EkonomijaVesti

Bezgotovinska revolucija: Da li ukidanje keša ukida i slobodu?

by bifadmin

Albanija planira da do 2030. ukine keš i postane prva bezgotovinska država. Svetski trendovi pokazuju da već 70 % transakcija ide preko digitalnih kanala, ali stručnjaci upozoravaju da ukidanje fizičkog novca otvara pitanja privatnosti, digitalne isključenosti i državnog nadzora. Da li nas revolucija bez keša uvodi u novu eru transparentnosti ili preti osnovnim slobodama?

Postoji realan scenario u kojem fizički novac postaje muzejski eksponat, a svaka transakcija ostavlja digitalni trag. Prema podacima platforme CoinLaw, do 2023. godine čak 70 % transakcija u svetu obavlja se digitalno, dok se očekuje da broj korisnika mobilnih novčanika dostigne 1,9 mili‑jardi ljudi do 2024. godine.

Skandinavske zemlje prednjače – Švedska planira potpuno ukidanje keša do 2025, sa 80 % transakcija već bezgotovinskih. Evropa je na 67 % bezgotovinskih transakcija i očekuje rast na 75 % do 2025.

Ovaj trend podstaknut je brzim razvojem fintecha i pandemijom, ali i željom država da suzbiju sivu ekonomiju. Ipak, prelazak na isključivo digitalni novac otvara pitanje koje nadilazi praktične aspekte – da li ukidanje keša znači i ukidanje slobode?

Albanija kao laboratorija za bezgotovinsku budućnost

Albanski premer Edi Rama najavio je nedavno da želi da Albanija do 2030. godine postane prva država u svetu koja će u potpunosti ukinuti keš. Motiv je borba protiv sive ekonomije, koja prema procenama čini između 29 % i 50 % BDP‑a.

Selami Xhepa, profesor ekonomskih nauka na Univerzitetu u Tirani, smatra da je „eliminacija keša apsolutni prioritet za zemlje sa visokom neformalnošću i destabilizirajućim količinama ilegalnog novca u finansijskom sistemu“, prenio je politico.eu.

Međutim, politički i društveni kontekst čini plan kontroverznim. Albanija ima dugu istoriju nepoverenja u banke: manje od 50 % stanovništva ima bankovni račun, a svega 34 % građana veruje bankama. Bankarske naknade su visoke – transfer od 500 eura može koštati i do 50 evra, a trgovci plaćaju provizije do 3,5 % po transakciji.

Ne iznenađuje stoga da opozicioni političar Genc Pollo plan naziva „ubijanjem pilića artiljerijom“ i „napadom na ličnu slobodu“. Drugi poslanici sugerišu da je projekt više politički marketing nego borba protiv kriminala.

Argumenti za ukidanje keša

Smanjenje kriminala i sive ekonomije. Prof. Xhepa ističe da bezgotovinski sistem otežava pranje novca i korupciju. Američki ekonomista Kenneth Rogoff tvrdi da papirni novac „podstiče rast podzemne ekonomije, a velikim apoenima je posebno lako švercovati i skrivati“. U studiji „The Case Against Cash“ naglašava da se „smanjivanjem fizičkog novca smanjuju troškovi utaje poreza i kriminala“, a smatra da bi „društvo sa manje gotovine bilo pravednije i sigurnije“

Povećanje transparentnosti i prihoda države. Digitalne transakcije se evidentiraju i time otežavaju fiskalnu evaziju. Zemlje poput Grčke i Italije već ograničavaju gotovinske transakcije na 1.000–1.500 evra kako bi povećale poreznu bazu. Albanija planira uvođenje limita na gotovinska plaćanja i priključiti se SEPA sistemu instant plaćanja.

Efikasnost i praktičnost. Prema CoinLaw‑u, beskontaktna plaćanja već čine 60 % u ličnim transakcijama, a mobilni novčanici imaju veliki udio u svetskom tržištu. Digitalni sistemi smanjuju troškove rukovanja novcem – trgovci beleže 45 % niže troškove gotovine.

Finansijska inkluzija kroz fintech. U zemljama sa razvijenim mobilnim plaćanjima, kao što je Indija, broj transakcija UPI sistemom porastao je 76 % na godišnjem nivou. Mobilni novčanici omogućavaju lakši pristup finansijskim uslugama osobama bez bankovnih računa.

Argumenti protiv ukidanja keša

Privatnost i nadzor. Tradicionalni keš omogućava anonimnost i štiti građane od prekomernog nadzora. Američki ekonomista John Cochrane upozorava da je „anonimnost transakcija sigurnosni ventil koji štiti privredu od loših zakona i preterane regulacije“. Uklanjanje keša, prema njegovom mišljenju, najviše bi pogodilo siromašne i radnike u sivoj zoni, jer bi nestale gotovinske radne prilike.

Digitalni nadzor i CBDC. Liberalni think‑tank Cato Institute opisuje potencijalnu centralno‑bankarsku digitalnu valutu (CBDC) kao distopijsku: vlada bi imala „potpun pristup svim finansijskim aktivnostima građana“ i mogla bi zamrznuti transakcije u trenutku. Organizacija upozorava da bi CBDC „ukinula preostale oblike finansijske privatnosti“.

Digitalni jaz. Studija Evropske centralne banke napominje da uprkos rastu digitalnih plaćanja, keš i dalje ostaje važan za značajan dio stanovništva. Autori ističu da „prevalencija korišćenja keša, čak i među digitalizovanim grupama, potvrđuje da je keš i dalje relevantan u sve digitalnijoj ekonomiji“. Napominju i da je grupa bez digitalnih alata raznolika i da se razlozi njihove vezanosti za gotovinu ne mogu svesti na puku tehnološku nepismenost.

Finansijska isključenost i troškovi. U Albaniji, na primjer, manje od polovine stanovnika ima račun u banci. Za siromašne i starije osobe troškovi digitalnih transakcija mogu biti veći od koristi; naknade za kartične transakcije (do 3,5 %) i skupi bankarski transferi obeshrabruju poslovanje u legalnim tokovima. Cochrane upozorava da bi ukidanje keša uklonilo mogućnost siromašnih da rade za gotovinu i dodatno ih izguralo iz ekonomskog sistema.

Sigurnost i otpornost. Digitalni sistemi su ranjivi na hakerske napade i nestanke interneta. Keš je važan u vanrednim situacijama – tokom prirodnih katastrofa ili nestanka struje jedini je način plaćanja. Evropska centralna banka u svojoj strategiji stoga naglašava nužnost održavanja dostupnosti keša paralelno sa razvojem digitalnih valuta.

Balans između inovacije i slobode

Pitanje ukidanja keša nije crno‑belo. S jedne strane, digitalni alati za plaćanje povećavaju efikasnost, smanjuju troškove i otežavaju poreske prevare. Rogoff je u više navrata isticao da veliki apoeni olakšavaju kriminal i da bi „društvo sa manje gotovine bilo pravednije“. U kontekstu Albanije, borba protiv sive ekonomije i želja za približavanjem Evropskoj uniji daju logičan okvir za reforme.

S druge strane, privatnost, izbor i inkluzija su temeljne vrednosti koje se ne smiju zanemariti. Izveštaj ECB‑a pokazuje da digitalna podjela nije binarna i da mnogi koji koriste digitalne alate i dalje preferiraju keš. Cato Institute upozorava na opasnost da CBDC postane oruđe za masovni nadzor. Čak i zagovornik „manje gotovine“ Rogoff priznaje da potpuno bezgotovinsko društvo nije ni „izvedivo ni poželjno u skorije vreme“.

Stoga odgovor na pitanje iz naslova nije jednostavan. Ključno je pronaći balans: graditi pouzdanu digitalnu infrastrukturu koja smanjuje sivu ekonomiju i omogućava efikasnost, ali istovremeno zadržati keš kao opciju. Regulatorne reforme moraju obezbijediti transparentnost u prikupljanju i upotrebi podataka, te zaštitu od zloupotreba. Digitalne valute centralnih banaka, ukoliko se razvijaju, moraju biti dizajnirane uz ugrađenu zaštitu privatnosti i jasne mehanizme kontrole.

Šta se nameće kao zaključak?

Ukidanje keša ne mora nužno ukinuti slobodu, ali može ući u konflikt s njom ako se sprovede bez javne rasprave i adekvatnih zaštita. Proces digitalizacije ne smije biti prisila nego rezultat dobrovoljnog prihvatanja. Albanija će, ako istraje u nameri, postati važan eksperiment za region.

Ono što je sigurno jeste da keš još dugo neće nestati. Kao što zaključuje analiza ECB‑a, keš ostaje značajan i u najdigitalnijim zemljama.

Sveobuhvatno rešenje podrazumijeva koegzistenciju gotovine i digitalnih sredstava plaćanja, uz jačanje digitalne pismenosti, poverenja u institucije i zaštite privatnosti.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Možete kupiti celo selo za 350.000 evra

by bifadmin

Na severozapadu Španije, kilometri žutih prostranstava prekidani su tek ponekim selom, koje se često sastoji od samo nekoliko oronulih kamenih kuća okupljenih oko crkve. Javni prevoz tamo gotovo da ne postoji, udaljenosti su prevelike za pešačenje, a automobil je jedino sredstvo da se povežete sa ostatkom zemlje. Ovo su tipični prizori onoga što je dobilo nadimak España Vacía (u prevodu „prazna Španija“), jer su to delovi zemlje koje ubrzano napušta stanovništvo, piše Bloomberg.

Depopulacija ruralnih područja započela je još sredinom 20. veka, kada su ljudi masovno selili u gradove u potrazi za poslovima u fabrikama. Proces se poslednjih godina dodatno ubrzao, naročito u unutrašnjosti zemlje. Vladin izveštaj pokazuje da je ruralna Španija između 2014. i 2023. izgubila 4,4 odsto stanovnika, iako je ukupna populacija zemlje u istom periodu porasla za 2,6 odsto.

„Mladi tamo ne žele da žive“

„Stotine sela nestaće jer mladi ne žele tamo da žive“, upozorava Huan Hose Manzano, suosnivač organizacije AlmaNatura, koja se bavi revitalizacijom ruralnih područja.

Ravnoteža naseljenosti u zemlji izrazito je narušena. Iako 84 odsto teritorije čine ruralna područja, u njima živi tek 16 odsto ljudi. Zato što ima sve manje onih koji održavaju šume i livade, područja ionako sklona požarima postaju još ranjivija.

U pokušaju da se taj trend zaustavi, javne vlasti i privatni akteri nude različita rešenja. Vlada je čak osnovala posebno ministarstvo posvećeno „praznoj Španiji“. Paralelno, sve više stanovnika gradova, iscrpljenih urbanim stresom i visokim troškovima, razmatra povratak seoskom životu.

Primer dolazi iz agencije Aldeas Abandonadas, specijalizovane za prodaju napuštenih sela. Predsednica agencije Elvira Fafian primećuje porast interesovanja mladih Španaca i stranaca koji traže mir, pristupačnost ili jednostavno alternativu visokim gradskim hipotekama. Prošle godine agencija je prodala selo blizu Burgosa holandskom paru za 350.000 evra. Novi vlasnici, matematičarka Majke Geurts i njen partner, računalni naučnik, planiraju da stvore eko-selo, obnove kuće i privuku zajednicu istomišljenika.

„Želeli smo da učinimo nešto dobro sa svojim novcem, a ne da ceo život provedemo pred računarima“, objašnjava Geurts.

Nova turistička destinacija

Slična priča prati i Villalibado, selo napušteno više od 30 godina, koje su 2007. kupila braća Ansotegui. Njihova početna ideja bila je da obnove nekoliko kuća za penzionere, ali se projekat pretvorio u ambiciozan kompleks sa restoranom, barom, bazenima i obnovljenom romaničkom crkvom iz 12. veka. Selo je sada turistička destinacija za venčanja, duhovne programe i naučne skupove. Nedavno ga je grupa istraživača iz San Franciska iznajmila kako bi posmatrala pomračenje Sunca.

„Srećni smo što je selo ponovo živo“, kaže gradonačelnik Alonso Manjon, naglašavajući da je povratak života motivisao i druge meštane da ulažu u svoje kuće.

Revitalizacija Villalibada donela je neočekivane koristi i susednom Villadijegu, gradiću sa 1.500 stanovnika. Posetioci iz obližnjeg sela troše novac u lokalnim kafićima i muzejima, a grad nudi ono što manjim mestima nedostaje: banke, škole, zdravstvenu zaštitu.

Villadiego privlači i nove stanovnike. Selija, muzejska vodičica u kasnim dvadesetim, preselila se iz Madrida i sada uživa u mirnijem životu. Tokom leta gradić oživi: trgovi se pune porodicama, decom i mladima u dvadesetim, što je prizor neuobičajen za ruralne sredine u kojima stanovništvo često ubrzano stari.

Bračni par kupio celo selo sa 62 kuće za 349.000 evra, ali nije sve tako bajno kako zvuči.

Samo nekoliko kilometara dalje leži podsetnik na drugu stranu priče. Villamorón, nekada selo od 150 ljudi sa gotičkom crkvom Santjago Apóstola, sada je potpuno prepušteno prirodi. Kuće i groblje obrasli su korovom, a crkva je jedini trag da je tamo ikada postojala zajednica.

Šta bi moglo usporiti demografski pad?

Jedna od najuspešnijih inicijativa je HolaPueblo, program AlmaNature koji od 2020. pomaže porodicama da se dosele u depopulisana sela. Do sada se preselilo 85 porodica koje su otvorile desetine novih pekara, barova, umetničkih studija i radionica. Među njima je i porodica Padin, koja je iz Venecuele stigla u Španiju bežeći od krize. Preselili su se u Placín u Galiciji, gde Rikardo Padin izrađuje noževe u svojoj radionici. Iako se suočava s poteškoćama poput loše internet veze i udaljenih škola, kaže da već poznaje sve komšije i oseća kako njihovo prisustvo stvara „trenutnu ekonomsku aktivnost“.

I studije ukazuju na blage pozitivne pomake. Prema Socijalnom opservatorijumu Fondacije La Caixa, doseljenici uzrasta od 20 do 39 godina čine 10 odsto populacije u opštinama sa manje od 10.000 stanovnika. Veruje se da to nagoveštava „generacijsku obnovu“ koja bi mogla usporiti demografski pad.

Ipak, stručnjaci poput istraživača Migela Gonzalesa-Leonarda upozoravaju da lokalni projekti sami po sebi ne mogu promeniti strukturne trendove. Vlada je 2021. uložila 10 milijardi evra u borbu protiv depopulacije, dok Andaluzija nudi podsticaje kupcima kuća u selima sa manje od 3.000 stanovnika. Ali efekti tih mera za sada su ograničeni.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Banke će morati dužnicima da ponude olakšice pre prinudne naplate duga

by bifadmin

Narodna banka Srbije (NBS) donela je Odluku o olakšicama u otplati kredita koje su banke dužne da ponude dužnicima u problemu, pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate duga.

Među predviđenim olakšicama su niža kamatna stopa, moratorijum u otplati, produžetak roka otplate, pa čak i – delimičan oprost duga.

Te olakšice će se primenjivati i na dug po kreditnim karticama i dozvoljenim minusima.

Primena „razumnih mera„

Novom Odlukom o olakšicama u otplati kredita, čija primena počinje 15. oktobra, NBS je propisala kriterijume za primenu „razumnih mera“ koje korisnicima kredita, dozvoljenih minusa i kreditnih kartica treba da olakšaju otplatu duga.

Ove olakšice banka je „dužna da primeni pre pokretanja izvršnog postupka ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno ako nastupe druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, pri čemu se posebno uzimaju u obzir lične okolnosti korisnika“, predviđeno je novim propisom.

„Pod olakšicama se podrazumevaju potpuno ili delimično refinansiranje duga iz ugovora, odnosno izmene ugovorenih uslova, uključujući, ali ne ograničavajući se na sledeće: produženje roka otplate, promenu vrste ugovora, odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period.

Olakšice predviđaju i smanjenje kamatne stope, odobrenje da korisnik ne vrši otplatu kredita u određenom periodu, u kom davalac kredita nema pravo da obračunava redovnu, niti zateznu kamatu na dospele obaveze, ali ima pravo da obračunava ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice.

Predviđena je takođe i delimična otplata duga, promena valute u kojoj je izražena obaveza, ako novčana obaveza nije izražena u dinarima, delimičan oprost i proglašenje zastoja u otplati za određeni period, u kome davalac kredita ne obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje, kao ni redovnu kamatu na preostali iznos glavnice, odnosno duga.

Otplata „minusa“ na rate

Ako se primeni neka vrsta moratorijuma – zastaja u otplati ili odlaganje plaćanja rata, ukupan rok otplate kredita produžava se za onoliko meseci koliko je trajalo mirovanje otplate.

U slučaju duga po kreditnoj kartici, odnosno po osnovu dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja, banka može umesto olakšica korisniku da ponudi otplatu duga u 12 mesečnih rata uz primenu kamatne stope koja odgovora polovini ugovorene kamatne stope.

„Okolnostima koje korisnika mogu dovesti u teško imovinsko stanje smatraju se naročito: gubitak posla, značajno smanjenje prihoda, teška bolest i teška povreda koja dovodi do umanjenja radne sposobnosti“, navela je u Odluci NBS.

Drugim bitnim okolnostima na koje korisnik ne može da utiče smatraju se naročito teške porodične prilike, kao što je teška bolest ili smrt supružnika ili dece, kao i razvod ako su supružnici bili sadužnici po kreditu ili je jedan od supružnika jemac.

Odlukom je predviđeno da je banka dužna da korisniku kredita, kredinih kartica ili dozvoljenih minusa ponudi neku od pomenutih „ili neku drugu olakšicu“, ako proceni da su nastale okolnosti dovele do značajnih teškoća u otplati kredita, ili je na osnovu iskustva banke razumno očekivati da će do toga dovesti, odnosno da će redovna otplata kredita biti dovedena u pitanje.

Razmatranje „ličnih okolnosti“

Tokom procene nastalih okolnosti i procene ispunjenosti uslova za odlaganje otplate duga, kao i prilikom određivanja vrste olakšice koju će ponuditi korisniku – banka „posebno uzima u obzir lične okolnosti korisnika“, propisano je Odlukom.

„Prilikom određivanja olakšice koju će ponuditi korisniku, davalac kredita nije dužan da sprovodi procenu kreditne sposobnosti u smislu zakona kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga, ako se primenom te olakšice ukupan iznos koji korisnik treba da plati po kreditu ne povećava znatno“, navela je NBS.

„Davalac kredita nije dužan da primenjuje olakšice iz ove odluke u vezi s pojedinačnom kreditnom uslugom, odnosno partijom kredita kod kojih je te mere već primenio, nakon čega je taj korisnik zapao u docnju dužu od 15 dana“, stoji u Odluci.

Takođe, banka nije dužna da primenjuje olakšice iz ove odluke u vezi s pojedinačnom kreditnom uslugom u vezi s kojom su olakšice već primenjene, ali su istekle – „ako proceni da primena novih olakšica ne bi dovela do redovne otplate kredita bez poteškoća“.

Banka odlučuje o zahtevu korisnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva i o tome ga obaveštava pisanim putem.

Ako korisnik u zahtevu, docnijoj komunikaciji ili prigovoru komisiji insistira na primeni određene olakšice, banka može da zahteva od korisnika dodatno sredstvo obezbeđenja kako bi tu olakšicu primenio.

Ako je reč o stambenom kreditu obezbeđenom hipotekom, banka je dužna da korisniku ponudi da najmanje dva meseca ne otplaćuje kredit, i da mu za to vreme ne obračunava ni redovnu niti zateznu kamatu na dospele obaveze, već samo ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice.

Banka može da odbije zahtev „ako svi raspoloživi podaci i informacije van svake razumne sumnje ukazuju da korisnik neće biti u mogućnosti da obezbedi redovnu otplatu kredita ni pored primene olakšica.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MOL Grupa pretvara plastični otpad u proizvode visoke vrednosti prvim testom cirkularnog sirovinskog toka u svom petrohemijskom postrojenju u Tisaujvaroš-u

by bifadmin

MOL Grupa pretvara plastični otpad u proizvode visoke vrednosti prvim testom cirkularnog sirovinskog toka u svom petrohemijskom postrojenju u Tisaujvaroš-u

MOL Grupa je ostvarila značajnu prekretnicu u okviru svoje strategije SHAPE TOMORROW, time što je uspešno završila prvu proizvodnju sa ISCC PLUS sertifikatom, korišćenjem cirkularnih sirovina u svom petrohemijskom postrojenju u Tisaujvarošu, Mađarska.

Pilot test pokazuje sposobnost MOL-a da pretvori cirkularne sirovine, tj. sirovine zasnovane na otpadu od plastike nakon upotrebe, u visokokvalitetni polietilen (PE) i polipropilen (PP). Ovo predstavlja veliki korak u okviru strategije SHAPE TOMORROW, kojom MOL Grupa integriše cirkularnu ekonomiju u svoju proizvodnju i pozicionira se kao lider u održivoj petrohemiji u centralnoj i istočnoj Evropi.

„Ovaj uspešan test pokazuje da MOL Grupa sada može da prerađuje cirkularne sirovine u skladu sa ISCC PLUS sertifikovanim procesom, pretvarajući plastični otpad u nove proizvode visoke vrednosti,“ izjavio je Peter Časzar, viši potpredsednik MOL Group Chemicals. „To je značajan korak ka održivoj petrohemiji i jača našu poziciju lidera u cirkularnoj ekonomiji u centralnoj i istočnoj Evropi.“

Tokom pilot projekta, cirkularna sirovina zasnovana na otpadu od plastike nakon upotrebe uvedena je u MOL parni krek. Ovaj proces omogućava proizvodnju monomera na bazi cirkularnih sirovina (najmanjih građevinskih blokova plastike), koji se zatim pretvaraju u polimere. Tokom procesa primenjen je pristup masene ravnoteže, metodologija koja prati i evidentira cirkularni materijal kada se obrađuje zajedno sa tradicionalnim ulaznim sirovinama, obezbeđujući ravnotežu u ukupnim procesnim tokovima.

Ovo dostignuće sledi nakon ISCC PLUS sertifikacije, koju su 2024. godine dobili MOL Petrochemicals u Tisaujvarošu i Slovnaft u Bratislavi, za postrojenja za parni krek i polimerizaciju. Maksimalno korišćenje sinergije sa upravljanjem otpadom predstavlja centralni deo strategije SHAPE TOMORROW. Kompanija ima za cilj da nastavi transformaciju ka cirkularnoj hemiji i da do 2030. godine iskoristi do 1,5 miliona tona sirovina za energetsku industriju. To je podržano rastućim portfoliom, koji uključuje koncesiju za upravljanje komunalnim otpadom u Mađarskoj, ranije akvizicije u oblasti reciklaže plastike u Mađarskoj, kao i partnerstva za razvoj tehnologija hemijske reciklaže.

MOL Grupa će nastaviti da testira dodatne cirkularne sirovine i razvija nove procese kako bi proširila ulogu otpada kao sirovine za proizvodnju plastike.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Ivan Stanojlović, „Robins“: Sporedni posao prerastao u veliki

by bifadmin

„Naši primarni proizvodi su priplodna jaja i jednodnevni pilići. Osvojili smo 35% domaćeg tržišta jednodnevnih pilića, prošle godine smo proizveli 23 miliona, a Srbija proizvede oko 65-70 miliona, ali ćemo ove godine povećati proizvodnju“, najavljuje Ivan Stanojlović, direktor porodične firme „Robins“, koja je ovaj posao započela pre tri decenije kao sporedni.

Sankcije i hiperinflacija devedesetih godina prošlog veka naterali su porodičnu firmu „Robins“ da započne dodatni posao, proizvodnju pilića, i tako obezbedi prihode za školovanje dva sina, Ivana i Igora Stanojlovića, koji su tada studirali mašinstvo. Danas u proizvodnji tovnih pilića drže trećinu domaćeg tržišta.

„Posao smo započeli 1994. godine. Bilo je to teško vreme, inflacija je ‘jela’ zaradu od proizvoda koje smo uzgajali na poljoprivrednom imanju. Moj otac je došao na ideju da pokrene proizvodnju koja bi omogućila valorizaciju sirovina sa obrađenih površina. Odabrao je živinarstvo, jer se ranije time bavio amaterski. Tako smo kupili prvo matično jato“, kaže za B&F Ivan Stanojlović.

Igor je tada bio student mašinstva, a Ivan brucoš na istom fakultetu, pa je porodica mislila da će joj to biti privremeno zanimanje. Iako je posao rastao Igor je uspeo da diplomira, a Ivanu je ostalo pet ispita jer mu je, kaže, primarni cilj postao da zaradi novac i kupi dobar auto. To ga je udaljavalo od fakulteta, a guralo ka poslu sa živinarstvom. Seća se da je u to vreme, samo za benzin za vožnju do Smederevske Palanke, njih četvoro skupljalo pare.

„Posle godinu dana bavljenja živinarstvom mogao sam da kupim pet litara goriva, što je danas trivijalna priča, ali to je bila strašna pokretačka snaga da razvijamo posao. Ipak, do kupovine prvog auta je prošlo šest-sedam godina“, priča Ivan.

Ove godine još veća proizvodnja

Danas firma „Robins“ poseduje više od 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u vlasništvu i još toliko u zakupljenim objektima. Centrala preduzeća je u Glibovcu kod Smederevske Palanke. Tu se nalaze i dve od četiri inkubatorske stanice, od kojih je jedna po tehnologiji najmodernija na Balkanu. Ostatak proizvodnje je u zakupljenim objektima u Azanji, u okolini Požarevca, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Topole.

Firma danas ima 120 radnika, čije su prosečne zarade oko 85.000 dinara i svoju veterinarsku službu koja besplatno pruža usluge kooperantima. „Robins“, kako pokazuju finansijski rezultati, poslednjih godina raste od 10% do 15% godišnje. Prema Ivanovim rečima, poslovna filozofija firme je da se radnicima podižu zarade iako se time podižu i troškovi, ali je važno da zadovoljni dolaze na posao.

„Naši primarni proizvodi su priplodna jaja i jednodnevni pilići. Osvojili smo 35% domaćeg tržišta jednodnevnih pilića, prošle godine smo proizveli 23 miliona, a Srbija proizvede oko 65-70 miliona, ali ćemo ove godine povećati proizvodnju“, najavljuje Stanojlović i dodaje: „Pokušavamo da budemo ozbiljan dobavljač jednodnevnih pilića firmama koje imaju tov, klanicu, fabriku stočne hrane, preradu mesa. Izvozimo mali deo proizvodnje u Severnu Makedoniju i najvećem proizvođaču mesa na Kosovu“.

Uklanjanje prepreka za izvoz

Srbija, prema rečima prvog čoveka „Robinsa“, ima ozbiljan potencijal u prehrani, posebno u živinarstvu koje zadovoljava domaće potrebe, za razliku od svinjskog i goveđeg mesa koje se uvozi.

„Nivo na kojem želimo da budemo kao branša je da postanemo izvoznik pilića, mesa i priplodnih jaja. Imamo za to sve preduslove, stočnu hranu koja je primarni trošak u proizvodnji, poljoprivrednici poseduju znanje, postoji dobra proizvodnja priplodnih jaja, jednodnevnih pilića, tovnih pilića, klanice se sve više izdvajaju kvalitetom. Najbitnije je što je cena pilećeg mesa u Srbiji najniža u Evropi, prosečne cene u maloprodaji niže su nego u Poljskoj, koja važi za velesilu u sektoru živinarstva u Evropi“, objašnjava Ivan.

Cene piletine u Srbiji su, prema njegovim rečima, niže između ostalog zato što je tržište zatvoreno pošto nema izvoza. Stoga, čim se pojavi višak mesa vrlo brzo se obara cena jer pileće meso nema dug rok trajanja. Onda je jedino rešenje zamrzavanje, što dosta košta, a to meso je jeftinije i konkuriše mu zamrznuto meso iz uvoza.

Stanojlović napominje da za sada ne postoje preduslovi za izvoz piletine i jaja u EU jer ima problema u kontrolisanju salmonele, koji se više tiču praćenja i prikazivanja rezultata, nego načina proizvodnje. Zato poslovno udruženje Zajednica živinara sa Ministarstvom poljoprivrede pokušava da otkloni smetnje, kako bi „Robins“ i drugi proizvođači mogli da izvoze na okolna tržišta, u Hrvatsku, Grčku, Rumuniju, Mađarsku.

Na pitanje da li je proizvodnja profitabilna obzirom da su cene niske, Ivan odgovara da zarade ima, iako se proizvođači žale da je ona mala.

„To je samo priča, jer ako živinari ne odustaju od proizvodnje, već je šire, to znači da postoji ekonomski rezon zašto to rade. Naša firma apsolutno vidi budućnost u ovom poslu, mislimo da je to pravi izbor. Jedan deo živinarske proizvodnje u Srbiji je u rukama Perutnine Ptuj koja je kupila Topiko iz Bačke Palanke, a njome upravlja MHP grupa, jedna od najvećih u Evropi. Znači, u našoj branši imamo međunarodne korporacije i one imaju ozbiljne planove da ulažu u Srbiju, pa verujemo da je to pravi put i zato i mi idemo njime“, ističe Ivan.

Izvori investicija

„Robins“ obezbeđuje sredstva za ulaganja konkurišući za zajamove, poslednjih godina kod evropskih pretpristupnih fondova IPARD za primarnu proizvodnju. Ivan kaže da su prošli dva ciklusa i povukli određena sredstva „koja su dobra“. On preporučuje svim privrednicima da konkurišu za ova bespovratna sredstva, jer bez obzira na obimnu dokumentaciju, ona ubrzavaju napredak.

„Čekamo odgovor za dva miliona evra iz IPARD-a za ulaganja u novu proizvodnju priplodnih jaja. Mislimo da ispunjavamo uslove i da ćemo brzo početi ovu investiciju. Sada 50% sredstava mogu da se dobiju unapred, uz garanciju banke. Do skoro je novac za ulaganja morao da se obezbedi iz sopstvenih sredstava ili zajma i čeka povraćaj. Sa početkom rata u Ukrajini komercijalni krediti su poskupeli, ali sada polako pojeftinjuju“, komentariše Stanojlović. .

Firma konkuriše i na domaćem bankarskom tržištu, a kamata zavisi od postignutih poslovnih rezultata. Banka, kaže Ivan, detaljno analizira poslovanje, a oni se trude da se izdvoje od konkurencije dobrim poslovnim pokazateljima i za sada to daje rezultate kod bankara, jer ih vide kao ozbiljnog poslovnog partnera.

„Firma nije uvek imala stabilnu situaciju, pre 15 godina bilo je nekoliko blokada računa po nekoliko dana, što je zabeleženo i u kreditnom birou i ušlo u poslovnu istoriju. Bili smo blizu propasti, to je trajalo godinu dana i malo je falilo da odustanemo, na sreću to se nije desilo. Ali, taj period nas je i ozbiljno ojačao“, ocenjuje Ivan, „a iskustvo je bilo otrežnjujuće. Uvideli smo i ispravili greške“.

Argumenti države za modifikovanu soju

Proizvođači tovnih pilića u Srbiji suočeni su sa još jednim apsurdom koji je, čini se, nepremostiv. Stanojlović navodi da je u Srbiji zabranjena upotreba modifikovane soje od koje se dobija, takođe, modifikovana sačma. Ona je primarna sirovina za proteinske vrednosti u hranivu za živinu i sa velikim procentom utiče na trošak proizvodnje. Proizvođači pilića u okolnim zemljama koriste modifikovanu sačmu i imaju manje troškove proizvodnje, pa u nelojalnoj konkurenciji nude jeftinije meso koje se može naći na domaćem tržištu.

Na zahteve domaćih proizvođača da se obeleži da je to meso dobijeno od pilića koji su uzgajani modifikovanom hranom država nije pristala. Nadležni nisu dali ni saglasnost da se domaće meso obeleži da je bez modifikovane hrane, sa obrazloženjem da takvo meso ne postoji na tržištu, pošto je upotreba modifikovane soje zabranjena.

Uprkos problemima, Ivan Stanojlović ističe da on i njegov brat uživaju u svom poslu. Njihova firma organizuje i jedan od najvećih događaja u industriji, Poultry Business Forum, koji svake godine okuplja stručnjake i preduzetnike iz oblasti živinarstva u Srbiji.

Svetlana Jovičić

Biznis & finansije 232, april 2025. 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kako bez keša i kredita legalno doći do automobila?

by bifadmin

Osim preko kredita i plaćanja kešom, postoji još načina da dođete do svog četvoročkaša, počev od dugoročnog najma do auto-pretplate, piše portal Dnevnik.rs.

„Svestan sam da mi, Balkanci, ne volimo da plaćamo nešto što nikada neće zvanično biti naše (u slučaju dugoročnog najma, bez otplate), ali po nekoj svojoj kalkulaciji, ovaj tip rente je za nijansu skuplji uz mnogo manje stresa. Registracija, osiguranje, gume, popravke – sve to plaća agencija koja nudi dugoročni najam, u slučaju kvara, odmah dobijam drugo vozilo, a ako se posle dve godine predomislim i hoću da uzmem neki drugi auto, apsolutno mogu i samo nastavljam da plaćam istu ratu. Učešća nema, kamate na otplatu kredita/lizinga nema. Svakako, auto na kraju nije moj i koliko god ga otplaćivao, plaćaš da voziš tuđe vozilo”, napisao je korisnik Redita pre izvesnog vremena i pokrenuo lavinu odgovora s najboljim rešenjima uvek i zauvek.

Uobičajeni načini za nabavku četvorotočkaša

Iz tog razloga je Dnevnik.rs istraživao na koje sve načine se može pribaviti auto. Prvi je kupovina za gotovinu. Njena prednost je izostanak kamata i duga, ali zahteva da imate ušteđen znatan novac. Ili da ste bogata naslednica i prodali nekoliko jutara zemlje ili nešto u sivoj zoni. Međutim, nije sve tako crno, ili sivo: ovaj način kupovine dobra je opcija za polovna vozila – oko 45 odsto kupaca u svetu bira gotovinsko plaćanje kod polovnjaka, dok samo oko 14 odsto novih auta kupuje bez finansiranja.

Kredit je druga opcija. On podrazumeva pozajmicu uz otplatu na rate, s kolateralom ili bez njega. Prvo na šta se pomisli je namenski kredit za automobil, namenjen isključivo kupovini vozila, a auto služi kao kolateral, što omogućava niže kamate. Rok otplate je obično između 36 i 84 meseci (od tri do sedam godina), ponekad i do 96 meseci. Kamata je obično povoljnija za nove automobile: korišćeni imaju nešto višu procenjenu stopu (oko 11,6 odsto, vs 7,1 odsto). Krediti za kupovinu automobila podnose se u bankama, ali to umesto vas mogu da urade i sami prodavci.

Lizing je jedno od rešenja, a funkcioniše tako što se plaća mesečna naknada za korišćenje (najčešće od dve do pet godina), a na kraju možete otkupiti ili vratiti vozilo. Prednost je u nižem mesečnom trošku, nema direktnog vlasništva, često su oključeni servis i osiguranje (kada je u pitanju biznis lizing). On je često povoljniji za nova vozila i firme, ali je manje praktično rešenje za polovna vozila.

Uzmete keš pa u pazar

Ako želite brže rešenje od potrošačkog kredita, možete podneti zahtev za gotovinski kredit. Taj novac ide direktno vama, bez obzira na svrhu – banka ne prati šta kupujete. Prednost je fleksibilnost, a dobija se bez kolaterala.

Nedostatak je, naravno, viša kamata i to što se traži učešće (30 odsto za evro kredite, kod dinarskih često nema učešća). Dinarski keš kredit u maju ove godine iznosio je oko 8,25 odsto godišnje.

Neki dileri i auto kuće nude i dugoročni najam ili pretplatu gde se uz plaćanje fiksnog mesečnog iznosa obezbeđuju osiguranje, održavanje, pa čak i zamena vozila u okviru paketa. Prednost je u fleksibilnosti — mogu da povećavaju ili smanjuju broj vozila prema potrebi, na primer kod projektnih timova ili privremenih zadataka. Što se korisnika tiče, oni ne brinu o servisu – ugovori često uključuju održavanje, remont i osiguranje. Na delu je i fiskalna praktičnost – ugovori se rade preko firme, računskim putem, sa mogućom optimizacijom troškova. U Srbiji, ovu opciju nude Sixt Business Mobility Solutions, Efex Fleet (Srbija), Business Program – Primero/Europcar, Enterprise i National. Treba samo imati dobru firmu.

Kupite auto pa ga vratite po unapred dogovorenoj ceni

Dugoročni najam (long-term rental odnosno short-term lease) nova je opcija i popularna je u inostranstvu kada je u pitanju iznajmljivanje automobila na period od jednog do šest meseci uz mogućnost otkupa. Ovaj model poznat je kao buy-back , a znači da se auto kupi na lizing pa se po isteku ugovora proda kompaniji po unapred dogovorenoj ceni. Ovo je nešto jeftinije od klasičnog rentanja na duže vreme, kao što je rekao korisnik Redita s početka priče. Ovu opciju u poslednje vreme kod nas nude IT i druge dobrostojeće firme kao fleksibilnu opciju za mobilnost zaposlenih. Ovaj model omogućava korišćenje vozila bez potrebe za kupovinom – plaća se fiksna mesečna naknada, uglavnom uključujući osiguranje i održavanje.

Ivana Radoičić

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: Abishek, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Hobiji generacije Z su heklanje, štrikanje, grnčarija…

by bifadmin

Svet je doživeo još jednu kulturološku promenu. Generacija Z sada ubrzano preuzima hobije naših baka i deka: heklanje i štrikanje, grnčarija, mažong i čitalački klubovi.

Ove „spore“ razonode cvetaju, ne zato što su retro trend koji se oživljava, već zato što nude nešto što ljudima nedostaje: povezanost, svrhu i predah od digitalnog umora. A povratak analognim hobijima događa se u sumornom trenutku – ankete pokazuju da su mladi sve nesrećniji i nezadovoljniji svojim životima.

Za mnoge koji su odrasli tokom pandemije, potreba za povezivanjem sa stvarnim svetom je akutna. Noćni izlasci su skupi, kriza troškova života je jaka, a sati skrolovanja po mrežama nakon rada od kuće iscrpljuju.

Spori hobiji nude alternativu: pristupačne, veštine bez ekrana – i često fizičke. Iako su većinom „ženske inicijative“, svi su dobrodošli.

Digitalni svet koji melje

Britanija prednjači sa kreativnim zajednicama, što ne čudi budući da su ostrvski tinejdžeri najnesrećniji u Evropi.

Od radionica ukrašavanja šoljica kafe (takozvani latte-art), preko helkanja i pravljenja nakita, do crtanja pasa i književnih klubova, ove grupe nude dobrodošlu pauzu od digitalnog sveta.

Kao što objašnjava Dejzi Fankur, profesorka psihobiologije na UCL-u i autorka knjige Art Cure: „Generacija Z proaktivno je fokusirana na na mentalno zdravlje i prepoznaje vrednost ovih hobija i ulogu koju umetnost igra u regulaciji nivoa biološkog stresa.“

Prednosti sporih hobija nisu samo anegdotske, već su i potkrepljene istraživanjima. Istraživanje Univerziteta Anglia Raskin iz 2024. godine sprovedeno na više od 7000 odraslih osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazalo je da umetnost i zanati donose veće zadovoljstvo životom od plaćenog rada.

Gen Z i novi društveni život od starih materijal

Radionice rukotvorina takođe pružaju polaznicima praktične, održive veštine, pomažu im da nauče da poprave, stvore i cene ono što poseduju – suprotnost kulturi bacanja kojom dominira brza potrošnja.

Od klubova knjiga do heklanja, od crtanja do keramike, generacija Z gradi novi društveni život od starih materijala. U kontekstu krize mentalnog zdravlja mladih, ovi spori hobiji više su od neobičnih zabava. To su mali činovi otpora digitalnoj iscrpljenosti, izolaciji i kulturi koja vrednost meri produktivnošću.

Izvor: Bonitet.com

Foto: wal_172619, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Prvi NetZero kalkulator u Srbiji

by bifadmin

ProCredit banka pokrenula je prvi NetZero kalkulator, inovativni digitalni alat koji malim i srednjim preduzećima (MSP) omogućava da na jednostavan način izmere svoj karbonski otisak, razumeju gde nastaju njihove emisije, kao i da planiraju konkretne korake ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

NetZero kalkulator prvi je digitalni proizvod ovakvog tipa na domaćem tržištu i deo je šire strategije ProCredit Banke da podrži privredu u tranziciji ka održivom poslovanju.

„Održivost više nije samo opcija, već preduslov za dugoročni uspeh svake kompanije. ProCredit NetZero kalkulator razvijen je sa idejom da malim i srednjim preduzećima omogućimo da bolje razumeju svoj uticaj na životnu sredinu i da im pružimo konkretan alat za donošenje odgovornih poslovnih odluka. Uveren sam da će ovaj projekat doprineti ne samo konkurentnosti naših klijenata, već i jačanju održive ekonomije u Srbiji,“ izjavio je Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke.

Pored preciznog izračunavanja emisija CO₂, kalkulator preduzećima daje preporuke za smanjenje potrošnje energije, optimizaciju resursa i prelazak na čistije izvore energije, što je od posebnog značaja u svetlu sve strožijih ESG standarda i regulativa u oblati zaštite životne sredine, kako u Srbiji, tako i na međunarodnom tržištu.

„Mala i srednja preduzeća predstavljaju stub naše privrede, a istovremeno se nalaze pred velikim izazovom da svoje poslovanje učine održivim. ProCredit NetZero kalkulator je praktičan korak koji im pomaže da se upoznaju sa konceptom ugljeničnog otiska i naprave prve, merljive korake ka smanjenju emisija. Kao banka koja se primarno fokusira na MSP, želimo da im budemo partner i u ovom procesu,“ naglasio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

NetZero kalkulator razvila je ProCredit Grupa u saradnji sa eksternim ekspertima, koji je prilagođen poslovnim potrebama MSP u regionu.

„Kalkulator je osmišljen tako da preduzeća mogu samostalno, unosom podataka o potrošnji električne energije, goriva, transportu, pa i sirovina, da izračunaju svoje direktne i indirektne emisije ugljen dioksida. Nakon toga, dobijaju jasan pregled emisija po sektorima, što im omogućava da identifikuju ključne oblasti za smanjenje emisija i optimizaciju troškova. Važno je naglasiti da je kalkulator besplatan i da predstavlja prvi korak ka održivom poslovanju koje donosi uštede“, izjavila je Marina Mijić, šef Odeljenja za održiv razvoj.

NetZero kalkulator dostupan je na sajtu ProCredit banke, a mogu da ga koriste kako klijenti banke, tako i MSP zainteresovana da izračunaju svoj karbonski otisak.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

U Grdelici se pravi čokolada od paprike i šljivovice

by bifadmin

U poslednjih godinu dana u poslastičarnicama i na društvenim mrežama ručno pravljena Dubai čokolada postala je pravi svetski hit. Južnjakinja Ana Cvetković iz Grdelice kod Leskovca odlučila se da napravi jedinstven i neobičan spoj ukusa slatko-ljutog, koristeći crveno blago sa juga-papriku, ali i šljivovicu.

Ana se na ovaj poduhvat odlučila sasvim slučajno, ne sluteći da njen proizvod postati veoma tražen, posebano onaj sa ukusom šljivovice.

– Već četiri godine unazad radim kao kuvar i volim da eksperimentišem u kuhinji. To je jednostavno moja ljubav posebna prema kuvanju. Na ideju za čokoladu sam došla sasvim spontano. Videla sam da postoji Dubai čokolada, kao i „Čoko čvarak“ u Sremu, i onda sam se zapitala zašto mi sa juga Srbije ne bi bili poznati po jedinstvenoj čokoladi – priča sa ponosom Ana za Jugmediu.

Ona je prvobitno napravila belu čokoladu sa čistim sosom od čilija.

– Bilo je previše ljuto, a u frižideru sam imala breskve, i onda sam se setila i napravila gel od breskvi. Kada se sve to ohladilo pomešala sam sa gelom od čilija, i mogu da vam kažem da je to ispalo fenomenalno.

Dodaje da je ukus pikantan, ali da se ljutina ne oseća odmah, već kada se proguta, kao i da je sve to neplanirano uspelo. Ana takođe pravi i drugu vrstu čokolade, a to je sa šljivovicom za koju, kako kaže, da je već imala iskustvo sa sličnim receptima za kolače koje je ranije pravila.

Izrada čokolada po porudžbini

Inspiracija za ovakve jedinstvene spojeve aromatičnih ukusa, spoja nespojivog, Ani je krenula sama od sebe.

– Pre nekoliko dana je bio Srem u srcu i Gastro Srem u Novoj Pazovi na kome se prodavao Čoko čvarak, i upitala sam se zašto Leskovac nema jedinstvenu čokoladu. Tada sam dobila inspiraciju da pokušam da napravim taj jedinstveni recept. Sutradan ujutru sam ustala sa idejom da napravim čokoladu – priča sa ushićenjem ova talentovana žena koja skoro dve godine radi u Sremu ali južnjačku toplinu usađenu u srcu raširila je na severu Srbije.

Za izradu ove originalne čokolade, po Aninim rečima, potrebno je dosta vremena. Od pripreme gelova, pa sve do hlađenja. Tajna ovog recepta je da čokolada mora da bude kvalitetna, odnosno crna ili mlečna.

– Dok se ohlade gelovi za punjenje, pa sav postupak topljenja čokolade i izlivanja u kalup, zatim punjenje koje mora opet da se ohladi i stegne da bi se jedna čokolada završila. Otprilike taj proces traje pola dana, dok mi za male čokoladice, to jest šest komada, treba ceo dan.

Ana planira da čokolade izrađuje samo po porudžbini, a kao objašnjenje za to navela je da želi da čokolade koje stižu mušterijama budu sveže, izrađene s ljubavlju i puno pažnje.

– Ne planiram da ostanem samo na beloj čokoladi, već planiram da radim i sa crnom čokoladom u dve verzije, u zavisnosti od zainteresovanosti kupaca. Po komentarima i objavama vidim da je veća potražnja za čokoladom sa šljivovicom.

Ana veruje da će upravo ovakvi autentični recepti učiniti da jug Srbije dobije svoju slatku prepoznatljivost, a nju možete naći na instagram stranici recepti sa juga Srbije – južnjačka tajna.

Izvor: Jugomedia

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Zašto je Finska najsrećnija zemlja na svetu?

by bifadmin

Finska je i ove godine zauzela prvo mesto na listi najsrećnijih zemalja sveta, osmi put zaredom. Ova dosledna prednost zasniva se na visokom zadovoljstvu životom, niskom nivou korupcije, univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti i snažnoj kulturi društvene podrške.

Nordijske zemlje nisu usamljene na vrhu – Danska, Island, Švajcarska i Norveška takođe se redovno nalaze pri samom vrhu globalnih rang-lista sreće

Prema rečima Ilane Ron-Levey, izvršne direktorke kompanije Gallup, zajedničke karakteristike ovih zemalja uključuju ekonomsku stabilnost, snažne političke institucije i sveobuhvatne sisteme socijalne zaštite, prenosi CNBC.

Ipak, Ron-Levey ističe da je Finska posebno zanimljiva zahvaljujući široko rasprostranjenom poverenju u društvu, optimizmu u vezi sa budućnošću i izuzetnim mrežama socijalne podrške, koje su ključni faktori finske sreće.

Izveštaj o svetskoj sreći za 2025. godinu zasniva se na samoproceni građana o zadovoljstvu životom u periodu od 2022. do 2024. godine, kao i na njihovim odgovorima na Gallupovo tzv. „Cantrilovo pitanje lestvice“, koje od ispitanika traži da ocene kvalitet svog života na skali od nula do deset.

U izveštaju se takođe uzimaju u obzir i drugi ključni pokazatelji, poput BDP-a po glavi stanovnika, društvene podrške, očekivanog životnog veka u zdravlju, individualnih sloboda, velikodušnosti i percepcije korupcije. Finska posebno visoko kotira u oblasti zdravstvene zaštite – vlada obezbeđuje univerzalni pristup kvalitetnim medicinskim uslugama po minimalnoj ceni ili potpuno besplatno. Ovaj sistem uključuje i široko dostupnu mentalnu zdravstvenu podršku, što odražava posvećenost Finske smanjenju stigme i jačanju blagostanja.

Građani Finske značajno profitiraju od zdravog načina života, koji je podstaknut čistim prirodnim okruženjem i socijalnim politikama koje pružaju široku podršku, uključujući velikodušno roditeljsko odsustvo i efikasne inicijative za ravnotežu između posla i privatnog života. Visoko poverenje u državne institucije dodatno jača osećaj sigurnosti i zajedništva među stanovništvom.

Otvorenost u izražavanju emocija takođe izdvaja Finsku.

Mari Larivaara iz organizacije MIELI Mental Health Finland naglašava da su Finci spremni da otvoreno dele životne izazove, a istraživanja dosledno pokazuju da takav pristup vodi boljem mentalnom zdravlju i snažnijim društvenim vezama, preneo je Huffington Post.

Finska kultura stavlja akcenat na slobodno vreme, opuštanje i smislene aktivnosti, uz univerzalan pristup prirodnim resursima kao što su šume, jezera i obala, gde ljudi mogu slobodno da uživaju u aktivnostima poput planinarenja, plivanja i kampovanja.

Zemlja takođe aktivno podstiče lični razvoj kroz široku dostupnost povoljnih obrazovnih i rekreativnih aktivnosti, što doprinosi ličnom rastu i jačanju zajednice.

Izvor: CNBC/Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci