Promo

A1, najbrža mobilna mreža 5. godinu zaredom, lansira 5G početkom decembra

by bifadmin

Nakon što je RATEL objavio uspešno okončanje javnog nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radiofrekvencijskog spektra koji će se koristiti i za 5G mreže, A1 Srbija pozdravlja ovu važnu odluku za dalji digitalni razvoj zemlje.

A1 Srbija ulazi u novo tehnološko poglavlje kao spreman i iskusan operator na tržištu, oslanjajući se na bogato iskustvo A1 Grupe u kojoj je 5G već godinama standard.

Višegodišnje investiranje u kvalitet potvrđeno je i time da je A1 mreža petu godinu zaredom najbrža mobilna mreža u Srbiji prema kompaniji Ookla®, tvorcu aplikacije Speedtest*. Ovaj rezultat potvrđuje doslednost i stabilnost koju će kompanija primeniti i u 5G eri.

„Za nas je ovo važan trenutak jer otvara put da korisnicima omogućimo pravo 5G iskustvo u pogledu brzine i stabilnosti. Zahvaljujući iskustvu A1 Grupe i ekspertima koji godinama rade sa 5G tehnologijom širom Evrope, mi smo potpuno spremni za novu generaciju mreže. Posebno je važno što objedinjujemo 4G mobilnu, optičku i 5G tehnologiju, jer upravo ta konvergencija omogućava ujednačeno i besprekorno korisničko iskustvo“, poručuje Judit Albers, generalna direktorka A1 Srbija.

Snaga A1 Srbija oslanja se i na stabilnost A1 Grupe, koja je deo jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija na svetu – América Móvil. Grupa je u prethodnom periodu u Srbiji investirala 1,5 milijarde evra, dok je u narednom periodu planirano dodatnih 250 do 300 miliona evra za dalji razvoj infrastrukture i sprovođenje strateških planova.

„U fazi testiranja 5G tehnologije u realnim uslovima postizali smo u proseku do osam puta veće brzine u određenim scenarijima u poređenju sa 4G. Od početka decembra u velikim gradovima pokrećemo 5G uslugu, čime ćemo odmah podići korisničko iskustvo u pogledu brzine i stabilnosti. To potvrđuje koliko je 5G ključan za razvoj novih usluga i podržavanje sve većeg rasta prenosa podataka“, otkriva Nenad Zeljković, glavni direktor za tehnologiju A1 Srbija.

A1 Srbija je bio prvi operator koji je lansirao 4G na domaćem tržištu, čime je postavljen standard savremenog mobilnog interneta u zemlji. Takođe je i prvi operator koji je omogućio svojim korisnicima korišćenje 5G tehnologije u romingu, pružajući im doživljaj koji imaju korisnici širom Evrope i sveta.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Yettel kupio 5G spektar

by bifadmin

Komercijalno lansiranje 5G-a u decembru

Kompanija Yettel učestvovala je na aukciji za 5G radio-frekvencijski spektar koju je organizovalo Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) u periodu od 3. do 7. novembra 2025. godine.

Yettel je kupio odgovarajuće 5G radio – frekvencije u opsezima 700 MHz, 2600 MHz i 3.6 GHz i obnovio pravo korišćenja opsega 900MHz, 1800MHz i 2100MHz, za ukupnu vrednost od više od 100 miliona evra. Nakon završetka regulatornog procesa sledi tehničko i komercijalno lansiranje Yettel 5G usluga.

„Spremni smo da pustimo 5G našim korisnicima čim zvanično dobijemo licencu. Za nas u Yettelu, prioritet je da zadržimo najbolji kvalitet mreže i nastavimo da donosimo nove usluge na tržište. U našoj ponudi imamo veliki broj 5G uređaja, što znači da naši korisnici već mogu da osete sve prednosti novih tehnologija. Nivo investicija u spektar i tehnologiju je visok, ali je 5G neophodan preduslov za dalji razvoj i pustićemo ga u decembru“, rekao je Majk Mišel, generalni direktor Yettela.

Glavne prednosti 5G su veća brzina, manje kašnjenje signala i samim tim veći kapacitet daljinskog obavljanja stvari, veći broj povezanih uređaja, i mogućnost većeg prilagođavanja konkretnim potrebama određenih industrija za povezivanjem. Osim toga, imaće minimalno kašnjenje prenosa podataka i mogućnost povezivanja velikog broja korisnika.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Budućnost domaće privrede: Previše zavisna od svetske vetrometine

by bifadmin

Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investicije, dok su istovremeno domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, upozoravaju stručnjaci.

Kako se ova poslovna godina bliži kraju, tako se smanjuju predviđene stope privrednog rasta za Srbiju. Za razliku od projekcije Ministarstva finansija sa početka godine da će BDP Srbije u 2025. dostići 4,2%, NBS je u oktobru iznela procenu da će rast iznositi 2,75%. Slična je i prognoza Svetske banke za Srbiju (2,8%) EBRD predviđa 2,5%, a MMF daje još nižu procenu (2,4%).

Kraj godine obeležile su energetska neizvesnost usled sankcija NIS-u i moguće obustave dotoka ruskog gasa, kao i najave o smanjenju kvota i rastu carina na izvoz srpskog čelika u Evropsku uniju. Od naredne godine, dodatnim troškovima biće izložene i domaće firme koje izvoze na evropsko tržište, a posluju u oblastima koje su obuhvaćene EU mehanizmom prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM).

Kakve su perspektive domaće privrede, imajući u vidu spoljašnje nestabilnosti, veliku političku krizu unutar zemlje i samu strukturu privrednog rasta?

Domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi

Stručnjak Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović kaže za B&F da Srbija ima relativno izbalansiranu privredu, bez izrazito dominantnog sektora, što je dobro. Prednjače prerađivačka industrija, trgovina, informisanje i komunikacije, dobro se kotira i građevinarstvo podstaknuto velikim javnim investicijama, ali značajno učešće sektora nekretnina po njegovom mišljenju nije nužno pozitivno, jer ukazuje na prekomerno investiranje u pregrejano tržište stanova.

Veliki priliv stranih investicija na nivou 6-7% BDP-a proteklih godina i izvoz koji se sa oko 55% BDP-a približava zemljama Višegradske grupe ukazuju, međutim, na veliku otvorenost i zavisnost privrede od spoljnog okruženja. „To u situacijama globalne neizvesnosti i trgovinskih napetosti može biti izvor rizika. Upravo je ta osetljivost jedan od razloga usporavanja privrede ove godine”, ocenjuje Jovanović.

On ističe da visoke javne investicije koje su sa 6-7% BDP-a među najvišima u Evropi pozitivno utiču na dugoročni potencijal rasta, jer znači da se zemlja infrastrukturno razvija. Ali, ključna slabost ostaju niska domaća privatna ulaganja koja su među najnižima u Evropi.

„Kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi. Zato kreatori ekonomskih politika moraju razmisliti o promeni ekonomskog modela, i pružiti veću podršku domaćim firmama”.

Bečki institut je u jesenjoj prognozi o perspektivi srpske privrede oborio očekivanja za rast u ovoj godini na svega 2%, dok je prognoza za inflaciju povećana na 4,5 procenata. Prema ovoj analizi, ono što ohrabruje je snažan rast automobilskog sektora od oko 23% u prvoj polovini godine.

Raste odliv profita i dividendi

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da je struktura privrede ustrojena privatizacijom posle 2000. godine, koja je bila motivisana imovinskim a ne profitnim faktorom, kao i prilivom direktnih investicija potpomognutih velikim subvencijama. Takva politika sem isplaćenih zarada, energenata i drugih uglavnom nematerijalnih troškova, nije imala podsticajan efekat na razvoj srpske privrede. Istovremeno, domaće firme stavljene su u neravnopravan položaj.

Rizici takve strukture su preveliki, kaže Milićević za B&F. U početku zbog priliva inostranih ulaganja rastu prihodi u primarnom dohotku, čime se pozitivno utiče na tekući račun platnog bilansa. Kasnije, kada kompanije počnu da vraćaju dobit i dividende u matične države, primarni dohodak postaje negativan jer pada priliv investicija.

„Druga opasnost je polako iscrpljivanje glavnih resursa zbog kojih su strane kompanije došle u Srbiju, kao i promene na međunarodnom investicionom tržištu i tržištu kapitala. Svedoci smo da se u drugoj polovini prošle i u ovoj godini regionalni raspored investicija menja i da pada priliv investicija u zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope, samim tim i u Srbiju”, navodi Milićević.

Sa druge strane, energija je sve skuplja. Pitanje je kako će se odvijati situacija sa NIS-om i kakav će biti sporazum oko gasa sa Rusima, jer cena može biti značajno povećana. Skuplji energenti negativno utiču na konkurentnost praktično svih sektora, pa je teško reći koju granu bi to najteže pogodilo. Da ne pričamo o negativnom uticaju koji bi imala rastuća inflacija.

Do visokih tehnologija ni brzo ni lako

Srpska privreda se tako nalazi između konkurentnih siromašnih zemalja sa niskim platama i razvijenim industrijama i bogatih država, dominantnih u industrijama koje prolaze kroz brze tehnološke promene. „Strane direktne investicije mogu doneti znanje, tehnologije, pristup novim tržištima i najvažnije, ulaganja u ljudski kapital. Nažalost, ta vrsta koristi najčešće je dostupna samo razvijenim zemljama“, ukazuje Milićević.

On ističe da prekomponovanje privredne strukture traži velike materijalne, kadrovske i organizacione resurse i ne dešava se brzo. Srbija bi morala da privuče ulaganja u razvoj privrednih grana u kojima bi dominirale više i visoke tehnologije, uz primenu novih znanja i novih zanimanja. Bez toga nema izlaska iz „sklapačke“ ekonomije, niti iz klopke srednje razvijenosti.

Metalski sektor već trpi

Kako sistemske slabosti mogu da se odraze na poslovanje konkretnog sektora pokazuje primer metalske industrije. Ova industrija beleži godišnji izvoz od oko 10 milijardi evra i zaslužna je za svaki treći evro zarađen iz inostranstva. Veliki broj firmi i dobavljača zapošljava oko 200.000 radnika. Posluju već dugo u makroekonomskim uslovima koji su krojeni za uvoznike.

Zoran Pekez, direktor Vojvodina metal klastera, kaže za B&F da kao i u mnogim drugim delatnostima, i u metalskom sektoru već se oseća nedostatak posla, dok istovremeno rastu cene repromaterijala a sve veći problem je i energija. Tražnja pada ne samo zbog teškoća u kojima se već duže vreme nalazi autoindustrija u EU, već i zbog problema na domaćem terenu.

„Problema je sve više i u finansiranju izgradnje velikih državnih infrastrukturnih projekata. U tom lancu javljaju se sve veće poteškoće u naplati. Pored toga, evidentno je da inflacija uzima maha i da devizni kurs koji je fiksan pogoduje uvoznicima i guši izvoznike. Ima dosta metalaca koji izvoze i to im postaje sve teže i nerentabilnije”, ističe Pekez. Proizvodnja i izvoz električnih vozila koja je počela u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu, prema njegovoj oceni, nije mnogo popravila situaciju.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić u publikaciji Kvartalni monitor upozorava da poslovanje u Srbiji u nekim delatnostima, naročito u sektoru razmenjivih dobara poput industrije, poljoprivrede i nekih usluga postaje skupo i ekonomski neisplativo, jer se cene u evrima u Srbiji brzo približavaju evropskim cenama. To je posledica kombinacije visoke inflacije i fiksnog kursa dinara prema evru.

Prema nivou razvijenosti Srbija je u 2023. godini bila na 46% EU, dok je prema nivou cena bila na 68% EU, pa se znatno brže približavamo Evropi po cenama nego po nivou razvijenosti. Tako su cene kod nas bliže evropskim nego u Rumuniji i Bugarskoj, iako su one razvijenije od Srbije. U takvoj situaciji, jedina šansa za održivi rast Srbije je preorijentacija ka visokoproduktivnim delatnostima, koje mogu profitabilno da posluju sa visokim cenama, zaključuje Arsić.

Jelena Stjepanović

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: NewAfrica, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Ugovorom o Generalštabu smo pristali da damo mnogo, a ako ne damo sledi višemilionska kazna

by bifadmin

Novinari koji su imali uvid u tajni ugovor o Generalštabu kažu da Srbija njime mnogo daje investitoru – zetu Donalda Trampa – a zauzvrat dobija malo.

U pitanju su novinari Radara i Forbsa koji navode da su prema navedenom ugovoru obaveze i troškovi Srbije veliki i da ovim projektom vlast pokušava da se dodvori američkom predsedniku.

Kako ističe Radar, Srbija se obavezala da ceo ovaj kompleks investitoru ustupi besplatno na 99 godina, uz mogućnost da se kasnije zakup pretvori u vlasništvo, kao i da sama sruši sve objekte na toj prostoru. Uprkos ovom trudu i ulaganjima naše zemlje, većinski udeo od 77,5 odsto u zajedničkoj kompaniji imaće firma zeta američkog predsednika Džareda Kušnera, javlja Forbes.

No, to nije sve, ako neku od obaveza ne ispunimo, američki partner može raskinuti ugovor i naplatiti odštetu u milionima dolara. Interesantno je da će se i na ovaj projekat primenjivati međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji je bio osnova za još jedan projekat ove vlasti „od nacionalnog značaja“ – Beograd na vodi, koji je započet na sličan način, sa sličnim ugovorom.

S tim što je Srbija vlasnik nešto manje od 33 odsto preduzeća Beograd na vodi dok će u slučaju Generalštaba imati samo 22,5 odsto.

Srbija ima obaveze koje nije lako ispuniti

Za početak naša obaveza je bila da se ovom kompleksu ukine status zaštićenog kulturnog dobra kako bi mogao biti srušen. To je odbila da učini Dubravka Đukanović, bivša direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pa je smenjena. Na njeno mesto došao je Goran Vasić iako nije imao položen stručni konzervatorski ispit, kako za tu funkciju nalaže zakon. Ali imao je nešto drugo – omogućio je ukidanje zaštite za Generalštab.

Naše ostale obaveze u ovom projektu su da donesemo regulacioni plan koji će pomoći direktno izdavanje građevinske dozvole, kao i da obezbedimo da ugovorne strane prime izveštaj o zaštiti životne sredine koji pokazuje da je „ekološka sanacija zemljišta završena ili nije potrebna“. Uz to, traže se i obezbeđivanje saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije i pozitivno mišljenje Komisije za kontrolu državne pomoći, kako bi bio usaglašen poslovni i usvojen regulacioni plan.

Još jedna obaveza Srbije je da obezbedi garancije Trampovom zetu da se ne vodi sudski postupak za zemljište i objekte, iako trenutno Tužilaštvo za organizovani kriminal ispituje kako je Generalštab izgubio status kulturnog dobra.

Zato urednik Forbes Srbija Ivan Radak kaže da mu nije jasno kako vlast planira da ostvari ovaj dogovor. On se pita i “kako je moguće sa sigurnošću tvrditi da neće biti drugih postupaka, ako na primer neka treća strana ima potraživanja? Da li je to neka gola sila, preskakanje procedura?”

Međutim, da podsetimo, mnoge procedure već su preskočene donošenjem lex specialisa o Generalštabu.

Penali mogu koštati od milion do 50 miliona evra

Navedene obeveze Srbije su i te kako značajne, jer, kako piše u ugovoru, ukoliko ne budu ispunjene u roku od dve godine od dana zaključenja tog dokumenta, a on ističe u maju 2026, partner iz Amerike moći će da raskine ugovor po svom nahođenju, sa pisanim obaveštenjem Republici Srbiji. I ne samo to, moći će da naplati troškove.

A iznos nikako neće biti mali, piše Radar. On će obuhvatiti sve troškove koje je američka firma imala „vezano za sticanje udela i raskid ugovora nakon osnivanja društva i milion evra“, s tim što je jednom odredbom Investicionog ugovora predviđeno da ukupna odgovornost države Srbije u pogledu bilo kojih potraživanja koja strateški partner može da ima za kršenje Ugovora ne može da pređe 50 miliona evra.

Novinari smatraju da je u pitanju korupcija

Osim navedenog “dodvoravanja” američkom predsedniku, pojedini novinari smatraju da je ovaj projekat, koji je toliko nepovoljan za našu državu, započet jer omogućava korupciju na visokom nivou.

“Lično, kada pomislim na Generalštab, ja pomislim na korupciju”, ocenjuje urednica na portalu Nova.rs Nataša Latković.

Sa njom je saglasan i ekonomski novinar nedeljnika Radar Milan Ćulibrk koji ovaj projekat naziva perionicom para.

Izvor: Radar, Forbes, N1

Foto: imagebrokermicrostock, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Atlantic Brands preuzima distribuciju brenda Biobaza

by bifadmin

Juče je u Beogradu održan događaj povodom zvaničnog početka saradnje između brenda Biobaza i kompanije Atlantic Brands, koja od ove jeseni preuzima distribuciju Biobaza proizvoda na tržištu Srbije. Time Biobaza, već prisutna i prepoznata među potrošačima koji biraju prirodnu kozmetiku, ulazi u novu fazu razvoja sa snažnim regionalnim partnerom.

„Biobaza je brend koji se izdvaja svojom autentičnošću i doslednošću filozofiji prirodne, čiste i delotvorne kozmetike. Saradnja sa Atlantic Brands omogućava nam stabilniju i širu dostupnost potrošačima u Srbiji, kao i strateški razvoj brenda u godinama koje dolaze,“ izjavio je Bojan Tolić, član Uprave za prodaju i marketing kompanije Magdis, u čijem sastavu je brend Biobaza.

Biobaza je lansirana 2010. godine kao prva hrvatska prirodna kozmetika farmaceutskog kvaliteta, razvijena po strogim standardima kvaliteta i sigurnosti, i bez parabena, silikona, alkohola, veštačkih boja i mirisa. Danas je brend prisutan u više od deset kategorija: od nege tela i lica, preko proizvoda za sunčanje, kose i dentalne higijene, do muške i dečje linije, i beleži kontinuirani rast.

Zahvaljujući novom partnerstvu sa Atlantic Brands, Biobaza dodatno učvršćuje svoju poziciju jednog od vodećih brendova prirodne kozmetike u regionu, sa jasnim ciljem da ostane prva asocijacija na čistoću, poverenje i prirodnost koja zaista deluje.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

EU uvodi carine na pakete manje vrednosti od 150 evra tokom 2026. godine

by bifadmin

Ministri finansija Evropske unije složili su se danas da tokom 2026. godine uvedu carine na pakete vrednosti manje od 150 evra, koji stižu u 27 zemalja članica unije.

Takva odluka pre svega će pogoditi kineske onlajn prodavce Šein i Temu, preneo je Rojters.

Prvobitni plan Evropske unije bio je da se izuzeće od carina za pakete manje vrednosti ukine tek 2028. godine.

Međutim, milijarde paketa, koji stižu u EU uglavnom iz Kine, izazvale su reakciju evopskih kompanija i uticale na političare da što brže deluju i donesu pomenutu odluku.

Prošle godine, 4,6 milijardi takvih malih paketa ušlo je u EU, odnosno više od 145 u sekundi, od čega 91 odsto potiče iz Kine.

Evropska unija očekuje da će se taj broj povećati.

Izvor:Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Porez na imovinu u Beogradu ponovo raste, najviše za garaže

by bifadmin

Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je večeras da će uvećanje poreza na imovinu u prestonici za 2026. godinu u proseku „biti ne više od četiri do pet odsto“.

On je u Beogradskoj hronici na primeru pojasnio da će to uvećanje biti za oko 450 dinara na godišnjem nivou za stan od 50 kvadrata u trećoj zoni, kojoj „pripada najveći broj sugrađana“.

Istakao je da u Beogradu postoji 14 zona stanovanja i poslovanja, te da se njihove granice nisu menjale poslednjih godina uz određene manje izmene posebno u zonama oko novih saobraćajnica, prenosi Beoinfo.

„Iznos poreza na imovinu se utvrđuje na osnovu godišnjeg prometa nekretnina u toj zoni, izračuna se prosečna cena kvadratnog metra u zoni u kojoj je nekretnina prometovana„, potvrdio je Nikodijević.

On je dodao da postoje i olakšice na tu prosečnu cenu koja se prati od 1. oktobra prošle do 30. septembra tekuće godine.

Najveći skok poreza u Beogradu će biti na garaže

„Po svakoj godini starosti objekta, poreznik ima pravo na jedan odsto amortizacije. To znači da objekat star 10 godina ima pravo na 10 odsto amortizacije i tako do objekta do 40 godina starosti i isto toliko procenata amortizacije na vrednost nekretnine. Takođe predviđeno je umanjenje poreza za korisnike koji stanuju u toj nekretnini“, rekao je Nikodijević.

Najveći skok poreza u Beogradu će biti na garaže, ukazao je Nikodijević uz objašnjenje da je njihova cena u prošloj godini značajno uvećana.

„Najveći rast cena u prošloj godini beleže garaže i pomoćni objekti dostigavši cenu maltene manjih stanova u drugoj i trećoj zoni“, ukazao je predsednik gradskog parlamenta.

Istakao je da je Skupština grada nedavno usvojila rebalans budžeta od oko 190 milijardi dinara, plus 16,5 milijardi namenjenih za 17 beogradskih opština.

„Grad Beograd servisira sve svoje obaveze, uz besplatan prevoz, udžbenike i besplatne vrtiće. Socijalne i komunalne službe rade bez zastoja i isporučuje se usluga zavidnog kvaliteta građanima prestonice„, zaključio je Nikodijević.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Vještačka inteligencija – a gdje je zarada?

by bifadmin

U tehnološkom svijetu 12 mjeseci je jako dug period. Prošle godine na Web Samitu u Lisabonu dominirala je euforija o neslućenim mogućnostima koje donosi vještačka inteligencija i gdje je praktično svaki od učesnika već vidio svoju kompaniju kao novi Google ili Facebook i sebe u najmanju ruku kao multi milijardera.

Ove godine na Web samitu, koji je zvanično završen u četvrtak, moglo se čuti sve više skeptičnih glasova koji su se počeli pitati, kada će i da li će uopšte ulaganja stotine milijardi u infrastrukturu za razvoj velikih jezičkih modela (LLM) koji se od milja nazivaju „vještačka inteligencija“, donijeti povrat na uložene pare u vidu profita .

Za sada profita nema ni na vidiku jer je procjena da je na 700 milijardi dolara uloženih u vještačku inteligenciju donijelo prihod od samo 60 milijardi dolara, što je realno neodrživo, ne samo dugoročno već i srednjoročno.

Kanadsko-američki autor Cory Doctorow upozorio je da će nam vještačka inteligencija prije donijeti distopiju nego utopiju, i gdje će ceh da plate zaposleni.

Kao primjer naveo je ubitačnu kombinaciju kapaciteta AI da procesiraju ogromnu količinu informacija u rekordnom vremenu sa masom ličnih podataka dostupnih na slobodnom tržištu u SAD.

Veći dugovi, manja plata

„Klasifikovanjem radnika kao nezavisnih ugovarača umjesto zaposlenih, kompanijama je omogućeno da plate svakog radnika različito iako obavljaju isti posao. Tako trenutno na tržištu u SAD postoje četiri aplikacije koje reklamiraju kao „Uber za medicinske sestre“ koje omogućavaju bolnicama da kratkoročno angažuju medicinske sestre. Ove kompanije pored ostalog kupuju i podatke o zaduženju na kreditnim karticama pa onda nude nižu satnicu medicinskim sestrama koje imaju veći dug, znajući da su očajne i da će pristati na bilo kakvu satnicu jer nemaju puno izbora“, objasnio je Cory Doctorow, upozoravajući da će najveći gubitnici biti upravo srednja klasa.

Kako su ovogodišnjim Web samitom dominirale dvije teme, vještačka inteligencija i kreatorska ekonomija, logičan zaključak bi bio da svi oni kojima posao oduzme vještačka inteligencija, mogu se prekvalifikovati u influensere, jer kako se čini druge alternative nema niti se nudi.

Ono što se na polju razvoja vještačke inteligencije odvija u posljednjih godinu dana takođe ruši i niz stereotipa.

Pojava kineskih modela koji su manji, brži, jeftiniji ali podjednako efikasni kao i njihovi američki pandani, dovodi u pitanje tezu da države sa liberalnim demokratskim uređenjem automatski znače i veću kreativnost i inovativnost u njihovim kompanijama, što se do sada nije pokazalo tačnim, barem u oblasti vještačke inteligencije.

Dok se na globalnom nivou borba za prevlast u oblasti vještačke inteligencije vodi između SAD i Kine, Evropljani su se počeli pitati a šta je sa digitalnim suverenitetom, jer EU ne samo da kaska, već debelo zaostaje.

Evropljani kao posmatrači globalne utakmice

Birokratizovane i okoštale strukture u EU jednostavno predstavljaju nepremostivu prepreku vlastitim kompanijama koje barem imaju potencijal za globalno nadmetanje.

Evropski startapovi ukazuju da je suštinska razlika između njih i njihovih američkih konkurenata što je u SAD država spremna da kupuje i od malih, novih kompanija, onda kada su im klijenti najpotrebniji, u fazi razvoja i rasta, a čitav proces oko sklapanja ugovora odvija se za evropske standarde prilično brzo.

Sa druge strane u EU, u najboljem slučaju, procedura javnih nabavki traje i do dvije godine, a male kompanije jednostavno ne mogu toliko čekati i tu se priča o evropskoj konkurentnosti i autonomiji završava.

Autor: Dražen Simić, dopisnik iz Lisabona (bif.rs)

Foto: Web Samit

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoVesti

Coca-Cola HBC Srbija pokreće digitalnu Coke Akademiju za ugostitelje

by bifadmin

Kompanija Coca-Cola HBC Srbija tradicionalno je održala novo izdanje Coke Akademije, dvodnevne radionice namenjene maloprodavcima i ugostiteljima, najavljujući pokretanje online edukativnog sadržaja za vlasnike hotela, restorana, kafića i drugih ugostiteljskih objekata koji će biti dostupan 24 sata.

Iako Coke Akademija nastavlja tradiciju održavanja radionica uživo, ugostiteljima od sada nudi i online edukacije, sa pristupom korisnim sadržajima u svakom trenutku, osmišljenim na osnovu povratnih informacija o njihovim realnim potrebama.

Direktor prodaje u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, Mirko Gutić, istakao je da je cilj Coke Akademije da podrži partnere u unapređenju poslovanja i daljem rastu kroz razmenu znanja i iskustava.

„Želimo da budemo podrška našim partnerima jer čvrsto verujemo da rast njihovog biznisa doprinosi i našim poslovnim rezultatima. Posebno nam je značajno što je ovogodišnja agenda za obe radionice osmišljena u skladu sa realnim očekivanjima i potrebama naših kupaca, jer nam to omogućava da razmenimo iskustva o konkretnim temama, podstaknemo diskusiju i zajednički sagledamo rešenja kako da obezbedimo profitabilnost u izazovnim vremenima“, rekao je Gutić.

Tokom prvog dana Akademije razgovaralo se o tome kako se u svetu, a sve češće i kod nas, otvaraju takozvani konceptni i personalizovani restorani – koji standardizuju uslugu i specijalizuju se za određene menije. Iako su u Srbiji i dalje najzastupljeniji lokali sa raznovrsnom ponudom hrane i pića, sva istraživanja pokazuju da će se pod pritiskom tražnje za dodatnom vrednošću od strane potrošača, ugostiteljski objekti u narednim godinama sve više transformisati ka personalizovanim lokalima ili uslugom prema jasno definisanom konceptu.

Razgovaralo se i o tome kako se ugostiteljski sektor u Srbiji bori sa izazovima dinamičnog tržišta, kako može da privuče ali i zadrži adekvatnu radnu snagu.

„Utisci su nam zaista pozitivni i svima bih preporučio, jer mnogo toga ima da se nauči što je značajno za rad. Ranije sam smatrao da već znamo sve, ali sam sad tek shvatio koliko deljenje iskustva znači, jer se dobije mnogo praktičnih saveta,“ kaže Svetislav iz restorana brze hrane Kuća kobasice iz Novog Sada.

Drugog dana radionice, tokom sesija posvećenih maloprodaji, obrađene su teme poput upravljanja kategorijama, troškovima i prihodima, optimizacije asortimana i rada sa zaposlenima, uz praktične primere kako obezbediti bolju profitabilnost i veću lojalnost kupaca.

Centralni deo događaja bila je panel diskusija o unapređenju biznisa i rada sa ljudima, u kojoj su konsultanti iz oblasti trgovine, treneri prodaje iz kompanije Coca-Cola HBC Srbija i uspešni trgovci iz lokalnih zajednica govorili o potrošačkim navikama, motivaciji zaposlenih i ulozi prodavaca kao ključnih ambasadora brenda.

„Učešće nam je pomoglo da prepoznamo dobre prakse i potvrdimo da smo na pravom putu. Istovremeno smo naučili mnogo stvari koje ćemo uvesti u našim objektima i u saradnji sa partnerima kako bismo dodatno unapredili poslovanje,“ istakla je Marija Jeftić iz Oli Marketa iz Niša.

Coke Akademija je dugoročni projekat kompanije Coca-Cola HBC Srbija, pokrenut početkom 2022. godine i do danas je kroz različite formate edukacije prošlo prošlo više od 600 učesnika iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Šta nam prodajni rezultati „Dana samaca“ govore o kineskoj ekonomiji?

by bifadmin

“Dan samaca” je kineski pandan “Crnom petku” tokom kog se po povoljnijim cenama mogu pazariti razne robe i usluge.

Njegovi koreni datiraju od 1993. godine kada su mladi Kinezi počeli da slave svoju nezavisnost, odnosno to što nisu u vezama. Od studentskog događaja prilikom kojeg su samci sebe čašćavali i odlazili na žurke na kojima se slavila njihova samodovoljnost, “Dan samaca” je prerastao u dan najvećih popusta u Kini. Prelomnim momentom smatra se 2009. godina kada je Danijel Žang, izvršni direktor Alibabe, proglasio celodnevni festival kupovine nudeći velike popuste za sve koji 11. novembra budu pazarili razne potrepštine. Vremenom su se ostale kompanije priključivale Alibabi sa svojim popustima i taj dan je u najvećoj azijskoj ekonomiji, ali i širom sveta, postao neka vrsta festivala pristupačnih cena.

U 2025. prodaja u Kini tokom “Dana samaca” porasla je za 14,2% u odnosu na prošlogodišnju i dostigla 238 milijardi dolara. Iako je to veliki rast on je značajno sporiji od onog iz 2024. u odnosu na 2023. koji je iznosio 26,6%.

Kako stoji u izveštajima sa kineskog tržišta, “potrošači su ove godine bili racionalniji i skloniji tome da plate realnu vrednost robe”. Ovo se objašnjava usporavanjem kineske ekonomije koje obično smanjuje potrošnju. Iz tog razloga su trgovci odlučili da produže trajanje akcija.

Pitanje je međutim koliko će im to pomoći jer kineska privreda počinje da oseća posledice trgovinskog rata u kom se našla. Sudeći prema Rojtersovim anketama, prodaja je u ovoj zemlji do oktobra 2025. porasla za 2,8%, što je za 0,2% manje nego u istom periodu lane.

Izvor: CNBC

Foto: serezniy, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci