Tržište automobila u Evropi se menja, sve se više kupuju električna i hibridna vozila. Srbija taj trend ne prati, a Petar Veličković sa portala Polovni automobili kaže da 40 odsto kupaca na njihovom sajtu može da izdvoji 5.000 evra za vozilo. Ipak, nije daleka budućnost u kojoj iz EU nećemo moći da uvozimo automobile sa motorima na unutrašnje sagorevanje.

Rast cena nafte zbog rata na Bliskom istoku menja navike vozača širom sveta – ali i pravila igre u auto-industriji. Dok gorivo poskupljuje, električni automobili beleže nagli skok potražnje, u pojedinim evropskim zemljama i do 50 odsto za samo mesec dana.

Kriza koja je pogodila tržište nafte, za proizvođače električnih vozila postala je neočekivana šansa.

Petar Veličković sa portala Polovni automobili podseća da odranije postoje određene regulative u EU, prema kojima do 2035. godine više neće moći da se proizvode automobili sa konvencionalnim motorima.

– Sigurno je da ova situacija koja je trenutno u svetu može da ubrza dodatno taj proces ka elektrifikaciji i to se već negde polako primećuje kroz tržište, naročito kroz tržište polovnih automobila – rekao je Veličković.

Na pitanje koliko je sada realno da električni automobili postanu dominantni s obzirom na to da njihovo pogonsko gorivo, odnosno struja, direktno zavisi i dalje od fosilnih goriva, Veličković odgovara da je EU već previše uložila u razvoj te tehnologije da bi sada odustala.

U Srbiji se polovna električna vozila ne traže

Ipak, u Srbiji nije skočila potražnja za polovnim električnim automobilima. Veličković kaže da oni čine svega oko jedan odsto tržišta polovnih automobila.

– Ima tu nekoliko faktora. Nesigurnost i nepoverenje su definitivno jedan od faktora. Ljudi brinu koliko će ih taj automobil koštati, šta ako se pokvari baterija? Da li to onda znači da je to skuplji trošak nego sam automobil? Tu je i bezbednosni aspekt, šta ako se taj automobil zapali? – navodi Veličković.

Smatra da u Srbiji trenutno ne postoji dovoljno mesta za punjenje vozila koja bi mogla da prate masovniji broj električnih automobila. Još važnije, tu je i pitanje kupovne moći stanovništva.

– Električni automobili, bez obzira na pojavu kineskih proizvođača, koji su cenovno dostupniji, i dalje su van domašaja većine naših kupaca – rekao je Veličković.

U anketi koju su sproveli nad 8.000 potencijalnih kupaca, ispostavilo se da 40 odsto ispitanika traži vozilo u iznosu od 5.000 evra.

Budućnost nam donosi drugačije tržište

Napominje da Srbija iz Evrope dovozi devedeset devet posto polovnih automobila.

– Mi smo tradicionalno tržište polovnjaka i u tom smislu mislim da nam je potreban strateški pristup jer elektrifikacija dolazi – rekao je urednik portala Polovni automobili.

Već sada su hibridi u Evropi najprodavaniji među novim vozilima, a električni automobili čine između petnaest i dvadeset odsto ukupnog tržišta novih vozila.

– Možemo da računamo da već neki evropski proizvođači nemaju dizel-automobile u ponudi. Šta će onda stizati na naše tržište za deset do petnaest godina? Očigledno je da će se ponuda menjati i mislim da nam treba strateški pristup, pogled u budućnost kako ćemo reagovati na tu promenu ponude – zaključio je Veličković.

Povećana potražnja za električnim i hibridnim vozilima „grande panda“

Petar Veselinović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu kaže da je u poslednjih godinu dana u kragujevačkoj fabrici Stellantis potražnja još u 2025. nadmašila sva očekivanja.

– Kragujevac, jedan od najboljih izvoznih gradova, povećao je svoj izvoz u 2025. za 126 posto, pre svega zahvaljujući proizvodnji i prodaji električnih i hibridnih automobila ‘grande panda’ i ono što je takođe vrlo bitno i ‘sitroena C3’ koji je u jednom značajnom delu povećao tu diversifikaciju proizvodnje u Stellantisu – rekao je Veselinović.

Podseća da je došlo i do trostrukog povećavanja broja radnika, kao i da je i pre izbijanja rata sa proizvodnih traka izlazilo 500 vozila dnevno. Radi se i u trećoj smeni.

– Sa ovim dodatnim zaoštravanjem i povećavanjem potražnje, kao što vidimo u čitavoj Evropi i svetu za električnim i hibridnim vozilima, siguran sam da će i ‘Stelantis’ povećati potražnju – rekao je Veselinović dodajući da se već radi i u trećoj smeni.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Kompanija Delez Srbija završila je 2025. fiskalnu godinu sa neto dobiti od oko 9 miliona evra što je za 85% niže u odnosu na 2024.godinu.

Stopa neto dobiti u 2025. iznosila je 0,6% što je pad u odnosu na godinu pre kada je bila 4,4%. Povrat od 0,6% na približno milijardu evra angažovanog kapitala je značajno manje od uobičajenih ekonomskih parametara za kompanije ovog obima i kapitalne intenzivnosti.

U cilju ublažavanja negativnih efekata Uredbe o ograničenju marži kompanija je u četvrtom kvartalu 2025. godine bila prinuđena da zatvori 25 prodavnica i preduzme niz drugih mera sa ciljem prilagođavanja novonastalim okolnostima. Uprkos tome, kompanija je u tom kvartalu, kao direktan uticaj regulative zabeležila negativan poslovni rezultat.

Ukupni prihodi u iznosu od oko 1.4 milijarde evra uvećani su u odnosu na 2024. godinu za oko 7 miliona evra, što predstavlja nominalni rast prodaje od 0,5%. Nabavna vrednost prodate robe porasla za oko 30 miliona evra što ukazuje da je rast troškova robe značajno premašio rast prihoda od njene prodaje. Takođe, prosečna godišnja inflacija redovnih maloprodajnih cena u našem sistemu iznosila je 0,3%, dok je međugodišnja inflacija cena hrane u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 2,7%. To znači da su naše prodajne cene rasle višestruko sporije od kretanja cena hrane na tržištu.

U 2026. godini fokusirani smo na stabilizovanje poslovanja, postepeni nastavak investicija i uspostavljanje dugoročno održivog operativnog modela, u skladu sa tržišnim okvirima.

Zloupotreba bolovanja može dovesti do otkaza, ali napuštanje mesta prebivališta tokom bolovanja nije automatski prekršaj. Ipak, granica između prava zaposlenog i povrede radne obaveze često je nejasna i zavisi od konkretnih okolnosti i sudske prakse.

Iako se u javnosti često smatra da zaposleni tokom bolovanja ne sme da napušta svoj dom, zakon o radu ne propisuje striktna pravila ponašanja u tom periodu. Međutim, ukoliko se utvrdi da je bolovanje korišćeno suprotno svrsi zbog koje je odobreno, moguće su posledice – od gubitka naknade do otkaza ugovora o radu.

O tome gde je ta granica i kako se u praksi primenjuju propisi za Euronews Srbija govorila je advokat Tamara Radojčić, koja objašnjava da se zloupotreba bolovanja ne posmatra formalno, već kroz ponašanje zaposlenog i njegovu usklađenost sa medicinskim preporukama.

Šta se smatra zloupotrebom bolovanja?

– Zloupotrebom bolovanja se smatra kada radnik, suprotno Zakonu o radu, koristi bolovanje na način koji nije u skladu sa njegovom svrhom. To znači, na primer, da radi ‘na crno’ kod drugog poslodavca, obavlja teške fizičke poslove ili na drugi način simulira bolest – objašnjava Radojčić.

Prema njenim rečima, suština bolovanja nije izostanak sa posla, već oporavak.

– Bolovanje nije propisano da bi se zloupotrebljavalo, već da bi se zaposleni oporavio i vratio na posao – ističe ona.

Jedna od najčešćih dilema jeste da li osoba na bolovanju sme da napusti mesto prebivališta.
– Zaposleni sme da napusti mesto prebivališta, ali pod određenim uslovima. Sloboda kretanja nije ograničena, osim ako to nije u suprotnosti sa preporukama lekara – navodi advokat.

Kako objašnjava, sve zavisi od medicinske dokumentacije i vrste terapije.

– Ako je propisano strogo mirovanje, tada se mesto prebivališta ne bi smelo napuštati. Sa druge strane, postoje situacije kada lekar preporuči kretanje, pa čak i boravak u banji, i tada je odlazak potpuno opravdan – dodaje ona.

Da li odlazak iz grada znači otkaz?

Radojčić naglašava da odlazak van mesta stanovanja tokom bolovanja ne znači automatski i gubitak posla.

– Ne znači automatski otkaz. Poslodavac mora da dokaže uzročno-posledičnu vezu između ponašanja zaposlenog i povrede radne obaveze – objašnjava ona.

Tek kada se utvrdi da je zaposleni postupao suprotno preporukama lekara i da je time zloupotrebio pravo na bolovanje, može doći do otkaza ugovora o radu.

Kontrola bolovanja može biti interna i eksterna. Poslodavac može vršiti proveru u okviru svojih ovlašćenja, dok postoje i institucionalni mehanizmi kontrole.

– Kontrola može biti interna, od strane poslodavca, ali i eksterna – kroz lekarske komisije i Republički fond zdravstvenog osiguranja – objašnjava sagovornica.

Cilj tih kontrola, kako kaže, jeste da se proveri da li se bolovanje koristi u skladu sa svrhom – oporavkom zaposlenog.

Kada se gubi pravo na naknadu?

Zaposleni može ostati bez naknade u više situacija, ali samo ako se dokaže zloupotreba.

– Pravo na naknadu se gubi ako se utvrdi da je bolovanje zloupotrebljeno – na primer, ako je osoba radila kod drugog poslodavca, obavljala težak fizički rad ili nije dostavila doznake u zakonskom roku – navodi Radojčić.

Sporovi u ovoj oblasti nisu retkost, upravo zbog neprecizno definisanih granica.

– Ono što pravi problem jeste to što nije jasno precizirano gde tačno počinje zloupotreba bolovanja. Zato se u sudskim postupcima mora dokazivati svaka okolnost – i ponašanje zaposlenog i njegova namera – objašnjava advokat.

Poslodavac, kako dodaje, mora da dokaže da je zaposleni zaista postupao protivno pravilima i da je time povredio radnu obavezu.

Savet zaposlenima

Na kraju, sagovornica daje jednostavan savet zaposlenima kako bi izbegli moguće probleme tokom bolovanja.

– Najvažnije je da se bolovanje koristi onako kako je propisano i da se poštuju preporuke lekara. U tom slučaju neće biti nikakvih problema – zaključuje Tamara Radojčić.

Izvor: Euronews

Foto: maurice98, Depositphotos