikacija.

AI programiranje za ne-programere

Oni koje zanima programiranje, a nisu programeri – biće na pravom mestu na radionici Luke Trikića, višestrukog startup osnivača sa fokusom na tehnologije veštačke inteligencije. Diplomirao je informatiku na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Potom je 2019. godine suosnovao kompaniju Connect The Dots, koja je do sada dobila 24 miliona dolara investicija i bavi se mapiranjem i upravljanjem ljudskih odnosa. Trenutno se bavi praktičnim primenama AI tehnologija u automatizaciji poslovnih procesa.

Poreske olakšice za inovacije – od ideje do uštede

Važno pitanje poreskih olakšica rasvetliće Dušan Roglić, osnivač i direktor Roglic Company, koja se bavi računovodstvenim poslovima, payroll službom i poreskim savetovanjem. Bavi se i inovacijama i digitalizacijom, koja uključuje tri digitalna proizvoda – Fiscomm fiskalnu kasu, ERP rešenje za preduzetnike pod nazivom eKnjigovođa, kao i interni CRM za potpunu edukaciju preduzetnika i obrazovnu platformu. Roglić je predsednik Saveta za male biznise u Srbiji i član radne grupe Ministarstva finansija za eOtpremnice. Konsultant je kompanije Visa u projektu She’s Next.

Investiranje u Srbiji – između cigle i Volstrita

Iza primamljivog naziva stoji još primamljivija radionica. O investiranju u Srbiji govoriće Nenad Gujančić, glavni broker u Momentum Securities. Tokom 15 godina bio je angažovan na brokerskim pozicijama u kompanijama poput Ilirika Investments, AC-Broker, Sinteza Invest Group i Wise broker. Objavio je brojne stručne radove na temu akcionarstva i berzanskog poslovanja i držao predavanja na Beogradskoj berzi, Fakultetu organizacionih nauka, Beogradskoj bankarskoj akademiji, BK univerzitetu.

Zlato, akcije i bitkoin: tehnologijom do diversifikacije kroz jedan klik

O ovim temama od milion dolara govoriće Marko Matanović, direktor i suvlasnik #1 Kripto platforme u Srbiji – ECD.rs. Kroz aktivnosti tima u kome radi čini kriptovalute i inovacije koje donose dostupne fizičkim licima i kompanijama u Srbiji na jednostavan i legalan način. Uspešno je realizovao više saradnji sa globalnim kripto projektima. Kroz saradnju sa fakultetima, studentima približava pojmove poput blokčejna, kriptovaluta i onoga što industrija nosi.

Aplikacija za umrežavanje: konferencija traje dva dana, kontakti godinama

U cilju dragocenog povezivanja, za sve učesnike konferencije i ove godine biće obezbeđena aplikacija Biznis priče, koja će omogućiti komunikaciju sa potencijalnim klijentima i partnerima pre, tokom i nakon događaja. Svi učesnici konferencije već od marta dobijaju pristup aplikaciji. Ovo je jedan od najvrednijih alata konferencije jer daje pristup mreži od preko 1.500 preduzetnika iz Srbije i regiona, zakazivanje sastanaka pre same konferencije, filtriranje učesnika po oblastima i interesovanjima, pristup aplikaciji i nakon konferencije.

Do sada potvrđeni govornici, najvažnije informacije i ulaznice dostupne su na sajtu konferencija.biznisprice.com. Kapaciteti su ograničeni, a na raspolaganju je i grupna akcija 4 + 1 – na četiri ulaznice, peta je gratis.

Foto: Dražen Žugić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UNICEF započeo novi petogodišnji program saradnje sa Republikom Srbijom za unapređenje podrške i ostvarivanje prava deteta

by bifadmin

UNICEF u Srbiji započeo je novi Program saradnje za period 2026–2030, usmeren na dalje jačanje nacionalnih sistema kako bi postojeće usluge bile dostupne svoj deci i adekvatno odgovorile na njihove specifične potrebe, uključujući i decu kojoj je potrebna dodatna podrška za pristup tim uslugama.

Program se nadovezuje na značajan napredak ostvaren u prethodnih pet godina. Usluge ranih intervencija za decu sa teškoćama i smetnjama u razvoju proširene su na 80 odsto okruga u Srbiji, a podrška roditeljstvu i rana stimulacija postale su deo primarne zdravstvene zaštite. Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem porastao je sa 50 odsto 2015/2016. na 63 odsto 2024/2025, dok su svi vaspitači obučeni za primenu modernog predškolskog kurikuluma. Uspostavljeno je 13 resursnih centara za podršku inkluzivnom obrazovanju. Podržana je i reforma mentalnog zdravlja – šest ministarstava usaglasilo je koordinisano delovanje, a u 10 odsto opština uspostavljeni su lokalni mehanizmi podrške kako bi deca mogla da dobiju pomoć koja im je potrebna, uz angažovanje obučenih stručnjaka koji rade neposredno sa decom i porodicama. Budžetiranje u oblasti ranog razvoja i podrške roditeljstvu, usmereno na potrebe dece, uključeno je u redovne procese planiranje u 30 odsto jedinica lokalne samouprave.

„U proteklih pet godina, zajedno sa partnerima, sprovodili smo programe i jačali sisteme”, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. „U narednom periodu UNICEF će se postepeno udaljavati od pilotiranja projekata i u potpunosti usmeriti na podršku nacionalnim reformama kroz preporuke za unapređenje javnih politika, kako bi se proverena rešenja trajno ugradila u nacionalne zakone, budžete i institucije”.

Uprkos napretku, razlike i dalje postoje. Samo 10,5 odsto dece iz najsiromašnijih domaćinstava i svega 7 odsto romske dece pohađa predškolsko obrazovanje. Gotovo svako peto dete u Srbiji je u riziku od siromaštva. Čak 66 odsto dece koja žive u ustanovama socijalne zaštite čine deca sa smetnjama u razvoju. Obuhvat vakcinacijom, iako u porastu, i dalje je ispod ciljanih 95 odsto u većini okruga. Mnogi mladi i dalje se suočavaju sa izazovima prilikom prelaska iz obrazovanja na tržište rada.

„Ove razlike nisu neizbežne“, naglasila je Kostadinova. „One nas podsećaju da institucije moraju da budu dovoljno snažne i prilagodljive kako bi odgovorile na potrebe dece koja se suočavaju sa najvećim izazovima, uključujući decu koja žive u siromaštvu ili ruralnim sredinama, decu sa smetnjama u razvoju, decu izloženu nasilju, romsku decu, kao i decu sa povećanim zdravstvenim i razvojnim rizicima. Kada se usluge osmišljavaju tako da odgovore na potrebe najosetljivijih, one bolje funkcionišu za svako dete”.

Do 2030. godine, pravi pokazatelj uspeha biće da li institucije dosledno dopiru do dece kojoj je podrška najpotrebnija.

Obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja treba povećati sa 84.3 na željenih 95 odsto, kako bi se postigao kolektivni imunitet i sva deca bila bolje zaštićena od bolesti koje se mogu sprečiti.

Usluge ranog razvoja potrebno je dalje širiti i unapređivati. U prethodnom programskom ciklusu podršku je kroz ove usluge dobilo 66.000 dece, a do 2030. godine planirano je da obuhvat dostigne 80 odsto dece do šest godina, odnosno 238.000 dece na nacionalnom nivou.

Obuhvat dece uzrasta od 3 do 5,5 godina predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem potrebno je povećati sa 74 odsto na 83 odsto, uz ciljane mere usmerene ka deci iz osetljivih porodica.

U sistemu pravosuđa, veća primena vaspitnih naloga i alternativnih mera, sa 7,4 na 15 odsto, odražavala bi snažniju primenu postupaka prilagođenih detetu i rešenja koja daju prednost rehabilitaciji i reintegraciji.

Smanjenje broja mladih koji nisu zaposleni, niti se školuju ili pohađaju obuke, sa 15,2 na 9,1 odsto, značilo bi sigurniji i uspešniji prelazak iz obrazovanja u svet rada.

„Ovi ciljevi se neće ostvariti bez dodatnog napora”, poručila je Kostadinova. „Potrebni su dugoročna politička posvećenost, adekvatno javno finansiranje i koordinisano delovanje svih sektora. Stvarni napredak za decu zavisi od toga koliko efikasno institucije funkcionišu u praksi”.

Program saradnje za period 2026–2030 razvijen je u saradnji sa nacionalnim i lokalnim partnerima i usklađen je sa reformskim prioritetima Srbije i međunarodnim obavezama u oblasti prava deteta. UNICEF će u narednom periodu pružati stratešku podršku, doprinositi jačanju institucija i podržavati reforme koje obezbeđuju dugoročne rezultate za decu.

