Neto strane direktne investicije (SDI) u Srbiji tokom prvih osam meseci 2025. godine smanjene su za čak 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine, vidi se iz dokumentacije koju je objavila Narodna banka Srbije (NBS). Neto SDI su, inače, u periodu od januara do avgusta dostigle oko 1,49 milijardi evra.

Preciznije, ukupna strana direktna ulaganja u Srbiju u prvih osam meseci iznosila su 2,3 milijardi evra, ali se neto rezultat dobija kada se oduzmu ulaganja rezidenata Srbije u inostranstvo.

Prema preliminarnim podacima za prvu polovinu 2025. godine, najveća ulaganja evidentirana su u prerađivačkoj industriji (23,9 odsto), stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima (18,9), građevinarstvu (15,6), trgovini na veliko i trgovini na malo (14,5).

Investitori su pretežno bili iz EU (68,6 odsto ukupnih investicija) i ostalih evropskih zemalja (16,4 odsto), SAD (4,1odsto) i Ujedinjenih Arapskih Emirata (3,7 odsto).

Potom, kako se vidi iz objavljene dokumentacije, neto portfolijske investicije iznosile su 709 miliona evra.

Portfolio investicije, inače, predstavljaju ulaganja u vlasničke ili dužničke hartije od vrednosti. Ovakav rezultat je daleko veći nego u istom periodu prethodne godine, kada su ove investicije iznosile negativnih 192 miliona evra.

Vlast za pad investicija krivila studente

Predstavnici vlasti u Srbiji, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, kao i ministra finansija Sinišu Malog, za pad SDI okrivili su studentske blokade i proteste, koji traju gotovo godinu dana, od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 osoba.

Vučić je, naime, u julu rekao da “imamo za 41 odsto manje stranih direktnih investicija zbog blokadera zgubidana”. Pre toga je, u aprilu, naveo da je pad investicija, ali i PDV-a, direktno vezan „za napad blokadera“.

Ministar Mali je takođe rekao da da nas zbog blokada i “slika nasilja” investitori “izbegavaju”.

S druge strane, NBS je još u avgustu navela da su padu doprineli i nadprosečni jednokratni prilivi prošle godine, kao i smanjeno poverenje investitora na globalnom nivou.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Jabuka je među deset izvoznih artikala iz Srbije. U proteklih 10 godina rod se naglo smanjio zbog klimatskih promena ili odustajanja od proizvodnje. Tradicija u proizvodnji voća, plodna moravska kotlina, prisustvo Instituta za voćarstvo u Čačku, godinama su bili preduslov za uspešnu proizvodnju jabuke u čačanskom kraju. Međutim, situacija se drastično promenila prethodnih godina. Voćari iz tog dela Srbije kažu da je proizvodnja jabuke postala izuzetno skupa, da troškovi rastu iz godine u godinu i da zato proizvodnja postaje neisplativa.

Ove godine štete su zabeležene u voćnjacima širom Srbije, od Vojvodine do juga, a najveće su upravo tamo, gde je voćarstvo, najrazvijenija, a to je zapadna Srbija.

„Iz godine u godinu broj zasada jabuke se polako smanjuje i u nekim slučajevima imamo da zasadi i dalje ostaju tu, prisutni su, ali da proizvođači ne rade apsolutno ništa u zasadima. To je slučaj u prethodne tri do četiri godine, i zbog cene, i zbog samih vremenskih prilika. Poskupela je jako puno proizvodnja kada govorimo o preparatima, đubrivu, gorivu. Posle ove krize sa Ukrajinom jako su poskupeli troškovi proizvodnje, a na kraju cena ploda je ostala ista. To je jako destimulisalo proizvođače“, rekao je direktor Instituta za voćarstvo Čačak Darko Jevremović za Euronews Srbija.

Primetno je da poslednjih godina u tom kraju nema izrazitog povećanja zasada i da se mnogi voćari odlučuju za druge voćne vrste.

„Primat na šljivi“

„Možda je sada primat na šljivi u poslednjih nekoliko godina zbog velikog broja destilerija, sve više se traži sadni materijal šljive i povećavaju se površine pod šljivom. Možda i kruška se u poslednje vreme polako širi. Dunja je takođe jako interesantno upravo zbog prerađivačke industrije, ali nisu to neka velika odstupanja u odnosu na neke višegodišnje proseke rodnih površina“, naveo je on.

Proizvođači jabuka kažu da je ova godina bila veoma teška. Mraz, suša i rani sneg prepolovili su rod, a cena je daleko od očekivane. Trenutna cena jabuke je 60-65 dinara za prvu klasu.

„Očekivano je puno više ako uzmemo u obzir da su prinosi smanjeni kako kod nas, tako i u regionu. Međutim, ta cena nije zadovoljavajuća“, rekao je za Euronews Srbija voćar Nenad Popović.

Voćar Tomo Jelić kaže da je proizvodnja jabuke postala izuzetno skupa.

„Troškovi su nam iz godine u godinu rasli, tako da postaje proizvodnja neisplativa. A cena našeg proizvoda odnosno jabuke je ista kao pre 10 godina, a mogu da tvrdim čak i niža“, rekao je.

I voćari iz struka smatraju da se klima definitivno promenila i da će voće trpeti i sledeće godine, jer je rodni potencijal smanjen.

Izvor:Biznis Telegraf/Euronews

Foto: Pixabay

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će omogućiti većini vlasnika bespravnih objekata da ozakone svoju imovinu i da dobiju pravnu sigurnost po načelu „svoj na svome“, a naknada za legalizaciju iznosiće od 100 do 1.000 evra.

Za ovaj zakon glasalo je 139 poslanika, dvoje nije glasalo, a uzdržanih je bilo troje.

Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer će po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova biti upisani kao vlasništvo države.

Zakon će početi da se primenjuje dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku, a prijave će se podnositi u roku od 45 dana od dana stupanja zakona na snagu i taj proces trajaće dva meseca.

Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.

Postupak se obavlja preko digitalne platforme

Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, kako se ovaj postupak obično zove, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.

Tu su i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.

Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, a nju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.

Kada je reč o naknadama za legalizaciju, predviđeno je da se one kreću od 100 do 1.000 evra.

Tako će u Beogradu naknada u ekstra zoni iznositi 1.000 evra, u prvoj zoni 800 u drugoj i trećoj 300 evra, u četvrtoj 200, u petoj 150, a u šestoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150, a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200, a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.

U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.

Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 kvadrata plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.

Srbija ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik

Zakon sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece.

Predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.

Kao razlog za donošenje zakona navodi se da u Srbiji prema raspoloživim podacima ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik.

Efekti do sada važećih zakona kojima je uređivana ova materija, počevši od 1997. godine, do poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu je, bez obzira što je bespravna gradnja krivično delo i dalje bilo, naročito u velikim gradovima, dosta slučajeva nove bespravne gradnje.

Navodi se da je prema podacima iz jedinica lokalne samouprave odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja ukupno doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona.

Izvor: Blic Biznis/Tanjug

Foto: Pixabay