Kućni ljubimci zavladali su veterinarskom praksom i u Vojvodini. Stručnjaci kažu da se negativna kretanja u stočarstvu odražavaju i na lečenje krupnih životinja. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava žele da uštede, pa veterinare zovu samo kada je stani-pani, nastoje da obore cenu njihovih usluga i neretko im ostaju dužni. Nasuprot tome, vlasnici kućnih ljubimaca spremni su da plate za njihovo lečenje koliko god treba, te ne čudi da se sve veći broj mladih veterinara odlučuje za ovaj posao.

Uprkos osipanju stočnog fonda u Srbiji, još ima mnogo posla za veterinare koji brinu o ovim životinjama. Ipak, velika praksa, koliko god bila potrebna, suočava se sa novim trendovima koji je potiskuju. Kućni ljubimci pokrenuli su novu industriju, u kojoj raste i broj ambulanti za njihovo lečenje, a vidljivo je da u njima preovlađuju doktorke.

„Sve više devojaka u svetu i kod nas upisuje veterinu, pa se velika praksa svuda smanjuje. Velika praksa u veterini je zastupljena na velikim gazdinstvima, dok se mala imanja gase. Mlađi veterinari se retko odlučuju za rad sa stokom. Pre 20 godina, trećina svršenih studenata veterine odlučivala se za veliku praksu, sada bi bilo dobro da ih ima bar 5%“, kaže za B&F dr Žolt Kalo, sekretar Veterinarske komore Srbije.

Samo kad je stani-pani

Veterinarskom delatnošću u Srbiji bavi se 1.015 firmi, među kojima prednjače instituti. Ove firme su u 2023. godini ostvarile prihode od 14,6 milijardi dinara, pokazuje finansijska analiza kuće CompanyWall Business. Procenjuje se da ih u privatnoj praksi ima mnogo više, samo na području Vojvodine radi ih na stotine. Najviše ih je u gradovima, a podrazumeva se i da skoro svako selo ima veterinara. S obzirom na razvijenu poljoprivredu, bilo bi za očekivati da preovlađuju veterinari koji se bave velikom praksom, ali u Naučnom institutu za veterinarstvo Novi Sad kažu za B&F da su kućni ljubimci preuzeli primat i u Vojvodini.

„Ozbiljan novac se izdvaja za lečenje kućnih ljubimaca. Vlasnici su spremni da se odreknu svega, samo da kućni ljubimac dobije sve što mu treba. Za to vreme, veterinar u velikoj praksi radi fizički težak posao i nije poštovan. On ima problem sa obeležavanjem, lečenjem, kontrolom životinja. Veterinari velike prakse imaju po nekoliko knjiga dužnika. Neretko se vlasnici gazdinstava odlučuju da sami leče životinje, što je opasno iz više razloga, posebno kada bez selekcije i znanja daju lekove“, upozorava stručnjak ove ustanove dr Vladimir Polaček.

U Veterinarskoj komori Srbije slažu se sa zapažanjem da domaći poljoprivrednici rade mnogo toga sami oko životinja. Sada sami i osemenjavaju, što je ranije bilo nezamislivo bez veterinara.

„Kad je baš stani-pani, zove se veterinar. Još ako gazdinstvo ima više stotina krava, obara se cena jer su domaćini stalno u strahu da će tu veterinar ne znam koliko imati da radi. Najčešće ne isplaćuju veterinara, duguju, pa angažuju nekog drugog. Sve to utiče da se velika praksa gasi. Ona u Vojvodini rapidno opada, dok se u Raškoj i Novom Pazaru još uvek drži zbog razvijenog stočarstva“, objašnjava Žolt Kalo.

Mala praksa, mala briga

Nasuprot lečenju stoke, mala praksa u veterini je sve zastupljenija. Najmanja ulaganja potrebna su za otvaranje ambulante, nešto veća za veterinarsku stanicu, dok otvaranje klinike za životinje zahteva investicije od 200.000 evra pa naviše.

„Evidentno je da se stočni fond gasi, ali to nije najveći problem jer postoje oni koji se time bave ozbiljno i unapređuju svoj fond. Problem je što veterinari više neće da se bave velikom praksom. Još jedan šamar za veterinu je da je zdravstvena zaštita životinja prebačena iz resora zdravlja u resor poljoprivrede“, kaže za B&F dr Miša Stanković, veterinar iz opštine Odžaci.

Prema njegovim rečima, veterinarima koji leče stoku postaje neisplativo da rade posao u koji su uložili godine truda. „Porez na dodatu vrednost je ogroman, ne možete nikoga da zaposlite jer nemate računicu, a nema ni mladog kadra. Na teritoriji Zapadnobačkog okruga postoji samo jedan veterinar mlađi od 40 godina, koji se bavi velikom praksom. On je sada otvorio ambulantu i počeo da razvija posao sa malim životinjama. U roku od dve-tri godine neće biti nikoga novog. Mora nešto hitno da se uradi“, apeluje Stanković.

I prasići kućne maze

I u opštini Inđija, gde u Novim Karlovcima veterinar Zoran Knežević ima stanicu za velike i male životinje razmišljaju da smanje broj zaposlenih. Kažu da im se, nakon 20 godina rada, lečenje poljoprivrednih životinja ne isplati.

„Rapidno je opao broj velike stoke kod poljoprivrednika, velika je to priča da se ispriča u nekoliko reči. Mnogo toga je uticalo na ovakvu situaciju, pa čak i cene mleka i otkupljivači, svašta se tu dešava zbog čega je i za nas manje posla. Jedino što je trenutno u ekspanziji u veterini to je lečenje kućnih ljubimaca. Svakakve životinje se nabavljaju i drže po kućama. Psi i mačke najviše, ali verujte, drže i zamorce, ježeve, čudne ptice. Drže i prasiće, da vam ne pričam šta sve ljudima pada na pamet. Ne mogu svega ni da se setim. Vlasnici za lečenje ljubimca ne pitaju šta košta, a kad odemo da lečimo kravu, to je onda kukanje i natezanje, kad moram da kažem, k’o tesne gaće“, slikovito opisuje situaciju dr Knežević.

On zapošljava 12 ljudi, ali nije siguran da će moći da zadrži toliki broj radnika. „Planiram da prepolovim broj zaposlenih jer mi treba veliki obim posla, da bi naš rad bio održiv. To nije moguće u sadašnjim uslovima, troškovi koje izdvajamo pored plata su veliki. Cifre za koje radimo su smešne, a situacija se drastično promenila u poslednje dve godine. Naše cene su ostale iste, a sve drugo je poskupelo“, priča Knežević za B&F.

Njegova veterinarska stanica pokriva i malu i veliku praksu, ali uprkos tome troškovi „jedu“ prihode. „Nama su najveći izdaci preobimna administracija i amortizacija vozila. Papirologija je obimna, a najveći posao je obeležavanje malih životinja, teladi. Zato nam u administrativnom delu posla pomaže i moja supruga. Bez kompjutera i interneta sada ne može ništa da se radi. Pritom, propisi se često menjaju, mi to moramo sve da pratimo. Dosta smo ograničeni oko toga šta smemo a šta ne smemo da naplatimo, dok s druge strane troškovi neprekidno rastu“, navodi Knežević.

Domaći veterinari najmanje plaćeni u Evropi

Zemljoradničke zadruge u Vojvodini sa stočnim fondom, kao i poljoprivredna gazdinstva sa velikim brojem životinja predstavljaju poslednje oaze za veterinare koji obavljaju veliku praksu. Ipak, mnogi od njih rade samo za fiksnu platu, što ne motiviše mlade veterinare da se u većem broju uključe u ovaj posao. Prema rezultatima istraživanja o veterinarskoj profesiji u Evropi, koji je 2023. sprovela Federacija veterinara Evrope, zabrinjava podatak o prosečnim prihodima veterinara na Balkanu, a naročito u Srbiji. Naši veterinari ostvaruju najmanje prihode u poređenju s evropskim kolegama.

Veterinari koji su učestvovali u ovoj studiji zarađuju u proseku 48.000 evra godišnje. Reč je o prihodu pre oporezivanja. Najviši prosečan prihod od 98.726 evra imaju veterinari u Švajcarskoj, dok veterinari u Srbiji prihoduju najmanje, prosek je svega 12.087 evra. Istraživanje je pokazalo i da najplaćeniji veterinari rade u prosveti i istraživanju (srednja godišnja plata je 59.000 evra), zatim u državnoj službi, inspekcijama ili javnom zdravlju (57.600 evra) i u korporativnoj veterinarskoj praksi (52.490 evra).

Iskustva potvrđuju da je udruživanje veterinara, odnosno poslovno ukrupnjavanje radi pružanja integrisanih usluga, najefikasniji način za povećanje prihoda. Interesantni su i podaci da samo 18% veterinara u Evropi ima samostalnu praksu, dok 58% veterinarskih praksi zapošljava pet radnika ili manje.

Miroslava Pudar

Biznis & finansije 230, februar 2025. 

Foto: Karsten Winegeart, Unsplash