Foto: UNICEF Srbija/Pančić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Triglav osiguranje: Kompanije u regionu često su formalno pokrivene, ali realno nezaštićene – različiti rizici traže različita rešenja

by bifadmin

Rizik u 2026. godini više nije samo operativno pitanje – postaje tema lične odgovornosti menadžmenta, finansijske stabilnosti i reputacije. Upravo o tome govorilo se na panelu „Sigurniji biznis u 2026: Uloga osiguranja u upravljanju rizikom“, koji su organizovali Slovenački poslovni klub i Hrvatski poslovni klub, uz učešće stručnjaka iz regiona.

Jednu od ključnih poruka sa panela prenela je Senka Knežević, direktorka Sektora za razvoj, ocenu i preuzimanje rizika u Triglav osiguranju, istakavši da kompanije danas često imaju osiguranje koje formalno zadovoljava propise, ali ne prati stvarnu strukturu njihovog poslovanja i izloženost riziku.

„Vrste rizika su slične – od odgovornosti menadžmenta i radnih sporova do operativnih i finansijskih izazova – ali način na koji ih korporacije i mala i srednja preduzeća doživljavaju značajno se razlikuje. Ako im ponudite isto rešenje, neko će ostati nedovoljno zaštićen“, naglasila je Knežević.

Poseban fokus panela bio je na odgovornosti direktora, poslovanju na više tržišta i potencijalnim „rupama u pokriću“. Odluke se donose lokalno, sporovi se vode pred domaćim sudovima, a sudska praksa ostaje nacionalna, dok su osiguravajući programi često regionalni. „Regionalna struktura osiguranja ne znači automatski i lokalno pokriće. Najveći rizik često je ono za šta verujemo da je pokriveno“, upozorila je Knežević.

Panelisti su ukazali i na finansijske posledice neadekvatnog pokrića – od neplaniranih troškova i regresnih zahteva do uticaja na cash-flow i reputaciju kompanije. Zaključak diskusije bio je da jedinstven pristup upravljanju rizicima više nije održiv i da osiguranje mora pratiti konkretne potrebe, veličinu i način poslovanja svake kompanije.

Kako poručuju iz Triglav osiguranja, savremena uloga osiguravača sve više podrazumeva partnerski odnos sa klijentima – od analize rizika i prevencije do kreiranja fleksibilnih rešenja koja prate razvoj biznisa i promene na tržištu.

Foto: Dario Konstantinović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Ekonomska cena partijskog upravljanja energetikom: Socijalizacija troškova, privatizacija prihoda

by bifadmin

Činjenica da je RTB Bor prodat kineskoj kompaniji Ziđin za 350 miliona dolara, a da je prenos utakmica Premijer lige u Srbiji plaćen 600 miliona evra za godinu dana, samo je jedan u nizu primera kako se rasipaju energetski resursi radi minimiziranja kratkoročnih političkih troškova i maksimiziranja dobiti za partijsku oligarhiju. Ako se što pre ne postigne društveni dogovor i ne krene u energetske reforme, ovaj sektor će u narednoj deceniji postati teret koji vuče celu privredu na dno, upozorava ekonomista Ognjen Radonjić.

Nezgrapni hibrid državnog monopola i pokušaja da se uvede tržište u domaći energetski sistem, doveo je do toga da narasli problemi u energetici više nisu samo pitanje zastarele tehnologije, već predstavljaju ozbiljan fiskalni rizik i ogromnu prepreku dugoročnom rastu. To je sistem koji, praktično, jede svoju vrednost, gde partijsko upravljanje ključnim preduzećima proizvodi gubitke koji se prelivaju u javni dug, troškovi se socijalizuju a prihodi privatizuju, dok se socijalni mir kupuje erozijom budućeg bruto domaćeg proizvoda, opisuje sažeto profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Ognjen Radonjić kako situacija u energetskom sektoru urušava celu privredu i društveni interes Srbije.

„Fiskalni rizici su već vidljivi za 2026. godinu, gde su planirane državne garancije za EPS gotovo 2,5 milijarde evra za samobalansirajuće solarne elektrane i vetroparkove. Menadžment Elektroprivrede Srbije nema podsticaj da bude efikasan jer država garantuje dug, a ako projekti ne generišu dovoljno novčane tokove, garancije postaju javni dug i direktno istiskuju ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i druge javne potrebe“, ukazuje Radonjić.

Od ove godine na snazi su i karbonske takse na srpski izvoz u Evropsku uniju, što će izazvati dodatni udar na platni bilans naše zemlje, budući da ovdašnja industrija troši struju koja se 70% proizvodi iz lignita. „Trgovinski deficit je inače veliki i stalno raste, u 2024. je iznosio oko 10 milijardi evra i za 20% je bio veći u odnosu na trgovinski deficit iz 2019. godine. A svaki deficit, i budžetski i trgovinski, mora da se nadoknadi i na ovaj način dolazi do prelivanja troškova na građane, jer će se ti manjkovi na kraju plaćati iz rastućeg javnog duga“, objašnjava profesor.

Građani su žrtve i loše naplate potraživanja u EPS-u. Više od 50 preduzeća duguje Elektroprivredi Srbije preko 200 miliona evra. To, po rečima Radonjića, znači da se subvencionišu neplatiše i da će taj dug opet završiti na plećima građana, „pošto u ekonomiji nema besplatnog ručka“.

Proizvodimo neznatno više struje nego pod NATO bombama

S druge strane, efikasnost elektroenergetskog sistema se drastično pogoršava iz godine u godinu. Radonjić podseća da je 1990. godine EPS proizvodio 39 teravat sati struje, dok je u 2024. proizvodnja iznosila svega 33 teravat sati. Takođe, 2024. Srbija je proizvodila samo 10% više struje nego 1999. kada nas je bombardovao NATO i praktično istu količinu električne energije kao 2014. godine, u vreme katastrofalnih poplava.

Pored pokazatelja o obimu proizvodnje, na efikasnost sistema ukazuju i podaci o čistoći proizvodnje. Elektroprivreda Srbije je 2024. emitovala 644 metričke tone ugljen-dioksida po teravat satu, što je približno 10 puta više od Mađarske, 30 puta više od Češke i oko pet puta više od Hrvatske. Velika razlika u odnosu na pomenute zemlje je i to što je proizvodnja struje u njima daleko diversifikovanija. Naime, EPS kontroliše 94% proizvodnje struje u Srbiji, dok u Mađarskoj državna elektroprivreda proizvodi približno 55% ukupne električne energije, u Češkoj 45%, a u Hrvatskoj 75%.

Elektroprivredi Srbije ne idu u prilog ni finansijski pokazatelji. Mada je 2023. godine EPS ostvario rekordnu neto dobit od 973 miliona evra, to nije bio rezultat poboljšane operativne efikasnosti već jednokratnih faktora – natprosečno dobre hidrološke situacije i visokih tržišnih cena energije tokom energetske krize. To potvrđuje dramatičan pad zarade EPS-a za čak 77% u 2024. godini. Radonjić skreće pažnju i da je u poređenju sa državnim energetskim kompanijama u Mađarskoj, Češkoj i Hrvatskoj, učešće neto profita u ukupnim prihodima ubedljivo najniže kod EPS-a, kao i prihod i neto dobit po zaposlenom.

Privremeni direktori pod ucenom

Navedeni i drugi problemi ukazuju da je srpski energetski sistem tipičan primer zarobljene države u kojoj se ekonomska logika i dugoročan rast podređuju partijskim interesima i kratkoročnom socijalnom miru, tvrdi profesor Filozofskog fakulteta.

Po njegovom mišljenju, organizaciona struktura je možda suštinski problem, jer su na čelu najvažnijih preduzeća u ovoj oblasti vršioci dužnosti umesto direktora koji bi bili izabrani na konkursu na osnovu svoje stručnosti.

„Takav sistem je alat političke kontrole. Pošto je rukovodstvo u najvećim energetskim preduzećima pravno i profesionalno nesigurno, ono lojalno izvršava kratkoročne naloge, umesto da sprovodi teške ali neophodne reforme. Uz to ide i negativna selekcija, višak partijskog i administrativnog kadra i manjak inženjera, rudara, montera… Posledice su visoki fiksni troškovi, slaba operativna sposobnost, kvarovi i havarije se dočekuju nespremno, dok formalna korporativizacija ostaje samo kozmetika za međunarodne partnere“, komentariše Radonjić.

Lažna slika jeftine struje

Druga velika slabost je finansijski sistem koji počiva na lažnoj slici jeftine struje – cene za domaćinstva su godinama držane ispod tržišnih, pa čak i ispod punih troškova proizvodnje. To je populistička mera koja, kada se podvuče crta, šteti i EPS-u i građanima. Usled nerealno niskih cena struje, Elektroprivredi Srbije se onemogućava da iz sopstvene dobiti finansira nove investicije – odsumporavanje, reverzibilne hidroelektrane i druge vidove modernizacije sistema, a onda se te finansijske rupe krpe kroz prebacivanje dugova na građane Srbije.

Poseban problem je postojeći tarifni sistem. „Struja se linearno subvencioniše i faktički deluje kao regresivni porez jer svi isto plaćaju jeftinu struju – od siromašnih domaćinstava do grejanja bazena na Dedinju. Naravno, pošto ovi troškovi učestvuju više u prihodima siromašnih porodica, to znači da zapravo one skuplje plaćaju struju nego bogatiji slojevi društva“, objašnjava profesor Filozofskog fakulteta.

Zbog toga je, dodaje, potrebno uvesti tržišne cene koje odražavaju realne troškove, a socijalnu zaštitu obezbediti kroz ciljane energetske vaučere za energetski ugrožene kupce, umesto univerzalnog i lineranog subvencionisanja. „Zato mislim da je ključna ideja prelazak sa kupovine socijalnog mira na ciljanu socijalnu pravdu – štititi ranjive, ali istovremeno učiniti energetiku finansijski održivom i ekološki podnošljivom“, predočava Radonjić.

Ne smemo zameniti jednu zavisnost drugom

Dakle, dugoročna održivost energetskog sistema Srbije nije samo pitanje ekologije, već i ekonomskog opstanka zemlje. Termoelektrane rade na sve lošiji niskokalorični ugalj, uz sve skuplje održavanje i povremeni skup uvoz struje. Analize pokazuju da bi energetska tranzicija do 2030. godine koštala oko 27 milijardi evra, što je pozamašan iznos, ali bi odustajanje koštalo još više, kroz skuplje održavanje zastarele infrastrukture, plaćanje karbonskih taksi i gubitak investicija usmerenih na zelenu energiju, upozorava Radonjić.

Međutim, ne bi bilo dobro da zavisnost od lignita zamenimo zavisnošću od zelene opreme iz uvoza. „Zato je veoma važno pitanje za nas kako da se uključimo u taj proizvođački lanac da deo vrednosti ostane u zemlji, umesto da Srbija bude samo kupac tuđe tehnologije. Energetičari i ekonomisti bi zajedno morali da traže odgovor koja su to rešenja najbolja za Srbiju i kojim tempom bi energetska tranzicija trebalo da se sprovodi, jer nametnute šok terapije uvek daju loše rezultate. Ali, ako i dalje budemo odlagali društveni dogovor i reforme, energetika će u narednoj deceniji postati teret koji vuče celu privredu na dno“, uveren je Radonjić.

Biznis i finansije 242, februar 2026. 

Foto: SarahRichterArt, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Maxi online proglašen za najbolju online prodavnicu hrane i pića

by bifadmin

Maxi online je još jednom potvrdio da je omiljeni izbor kupaca u Srbiji, osvojivši priznanje za omiljenu prodavnicu u kategoriji hrane i pića u okviru HotSpot eCommerce Awards, koje organizuje eCommerce Asocijacija Srbije. Na osnovu glasova potrošača i ocena stručnog žirija, Maxi online je treći put u poslednje četiri godine prepoznat kao lider u digitalnoj trgovini.

Maxi online opsluži i do 1.000 domaćinstava u jednom danu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Pančevu, dok broj lojalnih kupaca, kako fizičkih lica, tako i kompanija, iz godine u godinu beleži stabilan rast.

„Poverenje koje gradimo sa kupcima iz godine u godinu dobija snažnu potvrdu ovim priznanjem. Posebno nam je drago jer ono dolazi upravo od naših korisnika, koji prepoznaju veliku posvećenost tima koji svakodnevno radi na kontinuiranom unapređenju usluge i celokupnog digitalnog iskustva“, izjavila je Milana Majkić, direktorka digitalnog poslovanja.

U prethodnoj godini lansiran je i digitalni novčanik kao dodatna opcija plaćanja, čime je korisnicima omogućeno još jednostavnije, brže i sigurnije iskustvo kupovine, dok tim nastavlja da razvija nove funkcionalnosti kako bi online nabavka bila još praktičnija i dostupnija što većem broju domaćinstava.

Ovo priznanje rezultat je dugogodišnjeg rada na razvoju i unapređenju Maxi online usluge, od jednostavne i intuitivne kupovine putem sajta i mobilne aplikacije, preko široke i pažljivo birane ponude proizvoda, do pouzdane dostave koja kupcima omogućava da unapred izaberu tačan vremenski slot i precizno znaju kada njihova porudžbina stiže na kućnu adresu.

HotSpot eCommerce Awards predstavlja jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti online trgovine na domaćem tržištu, a dodeljuje ga eCommerce Asocijacija Srbije, organizacija koja okuplja ključne aktere digitalnog ekosistema sa ciljem razvoja i unapređenja eCommerce tržišta u Srbiji.

Foto: Nihil studio

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci