Страна 155 – Biznis i Finansije

Kompanija Puratos i Ermini Guglielmo, pica majstor, predstavili Easy Pinsa smešu

by bifadmin 9. април 2025.

Kompanija Puratos, lider u proizvodnji pekarskih, poslastičarskih i čokoladnih proizvoda, u saradnji sa italijanskim majstorom pica testa, Erminijem Guglielmom, predstavila je Easy Pinsu, inovativnu smešu savršenu za pripremu Pinsa pice, ali i drugih vrsta pica i pekarskih proizvoda.

Uvođenjem ove smeše u svoj portfolio, Puratos potvrđuje posvećenost praćenju najnovijih trendova u pekarskoj industriji, istovremeno odajući poštovanje tradicionalnim vrednostima i receptima.

„U fokusu poslovanja kompanije Puratos je razvoj i unapređenje proizvoda i procesa proizvodnje. Naša misija je da pružimo sastojke koji su visokog kvaliteta i pomognemo profesionalcima da postignu najbolje rezultate u svojim kulinarskim izazovima. Kroz kontinuirani rad sa stručnjacima i partnerima, kao što je italijanski pica majstor Ermini Guglielmo, razvijamo proizvode koji spajaju tradiciju sa savremenim tehnološkim pristupom. Na taj način, Puratos podržava i inspiriše profesionalce širom sveta u stvaranju vrhunskih proizvoda“, izjavila je Alma Grba, marketing menadžer kompanije Puratos.

S druge strane, Ermini Guglielmo naglašava značaj i ulogu koju ova inovativna smeša ima za unapređenje kvaliteta i očuvanje autentičnosti Pinsa pice.

„Kao pica majstor težim savršenstvu u svakom aspektu pripreme, a smeša koju smo razvili u saradnji sa Puratosom, predstavlja ključni element u postizanju tog cilja. Easy Pinsa je posebno dizajnirana da obezbedi idealnu teksturu i ukus koji je karakterističan za Pinsa picu. Korišćenjem ove smeše, pekari mogu postići ravnotežu između tradicije i inovacije, čime se unapređuje kvalitet pice, ali i čuva njen autentični ukus. Takođe, ova smeša omogućava lako upravljanje procesom pripreme i daje izvanredne rezultate, što je važno za svakog profesionalca“, izjavio je čuveni pica majstor.

Puratos nastavlja da podržava pekarsku industriju pružajući sve raspoložive resurse potrebne za stvaranje izvanrednih proizvoda, koji zadovoljavaju i najzahtevnije potrošače. Easy Pinsa nije samo korak ka unapređenju kvaliteta proizvoda, već i prilika da se u svaki zalogaj unese duh italijanske tradicije i strasti prema vrhunskoj gastronomiji.

9. април 2025. 0 komentara

Primanja u Srbiji pet puta niža od proseka u EU

by bifadmin 9. април 2025.

Kada govorimo o tome koliko u proseku poslodavci izdvajaju novca, odnosno troše na radnika po jednom radnom satu u Srbiji, treba imati u vidu da u okviru tih troškova ulaze i drugi segmenti poput, recimo, dodatnih obuka koje poslodavac ima za zaposlenog, određenih troškova vezanih za bezbednost i zdravlje na radu, kao i neki troškovi koji se odnose na opremu, materijale, različite administrativne i birokratske troškove, rekla je za RTS Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

„Kada razgovaramo o troškovima rada, fokus nam je na troškovima na zaradama što uključuje poreze i doprinose. Ako uzmemo da je prosečna bruto zarada u Srbiji trenutno na nivou od 148.000, ako uzmemo mesec april koji ima 22 radna dana i 176 sati, onda je tu računica da je trošak po satu negde oko 1.000 dinara. To je nekih 8 evra, dok je prosek u EU 33,5 evra, a u evrozoni 37 evra“, kaže Pavlovićeva.

Međutim, kako kaže, kada se posmatra nivo EU mora se imati u vidu da i na nivou EU ima zemalja sa različitim nivoima standarda, tako da ako posmatrate Luksemburg, onda je to 55 odsto, a ako posmatrate Rumuniju, onda je to neki nivo od 10 odsto.

Govoreći o razlici između ekonomije Srbije i proseka ekonomija u Evropskoj uniji, mi smo negde na 30 odsto proseka Evropske unije, dok je u odnosu na evrozonu to još dodatno manje.

„Ako posmatramo bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, u Srbiji je on 2023. iznosio oko 11.300 evra, dok je prosek EU nekih 38.000, a prosek evrozone je veći — on je negde 41–42.000 evra“, navela je Aleksandra Anić sa Ekonomskog fakulteta.
Poslodavci u Srbiji su u jednom trenutku po zaposlenom plaćali i pet puta manje nego u EU, međutim ta razlika je sada smanjena.

„Što se tiče tih podataka, najpre da kažem da je ta razlika smanjena. Znači, taj podatak gde su troškovi rada iznosili pet evra u Srbiji odnosi se, recimo, na period od 2012. do 2016. godine, dok oni sada iznose 11 evra“, navodi Anić, iako su i dalje značajno manji od proseka Evropske unije.

Ključni problem u poresko-socijalnom sistemu

Kaže da je ključna stvar u poresko-socijalnom sistemu, koji suštinski poslodavca puno opterećuje, pogotovo na nivou minimalne zarade.

„Na tim nižim nivoima zarada, poslodavac suštinski plaća puno, a taj radnik kad ode kući ima jako skromnu priču. I trebalo bi i radnici i poslodavci da se zajedno bore da se menja taj poresko-socijalni sistem, da taj sistem bude značajno progresivniji. S druge strane, da ona lica koja imaju nizak potencijal zarađivanja — znači, to su niskokvalifikovani radnici koji rade za tu minimalnu zaradu ili nešto preko nje — imaju značajno manje poresko opterećenje“, rekla je Anić.

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca kaže da je više razloga za to, a da je nivo standarda u Srbiji jedan od bitnih.

„Ono što je ključno jeste zapravo privreda, odnosno kako izgleda struktura naše privrede. Mi u okviru strukture privrede imamo industriju i usluge koje su uglavnom jednostavne usluge. Sektorski posmatrano, radnici koji rade u poljoprivredi, u proizvodnji, koji rade u jednostavnim uslugama, zapravo nemaju potrebe, nemaju visoke kvalifikacije za takvu vrstu zanimanja, pa samim tim i troškovi zarada su nešto niži. Važno je napomenuti takođe da su troškovi zarada na ovakav način obračunati niži i zbog toga što je poslovanje u Srbiji ipak u odnosu na Evropsku uniju jeftinije – zakupi su niži, niže su cene energenata i neki operativni troškovi takođe se mogu podvesti pod to da su niži. Važno je napomenuti takođe i udeo neformalne ekonomije. On je u Srbiji izuzetno visok, trenutno je na nivou od nekih 21 odsto, a kada neko radi u neformalnoj ekonomiji, njemu nisu plaćeni ni porezi ni doprinosi. A tu je i produktivnost, koja je značajno niža u odnosu na prosek koji se ostvaruje u EU“, objašnjava Pavlovićeva.

Kada se govori o troškovima na zaradu od 100.000 dinara, poslodavac plaća 159.906 dinara.

Bez progresivnog sistema oporezivanja

Kako kažu sagovornice RTS-a, suštinski problem je taj da bi poslodavcima i zaposlenima bilo mnogo bolje kada bi postojao progresivni sistem oporezivanja, odnosno da to opterećenje bude manje na toj minimalnoj i prosečnoj zaradi.

„Kod nas ne postoje izuzeci za izdržavane članove domaćinstva. Ako imate prosečnu zaradu ili minimalnu zaradu, ona se tretira isto bilo da ste vi sami ili da imate jedno, dvoje, troje ili petoro dece. A deo oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva imate samo kod godišnjeg poreza na dohodak građana i njega plaća jako mali broj poreskih obveznika. Znači, država prepoznaje samo kod onih lica čija je godišnja zarada bila tri prosečne godišnje zarade, a to je za prošlu godinu bilo skoro pet miliona dinara“, rekla je Aleksandra Anić.

Svi ostali koji rade za minimalnu, prosečnu i značajno manju zaradu, nemaju mogućnost smanjenja poreske osnovice na ime izdržavanih članova.

Izvor: Blic Biznis/RTS
Foto: Pixabay

9. април 2025. 0 komentara

Promo

UNIQA na Green Peak Festivalu: Održiva budućnost kompanija u vremenu klimatskih promena

by bifadmin 9. април 2025.

UNIQA je imala čast da učestvuje na Green Peak Festivalu u Beogradu, najvećoj austrijskoj konferenciji o održivosti, koja je ove godine po prvi put održana u Srbiji.

Na ovom prestižnom događaju, predstavnici UNIQA osiguranja, naglašavajući značaj održivosti, ESG kriterijuma i poslovne rezilijentnosti u suočavanju sa klimatskim izazovima, dali su odgovor na pitanje: What does it take for companies in Southeast Europe to thrive in a changing climate – and what role does insurance play?

Panel diskusija pod nazivom „360° rezilijentnost: Kako kompanije mogu napredovati u promenljivom klimatskom okruženju“ bila je fokusirana na izazove i prilike koje klimatske promene donose kompanijama, kao i na strategiju za smanjenje rizika i povećanje otpornosti na sve češće ekstremne vremenske događaje.

Naglašavajući važnost borbe protiv klimatskih promena, dr Marc Olefs, rukovodilac istraživanja klime u GeoSphere Austria i i generalni sekretar Austrijskog društva za meteorologiju ÖGM, specijalan gost panel diskusije, ukazao je na to da je neophodno obezbediti klimatsku stabilnost prilagođavajući se klimatskim promenama i, još važnije, njihovom aktivnom sprečavanju. Sa već značajnim porastom temperature, poslednjih godina se suočavamo sa ekstremnijim vremenskim uslovima. U skladu sa tim, neophodno je da kompanije, koje su duboko pogođene ovim izazovima, usvoje strateški pristup koji se zasniva na ESG principima kako bi obezbedile održivu budućnost. Takav pristup ne samo da je ključan za njihov opstanak, već i za dobrobit budućih generacija.

Nadovezujući se na rizike i ekstremne vremenske nepogode uzrokovane klimatskim promenama koje sve više pogađaju planetu i govoreći o iskustvima UNIQA osiguranja, Gerhard Sirucek, generalni direktor komapnije UNIQA Sustainable Business Solutions, predstavio je rad kompanije koja je osnovana sa ciljem da partnerima pruži usluge u vezi sa zaštitom i upravljanjem rizicima, odnosno pomogne kompanijama da izgrade veću otpornost poslovanja.

„Naša iskustva omogućavaju nam da klijentima pružimo dublje razumevanje rizika. Korišćenjem naše ekspertize i bogate baze podataka, razvijamo sisteme koji uparuju rizike i njihove efekte, koji našim klijentima omogućavaju da postanu otporniji na različite izazove. ESG pristup, kao nova dimenzija otpornosti, predstavlja ključnu osnovu za budućnost. S obzirom na sve složenije klimatske izazove, kontinuirano sarađujemo sa eksternim ekspertima kako bismo našim klijentima pružili najkvalitetnije savete i rešenja prilagođena njihovim potrebama,“ zaključio je Gerhard Sirucek, dodavši da klimatske promene ne predstavljaju samo rizike, već i prilike. Kompanije moraju da prepoznaju ove izazove i da ih iskoriste kao šansu za dugoročnu otpornost.

Alarmantna statistika o sve češćim ekstremnim vremenskim nepogodama, ukazuje na potrebu za hitnim reakcijama i implementacijom održivih poslovnih praksi. Prema rečima Esmeralde Topuzi, savetnice za poslovnu rezilijentnost u kompaniji UNIQA Sustainable Business Solutions, u 2024. godini, tri od deset najvećih katastrofalnih događaja izazvanih ekstermnim vremenskim nepogodama u svetu su se dogodila u Evropi, nanoseći ogromnu materijalnu štetu sa gubicima preko 50 milijardi evra, prema podacima osiguravajućih društava.

„Iako zemlje Jugoistočne Evrope nisu među zemljama sa najvećim uticajem na klimatske promene, one su ranjivije na klimatske izazove, što zahteva izgradnju snažnih timova za zaštitu poslovanja. ESG kriterijumi već su integrisani u modele finansijskih institucija, a i klijenti su sve spremniji da prihvate ovu realnost. Kompanije koje razumeju potencijalne rizike i posluju na održiv način, bolje ih kontrolišu i manje su ranjive. Veštačka inteligencija igra važnu ulogu u zaštiti od rizika, a kompanije moraju biti unapred pripremljena s jasnim strategijama za kontinuitet poslovanja,” naglasila je Esmeralda Topuzi.

U razgovoru o budućnosti osiguravajuće industrije u ESG tranziciji regiona JIE, Nela Belević, Regional Chief Officer for Corporate and Affinity Business u UNIQA SEE regionu, osvrnula se na iskustva grupe zemalja regiona (Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Rumunija i Srbija) i naglasila značaj integracije održivosti u poslovne strategije, ističući odgovornost osiguravajućih kuća da podrže kompanije u njihovoj tranziciji ka održivim praksama i poslovanju.

„Zemlje Jugoistočne Evrope suočavaju se sa sve češćim negativnim posledicama klimatskih promena, uključujući ekstremne vremenske događaje poput poplava koje su 2024. pogodile BiH, suša i oluja koje ranije nisu bile karakteristične za ovaj region. UNIQA je prepoznala ove izazove i već 2021. godine postavila jasnu strategiju koja je usklađena sa evropskim zakonodavstvom i Pariskim sporazumom, sa ciljem ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5°C i postizanja nulte emisije CO2 do 2050. godine,“ rekla je na konferenciji Nela Belević.

Kroz svoje proizvode, UNIQA aktivno podržava održive inicijative kao što su osiguranje električnih vozila, solarnih panela i energetski efikasnih objekata. Posebnu odgovornost ima prema korporativnim klijentima koji u ovom delu Evrope čine preko 50% portfolija usluga UNIQA osiguranja, pomažući im u tranziciji ka održivom poslovanju kroz procenu i primenu ESG kriterijuma.

Digitalizacija i primena novih tehnologija, poput veštačke inteligencije i blockchaina, omogućavaju UNIQA osiguranju da poboljša procenu rizika i brže reaguje na klimatske promene. Satelitska tehnologija omogućava praćenje vremenskih prilika, što pomaže kompaniji da proceni potencijalne posledice i prilagodi svoje aktivnosti u realnom vremenu. Ove tehnologije igraju ključnu ulogu u unapređenju usluga prema klijentima, naročito u slučaju ekstremnih vremenskih događaja.

UNIQA grupa nastoji da u budućnosti još više inkorporira održivost u svoje poslovanje, sa fokusom na parametrijske proizvode osiguranja koji omogućavaju brze isplate šteta. Očekuje se da će u budućnosti biti sve više „zelenih proizvoda“ osiguranja, koji obuhvataju osiguranje električnih vozila, solarnih panela i energetski efikasnih zgrada.

„Održiva budućnost kompanija zavisi od snažne saradnje između osiguravača, preduzetnika i vlada. Samo zajedničkim delovanjem moguće je stvoriti strategiju koja će pomoći kompanijama da postanu otpornije na klimatske promene i da uspešno ulažu u održivi razvoj. Klimatska otpornost mora postati deo osnovnog poslovnog razmišljanja. UNIQA je spremna da predvodi tu promenu,“ zaključila je Nela Belević.

9. април 2025. 0 komentara

Promo

IWG se ubrzano širi u Srbiji, četiri nove lokacije će biti otvorene tokom 2025.

by bifadmin 9. април 2025.

International Workplace Group (IWG), najveća svetska platforma za fleksibilni radni prostor, objavila je da je u 2024. godini potpisala ugovore za 899 novih centara u okviru svoje mreže i otvorila 624 nova radna prostora.

Čak 95% ovih lokacija realizovano je putem partnerskih ugovora o upravljanju, što doprinosi IWG strategiji poslovanja sa minimalnim kapitalnim ulaganjima. Zahvaljujući jedinstvenoj sposobnosti da pretvori bilo koju zgradu na bilo kojoj lokaciji u komercijalno uspešan prostor, IWG može da obezbedi brend koji odgovara svakom tipu koncepta i objekta.

IWG beleži značajan rast i u Srbiji. Kompanija trenutno ima sedam centara u Beogradu i jedan u Novom Sadu. Dodatno, potpisani su i ugovori za dve nove lokacije u prestonici, uključujući i predstavljanje novog brenda na tržištu – Signature Svetog Save, kao i novu lokaciju u Nišu, koja će predstavljati ulazak ovog grada u mrežu kompanije IWG.

IWG će u 2025. godini otvoriti još četiri lokacije u Srbiji, čime će ukupan broj centara do kraja godine dostići 12. Samo se u Beogradu očekuje 10 lokacija do kraja 2025. IWG planira da razvije još 10 lokacija u prestonici, sa ciljem da u narednih nekoliko godina ima realizovano ukupno 32 centra širom Srbije.

Brz rast broja novih lokacija iniciraju vlasnici nekretnina i partneri koji žele da maksimizuju prinos na svoje nekretnine usled sve veće potražnje za hibridnim načinom rada. Mnogi od njih raspolažu praznim poslovnim prostorima zbog opadanja potražnje za tradicionalnim kancelarijama, te se odlučuju za partnerstvo sa vodećom platformom za hibridni rad kompanije IWG koja poseduje široki portfolio od čak 18 brendova. Među njima su poznata imena kao što su Regus, Spaces, HQ i Signature, kao i novi koncepti, uključujući partnerstvo sa brendom Yoo, najvećim svetskim brendom za dizajn stambenog prostora.

IWG sarađuje sa vlasnicima i investitorima na transformaciji tradicionalnih prostora u dinamična i podsticajna radna okruženja za zaposlene, dok su partnerima obezbeđeni stabilni i održivi izvori prihoda. Velika većina novih IWG lokacija nalazi se u prigradskim naseljima, manjim gradovima i lokalnim zajednicama sa populacijom od svega 5.000 do 10.000 stanovnika, gde je uočena izražena potražnja za prostorima koji omogućavaju hibridni rad.

Sa hiljadama lokacija u više od 120 zemalja i u svim vremenskim zonama, kao i sa iskustvom dužim od tri decenije, IWG nudi čitav spektar rešenja za radne prostore prilagođenih svakom tipu nekretnine. Bilo da se radi o dvospratnici u poslovnoj zoni van grada, kancelarijskoj zgradi u prestižnom gradskom jezgru ili nekadašnjem maloprodajnom objektu u prometnom tržnom centru, IWG prilagođava svoju ponudu raznolikim potrebama klijenata i omogućava partnerima da profitiraju na neiskorišćenom prostoru.

Kao globalni lider u oblasti hibridnog rada, IWG danas ima više od 4.000 lokacija u preko 120 zemalja, ali potencijal daljeg rasta je ogroman, s obzirom na procenjene 1,2 milijarde administrativnih radnika širom sveta i ukupno tržište vredno više od 2 biliona dolara.

Očekuje se da će industrija fleksibilnih radnih prostora porasti za čak 600% do 2030. godine, a tim povodom osnivač i izvršni direktor kompanije IWG, Mark Dikson, izjavio je: „Prošla, 2024. godina je bila ključna, obeležena rekordnim prihodima i najintenzivnijim širenjem naše mreže do sada – sa 899 novih ugovora i 624 otvorena centra.“

„Nastavićemo da ulažemo u našu svetsku platformu, kao i da se fokusiramo na brzo širenje mreže u saradnji sa industrijom nekretnina i investitorima, koristeći metode ekspanzije sa minimalnim kapitalnim ulaganjima, uključujući ugovore o upravljanju, partnerske i franšizne ugovore.“

9. април 2025. 0 komentara

Vesti Zabava

Koji su sirevi zdravi, a koje treba izbegavati?

by bifadmin 9. април 2025.

Može li sir uopšte biti deo zdrave ishrane, postoje li vrste sira koje ne izazivaju intoleranciju na laktozu i – ono što mnoge najviše zanima – da li je moguće jesti sir svaki dan, a, ipak, ostvariti svoje fitnes ciljeve, pitanja su na koje Mens Health pokušava da odgovori.

Bez obzira na to šta propagira kultura dijeta na društvenim mrežama, sir može biti hranljiv dodatak uravnoteženoj ishrani, ističe nutricionistkinja Rianon Lamber za ovaj časopis.

Nova istraživanja, kaže, pokazuju da proces fermentacije koji se koristi u proizvodnji mlečnih proizvoda, uključujući i sir, može pomoći da se smanji negativan uticaj zasićenih masti na telo.

Bogat kalcijumom, proteinima…

Sir je odličan izvor esencijalnih vitamina i minerala, uključujući kalcijum.

„Sir je izvrstan izvor kalcijuma, koji je ključan za zdravlje kostiju, naročito kod dece u razvoju i starijih osoba. Mnogi sirevi sadrže proteine, koji su neophodni za izgradnju i obnavljanje tkiva, kao i vitamin B12, koji podržava proizvodnju energije i pravilno funkcionisanje nervnog sistema“, kaže Lamber.

Određeni zreli sirevi čak mogu doprineti zdravlju creva, a neki od tih sireva sadrže probiotike – korisne bakterije koje pomažu digestivnom sistemu.

Koje su vrste najzdravije?

Sveži sir

„Najzdraviji sirevi obično su oni sa nižim sadržajem zasićenih masti i soli. Na primer, sveži sir je odlična opcija jer sadrži samo 3 grama zasićenih masti na 100 grama. Bogat je proteinima, ima relativno malo kalorija i može da se doda gotovo svakom jelu,“ kaže Lamber.

Feta

Feta se tradicionalno pravi od ovčijeg mleka, što je čini odličnim izborom za one koji ne podnose laktozu. Iako može biti slana, ima manje kalorija u poređenju s mnogim drugim sirevima.

Ima manje kalorija od većine sireva, ali i visok sadržaj proteina (14 grama na 100 grama), lakša za varenje kod osoba s intolerancijom na laktozu.

Feta se odlično kombinuje sa mediteranskim jelima i salatama.

Mocarela

„Mocarela je još jedan sir koji ima relativno nizak sadržaj zasićenih masti u poređenju s drugima – oko 11 na 100 grama – a često sadrži i manje soli, što je čini potencijalno boljim izborom za one koji paze na unos soli ili zasićenih masti“, kaže Lamber.

Mocarela ima manje zasićenih masti u poređenju sa čedar sirom, visok sadržaj proteina, manje natrijuma nego mnogi drugi sirevi, ali sa probioticima koji mogu pomoći zdravlju creva.

Panir

Panir se obično pravi od punomasnog kravljeg mleka i limunovog soka, što ga čini odličnim izborom za vegetarijance. Bogat je vitaminima A i D (dobro za kožu i imunitet) i ima znatno manji sadržaj soli u poređenju s mnogim drugim sirevima.

Bogat vitaminima A i D dobar je za kožu i imunitet, ima dosta proteina, manje soli u poređenju s drugim sirevima i pogodan je za vegetarijance.

Rikota

„Rikota je opcija sa manje masti, i izuzetno je bogata kalcijumom, koji je ključan za zdravlje kostiju“, kaže Lamber.

Vitamin A, kako kaže, nalazi se u sirevima poput rikote i kozjeg sira, a on pomaže u održavanju zdrave kože, vida i imunološke funkcije.

Osim toga, rikota je bogata kalcijumom, što je dobro za kosti, dok je vitamin A dobar za kožu, vid i imunitet.

Parmezan

Parmezan je zreli tvrdi sir, bogat kalcijumom i fosforom – nutrijentima koji su, prema jednoj studiji iz 2014. godine, povezani sa boljom gustinom kostiju. Prirodno ima nizak nivo laktoze, što ga čini pogodnim izborom (u umerenim količinama) za osobe sa intolerancijom na laktozu.

Bogat je kalcijumom i fosforom i veoma bogat proteinima.

Edamer (Edam)

Edamer ima niži sadržaj soli i masti u poređenju sa mnogim drugim sirevima, a takođe je odličan izvor kalcijuma.

Studija iz 2023. godine pokazala je i da sadrži jedinjenja koja pomažu u snižavanju krvnog pritiska. Ima manje soli i masti nego mnogi drugi sirevi, bogat je proteinima, kalcijumom, jedinjenjima koja snižavaju krvni pritisak.

Gauda

Ovaj polutvrdi sir je dobar izvor kalcijuma i vitamina K2, koji je važan za zdravlje kostiju i zuba. Kao i edamer, i gauda je u istoj studiji iz 2023. godine povezana sa snižavanjem krvnog pritiska.

„Važno je napomenuti da prosečna porcija sira iznosi oko 30 grama, što treba imati na umu kada su vrednosti zasićenih masti i soli često prikazane na 100 grama“, kaže Lamber.

Postoji li „nezdrav“ sir?

Nije korisno etiketirati bilo koju hranu kao „nezdravu“, ali postoje sirevi sa visokim sadržajem zasićenih masti koje je bolje konzumirati umerenije, kako bi se sačuvali normalni nivoi holesterola.

„Povećan unos zasićenih masti povezan je sa višim nivoima holesterola, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti“, kaže Lamber.

Sirevi sa većim sadržajem zasićenih masti su gorgonzola, kozji sir, stilton, krem sir i čedar – svi sadrže oko 20 grama zasićenih masti na 100 grama.

„Posebno je važno da osobe sa istorijom srčanih bolesti ili povišenim holesterolom obrate pažnju na veličinu porcija i, kad god je moguće, biraju sireve sa nižim udelom masti“, savetuje Lamber.

Iznenađujuće, neki sirevi takođe spadaju u kategoriju ultraprerađene hrane (UPF).

„Mnogi prerađeni sirevi koji se nude u supermarketima, naročito oni namenjeni deci, često sadrže dodatne konzervanse, arome i veštačke boje“, upozorava Lamber.

Sirevi na koje treba posebno obratiti pažnju su meki sir sa belim lukom i začinskim biljem, unapred rendani sirevi i oni sa veštačkim bojama poput gloster sira.

„Ovi proizvodi takođe mogu imati veći sadržaj natrijuma, konzervansa i dodataka koji ne pružaju iste nutritivne prednosti kao tradicionalniji, minimalno prerađeni sirevi“, objašnjava Lamber.

Studije su povezale UPF sa nizom hroničnih bolesti, uključujući povećan rizik od gojaznosti, dijabetesa, pa čak i pojedinih vrsta karcinoma. Novija istraživanja sugerišu, piše Mens Health, da ishrana bogata UPF-om može biti povezana sa povećanim rizikom od depresije, anksioznosti i kognitivnog opadanja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

9. април 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Da li se isplati uvoz polovnog automobila u sopstvenoj režiji?

by bifadmin 9. април 2025.

Polovna vozila čine oko 80 odsto tržišta u Srbiji, ako ste živeli u inostranstvu imate pogodnosti. Najviše polovnih automobila u Srbiju se uveze iz Nemačke, Italije, Belgije, Holandije i Francuske

Veći izbor dobro održavanih automobila na inostranom tržištu može da bude privlačan faktor za kupce iz Srbije, koji se uglavnom opredeljuju za polovna vozila. Međutim, oni koji se opredele da umesto na auto-placu u Srbiji novo vozilo potraže na internetu, treba da računaju na veće troškove, ali i na dodatnu birokratiju.

– Iako je ponuda veća, automobil će na taj način koštati i do nekoliko hiljada evra više – kaže Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. Kako dodaje, u Srbiju su 2024. godine uvezena 135.293 polovna automobila, dok su prodata 27.862 nova, što ukazuje na višestruko višu potražnju za polovnim vozilima.

Volkswagen, Opel, Fiat, Renault, Peugeot, Audi, Ford i Citroen su najzastupljenije strane marke putničkih automobila u Srbiji, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu. Najčešće se uvoze polovni automobili sa dizel motoromiz Evropske unije, i to iz Nemačke, Italije, Belgije, Holandije iFrancuske, kažu iz Srpske asocijacije uvoznika.Kako dodaju, takvi automobili čine više od 60 odsto prodatih uvezenih polovnih vozila.

Prednosti i mane uvoza u sopstvenoj režiji

Veća ponuda je verovatno glavni razlog zašto bi neko poželeo da samostalno uveze automobil.

– Tako postoji bolja mogućnost da pronađete dobro održavan automobil, sa malim brojem pređenih kilometara i prethodnih vlasnika – kaže Ćorović.

Međutim, treba očekivati da će čak i samo vozilo biti skuplje.

– Nabavna cena za pojedinca ne može da bude ista kao zafirmu koja kupuje organizovano i u velikim količinama – ističe Ćorović.

Ukoliko kupci žele da pre kupovine lično pregledaju automobil, treba uračunati i putne troškove. Posle kupoprodaje, potrebno je organizovati prevoz automobila u Srbiju, kao i carinjenje.

– Ako sami želite da dovezete auto, potrebno je da imate privremene važeće izvozne tablice i pripadajuće osiguranje – naglašava Ćorović.

Kako dodaje, postoji rizik da se usled neiskustva napravi greška sa izvoznom dokumentacijom i privremenim tablicama.

– To može da iskomplikuje, pa i da spreči uvoz automobila u Srbiju – dodaje Ćorović.

Neki se odlučuju da angažuju špeditera, koji preuzimaju brigu o prevozu i carinjenju automobila. Špedicije na svojim sajtovima neretko imaju kalkulatore, koji pružaju uvid u približan trošak ovih usluga. Treba uračunati i potrošeno vreme.

– Čitava procedura može da zahteva puno rada, kao i eventualno odsustvo sa posla – ističe on.

Euro standardi

Srbija je i dalje poslednja zemlja u Evropi koja i dalje dozvoljava uvoz automobila sa motorom koji odgovara eko-standardu Euro 3 emisija izduvnih gasova. To znači da je i dalje moguće registrovati vozila stara četvrt veka, pošto su se Euro 3 automobili proizvodili od 2000. do 2005. godine. U Evropskoj uniji se u novembru 2026. uvodi Euro 7 standard za sve postojeće modele, a od novembra 2027. i za sve nove modele.

Uprkos najavama da će od 2025. u Srbiji biti zabranjen uvoz polovnih automobila sa Euro 3 i Euro 4 standardima, to se još uvek nije dogodilo. Standardi su viši u svim zemljama Adria regiona – u Crnu Goru od prošle godine mogu da se uvezu samo automobili sa Euro 5 standardom, dok je Euro 4 najniži dozvoljen standard u Bosni i Hercegovini.

Šta ako ste već kupili i vozili auto u inostranstvu

„Procedura uvoza polovnog automobila je ista – kako za pojedince koji žive u Republici Srbiji i uvoze samostalno automobil iz inostranstva tako i za one koju su vozili automobil u inostranstvu i žele da, prilikom povratka, svoje privatno vozilo prebace u Srbiju“, kaže Ćorović.

Svi koji uvoze vozila moraju da prođu tehnički pregled, plate izdavanje potvrde Agencije za bezbednost saobraćaja, registraciju, kao i ekološku taksu.

Izvor: Bloomberg
Foto: Pixabay

9. април 2025. 0 komentara

IT i nauka Vesti

Kako sajberkriminalci zloupotrebljavaju Apple Pay i Google Wallet digitalne novčanike

by bifadmin 9. април 2025.

Sajber kriminalci smišljaju nove načine da ukradu novac sa platnih kartica koristeći pristupne podatke koji su fišingom ukradeni putem interneta ili telefona. Čuvanje kartice blizu telefona ponekad je dovoljan razlog da ostanete bez novca.

Sigurnost platnih kartica se konstantno poboljšava, ali napadači stalno pronalaze nove načine da ukradu novac. Nekada su, nakon što bi prevarili žrtvu da preda podatke sa kartice na lažnoj onlajn prodavnici ili putem druge prevare, sajber kriminalci pravili duplikat kartice upisivanjem ukradenih podataka na magnetnu traku. Takve kartice su se zatim mogle koristiti u prodavnicama, pa čak i na bankomatima bez problema.

Pojava čip kartica i jednokratnih lozinki (OTP, one time password) značajno je otežala posao prevarantima, ali su se oni prilagodili. Prelazak na mobilna plaćanja putem pametnih telefona povećao je otpornost na neke vrste prevara, ali je takođe otvorio nove prilike za njih. Sada, nakon što ukradu broj kartice, prevaranti pokušavaju da je povežu sa sopstvenim Apple Pay ili Google Wallet nalogom. Kada to urade, koriste ovaj nalog sa pametnog telefona da plate robu koristeći karticu žrtve, bilo u regularnoj prodavnici ili na lažnom prodajnom mestu sa NFC terminalom.

Kako se podaci sa kartice kradu putem fišinga

Internet je preplavljen mrežom lažnih veb sajtova čiji je cij fišing, tj. krađa podataka sa platnih kartica. Ovi sajtovi mogu imitirati usluge dostave, velike onlajn prodavnice, pa čak i portale za plaćanje komunalnih računa ili saobraćajnih kazni. Sajber kriminalci takođe kupuju desetine pametnih telefona, prave Apple ili Google naloge na njima i instaliraju aplikacije za beskontaktna plaćanja.

Kada žrtva bude namamljena na sajt, od nje se traži da poveže svoju karticu ili izvrši obavezno malo plaćanje. Ovo zahteva unos podataka o kartici i potvrdu vlasništva kartice unosom OTP koda. U ovom trenutku se novac još uvek ne skida sa kartice.

Zapravo, podaci žrtve se gotovo odmah prenose sajber kriminalcima, koji povezuju karticu sa mobilnim novčanikom na svom pametnom telefonu. OTP kod je potreban da bi se autorizovala ova operacija. Da bi ubrzali i pojednostavili proces, napadači koriste specijalan softver koji uzima podatke koje je žrtva unela i generiše sliku kartice koja joj savršeno odgovara.

Nakon toga, dovoljno je samo da se uslika ova slika koristeći Apple Pay ili Google Wallet. Tačan proces povezivanja kartice sa mobilnim novčanikom zavisi od konkretne zemlje i banke, ali obično nije potrebno ništa osim broja kartice, datuma isteka, imena vlasnika kartice, CVV/CVC koda i OTP-a. Svi ovi podaci mogu biti ukradeni u jednoj sesiji i odmah upotrebljeni.

Stručnjaci kompanije Kaspersky su otkrili i dodatne trikove koje sajberkriminalci koriste kako bi bi napadi bili još efikasniji. Prvo, ako žrtva posumnja pre nego što pritisne dugme „Pošalji“, svi podaci koji su već uneseni ipak se prosleđuju kriminalcima — čak i ako je to samo nekoliko karaktera ili nepotpun unos. Drugo, lažni sajt može prijaviti da je uplata neuspešna i podstaknuti žrtvu da pokuša sa drugom karticom. Na taj način, kriminalci mogu ukrasti podatke za dve ili tri kartice u jednom pokušaju.

Novac sa kartice se ne skida odmah a mnogi ljudi, ne videvši ništa sumnjivo u izvodu iz banke, zaborave na ceo incident.

Kako se novac krade sa kartica

Sajber kriminalci u nekim slučajevima povežu desetine kartica sa jednim pametnim telefonom i ne potroše odmah novac sa njih. Ovaj pametni telefon, pun brojeva kartica, zatim se preprodaje na dark vebu. Često prođe nekoliko nedelja, pa čak i meseci između fišinga i potrošnje. Ali kada taj neprijatan dan konačno dođe, kriminalci mogu odlučiti da kupe luksuzne predmete u prodavnici jednostavno obavljanjem beskontaktne transakcije sa telefona punog ukradenih brojeva kartica.

Takođe, mogu postaviti svoju lažnu prodavnicu na legitimnoj platformi za elektronsku trgovinu i naplatiti novac za nepostojeće proizvode. Neke zemlje čak omogućavaju podizanje gotovine sa bankomata pomoću pametnog telefona sa NFC podrškom. U svim gore navedenim slučajevima, nije potrebna potvrda transakcije putem PIN-a ili OTP-a, tako da novac može biti preusmeren dok žrtva ne blokira karticu.

Kako možete da izgubite novac prislanjanjem kartice na telefon

Krajem 2024. godine, stručnjaci kompanije Kaspersky otkrili su prevaru koja zloupotrebljava NFC tehnologiju za krađu novca sa računa povezanih sa karticom. U ovoj prevari, od žrtava se ne traže podaci sa kartice. Umesto toga, napadači ih društvenim inženjeringom navode da instaliraju navodno korisnu aplikaciju na svom pametnom telefonu, pod izgovorom administrativne, bankarske ili druge usluge. Žrtva zatim bude upitana da prinese svoju karticu na telefon i unese PIN kod za „autorizaciju“ ili „verifikaciju“. Instalirana aplikacija, naravno, nema nikakve veze sa svojim opisom.

U prvom talasu ovih napada, žrtvama je očitavana kartica kada je bila prislonjena uz pametni telefon i prenosila podatke zajedno sa PIN kodom napadačima koji su ih koristili za kupovinu ili podizanje gotovine sa bankomata koji podržavaju NFC.

Foto: Pixabay

9. април 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

MAT: BDP beleži rast od tri odsto u januaru i februaru

by bifadmin 9. април 2025.

Realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u januaru i februaru ove godine iznosi tri odsto na bazi visokofrekventnih indikatora, ističe se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Autori ovog makroekonomskog biltena ističu da su ekonomski rezultati ufebruaru nešto slabiji zbog toga što februar ove godine ima manje radnih dana nego prethodni, zbog spoljnih recesionih pritisaka i na kraju zbog blokada, protesta studenata i bojkota trgovinskih lanaca.

Industrijska proizvodnja u u februaru 2025. godine smanjena za 1,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Ukupna industrijska proizvodnja je u periodu januar-februar bila za 0,7 odsto niža u odnosu na isti period lane.
Međutim, kada se koriguje razlika u broju radnih dana, u februaru industrijska proizvodnja nije smanjena, već je porasla za 0,8 odsto, a u prva dva meseca međugodišnji rast je 1,4 odsto.

Rudarstvo uticalo na rast industrije

Od tri industrijska sektora, samo je rudarstvo u prva dva meseca doprinosilo rastu industrije, za 0,5 procentnih poena.

Prerađivačka industrija je imala negativan doprinos od 0,1 procentnog poena, a Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa 1,1 procentnim poenom.

Proizvodnja struje je bila u padu od decembra 2023. do sredine prošle godine, od kada pokazuje znake oporavka, navodi se u analizi, uz napomenu da je u prva dva meseca proizvodnja u hidroelektranama bila za više od 31 odsto manja nego u istim mesecima prošle godine. Zbog poboljšanje hidrologije očekuje se rast proizvodnje struje u HE od aprila.

Industrijska proizvodnja je izložena negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine…), posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni.

Tračak optimizma zbog završenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj te potencijalnih promena u fiskalnim pravilima i drugim ekonomskim politikama potrebnim za „oživljavanje“ odbrambene infrastrukture i ekonomskog rasta potkopava trgovinski rat sa SAD koji je eskalirao uvođenjem drakonskih carinskih stopa od strane SAD početkom aprila. Za EU carinska stopa je uvećana na 20 odsto, a u još težu situaciju je uveden suficitarni evropski automobilski sektor, za koji će carinska stopa SAD-a iznositi 25 odsto“, navode su MAT-u.

U takvim uslovima, za srpsku industriju pozitivno je što je u februaru počela proizvodnja u Fijatovoj fabrici, pa je proizvodnja motornih vozila i prikolica u februaru je bio najveći od maja 2019. godine. Međugodišnji rast ove oblasti iznosio je 9,8 odsto, tako da je ona doprinosila ukupnom rastu prerađivačkog sektora u februaru sa 0,55 procentnih poena.

Rizik sankcije

Drugi veliki rizik za industriju predstavlja pretnja sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Iako je odložena primena sankcija do 30. aprila, autori MAT-a ističu da se mora doći do trajnog rešenja zbog velikog značaja rafinerije u Pančevu za industrijsku proizvodnju.

U februaru je prerađivačka industrija zabeležila međugodišnji pad od 2,5 odsto, a od oktobra prošle godine mesečni pad proizvodnje iznosi oko 0,2 odsto.

Na februarski pad prerađivačke industrije najviše je uticao pad u proizvodnji električne opreme (-16,9 odsto) i proizvodnji nepomenutih mašina i nepomenute opreme (pad od -18,9 odsto).

Dodatno, padu iproizvodnje je doprineo i pad proizvodnje koksa i derivata nafte (-15,4 odsto). Međutim, ovde je uzrok pada nagomilavanje zaliha u prošlom februaru zbog remonta rafinerije, pa će već od marta ova industrijska oblast verovatno dporinositi međugodišnjem rastu.

U februaru su značajniji međugodišnji rast proizvodnje ostvarili proizvodnja gume i plastike, osnovnih metala i računara i elektronskih proizvoda.

Spoljnotrgovinska razmena

U februaru je spoljnotrgovinska razmena povećana osmi mesec zaredom, ali uz pogoršanje strukture.

Robni izvoz je smanjen za 4,1 odsto i iznosio je 2,4 milijarde evra, dok j euvoz povećan za sedma odsto i dostigao je 3,45 milijardi evra. Posledično, robni defciit je uvećan skoro za 47 odsto na više od milijardu evra.

Za prva dva meseca deficit u robnoj razmeni dostigao 1,76 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom je sa 79,9 odsto odsto prošle godine pala na 72,9 odsto u periodu januar-februar ove godine.

Prerađivačka industrija, najznačajniji izvozni sektor, je u prva dve meseca zabeležila pad izvoza od jedan odsto, a rudarstvo 6,5 odsto. Istovremeno je proizvodnja električne energije povećan za 37 odsto ili za skoro 50 miliona evra.

Geografski posmatrano, EU je činila 56 odsto robne razmene Srbije u prva dva meseca ove godine, što je pad sa 60 odsto iz istog perioda lane.

S druge strane, Kina je postala drugi trgovinski partner sa udelom od 10,5 odsto u ukupnoj razmeni. Na uvoznoj strani, Kina je pretekla Nemačku sa udelom od 13,8 odsto.

Pozivajući se na visokofrekventne indikatore, MAT ocenjuje da je privredni rast u prva dva meseca iznosio tri odsto, što je 2,5 procentnih poena manje nego u istom periodu prošle godine.

Skoro celokupan doprinos rastu dale su usluge, dok industrija i poljoprivreda stagniraju.

Vrednost prometa robe u trgovini na malo u februaru 2025. bila je za tri odsto nominalno veća nego u istom mesecu prethodne godine, ali je u stalnim cenama promet smanjen za 0,5 odsto.

Ako se izoluje efekat kalendara u februaru, maloprodaja je zapravo ostvarila međugodišnji rast od 1,3 odsto.

Inflacija

Inflacija je u februaru smajena na 4,5 odsto međugodišnje što znači da se opet našla u okviru ciljanog koridora Narodne banke Srbije.

Mesečna inflacija je u februaru 2025. smanjena isključivo pod uticajem bazne komponente, dok je nebazna komponenta delovala u suprotnom smeru.

Nebazna inflacija u najširem smislu obuhvata rast cena: 1. energije, 2. prehrambenih proizvoda (hrane i bezalkoholnih pića), i 3. alkoholnih pića i cigareta.

U okviru nebazne komponente najveći doprinos mesečnoj inflaciji dalo je povećanje cena akciznih proizvoda. Najveći doprinos dalo je poskupljenje duvana od 2,5 odsto (doprinos mesečnoj inflaciji od 0,11 procentnih poena), kafe od 7,6 odsto (doprinos od 0,11 p.p.), goriva i maziva za putničke automobile od 1,2 odsto (doprinos od 0,07 p.p.) i alkoholnih pića od 1,4 odsto (doprinos mesečnoj inflaciji od 0,038 p.p.).

Među nebaznim proizvodima i uslugama, najveći doprinos inflaciji dala su poskupljenja u restoranima i kafeima, poskupljenja poštanskih i bankarskih naknada i poskupljenje lekova.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

9. април 2025. 0 komentara

Promo

Produžen rok za prijavu na konkurs „ESG Lideri 2025“ do 30. aprila 2025. godine

by bifadmin 8. април 2025.

Zbog velikog interesovanja, produženo je trajanje konkursa “ESG Lideri 2025” za dve nedelje, do 30.aprila, do kad sve kompanije, organizacije i pojedinci imaju priliku da predstave svoja dostignuća u oblasti održivog razvoja i primene ESG standarda.

Konkursom „ESG Lideri“ u organizaciji kompanije PwC Srbija, prepoznaju se projekti, strategije i inicijative koje doprinose zaštiti životne sredine, unapređenju društvene odgovornosti i razvoju odgovornog korporativnog upravljanja. Prijave su otvorene za sve – od mikro, malih i srednjih preduzeća do velikih kompanija, udruženja i pojedinaca koji svojim delovanjem pokreću pozitivne promene.

Konkurs obuhvata četiri kategorije:

• Strategija – za organizacije sa jasno definisanim i implementiranim ESG planovima;
• Inovacije – za projekte koji uvode nove tehnologije ili pristupe u cilju održivosti;
• Obrazovni program – za inicijative koje promovišu ESG kroz edukaciju;
• Lider u održivom razvoju – za pojedince koji svojim radom menjaju prakse u u svojoj organizaciji i okruženju.

Sve pristigle prijave ocenjivaće nezavisni stručni žiri, koji će se voditi kriterijumima kao što su inovativnost, uticaj i dugoročni efekti na društvo i životnu sredinu.

Prijave se podnose putem sajta www.pwc.rs/sr/esg-lideri, a učešće je besplatno. Pobednici će biti svečano proglašeni krajem maja, a njihovi projekti biće predstavljeni kao primeri dobre prakse i inspiracija za širu zajednicu.

8. април 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci