Stopa neto štednje domaćinstava u Evropi značajno se razlikuje od zemlje do zemlje. Prema podacima OECD-a za 2024. ili 2025. godinu, kreće se od minus 9,3 odsto u Grčkoj do 14,7 odsto u Švedskoj i Mađarskoj, dok je prosek Evropske unije 8,1 odsto.

Neto štednja domaćinstava predstavlja dio prihoda koji ne odlazi na finalnu potrošnju. Drugim rečima, to je ono što domaćinstvima ostane nakon što plate svakodnevne troškove, račune, hranu, stanovanje, prevoz i druge potrebe.

Iznad 10 odsto nalaze se i:

Češka – 13,7 odsto
Francuska – 12,8 odsto
Njemačka – 10,3 odsto
Holandija – 10,2 odsto
Iznad prosjeka EU su i Španija sa 9,2 odsto i Irska sa 9 odsto.

Ovi podaci pokazuju da visoka štednja nije rezervisana samo za najbogatije zemlje Evrope. Primjer Mađarske, koja dijeli prvo mesto sa Švedskom, pokazuje da na stopu štednje ne utiče samo nivo prihoda, već i struktura potrošnje, očekivanja domaćinstava, demografija i reakcija građana na ekonomske krize.

To se može finansirati na dva načina: korišćenjem ranije akumulirane štednje ili zaduživanjem.

Grčka je specifičan slučaj i zbog dugih posledica dužničke krize. Prema objašnjenju ekonomiste Michaela Haliassosa, profesora na Goethe univerzitetu u Frankfurtu, Grčka je još tokom vrhunca dužničke krize 2015. imala najveći udeo domaćinstava čija je potrošnja bila veća od prihoda.

Stopa štednje u toj zemlji uglavnom je bila pozitivna početkom 2000-ih, ali se od 2010. naglo pogoršala. Najniži nivo dostigla je 2013. godine, kada je pala na minus 16,5 odsto. Nakon kratkog približavanja nuli 2021, ponovo je potonula na minus 12,2 odsto u 2022. i od tada se zadržava oko minus devet odsto.

U Velikoj Britaniji stopa iznosi 4,7 odsto, dok je u Italiji svega 3,2 odsto.

Još niže su:

Slovačka – 2 odsto
Estonija – 3 odsto
Portugal – 3,4 odsto
Litvanija – 3,8 odsto

Ni sve nordijske zemlje nisu iznad proseka EU. Danska ima stopu štednje od 7,5 odsto, dok je Finska na 4,4 odsto.

Drugi dominantan motiv je penzija. Za oko polovinu Evropljana, štednja za starost jedan je od glavnih razloga za odvajanje novca.

Ekonomisti Charles Yuji Horioka i Luigi Ventura u radu objavljenom 2025. godine za NBER ukazuju da izdašnost socijalnih sistema utiče na razloge zbog kojih ljudi štede. U zemljama sa snažnim javnim penzijskim sistemom građani manje štede za penziju, dok se u državama sa jačim javnim zdravstvom manje štedi za nepredviđene medicinske i druge hitne troškove.

Njihov zaključak je važan: činjenica da su penzija i oprez dominantni motivi štednje u Evropi sugeriše da mnogi građani ne smatraju socijalne mreže potpuno dovoljnim osloncem.

Prihodi se često pogrešno prijavljuju ili se ne prijavljuju u potpunosti, delom zbog straha od poreskih vlasti ili brige o poverljivosti podataka. S druge strane, potrošnja se teško mjeri anketama jer se ljudi ne sećaju uvijek precizno koliko su i na šta trošili.

Zato razlike među zemljama ne treba tumačiti samo kao pitanje finansijske discipline. Na njih utiču starosna struktura stanovništva, tržište rada, zanimanja, nivo javnih usluga, cene, inflacija i način na koji domaćinstva reaguju na krize.

Pandemija je dobar primjer. Prosečna stopa štednje u EU naglo je skočila 2020. godine na 12,4 odsto, jer su zatvaranja, ograničenja putovanja i manja mogućnost potrošnje ostavili domaćinstvima više novca nego obično.

Visoka stopa štednje može značiti finansijsku stabilnost, ali i strah od budućnosti. Niska stopa može ukazivati na snažnu potrošnju, ali i na pritisak troškova života. Negativna stopa, kao u Grčkoj, najčešće je signal da domaćinstva žive pod ozbiljnim finansijskim opterećenjem.

Zato štednja nije samo ekonomska statistika. Ona je i pokazatelj poverenja građana — u sopstvene prihode, državu, penzioni sistem, zdravstvo i budućnost.

No, tokom prve naftne krize i ukidanja zlatne podloge dolaru, izgubio je čelnu poziciju. Naišlo je vreme naftnih giganata, potom bankara.

Međutim, ako danas bacite pogled na deset najvrednijih firmi, među njima teško da ćete naći banke i preduzeća koja se bave „crnim zlatom“. Ponekad se samo Saudi Aramko, državna naftna kompanija Saudijske Arabije, gotovo slučajno zadesi na desetom mestu, caruju lideri IT tehnologije, piše 021.rs.

Firma koja se proslavila personalnim kompjuterima „Majkrosoft“ na četvrtoj stepenici težak je 3,04 biliona američkih zelembaća, a petu poziciju zauzima „Amazon“, širokog spektra delatnosti.

Među kompanijama sa sedištem izvan SAD najveću tržišnu kapitalizaciju ima južnokorejski proizvođač čipova TSMC na šestom mestu, dok „Tesli“, vodećoj firmi najbogatijeg čoveka na planeti Ilona Maska, pripada deveti stepenik.

Na stepeniku niže, posle ozbiljne poslovne stranputice, našla se „Meta“, nekadašnji „Fejsbuk“. Duga tehnološka dominacija SAD poslednjih godina postala je još izrazitija, dok evropskih firmi poodavno nema na listi prvih deset.

Posle holandskog lidera, najvrednija su dva farmaceutska proizvođača lekova, švajcarski Roš i britanski Astra-Zeneka sa 335, odnosno 282 milijarde evra tržišne kapitalizacije.

Nvidia je donedavno široj javnosti bila prilično nepoznato ime, koja se prvi put našla u centru pažnje kada je Majkrosoft odlučio da ulaže upravo u njen zanimljiv i inovativan razvojni program.

Samo nekoliko sezona kasnije, krajem 2022. vrednost je dostigla 300 milijardi dolara. Ali, zlatan period je tek počinjao i za nepune četiri sezone cena akcija je uvećana čak četrnaest i po puta, dakle 1.440 odsto! Lane u oktobru mesecu bila je prva kompanija čija je tržišna kapitalizacija premašila pet biliona dolara.

Konkurencija vidljivo zaostaje i za sada može da zauzme samo deo tržišta jednostavnijih i manje skupih čipova. Lane je prihod Nvidije premašio 216 milijardi dolara, dok se za 2027. godinu predviđa da nadmaši i bilion dolara. To bi bio istorijski najveći priliv novca, iznad onoga što za godinu dana privuku i Volmart ili Amazon, kompanije sa najvećim mrežama trgovinskih prodavnica.

Koliko su berzanske cene, a glavna je ona u Njujorku, narasle pokazuje poređenje sa BDP-om najmoćnijih država. Tako je tržišna kapitalizacija Nvidije premašila BDP Nemačke procenjen na 5,45 biliona dolara za tekuću sezonu, dok su Alfabet i Epl „jači“ od BDP-a Velike Britanije (4,26) ili Francuske sa 3,60 biliona evra vrednim BDP-om.

Pet vodećih kompanija, sve su američke i iz IT sektora, zbirno uzete vrede 20,81 biliona dolara i nešto su iznad BDP-a Kine u iznosu od 20,71 biliona. Zapravo, na nivou su dve trećine godišnjeg BDP-a SAD procenjenog na 32,35 biliona.

Nezabeleženo visoke tržišne kapitalizacije Nvidije, Epla, Majkrosofta…, počivaju na očekivanjima da će se potražnja za njihovim proizvodima i uslugama i dalje brzo uvećavati. Ukoliko, pak, tok događaja poprimi drugačiji trend, dolazi do naglog pada vrednosti kao što smo doživljavali na prelazu dva veka u takozvanoj „dotkom krizi“.

Što se, pak, tiče neposredno Nvidije, ona ne samo što inovativnim programom kontinuirano čuva i širi tržište, već računa i na povratak u Kinu, gde je do pre godinu dana držala čak 90 odsto tržišta čipova.

Od tada je izvoz praktično zaustavljen usled izvoznih ograničenja nametnutih voljom Bele kuće. Predsednik Nvidije Jensen Huang bio je među privrednicima koji su pratili posetu predsednika SAD Donalda Trampa Pekingu.

Sa domaćinima je razgovarao o isporuci čipova H200 čije se lansiranje na globalno tržište tek priprema. Mada do potpisivanja konkretnog sporazuma nije došlo, u poslovnom svetu se smatra da je Nvidia učinila krupan korak u pravcu povratka na 1,4 milijarde ljudi veliko tržište.

Banke su, kako navodi, suočene sa sve većim političkim pritiscima u manje povoljnom ekonomskom okruženju.

Nezavisnost se de fakto pogoršala u skoro polovini centralnih banaka koje predstavljaju oko 75 odsto globalnog Bruto domaćeg proizvoda (BDP), naglasila je ona.