Ekonomija

Getty Images pred stečajem, veštačka inteligencija mu ugrožava posao

by bifadmin

Getty Images, koji je 2022. godine procenjen na 4,8 milijardi dolara, sada planira stečajno restrukturiranje i povlačenje sa berze zbog nagomilanih dugova.

Foto-agencija koja već tri decenije prodaje fotografije medijima i oglašivačima neće prestati da posluje, ali bi očekivana promena njena vlasničke strukture mogla gotovo u potpunosti da obezvredi ulaganja sadašnjih akcionara.

Da podsetimo, Getty Images je trenutno u vlasništvu većinskih akcionara – porodice Getty i investicione kompanije Koch Equity Development koji zajedno drže 72,9 odsto kompanije – i više manjih akcionara.

Dugovi i AI pritiskaju Getty Images

Getty Images je pre samo četiri godine procenjen na 4,8 milijardi dolara, a sada na berzi vredi svega oko 7,2 miliona dolara, nakon strmoglavog pada cene akcija. Njegov dug je narastao na 2,1 milijardu dolara a troškovi kamata su se za samo godinu dana povećali za 57 odsto.

Zato planira restrukturiranje koje bi mu omogućilo da nastavi da posluje, dok bi vlasništvo prešlo u potpunosti u ruke porodice Getty i investicione kompanije Koch Equity Development. One su se obavezale da će obezbediti do 533 miliona dolara, dok su vlasnici kompanijskih obveznica pristali da otpišu 270 miliona dolara duga.

Zašto je kompaniji palo poslovanje

Širenje upotrebe generativne veštačke inteligencije negativno je uticalo na poslovanje Getty Imagesa, posebno na segment koji se bavi licenciranjem fotografija. Reč je o bazi fotografija koje korisnici mogu da licenciraju za određenu naknadu, čime Getty posreduje između fotografa i klijenata, među kojima su mediji i reklamne agencije.

Pojavili su se, međutim, AI generatori koji za kratko vreme mogu da naprave veliki broj slika prema zadatim zahtevima. Za deo korisnika to predstavlja alternativu kupovini licenci za postojeće fotografije, što ugrožava tradicionalni poslovni model foto-agencija.

Posledice su već vidljive u poslovnim rezultatima Getty Imagesa. Broj korisnika sa godišnjim pretplatama u segmentu Creative pao je za 11,4 odsto tokom 2025. godine, dok su prihodi tog segmenta porasli za svega 0,7 odsto. U drugom tromesečju 2026. ukupni prihodi kompanije bili su manji za 2,5 odsto nego u istom periodu prethodne godine.

Getty Images je pretrpeo i pravni poraz u sporu sa britanskim proizvođačem alata za generisanje slika Stability AI, tvorcem sistema Stable Diffusion. U novembru 2025. Visoki sud u Londonu odbacio je njene glavne zahteve zasnovane na autorskim pravima.

Foto: cemilenes, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sajber napadi na – frižidere

by bifadmin

Stotine francuskih supermarketa pogođeno je sajber napadima u kojima je udar vršen na – rashladne vitrine. Naime, tokom napada zagrevana je smrznuta hrana. 

Stotine supermarketa u Francuskoj pogođene su sajber napadom na rashladne sisteme, zbog kojeg su pojedine prodavnice morale da bace i svežu i zamrznutu hranu. Tužilaštvo u Parizu otvorilo je istragu, a trgovci još utvrđuju puni obim štete.

Napad je počeo u nedelju uveče, 11. oktobra, i zahvatio rashladnu opremu više velikih trgovinskih lanaca. Intermarché i Coopérative su potvrdili incident u ponedeljak, upozoravajući na gubitak robe i ozbiljne posljedice po poslovanje.

Prema prvim informacijama dostavljenim AFP-u, pogođeno je između 150 i 200 prodavnica Intermarchéa i gotovo 100 objekata Coopérative.

U naknadnim informacijama objavljenim u utorak, Coopérative je precizirao je da je napad zahvatio oko 80 prodavnica, dok je grupa Les Mousquetaires, vlasnik lanaca Intermarché i Netto, navela oko 180 pogođenih objekata.

Rashladni uređaji zagrevani do 50 stepeni

Hakeri su, prema izveštajima francuskih medija, uspeli da aktiviraju ciklus odmrzavanja rashladnih sistema. Time je ugroženo čuvanje proizvoda kojima je neophodna stalna, kontrolisana temperatura.

Reuters prenosi da je Les Mousquetaires prijavio zagrevanje uređaja u pojedinim prodavnicama do 50 stepeni Celzijusa, tokom šest sati. Carrefour je potvrdio da je pogođeno 80 njegovih supermarketa, a Monoprix oko pet odsto svojih prodavnica.

Intermarché je za AFP saopštio da će pogođene prodavnice morati da bace sveže i zamrznute proizvode iz zahvaćenih rashladnih sistema. Kompanija je osudila rasipanje hrane i finansijske gubitke izazvane napadom.

Trgovci upozoravaju na napad bez presedana

Izvršni direktor Coopérative, Dominik Šelšer, opisao je incident kao napad bez presedana. U objavi na mreži X upozorio je da je ugrožavanje opreme ključne za čuvanje svežih proizvoda i snabdevanje stanovništva hranom izuzetno ozbiljno i neprihvatljivo. Naveo je da su timovi kompanije angažovani na što bržem rešavanju problema i zatražio temeljnu istragu.

Prema naknadnim informacijama grupe Les Mousquetaires, zaposleni su nastojali da što pre sklone proizvode iz rashladnih uređaja, a poslovanje se postepeno vraća u normalu.

Konačna šteta još se utvrđuje

Tužilaštvo u Parizu otvorilo je istragu o sajber napadu velikih razmera. Istražitelji treba da utvrde koje su kompanije i prodavnice pogođene, kao i vezu između napada i prijavljene štete, uključujući gubitak prehrambenih proizvoda i aktiviranje protivpožarnih alarma.

Konačan zbir gubitaka još nije objavljen. Čelnik Intermarchéa Tjeri Kotijar (Thierry Cotillard) izneo je za BFM TV preliminarnu procenu da bi ukupna šteta širom zemlje mogla dostići desetine miliona evra.

Intermarché je upozorio i na mogući problem naplate štete iz osiguranja, navodeći da postojeće polise u prodavnicama ne pokrivaju ovu vrstu incidenta.

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kolika je medijalna plata, a koliko je potrebno za život?

by bifadmin

Medijalna zarada u Srbiji iznosi 100.000 dinara, dok građani procenjuju da im je za život potrebno 200.000 dinara mesečno, pokazali su rezultati istraživanja „Plata za život – Između zarade i ekonomske sigurnosti“, koje su sproveli Biro za društvena istraživanja (Birodi) i Centar za politike emancipacije (CPE).

Prema istraživanju, efektivna zarada pokriva tek polovinu iznosa koji ispitanici smatraju potrebnim za život.

Čak 81,6 odsto ispitanika navelo je da ne može bez teškoća da pokrije nepredviđeni trošak od 500 evra.

Kada je reč o odmoru, 23,8 odsto ispitanika nije putovalo van mesta stanovanja, ali je odmaralo, dok petina nije ni odmarala, već je radila.

Istraživanje je pokazalo i da domaćinstva u kojima najmanje jedan član ima hroničnu bolest ili invaliditet, što je slučaj kod 38,4 odsto ispitanika, imaju niže medijalne prihode od ostalih domaćinstava – 150.000 dinara, naspram 190.000 dinara. Među njima 90,2 odsto ne može lako da pokrije nepredviđeni trošak od 500 evra.

Istraživanje je sprovedeno putem onlajn ankete od 14. do 24. septembra 2026. godine, na uzorku od 638 panelista.

Prema obračunu CPE, zasnovanom na metodologiji međunarodne mreže Clean Clothes Campaign i istraživanju mesečnih troškova, plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara, dok minimalna zarada pokriva tek 42 odsto tog iznosa.

Kako navode Birodi i CPE, procena građana o zaradi potrebnoj za život gotovo je 30 odsto viša od tako obračunate plate za život i tri puta veća od minimalne zarade. To ukazuje na veliki jaz između prihoda koje ljudi ostvaruju i iznosa koji smatraju neophodnim za ekonomsku sigurnost.

Izvor: Fonet

Foto: alphaspirit, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UniCredit Fondacija nastavlja partnerstva sa Teach For All i Junior Achievement Europe: više od 16 miliona evra za podršku mladima u Srbiji i Evropi

by bifadmin

U trenutku kada se Evropa suočava sa sve većim izazovima u pružanju mladima znanja i veština potrebnih za budućnost, UniCredit Fondacija nastavlja partnerstva sa Teach For All i Junior Achievement Europe, uz ulaganje od više od 16 miliona evra tokom naredne tri godine, koje se nadovezuje na 14 miliona evra već izdvojenih za period od 2023. do 2026. godine. Srbija ostaje jedna od zemalja obuhvaćenih kroz oba partnerstva.

Nastavak saradnje najavljen je na događaju „Beyond Academic Performance. A European Dialogue on the Future of Education“ u Rimu, posvećenom budućnosti obrazovanja i pripremi mladih za svet koji se ubrzano menja. Rezultati OECD PISA 2025 istraživanja ukazuju na značaj razvoja znanja, veština, samopouzdanja i inicijative kod mladih. Uz 46% učenika u zemljama OECD-a koji AI chatbotove koriste najmanje jednom nedeljno za učenje, sve važnije postaje kako mladi koriste tehnologiju, ali i koliko su nastavnici spremni da ih u tome podrže.

„Dokazi koji su pred nama su jasni: obezbediti svakom mladom čoveku pristup kvalitetnom obrazovanju nije samo društveni imperativ, već i ulaganje u budućnost Evrope. U trenutku kada tehnologija menja način na koji učimo, radimo i učestvujemo u društvu, moramo osigurati da nijedna mlada osoba ne bude izostavljena. Kroz UniCredit Fondaciju želimo da damo svoj doprinos podržavajući organizacije koje imaju stručnost, ambiciju i kapacitet da ostvare trajne promene, pomažući novim generacijama da razviju znanja, veštine i samopouzdanje potrebne da ostvare svoj potencijal“, izjavio je Andrea Orcel, predsednik UniCredit Fondacije i CEO UniCredit Grupe.

Od evropskog partnerstva do konkretnog uticaja u Srbiji

Nova faza partnerstava nadovezuje se na rezultate ostvarene tokom prethodne tri godine i dodatno proširuje ambiciju programa. Teach For All će u novom ciklusu delovati, pored Srbije, u sedam evropskih zemalja, dok će partnerstvo sa JA Europe obuhvatiti 11 zemalja, među kojima je takođe i naša zemlja.

U Srbiji je saradnja sa JA Europe, koju lokalno realizuje organizacija Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia) kroz program Re-Power Your Future, tokom prethodnog perioda donela rezultate koji značajno premašuju prvobitno postavljene ciljeve. Programima je obuhvaćeno 239 škola, u odnosu na cilj od 80, kao i 547 nastavnika, naspram planiranih 110. Ostvareno je više od 25 000 prilika za učenje, u odnosu na planiranih 15 000.

Tokom partnerstva realizovana su i 592 volonterska angažmana, u odnosu na planiranih 150, dok podaci UniCredit Fondacije beleže 26 volonterskih angažmana zaposlenih UniCredit-a, u kojima je učestvovao 21 volonter UniCredit Banke u Srbiji. Kolege iz UniCredit Banke bile su angažovane kao mentori, govornici i članovi žirija u preduzetničkim aktivnostima i takmičenjima, a bliska saradnja Dostignuća mladih u Srbiji i UniCredit Banke prepoznata je i nagradom Partnera godine.

„Obrazovanje mladih nije samo pitanje njihove budućnosti, već i budućnosti društva i ekonomije u kojoj živimo. Zato nam je posebno važno što kroz ova partnerstva doprinosimo stvaranju prilika za mlade u Srbiji da razvijaju znanja, veštine i samopouzdanje koji će im pomoći da ostvare svoj potencijal. Posebno smo ponosni što i naše kolege svojim znanjem, iskustvom i volontiranjem postaju deo tog procesa i pružaju mladima podršku koja nadmašuje finansijska ulaganja“, izjavio je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke.

Poseban fokus programa bio je na preduzetništvu, finansijskoj pismenosti i pripremi mladih za buduću karijeru. Tokom završne godine, Dostignuća mladih u Srbiji uspešno su sprovela i nasumično kontrolisano istraživanje u 28 srednjih škola, dok je kroz program Preduzimljiva učionica dodatno proširen pristup preduzetničkom obrazovanju mlađim učenicima, naročito u zajednicama sa manje obrazovnih prilika. Jedan od konkretnih primera lokalnog uticaja predstavljaju aktivnosti u jugoistočnoj Srbiji, gde je posebna pažnja usmerena na škole u manje razvijenim zajednicama. U Žitorađi su kroz Sajmove ideja iz preduzimljive učionice učenici predstavljali proizvode i usluge koje su razvijali tokom školske godine, istovremeno razvijajući kreativnost, timski rad i preduzetničke veštine.

Kako ovakva podrška mladima izgleda u praksi najbolje pokazuje primer učeničke kompanije Moneta Works, koja je sa društvenom igrom Budget Boss predstavljala Srbiju na evropskom takmičenju u Rigi.

„Najveća vrednost ovog iskustva nije samo u osvojenim nagradama, već u putu koji smo zajedno prošli. Kao nastavnik-mentor, posebno sam ponosna što sam imala priliku da pratim kako mladi razvijaju svoje ideje, veštine i samopouzdanje i sa ponosom predstavljaju Srbiju na evropskoj sceni“, izjavila je Marina Pribiš, mentorka tima Moneta Works.

Ulaganje i u ljude koji menjaju obrazovanje

Drugi važan pravac saradnje UniCredit Fondacije u Srbiji razvija se kroz Školu za sve, lokalnog partnera u okviru Teach For All mreže. Organizacija je pokrenuta 2025. godine, a podrška UniCredit Fondacije pomogla joj je da od rane pilot faze razvija stabilniji organizacioni model, širi bazu budućih edukatora i gradi poverenje sa školama i lokalnim zajednicama.

Program je prvenstveno usmeren na Niš, Leskovac i jug Srbije, gde nezaposlenost, niži prihodi domaćinstava i nedostatak nastavnika dodatno otežavaju obrazovne prilike. U novom ciklusu interesovanje se proširilo i van ovog područja, pa se programu priključuju učesnici iz Beograda i istočne Srbije.

Između decembra 2025. i maja 2026. godine, prva generacija učesnika programa realizovala je više od 20 radionica u Nišu, Leskovcu i Beogradu, namenjenih učenicima osnovnih i srednjih škola, predškolcima i učenicima u specijalnom obrazovanju. Teme su obuhvatile socio-emocionalno učenje, inkluziju, digitalno građanstvo i bezbednost na internetu, inovacije, etiku veštačke inteligencije i preduzetništvo. Jedan od primera ovakvog pristupa realizovan je u ŠOSO „Vožd“ u Beogradu, gde su učenici kroz radionicu posvećenu rešavanju konflikata, zasnovanu na glumi i praktičnim situacijama, imali priliku da na interaktivan način razvijaju veštine komunikacije i rešavanja nesuglasica.

Program istovremeno beleži rast interesovanja: za generaciju 2026/27. pristiglo je 50 prijava, dok je u trenutku izrade izveštaja bilo potvrđeno 12 novih učesnika programa, uključujući i kandidate iz Beograda i istočne Srbije.

Saradnja sa UniCredit Bankom u Srbiji obuhvatila je i direktno angažovanje zaposlenih. Tokom „EduAction Week-a“, učenici partnerske škole iz Niša posetili su centralu Banke u Beogradu i upoznali se sa radom bankarskih profesionalaca iz različitih oblasti, dok su UniCredit volonteri realizovali radionicu o sajber bezbednosti u partnerskoj školi u Beogradu.

Saradnja prevazilazi finansijsku podršku i uključuje i stručni i institucionalni doprinos UniCredit Banke u Srbiji. Banka je uključena i u rad Nadzornog odbora organizacije Škola za sve, doprinoseći njenom daljem razvoju, jačanju upravljačkih kapaciteta i dugoročnoj održivosti.

Još snažnija ambicija za naredne tri godine

„Rezultati koje smo ostvarili pokazuju koliko mladi mogu da postignu kada imaju priliku da uče kroz iskustvo, razvijaju svoje ideje i dobiju podršku ljudi iz poslovnog i obrazovnog sveta. Nastavak partnerstva sa UniCredit Fondacijom omogućava nam da dođemo do još većeg broja učenika i škola, posebno u sredinama u kojima su ovakve prilike manje dostupne, i da mladima pružimo znanja, veštine i samopouzdanje koji će im biti važni daleko izvan učionice“, izjavio je Darko Radičanin, izvršni direktor, Dostignuća mladih u Srbiji.

U školskoj 2025/26. godini, podrška UniCredit Fondacije omogućila je partnerima Teach For All mreže u Evropi da angažuju i obuče 1 128 edukatora, koji su svojim radom obuhvatili više od 69 000 učenika u 1 145 škola.

„Trajne promene u obrazovanju počinju ulaganjem u ljude koji svakodnevno rade sa mladima. Naše iskustvo pokazuje koliko je važno istovremeno osnaživati učenike i edukatore i graditi poverenje sa školama i lokalnim zajednicama. Podrška UniCredit Fondacije omogućava nam da ovaj pristup dalje razvijamo, uključimo nove edukatore i širimo program kako bi kvalitetna obrazovna podrška bila dostupna još većem broju mladih širom Srbije“, izjavila je Jovana Živković, CEO, Škola za sve.

U narednoj fazi partnerstva, Teach For All ima za cilj da podrži više od 220 000 novih učenika i 2 300 novih edukatora u više od 2 700 škola, uz dalji razvoj mreže od 5 400 alumnista. Istovremeno, kroz JA Europe biće omogućeno više od 500 000 novih prilika za učenje, uz uključivanje više od 2 000 dodatnih škola.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Plaćanje karticom i kada nestane struje: Kompanija Mastercard uvodi oflajn plaćanje širom Evrope, uključujući i Srbiju

by bifadmin

Od početka 2027. godine, nova pravila za oflajn plaćanje u Mastercard mreži širom Evrope omogućiće korisnicima da nastave sa plaćanjem i kada dođe do nestanka struje ili prekida mreže – kako bi i u takvim situacijama mogli da kupe hranu, gorivo, lekove i druge osnovne potrepštine. Kada je u aprilu 2025. godine nestanak struje paralisao Španiju i Portugal, procenjuje se da je oko 55 miliona ljudi u jednom trenutku ostalo bez mogućnosti da plati digitalnim putem. Kako se plaćanje ne bi zaustavilo ni u ovakvim situacijama, kompanija Mastercard je najavila nova pravila za oflajn plaćanje u celoj svojoj evropskoj mreži – da plaćanja ostanu dostupna i funkcionalna čak i u slučaju nestanka struje ili prekida mreže.

Promene stižu u dve faze: od februara 2027. godine sve novoizdate Mastercard kartice u Evropi biće osposobljene za oflajn plaćanje, a do maja 2027. godine ovu funkcionalnost moraće da podržavaju i svi novi i zamenski platni terminali.

U praksi, to znači da će građani i tokom prekida moći da plate ono što im je neophodno – u supermarketima i prodavnicama, na benzinskim stanicama i u apotekama, kao i na automatima za putne i druge karte – na jednostavan i poznat način, karticom uz čip i PIN.

Princip je jednostavan: limiti potrošnje bezbedno se čuvaju na samom čipu kartice. Ako terminal izgubi vezu, transakcija se odobrava lokalno, u okviru limita koji unapred određuje banka izdavalac kartice – najviše do 200 evra po transakciji. Kada se veza ponovo uspostavi, transakcija se automatski prosleđuje na dalju obradu.

Rešenje je već prošlo proveru u praksi. Kompanija Mastercard je oflajn plaćanje uspešno uvela u Danskoj, Švedskoj, Estoniji i Letoniji. Kada je nedavno oluja pogodila Letoniju, kupci su u prodavnicama koje su radile na agregate nastavili da plaćaju karticama. U Danskoj je ovog proleća tehnički kvar odsekao terminale od ostatka platnog sistema, ali su zahvaljujući kriznim procedurama kompanije Mastercard brojne transakcije ipak obavljene na prodajnim mestima od ključnog značaja.

Nakon usaglašavanja sa partnerima, nacionalnim vladama, regulatorima i centralnim bankama, kompanija Mastercard ovu mogućnost sada uvodi širom Evrope. Među tržištima na kojima će oflajn plaćanje postepeno postati dostupno tokom 2027. godine je i Srbija, kao i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija i Severna Makedonija.

„Kada nestane struje ili dođe do prekida mreže, potrebe ljudi ne prestaju – hrana, gorivo i lekovi i dalje su neophodni“, ističe Brice van de Walle, izvršni potpredsednik kompanije Mastercard za osnovne platne usluge u Evropi. „Naše iskustvo pokazuje koliko oflajn plaćanje može da bude važno u takvim situacijama. Uvođenjem ove tehnologije širom Evrope omogućavamo ljudima da nastave da plaćaju ono što im je potrebno, čak i kada dođe do nepredviđenih okolnosti.“

Uvođenje oflajn plaćanja deo je kontinuiranih ulaganja kompanije Mastercard u lokalnu infrastrukturu i sajber bezbednost tokom proteklih 12 meseci, sa ciljem da evropske platne mreže budu još otpornije i spremnije za nepredviđene situacije.

Foto: Mastercard Arhiva

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Iznajmljivanje lica veštačkoj inteligenciji donosi i do 15.000 dolara

by bifadmin

U Kini ljudi zarađuju tako što dozvoljavaju da veštačka inteligencija na osnovu njihovog lica stvara digitalne glumce za reklame, kratke serije i video-igre.

To čine tako što producentima za određenu naknadu ustupe svoje fotografije, na osnovu kojih AI tehnologija generiše likove i nove snimke. Na ovaj način mogu da zarade od svog izgleda a da ne moraju da stanu pred kameru svaki put kada se snima novi sadržaj.

Iznajmljivanje lica u Kini košta od svega 50 juana, odnosno oko sedam dolara, pa do čak 100.000 juana, što je gotovo 15.000 dolara, piše South China Morning Post. Iznos zavisi od izgleda osobe, namene sadržaja i uslova ugovora. No, u zasebnom izveštaju portala Rest of World o kineskoj industriji zabave zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji navode se i znatno manje isplate – od približno 15 do 74 dolara po epizodi.

Ova tehnologija sve je traženija u Kini zbog ubrzanog razvoja tržišta kratkih serija koje stvara veštačka inteligencija. Međutim, brzina nije svojstvena samo razvoju ovog tržišta već i nastanku serija. Njihova produkcija je znatno brža od klasičnog snimanja, jer producenti ne moraju da angažuju glumca za svaku scenu niti da organizuju nova snimanja za svaku promenu u priči.

Ko kontroliše vaše AI lice?

Ovakav način zarade otvara pitanja pristanka i kontrole. Nečije lice može se naći u situacijama u kojima ta osoba nikada nije učestvovala, pa je važno da ugovor precizira koliko dugo kompanija sme da ga koristi, u kakvom sadržaju i da li može da ga ustupi drugima ili ponovo upotrebi.

Kina je već uvela pravila za dipfejk sadržaje i druge oblike medija generisanih veštačkom inteligencijom, između ostalog kao odgovor na rizike koje donosi razvoj ove tehnologije.

Ipak, kako video-sadržaji postaju sve jeftiniji i realističniji, ostaje pitanje koliko pojedinci zaista mogu da kontrolišu upotrebu svog lika nakon što jednom daju saglasnost. Njihovo lice može da nastavi da „glumi“ i onda kada oni više nemaju nikakav uticaj na to gde će se pojaviti i u kakvom kontekstu.

Izvor: Gulfnews

Foto: ryanking999, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Suše odnose milijarde, osiguranje pokriva tek deo štete

by bifadmin

Iako klimatski ekstremi Srbiji redovno nanose milijarde evra štete, osiguranje u poljoprivredi nije dovoljno zastupljeno, a i kada postoji, pokriva mali deo gubitaka.

Ovogodišnja suša je drastično uticala na poljoprivredne prinose kukuruza, soje, šećerne repe i suncokreta u Srbiji. Uparivanjem dostupnih informacija o zasejanim površinama, trenutnim tržišnim cenama i zabeleženom smanjenju prinosa, može se napraviti gruba procena da bi ekonomski gubici od suše samo u proizvodnji kukuruza mogli biti između 360 i 500 miliona evra, pišu meteorolog Uroš Davidović i dr Nataša Tešić, docent na Fakultetu poslovne ekonomije Bijeljina Univerziteta u Istočnom Sarajevu na portalu Klima101.

A sveukupno, mada je do kraja 2026. ostalo nešto manje od tri meseca, već se sada sa velikom izvesnošću može tvrditi da će ova godina biti treća u nizu u kojoj će, usled klimatskih ekstrema, ukupna godišnja šteta u Srbiji biti najmanje milijardu evra.

Klimatski rizici traže i finansijsku zaštitu

Očigledno je da neksus voda-hrana-energija u Srbiji već neko vreme trpi značajne uticaje klimatskih šokova, i da su neophodna dodatna materijalna ulaganja u hidrokapital, sistem vodosnabdevanja, održivu poljoprivredu, urbano prilagođavanje…

Međutim, postoje i mere koje se odnose na organizaciju društva i privrede, koje ne moraju biti skupe, a koje mogu znatno ublažiti rizike od klimatskih ekstrema. Jedna od takvih mera je i osiguranje.

Osiguranje ne sprečava uticaje klimatskih promena. Ono radi nešto drugo: premešta gubitak sa pojedinačnog preduzeća ili domaćinstva na širi skup učesnika i kroz vreme, tako da jedan loš period ne znači kraj proizvodnje ili gubitak potrošačkih mogućnosti.

Stoga se, u kontekstu prilagođavanja klimatskim promenama, osiguranje posmatra kao instrument finansijske zaštite koji može doprineti očuvanju kontinuiteta privrednih aktivnosti i jačanju otpornosti privrednih sektora.

Sve manje polisa uprkos sve većim štetama

Prema podacima Narodne banke Srbije, broj zaključenih osiguranja rastao je gotovo neprekidno od 2005. do 2022. godine, sa samo dva izuzetka: 2009. godine (velika recesija) i 2020. godine (pandemija kovid-19). Za sedamnaest godina broj osiguranja plodova i useva gotovo se upetostručio.

Međutim, nakon 2022. godine, broj osiguranja u poljoprivredi opao je za oko 27% za svega tri godine. Pad je pratilo i smanjenje ukupne premije. Vredi imati u vidu da podaci za 2025. godinu mogu biti podložni naknadnim izmenama, ali čak i posmatrano zaključno sa 2024. godinom, reč je o prekidu trenda koji je trajao skoro dve decenije.

Ovaj značajan pad možda već sada treba posmatrati kao signal da trenutni sistem osiguranja nije adekvatan za nastupajuće klimatske rizike, naročito ako se ima u vidu da su u dve godine unutar tog trogodišnjeg perioda samo suše prouzrokovale u sumi više od 2,5 milijardi evra poljoprivrednih gubitaka.

Cena i poverenje kao prepreke osiguranju

Teško je na osnovu samih agregiranih podataka utvrditi šta stoji iza ove kontrakcije tržišta. Jedno od mogućih objašnjenja je cena. Naime, prosečna premija po osiguranju porasla je sa istorijskog minimuma od oko 735 evra u 2018. godini na oko 1.040 evra u 2024. godini, u stalnim cenama.

Drugo je poverenje. Udeo odbijenih i storniranih odštetnih zahteva u ukupno rešenim zahtevima kretao se oko 24% u periodu 2014-2018, da bi od 2019. godine porastao na oko 30%. Drugim rečima, danas otprilike svaki treći rešeni zahtev ne rezultira isplatom naknade.

Podaci NBS-a ne omogućavaju da se utvrde razlozi, niti da se odbijeni zahtevi razdvoje od storniranih, ali je teško zamisliti da takva stopa ne utiče na spremnost poljoprivrednika da ponovo kupe polisu.

Koliko je izgubljene poljoprivredne vrednosti bilo zaštićeno?

Analiza svoje autora ukazuje da je, u proseku, tokom ekstremno sušnih godina bilo zaštićeno svega 2% izgubljene poljoprivredne vrednosti.

Za procenu makroekonomskog učinka osiguranja tipično se koristi mera zaštitnog jaza, koja predstavlja udeo šteta koje nisu pokrivene osiguranjem u ukupnim ekonomskim štetama u datoj godini. Što je zaštitni jaz bliži nuli, to je pokrivenost osiguranjem veća, a vrednosti bliske jedinici ukazuju na relativno slabu zaštitnu funkciju osiguranja.

Tokom posmatranog perioda, u svih osam godina karakterisanih ekstremnom sušom, zaštitni jaz bio je veći ili jednak 0,95, a u proseku je iznosio 0,98. To znači da je u proseku bilo zaštićeno svega 2% izgubljene poljoprivredne vrednosti.

Kako smanjiti zaštitni jaz u poljoprivredi?

Da bi osiguranje pružilo veću zaštitu poljoprivrednicima, potrebno je povećati njegovu dostupnost i obezbediti pokriće koje odgovara rizicima kojima je proizvodnja izložena. To zahteva saradnju osiguravača, države i poljoprivrednika, uz povezivanje finansijske zaštite sa merama prilagođavanja klimatskim promenama.

Potreba za takvom saradnjom posebno dolazi do izražaja kod rizika koji istovremeno pogađaju veliki broj gazdinstava. Osiguranje lakše raspoređuje finansijski teret šteta kada svi osiguranici nisu istovremeno izloženi gubicima.

Grad, na primer, najčešće zahvata ograničeno područje, pa gazdinstva u drugim krajevima mogu ostati pošteđena.

Međutim, kod suše je situacija složenija. Ona može istovremeno pogoditi veliki broj proizvođača na širokom području, zbog čega osiguravači u jednoj sezoni mogu imati obaveze koje znatno premašuju premiju prikupljenu za taj rizik. Samo povećanje broja osiguranika tada nije dovoljno, jer i novouključena gazdinstva mogu biti pogođena istom sušom.

Kada rizik prevazilazi mogućnosti osiguranja

Za preuzimanje navedenog rizika potrebni su odgovarajući kapital, rezerve i reosiguranje, kojim osiguravači prenose deo svojih obaveza na druge osiguravajuće institucije. Troškovi ove zaštite mogu povećati premiju, dok ograničavanje ponude ostavlja deo poljoprivrednika bez mogućnosti da osigura proizvodnju.

Zato razvoj dostupnog osiguranja od suše zahteva širu raspodelu rizika. Jedan od mogućih pravaca jeste partnerstvo države, osiguravača i reosiguravača, sa unapred utvrđenim pravilima finansiranja i podele odgovornosti za velike gubitke.

Ceo tekst možete pročitati na Klima101

Foto: egubisch, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako zakonito da iselite podstanara koji neće da plaća kiriju i naplatite dugovanja?

by bifadmin
Izdavanje stana može da postane ozbiljan finansijski problem kada podstanar prestane da plaća kiriju, nagomila račune i odbije da se iseli.
Vlasnik tada mora da zaštiti svoju imovinu, ali ne može jednostavno da promeni bravu i izbaci stanara. Presudno je da li postoji ugovor o zakupu, kako je uređen raskid i da li ugovor sadrži klauzulu izvršnosti koja može da omogući neposredno pokretanje izvršnog postupka.

U Srbiji postoje načini da stanodavac raskine zakup, zatraži iseljenje i naplati dugovanja. Međutim, postupak zavisi od konkretnih okolnosti, a ne postoji univerzalno pravilo da svaki podstanar može da bude iseljen čim zakasni sa jednom kirijom.

Dve neplaćene kirije mogu biti razlog za otkaz ugovora

Prema članu 35 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, neplaćanje zakupnine za najmanje dva meseca uzastopno, i nakon opomene, može da bude osnov za otkaz ugovora o zakupu stana. To znači da vlasnik treba da dokumentuje dugovanje i da zakupcu uputi pisanu opomenu, a zatim preduzme odgovarajuće pravne korake.

Važno je razlikovati raskid ugovora od samog iseljenja. Čak i kada postoji osnov za otkaz, to ne znači da vlasnik sme samostalno da izbaci stanara ako ovaj odbija da napusti nekretninu.Zato je važno sačuvati ugovor, dokaze o dospelim i neplaćenim kirijama, izvode iz banke, prepisku i dokaz da je opomena dostavljena.

Ovi dokumenti mogu da budu značajni u postupku naplate duga i iseljenja.

Ugovor sa izvršnom klauzulom može da olakša iseljenje

Jedna od najvažnijih mera zaštite za stanodavca jeste ugovor sastavljen u odgovarajućoj formi kod javnog beležnika, sa jasno definisanim obavezama zakupca i klauzulom izvršnosti.

Takva klauzula, ako su ispunjeni zakonski uslovi i ako je dovoljno precizno uređena, može da omogući pokretanje izvršnog postupka bez prethodnog vođenja klasične parnice o istom zahtevu. Ipak, sama overa potpisa nije isto što i izvršna isprava: važno je kako je ugovor sačinjen i šta tačno piše u njemu.

Pre potpisivanja treba proveriti da li ugovor precizno određuje visinu i rok plaćanja zakupnine, troškove koje zakupac snosi, razloge i način prestanka zakupa, rok za iseljenje i saglasnost zakupca za neposredno izvršenje kada su ispunjeni zakonski uslovi.

Ako takva klauzula ne postoji, a stanar odbija da se iseli, vlasnik će možda morati da pokrene sudski postupak. Zato je pravni savet pre izdavanja stana često mnogo jeftiniji od kasnijeg višegodišnjeg spora.

Šta ako stanodavac nema potpisan ugovor?

Odsustvo pisanog ugovora ne znači automatski da vlasnik nema nikakva prava. Ipak, dokazivanje dogovorenih uslova može biti teže, naročito ako se zakupnina plaćala u gotovini, a nema priznanica ili druge dokumentacije.

U tom slučaju mogu biti važni dokazi o vlasništvu, uplatama, porukama, dogovorenoj visini kirije i komunikaciji u kojoj zakupac priznaje da koristi stan ili duguje novac.

Vlasnik bi trebalo da se obrati advokatu radi procene da li je potrebno podneti tužbu za iseljenje, zahtev za naplatu dugovanja ili pokrenuti odgovarajući postupak po drugom pravnom osnovu. Ne treba pretpostaviti da usmeni dogovor automatski onemogućava zaštitu pred sudom, ali ni da je iseljenje moguće bez postupka samo zato što je nekretnina u vlasništvu stanodavca.

Da li vlasnik sme da promeni bravu ili isključi struju?

Ne bi trebalo da pokušava da prinudi stanara da ode samostalnim promenama brave, iznošenjem njegovih stvari ili isključivanjem vode i struje. Takvi postupci mogu da izazovu dodatne pravne probleme i ne zamenjuju zakonski postupak iseljenja.

Ako zakupac ne postupa po raskidu ugovora i ne predaje stan, vlasnik treba da koristi odgovarajući sudski ili izvršni postupak, u zavisnosti od toga kakvu ispravu ima i da li su ispunjeni uslovi za izvršenje.

Uloga javnog izvršitelja jeste da sprovodi izvršenje na osnovu zakonom predviđene izvršne isprave ili odluke. On ne može da se angažuje samo na osnovu usmenog zahteva vlasnika da izbaci podstanara.

Kako da vlasnik naplati zaostale kirije i račune?

Iseljenje i naplata duga nisu nužno ista stvar. Vlasnik može da ima osnov da zahteva dospele neplaćene zakupnine, a u zavisnosti od ugovora i dokaza i naknadu određenih troškova ili štete. Zato je korisno napraviti pregled svih dugovanja po mesecima, sa datumima dospeća, iznosima i dokazima o neplaćanju. Račune za komunalne usluge treba odvojiti od zakupnine i proveriti ko je prema ugovoru dužan da ih plati.

Ako stanar ne pristaje na dogovor o izmirenju duga, advokat može da proceni da li su ispunjeni uslovi za izvršenje na osnovu postojeće isprave ili je potrebno pokrenuti sudski postupak. Činjenica da je stanar napustio stan ne znači da je dug automatski prestao.

Šta stanodavac treba da uradi pre nego što izda stan?

Najbolja zaštita počinje pre predaje ključeva. Ugovor bi trebalo da sadrži podatke o ugovornim stranama, adresu stana, iznos zakupnine, rokove plaćanja, način plaćanja, obaveze u vezi sa računima, trajanje zakupa i uslove za njegov prestanak. Preporučljivo je sačiniti zapisnik o primopredaji, popisati nameštaj i uređaje, fotografisati stanje stana i sačuvati dokaze o uplati depozita.

Treba jasno navesti i pod kojim uslovima se depozit vraća ili koristi za pokriće dospelih obaveza, u skladu sa ugovorom i zakonom. Vlasnik bi takođe trebalo da proveri identitet zakupca i da se raspita o poreskim obavezama koje nastaju izdavanjem nepokretnosti. Ugovor sa preciznim odredbama i uredna evidencija uplata ne garantuju da problema neće biti, ali mogu značajno da olakšaju zaštitu prava ako do spora dođe.

Ako podstanar ne plaća kiriju i odbija da napusti stan, vlasnik u Srbiji ima pravne mogućnosti da traži raskid zakupa, iseljenje i naplatu duga. Najvažnije je da ne pokušava samovoljno da izbaci stanara, već da proveri ugovor i izabere odgovarajući sudski ili izvršni postupak. Za buduće zakupne odnose, ugovor sa pravilno sastavljenom izvršnom klauzulom može biti značajna zaštita.

Foto: luislouro, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

NBS: bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine 29,8 milijardi evra

by bifadmin
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.

Kako je navedeno, ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 152,4 odsto i 6,7 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju septembra iznosile su 25,5 milijardi evra i u odnosu na kraj avgusta bile su manje za 769,8 miliona evra.

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu izmirenja deviznih obaveza države u ukupnom iznosu od 400,2 miliona evra, kao i po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto prodajom deviza u iznosu od 230 miliona evra (kupovina deviza u iznosu od 90 miliona evra ugovorena krajem avgusta je izvršena/saldirana, odnosno imala efekat na priliv deviza u septembru, dok je od neto prodaje 380 miliona evra iz septembra na devizne rezerve u ovom mesecu efektuirano 320 miliona evra odliva, jer se prodaja u iznosu od 60,0 miliona evra, zaključena na kraju septembra, saldira i ima efekat na odliv deviza u oktobru).

Ukazano je da je prodaja deviza NBS, u drugoj polovini meseca, bila u najvećoj meri uslovljena pojačanom deviznom tražnjom radi uvoza energenata (pre svega nafte) na međunarodnom tržištu, a po visokim cenama usled tenzija na Bliskom istoku.

Precizirano je da su prilivi u devizne rezerve tokom septembra ostvareni po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 65,5 miliona evra.

Tržišni efekti bili su negativni u iznosu od 381,5 miliona evra, i posledica su kretanja na međunarodnim tržištima – smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 8,5 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje američkog dolara u odnosu na evro za 2,3 odsto.

Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, su na kraju septembra iznosile rekordnih 55.142,3 kilograma i imale su vrednost od 6,5 milijardi evra, što je činilo 21,9 odsto bruto deviznih rezervi.

Tokom septembra količina zlata u deviznim rezervama povećana je za 150,5 kilograma kupovinom 12 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Ziđin koper.

Ukazano je i da je vrednost zlatnih rezervi u septembru smanjena za 427,7 miliona evra, usled delovanja tržišnih faktora.

Posmatrano od početka godine, kupljene su 2,6 tone zlata na domaćem tržištu, i vrednost zlatnih rezervi je povećana za 335,7 miliona evra usled pomenute kupovine zlatnih poluga, dok su tržišni efekti bili gotovo neutralni (smanjenje cene zlata u američkim dolarima za 3,1 odsto kompenzovano je jačanjem dolara u odnosu na evro za 3,6 odsto na međunarodnom tržištu), navedeno je u saopštenju.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u septembru iznosio je 432,4 miliona evra, dok je od početka godine obim trgovine devizama iznosio 6,9 milijardi evra.

U septembru zabeleženo je nominalno slabljenje dinara prema evru od 0,1 odsto, dok je tokom prvih devet meseci ove godine dinar nominalno oslabio prema evru za 0,2 odsto.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u septembru neto prodala 380 miliona evra usled povećane tražnje za devizama domaćih kompanija uvoznika energenata.

Od početka godine, na međubankarskom deviznom tržištu NBS je neto prodala 475 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Inflacija u septembru ubrzala na 4,1 odsto

by bifadmin
Potrošačke cene u septembru 2026. godine su, u poređenju sa istim mesecom 2025, povećane 4,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Međugodišnja stopa inflacije u avgustu je, podsetimo, bila 2,2 odsto, a u julu 1,9 odsto.
Prema izveštaju RZS, hrana je u septembru ove godine, u odnosu na septembar 2025, jeftinija za 1,8 odsto (podsetimo, mesec dana ranije, međugodišnja stopa pojeftinjenja bila je 7,2 odsto).
Kada je reč o poskupljenjima, RZS beleži rast žitarica i proizvoda od žitarica, za 2,5 odsto, potom ribe i plodova mora za 2,9 odsto, ulja i masti za 0,5 odsto, koliko je poskupela i kafa njeni supstituti.
Bezalkoholna pića skuplja su za godinu dana za 2,5 odsto, dok su proizvodi u kategoriji “ čaj, mate i ostali bilјni napici“, poskupeli za 7,2 procenta.

Sokovi su za godinu dana poskupeli za 7,1 odsto, za koliko je cenu uvećao i duvan.

Čišćenje, šivenje, popravka i iznajmljivanje odeće poskupelo je za 9,6 odsto.
Kirije su uvećale cenu 10,6 procenata, usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova za 15,3 odsto, a vodosnabdevanje za 21,8 odsto.
Odvođenje otpadnih voda skuplje je za 12,9 odsto,

Za godinu dana poskupele su i popravke, montaža i iznajmljivanje aparata za domaćinstvo, za 9,8 odsto, ali i usluge za tekuće održavanje stana, za čak 21,5 procenata.

U oblasti zdravlja nebolničke usluge su uvećale cenu za 11,1 odsto, dok su vanbolničke usluge dentalne medicine uvećale cenu za 12,2 procenta.

Poskupeli i bicikli

U oblasti transporta usluge održavanja i popravke vozila, i to za 13,6 odsto, dok su bicikli skuplji za 9,6 procenata.
Prevez putnika železnicom skuplji je za 10,8 odsto, drumom 4,7 odsto, dok su poštanske i kurirsne usluge uvećale cenu za godinu dana za 7,8 procenata.
Računarska oprema u septembru je bila skuplja za 12,3 odsto u odnosu na septembar 2025, dok su karte za bioskope, pozorišta i koncerte poskupeli za 10,3 odsto, a fotografske usluge za 22,8 procenata.
Usluge frizera i kozmetičara poskupele su 12,3 odsto.

Mesečna inflacija

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru 2026. godine, u odnosu na avgust 2026. godine, u proseku su povećane za 0,2 odsto, objavio je RZS.
U odnosu na decembar 2025. godine uvećane su , u proseku, 3,3 odsto.
„Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u septembru 2026. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Transport (1,2%), Hrana i bezalkoholna pića (0,6%), Restorani i hoteli (0,5%), u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,4%). Rast cena je zabeležen i u grupama Zdravlje (0,2%) i Alkoholna pića i duvan i Informisanje i komunikacije (za po 0,1%). Pad cena je zabeležen u grupama Rekreacija, sport i kultura (-5,6%) i Odeća i obuća (-0,1%)“, navodi RZS.

Cene ostalih proizvoda i usluga, kako se navodi, nisu se bitnije menjale.

Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci