IT i naukaVesti

Izgrađena najveća veštačka reka na svetu, duga 2700 kilometara

by bifadmin

Najveća veštačka reka na svetu koštala je 79 milijardi američkih dolara, proteže se 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukta i već je prebacila 76,7 milijardi kubnih metara vode sa vlažnog juga na sušni sever Kine, transformišući vodnu mapu cele zemlje.

Najveća veštačka reka na svetu koštala je 79 milijardi američkih dolara, proteže se 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukta i već je prebacila 76,7 milijardi kubnih metara vode sa vlažnog juga na sušni sever Kine, transformišući vodnu mapu cele zemlje.

Dok se severna Kina suočavala sa jednom od najgorih vodnih kriza na planeti, sa Žutom rekom (Hoangho) koja je presušivala na celim delovima i pritokom reke Hai koja je nestajala tokom većeg dela godine, kineski inženjeri su projektovali nešto što nijedna druga zemlja nije ni pokušala: veštačku reku u Kini sposobnu da pomera vodu na kontinentalnom nivou.

Prema podacima brazilskog Ministarstva regionalnog razvoja, koje je posetilo projekat u tehničkoj misiji, to je najveći poduhvat u oblasti bezbednosti vode na svetu.

Sistem koristi skoro 185 miliona ljudi u gusto naseljenim i industrijalizovanim regionima severne Kine. Pored toga, do aprila 2026. godine, već je prebačeno 76,7 milijardi kubnih metara vode.

Tri veštačke rečne rute Kine

Projekat se odvija kroz tri glavne rute: istočnu, centralnu i zapadnu. Zajedno će imati kapacitet da prenose 44,8 milijardi kubnih metara vode godišnje kada budu potpuno završene.

Istočna ruta se proteže preko 1.112 kilometara kanala i tunela. Koristi drevni Veliki kanal Peking-Hangdžou, najstariji veštački plovni put na svetu. U funkciji je od 2013. godine sa godišnjim kapacitetom od 14,8 milijardi kubnih metara.

Samo na ovoj ruti, inženjeri su instalirali 13 crpnih stanica sa više od 100 kompleta motornih pumpi. Ukupna snaga na nekim deonicama prelazi 454 megavata.

Protok se odvija bez potrebe za pumpanjem

Đuzepe Vijeira, brazilski nacionalni sekretar za bezbednost vode, opisao je šta je video tokom tehničke posete: „Imali smo priliku da posetimo neke crpne stanice, koje imaju više od 13 instaliranih stanica samo na istočnom kraku. Ukupno, ovih 13 ima više od 100 kompleta motornih pumpi instaliranih i u radu.“

S druge strane, Centralna ruta se proteže između 1.264 i 1.400 kilometara od rezervoara Danđiangkou do Pekinga. Protok se odvija uglavnom gravitacijom, bez potrebe za pumpanjem.

Ova ruta prelazi Žutu reku kroz dva velika podzemna tunela. Štaviše, ona snabdeva 70% sve vode koja dolazi iz pekinških slavina – činjenica koja otkriva zavisnost kineske prestonice od ovog sistema.

Zapadna ruta je još uvek u fazi planiranja. Kada bude završena, imaće kapacitet da prenosi 17 milijardi kubnih metara godišnje, ali se suočava sa značajnim tehničkim i ekološkim izazovima.

Izvor: N1info.ba/ Bilc Biznis

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za domaće trgovce mogućnost onlajn naplate u devizama od nerezidenata

by bifadmin

Narodna banka Srbije potvrdila je da domaće kompanije mogu naplaćivati svoje proizvode i usluge u stranoj valuti od nerezidentnih kupaca prilikom onlajn prodaje (elektronske trgovine), čime se olakšava online poslovanje i unapređuje konkurentnost domaće e-trgovine, te povećava izvoz i ubrzava uključivanje naše privrede u globalne tokove elektronskog poslovanja. Pozitivnim mišljenjem NBS na inicijativu Saveta za male biznise NALED-a realizovana je jedna od prioritetnih preporuka Sive knjige inovacija.

Sve veći broj preduzeća u Srbiji, uključujući i startape, svoje proizvode i usluge prodaje kupcima iz drugih zemalja putem interneta uz mogućnost online naplate. Međutim, u praksi se javlja problem u završnoj fazi onlajn kupovine, gde se nerezidentnim kupcima prikazuje obaveza plaćanja isključivo u dinarima, iako su cene na sajtu istovremeno istaknute i u domaćoj i u stranoj valuti, a kupac je izabrao plaćanje u stranoj valuti.  Ovakva praksa dovodi do odustajanja kupaca iz inostranstva u poslednjem koraku kupovine, jer im se u fazi naplate pojavljuje nepoznata valuta, što stvara utisak da se radi o prevari.

– Problem je proisticao iz različitih tumačenja Zakona o deviznom poslovanju, pre svega čl. 32. i 34, i dileme da li se obavezno dinarsko plaćanje odnosi i na prekogranične onlajn transakcije sa nerezidentima. Uglavnom su se primenjivala restriktivna tumačenja koja su ograničavala naplatu u devizama kupaca iz inostranstva, iako nije postojalo jasno uporište u regulativi. Zbog toga smo, u ime Saveta za male biznise NALED-a, uputili inicijativu Narodnoj banci Srbije za zvanično mišljenje radi razjašnjenja ove prakse – objašnjava Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.

Zvaničnim mišljenjem, Narodna banka Srbije je potvrdila da ne postoje regulatorne smetnje da rezident naplatu od nerezidenta-potrošača ostvari u devizama. Mesto izvršenja naplate vezuje se za banku platioca (potrošača), pa kada nerezident inicira plaćanje preko svoje banke u inostranstvu, takva transakcija ne smatra se izvršenom u Republici Srbiji. Time je potvrđeno da se prekogranične transakcije u elektronskoj trgovini obavljaju tako što se plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno. Istovremeno, Narodna banka Srbije ukazala je da prikaz cene u dinarima u završnoj fazi kupovine nije predmet deviznih propisa, već zavisi od politike platforme i pružaoca platnih usluga.

– Ovo su izuzetno dobre vesti i potvrda od velikog značaja za sve kompanije u Srbiji koje svoje proizvode i usluge plasiraju putem interneta stranim kupcima. Zvaničan stav da je dozvoljena naplata u devizama od nerezidenata donosi nam potrebnu sigurnost u poslovanju. Ovo iskustvo ujedno potvrđuje koliko je važna kontinuirana i otvorena saradnja između privrede i institucija u razrešavanju praktičnih dilema koje često proizilaze iz različitih tumačenja propisa, a ne iz samog regulatornog okvira, ističe Sofija Popara Parmaković, ispred Saveta za male biznise NALED-a i platforme Pausal.rs.

Kako bi se ostvarile očekivane koristi, ovaj podsticajan stav NBS je potrebno primeniti u praksi, pa NALED ukazuje da je u sledećem koraku neophodno pristupiti usklađivanju poslovnih politika banaka, procesora plaćanja i platformi za e-trgovinu.

Iz NALED-a podsećaju da je Siva knjiga inovacija 3.0 već definisala ključne prioritete za dalji razvoj inovacionog poslovnog okruženja, za čiju je realizaciju podrška NBS od izuzetnog značaja. Pored ove, posebno se izdvajaju regulisanje grupnog finansiranja, ulaganje dobrovoljnih penzijskih fondova u alternativni investicioni fond preduzetničkog kapitala i pojednostavljenje transfera novca u inostranstvo za nerezidente.

Podsetimo, Siva knjiga inovacija je objavljena u okviru projekat StarTech vrednog osam miliona dolara koji sprovode NALED i Philip Morris International, uz podršku Vlade Republike Srbije, s ciljem da se ubrza digitalna transformacija domaće privrede i osnaži inovacioni potencijal Srbije.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Industrijska proizvodnja u martu 2026. godine veća za 6,4 odsto u odnosu na mart 2025.

by bifadmin
U odnosu na prosek 2025. godine martovska industrijska proizvodnja veća je za 10,5 odsto.

Industrijska proizvodnja u periodu januar-mart ove godine u odnosu na isti period 2025. godine manja je za 0,8 odsto.

Tekući desezonirani indeks za mart 2026. godine, u odnosu na februar 2026. godine za industriju ukupno pokazuje rast od 5,7 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 11,4 odsto.

Posmatrano po sektorima, u martu 2026. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine, rudarstvo je zabeležilo rast od 1,2 odsto, prerađivačka industrija 8,4 odsto, dok je sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležilo pad od 0,1 odsto.

U martu je većina oblasti prerađivačke industrije zabeležila međugodišnji rast. Najvažnija oblast, prehrambena industrija rasla je za 3,7 odsto u odnosu na mart prošle godine, dok je proizvodnja duvanskih proizvoda ostvarila rast od čak 12,7 odsto.

Najveći rast proizvodnje zabeležila je proizvodnja derivata nafte, nakon zastoja u januaru, rafinerija Pančevo podigla proizvodnju. U martu ove u odnosu na mart prošle godine proizvodnja je uvećana za čak 38,7 odsto.

Takođe je i hemijska industrija zabeležila veliki međugodišnji rast proizvodnje u martu, od 32,1 odsto, što je verovatno posledica rasta prerade nafte. I dalje je proizvodnja u obe ove oblasti u prvom kvartalu, ispod proizvodnje ostvarene u prvom kvartalu 2025. godine.

Industrijska oblast koja je u velikoj meri zaslužna za ukupan rast industrije je proizvodnja motornih vozila, što se zapravo odnosi na Stealntisovu proizvodnju u Kragujevcu.

Međugodišnji rast i u martu i u prva tri meseca je iznad 50 odsto.

Na drugoj strani, proizvodnja računara i elektronskih proizvoda je manja za 20 odsto nego u martu prošle godine, a proizvodnja osnovnih metala, što se uglavnom odnosi na železaru u Smederevu je zabeležila pad od oko 10 odsto.

U rudarstvu, proizvodnja uglja beleži pad od 6,6 odsto, dok eksploatacija metala, što je pre svega proizvodnja Ziđinovih kompanija na istoku Srbije, ima rast od 6,1 odsto.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Lean filozofija u modernom industrijskom okruženju

by bifadmin

U savremenom poslovnom ambijentu, optimizacija procesa postala je jedan od ključnih preduslova za očuvanje konkurentnosti. Iako se Lean metodologija uspešno primenjuje u gotovo svim delatnostima – od proizvodnje i logistike do uslužnih sektora – njena najšira primena i dalje je u industriji. Upravo tu se najjasnije vide njeni efekti, ali i potreba za stalnim unapređenjem.

Kao konsultantska kuća specijalizovana za unapređenje poslovnih procesa, Tecor Consulting već godinama sarađuje sa kompanijama iz najrazličitijih industrijskih grana. Iskustvo stečeno kroz rad sa vodećim kompanijama u prehrambenoj, čeličnoj, automobilskoj i drugim industrijama potvrđuje da čak i najuspešnije organizacije neprestano traže nove načine da unaprede svoje procese i očuvaju tržišnu prednost.

Praksa pokazuje da kompanije često veruju kako više nemaju značajan prostor za napredak, naročito kada godinama posluju uspešno. Međutim, upravo tada se javlja fenomen takozvanog „proizvodnog slepila“ – nesposobnost da se prepoznaju rasipanja i neefikasnosti koje su vremenom postale sastavni deo svakodnevnog poslovanja.

Lean filozofija upravo u tome pokazuje svoju najveću vrednost. Njena osnovna ideja jeste stvaranje maksimalne vrednosti za kupca uz minimalno rasipanje resursa. Kroz jasno definisane alate i metodologiju, Lean omogućava precizno identifikovanje problema, njihovo kvantifikovanje i sistematsko uklanjanje. Rasipanja se mogu pojaviti u različitim oblicima – kroz višak zaliha, nepotrebno kretanje, čekanje, prekomernu obradu, povećan škart, neefikasnu opremu ili greške u procesu.

Nastala u Japanu nakon Drugog svetskog rata, Lean filozofija danas prevazilazi granice automobilske industrije i uspešno se primenjuje u gotovo svim sektorima. Međutim, njena suština ostaje nepromenjena – kontinuirano unapređenje i fokus na aktivnostima koje stvaraju vrednost.

U modernom industrijskom okruženju Lean nije samo skup alata, već način razmišljanja i organizaciona kultura. Kompanije koje ga uspešno implementiraju razvijaju sistem u kojem svi zaposleni aktivno učestvuju u identifikaciji i rešavanju problema. Zaposleni više nisu samo izvršioci zadataka, već ključni nosioci unapređenja.

Razvoj digitalizacije i koncepta Industrije 4.0 dodatno su osnažili Lean pristup. Primena IoT tehnologija, analitike podataka i automatizacije omogućava preciznije praćenje procesa i brže reagovanje na odstupanja. Ipak, tehnologija sama po sebi nije Lean – ona je samo alat koji podržava filozofiju zasnovanu na ljudima, procesima i kulturi kontinuiranog unapređenja.

Jedan od najvećih izazova današnjice jeste uspostavljanje ravnoteže između efikasnosti i fleksibilnosti. Tržišni uslovi se menjaju velikom brzinom, a zahtevi kupaca postaju sve složeniji. Lean sistemi zato moraju biti dovoljno agilni da odgovore na promene, a istovremeno dovoljno stabilni da zadrže kontrolu i standardizaciju procesa.

Implementacija Lean filozofije nije jednokratan projekat, već dugoročna transformacija. Ona zahteva posvećenost menadžmenta, kontinuiranu edukaciju zaposlenih i spremnost cele organizacije na promene. Kompanije koje uspešno izgrade Lean kulturu ostvaruju značajne koristi – smanjenje troškova, povećanje produktivnosti, unapređenje kvaliteta i veće zadovoljstvo kupaca. Krajnji rezultat je održiv rast i povećana profitabilnost.

Iskustvo kompanije Tecor Consulting potvrđuje da organizacije koje sistematski primenjuju Lean principe ne samo da unapređuju svoje poslovanje, već grade otpornije i fleksibilnije sisteme spremne za buduće izazove.

U vremenu intenzivnih promena i globalne konkurencije, Lean filozofija predstavlja mnogo više od poslovne metodologije. Ona je strateški okvir koji kompanijama omogućava stabilnost, otpornost i dugoročan razvoj. Danas, Lean više nije samo konkurentska prednost – on je poslovna nužnost.

Ivan Milanović, konsultant i trener, Tecor Consulting

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Strategije o mineralnim resursima: Država progurala litijum, u riziku i nacionalni parkovi

by bifadmin

U skupštini Srbije je prošle nedelje usvojena „Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine“. Poslanici su glasali i prihvatili dokument koji je na javnoj raspravi naišao na veliko nezadovoljstvo građana, aktivista i stručnjaka iz ove oblasti. Na osnovu tog dokumenta, vlada donosi odluke o geološkim istraživanjima i eksploataciji mineralnih i drugih geoloških resursa. U tom smislu, ova Strategija ne predviđa neke veće promene, piše Nova ekonomija.

Mirko Popović, programski direktor Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE) ističe da Srbija više od decenije nema strateški dokument u oblasti mineralnih sirovina, dok istovremeno doživljava ekspanziju rudarstva. On smatra da je država prepustila upravljanje strateškim resursima stranim multinacionalnim kompanijama umesto da zadrži kontrolu nad njima. Srbija, takođe, nema ključne dokumente kao što su Nacionalni prostorni plan ili Plan razvoja, na koje bi se ovakva strategija morala nadovezivati, jer oni moraju prvi da postoje da bi mogla da se donese i ova Strategija, kaže Popović.

Naš sagovornik podseća da je javna rasprava bila „kontaminirana“ jer su policija i privatno obezbeđenje sprečili stručnjake i aktiviste da uđu i učestvuju na njoj.

Zašto korporacije koje eksploatišu učestvuju u pisanju nacionalne strategije

Pošto je usvojena strategija, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je izjavila da „nećemo dozvoliti nekontrolisanu eksploataciju mineralnih sirovina, a ni blokadu“, čime je automatski onemogućen glas onih koji imaju ozbiljne zamerke na rudarstvo širom Srbije koje omogućava stranim korporacijama da iznose prirodno bogatstvo sa ozbiljnim posledicama po životnu okolinu.

Upravo je kompanija, najveći izvoznik zlata i bakra iz Srbije – Ziđin i učestvovala u pisanju ove strategije.

„Nedopustivo je da strana korporacija koja iznosi prirodno bogatstvo iz zemlje učestvuje u pisanju nacionalne strategije“, kaže Popović, sa čime se slaže i naš sagovornik Aca Udicki, diplomirani inženjer geologije. On smatra da korporacije treba konsultovati, ali da njihov stav ne sme biti preovlađujući u nacionalnim dokumentima. Još jedna kompanija je učestvovala u izradi strategije – Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu Gazproma.

Cilj ove Strategije je uspostavljanje održivog upravljanja geološkim istraživanjima i eksploatacijom kako bi se obezbedile potrebe privrednog razvoja i visok životni standard građana. Strategija se zasniva na tri stuba održivog rudarstva: ekonomskom, ekološkom i socijalnom. Fokus je na izradi strateških dokumenata, donošenju nove zakonske regulative usklađene sa EU i jačanju institucija, pre svega Geološkog zavoda Srbije.

Planira se postepeno smanjenje proizvodnje uglja do 2050. godine u skladu sa dekarbonizacijom, ali preostale rezerve dobijaju strateški karakter za krizne situacije. Naglasak u ovom dokumentu je na bakar, zlato, olovo, cink i litijum (ležište Jadar), koji se smatraju strateškim sirovinama.
Razmatrana su tri scenarija (usporeni, realni i ubrzani). Izabrana je kompromisna opcija između realnog i ubrzanog razvoja koja teži balansu između rasta BDP-a i održivosti. Procenjuje se da bi udeo rudarstva u BDP-u mogao porasti sa sadašnjih 2,7 odsto na oko pet odsto (realni scenario) ili čak osam odsto (ubrzani scenario).

Cela zemlja – rudnik

 

I pored mnogih problema koje Strategija prepoznaje, jedna bitna stavka nedostaje, a kako nam Popović objašnjava u dokumentima nema definisanih zona gde je rudarstvo strogo zabranjeno radi zaštite vode ili prirode. U tom smislu su onda u Srbiji nacionalni parkovi i zaštićena područja zaista u problemu. To su područja u kojima bi rudarstvo bilo strogo zabranjeno radi zaštite višeg javnog interesa, a takvih u ovoj Strategiji – nema.

„Za Srbiju bi izvori pijaće vode morali biti apsolutni prioritet. Strategija ne kaže nedvosmisleno da nema kopanja u zaštićenim područjima, već nudi formulacije o „povećanoj zaštiti“, što je otvaranje vrata za rudarstvo čak i u tim zonama, na primer na Beljanici“, kaže Popović i poseća na primer Ušća u Beogradu (projekat akvarijuma) kako bi ilustrovao širi problem — da se u Srbiji status zaštićenog kulturnog ili javnog dobra lako menja kada se neko kasnije „doseti“ novog projekta, umesto da ta područja ostanu trajno zabranjene zone.

Udicki sa svoje strane ističe da, uprkos Ustavu (član 85, stav 2) koji predviđa pravo koncesije za strance na prirodnim bogatstvima, Srbija nema nijednu koncesiju za eksploataciju ruda niti razvijen koncesioni model.

„Uobičajena svetska praksa da 50 odsto vrednosti proizvedene rude pripada vlasniku (državi), ali Srbija to ne primenjuje. Iako su građani vlasnici prirodnih bogatstava prema Ustavu (član 87), podaci o količini dokazanih rezervi ruda su državna tajna, dok akcionari stranih kompanija poput Ziđina ili Gasproma te podatke znaju“, kaže Udicki. On ističe da postoji osam ili devet vrsta koncesionih naknada, a da je rudna renta samo jedna od njih, dok se u Srbiji druge vrste i ne predlažu.

Ipak, Strategija predviđa uvođenje koncesija kao jedan od ključnih koraka za modernizaciju rudarskog sektora. U okviru Posebnog cilja 1, definisana je Mera 1.5: Uvođenje mogućnosti koncesija i drugih oblika ugovaranja za geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina. Ova mera predviđa izradu pravnih modela i procedura za primenu koncesija, strateških partnerstava i javno-privatnih partnerstava (JPP) u svim fazama – od istraživanja i eksploatacije do zatvaranja i rekultivacije rudnika. Ostaje da se vidi koliko će Srbija koristiti ovaj model za koncesije.

U samoj Strategiji stoji da postojeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ima nedostatke u jasnim definicijama i zaštiti strateških ležišta. Kao još jedan problem navodi se da Geološki zavod Srbije nema dovoljno kadrovskih i laboratorijskih kapaciteta da odgovori na sve zadatke. Primetan je trend pada broja učenika i studenata u oblasti rudarstva i geologije, što dovodi u pitanje obezbeđivanje buduće radne snage za sektor koji bi trebalo da se širi.

Strateška procena ukazuje da postoji 250 identifikovanih neaktivnih deponija rudarskog otpada koje mogu biti izvor zagađenja ako se ne saniraju, mada se vide i kao potencijalni sekundarni izvor sirovina. Kako je istaknuto u Strategiji, nedostatak dostupnosti i ažurnosti geoloških podataka umanjuje kvalitet strateškog planiranja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Uprkos ratu ekonomija Izraela raste brže od globalnog proseka

by bifadmin

Iako je Banka Izraela snizila prognozu rasta za ovu godinu za 1,4 procentna poena, ekonomija Izraela će u 2026. porasti za 3,8%, dok se poređenja radi očekuje da će iranska pasti za 6,1%.

Sličnu prognozu za izraelsku ekonomiju dao je i Međunarodni monetarni fond koji očekuje da će ona u 2026. porasti 3,5%, što je znatno više od američke ekonomije koja će rasti 2,3% i privrednog rasta u EU od 1,3%. Drugim rečima, rast izraelskog BDP-a će nadmašiti sve zemlje G7 u 2026. godini.

Prema procenama MMF-a, Izrael bi sledeće godine mogao da zabeleži rast od 4,4%, čime bi nastavio da nadmašuje mnoge razvijene ekonomije. Guverner izraelske centralne banke, Amir Jaron, rekao je za CNBC da bi, ukoliko se sukobi u regionu reše, izraelska ekonomija mogla u 2027. da poraste čak i 5,5%.

I drugi pokazatelji stanja izraelske ekonomije su pozitivni. Ta zemlja ima znatno niži odnos javnog duga prema BDP-u (69,8%) nego ostale razvijene zemlje. Iako je to blagi rast u odnosu na 2025, i dalje je znatno niže od proseka G7 zemalja koji iznosi 123,7%. Stopa nezaposlenosti u Izraelu je u martu porasla na 3,2%, ali je i dalje niža nego u SAD (4,3%) i evrozoni (6,2%).

Istovremeno, inflacija je ostala stabilna u dva meseca od početka rata sa Iranom, uz blago smanjenje na 1,9% u martu, dok su rastuće cene nafte podigle troškove u SAD, EU i Velikoj Britaniji. Ciljani raspon inflacije u Izraelu iznosi od 1% do 3%.

Ovakvi rezultati su iznenađujući imajući u vidu da je ta zemlja praktično tri godine u ratu.

Rast usred tragedije

Sukob Izraela sa Palestinom započet je 7. oktobra 2023. godine kada je Hamas izvršio agresiju na njegovu teritoriju, međutim od tada se toliko intenzivirao da sve više ljudi izraelsku ofanzivu na Gazu naziva genocidom.

Ovo ne čudi jer Izrael kontinuirano vrši vazdušne napade na ciljeve za koje tvrdi da su povezani sa Hamasom mada su oni često civilni, kao i kopnene operacije i artiljerijsko granatiranje. Pored toga, često onemogućava slobodan protok robe i ljudi u Gazi što uzrokuje nestašice hrane, vode i lekova. UNICEF procenjuje da je od početka sukoba na toj teritoriji poginulo oko 71.800 Palestinaca od čega više od 21.000 dece. Pitanje je koliko je još ljudi umrlo od gladi ili nelečenih bolesti.

Međutim, ovde nije kraj popisu žrtava imajući u vidu da Pojas Gaze nije jedini “front” na kom Izrael ratuje.  U 2026. je nastavio borbu protiv Hezbolaha u Libanu ali je i zajedno sa Sjedinjenim Državama napao Iran, što je veoma negativno uticalo na globalnu ekonomiju.

Sve ove ratne aktivnosti Izraela iziskuju novčana sredstva i ljudske žrtve, a donose i rizik od kontranapada koji bi trebalo da šteti ekonomiji te zemlje a ne da je jača.

Šta je pokretač ekonomskog rasta?

Ali da li izraelska ekonomija zaista jača? Keren Uzijel, viša analitičarka u Economist Intelligence Unit, kaže za CNBC da je zbog ratova rast privrede u toj zemlji zapravo ispod svog potencijala, ali je i dalje visok zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, niskoj inflaciji i visoko kvalifikovanoj radnoj snazi.

„Izvoz visokotehnoloških proizvoda i usluga bio je glavni pokretač snažnog rasta i stvaranja bogatstva u poslednje dve decenije, ali ekonomija je beležila značajan rast i u drugim sektorima, uključujući razvoj gasnih resursa i izvoz odbrambene opreme“, rekla je ona.

Dodala je da je u 2025. godini Izrael je zabeležio dve najveće strane investicije u istoriji, obe u oblasti sajber bezbednosti: kupovinu kompanije Wiz od strane Google-a za 32 milijarde dolara i kupovinu CyberArk-a od strane Palo Alto Networks-a za 25 milijardi dolara, koje su završene u martu 2026.

Prema njenim rečima, razvoju izraelske ekonomije u poslednje dve decenije odgovarali su i demografski trendovi budući da je rast stanovništva u proseku bio blizu 2% godišnje. To znači da je po standardima razvijenog sveta izraelska populacija relativno mlada.

Finansijska tržišta u plusu

Paralelno sa ekonomskim rastom, izraelska finansijska tržišta beleže priliv kapitala. Indeks Tel Aviv 35 porastao je za oko 20% od početka godine, nakon rasta od 51,6% u 2025. Tokom dvomesečnog rata sa Iranom porastao je dodatno za oko 1%. Širi indeks Tel Aviv 125 porastao je više od 17% ove godine.

Izraelski šekel ojačao je skoro 7% u odnosu na dolar od početka godine, uključujući rast od oko 4% tokom rata.

Tržišta su, prema rečima Karen Švok iz kompanije Lucid Investments, pokazala izuzetnu otpornost, uz povratak stranih investitora, posebno u tehnološki, finansijski i odbrambeni sektor.

Ipak nije sve kao što izgleda

Međutim, Žoao Gomes, profesor finansija na Univerzitetu u Pensilvaniji, tvrdi da izraelska ekonomija počinje da oseća posledice rata sa Iranom, posebno kroz manjak radne snage i slabiju potrošnju usled bezbednosnih rizika. Turizam je takođe ozbiljno pogođen, a bez uspešnog mirovnog sporazuma, upozorava on, izgledniji su odliv kapitala, slabljenje valute i rast inflacije.

„Javni dug je značajno porastao i zahtevaće fiskalna prilagođavanja, ali ostaće održiv ako Izrael obezbedi stabilan mirovni okvir koji omogućava smanjenje vojnih troškova i očuvanje poverenja investitora“, kaže on.

Uzijel dodaje da će, uprkos solidnim makroekonomskim pokazateljima, rat negativno uticati na pojedine segmente ekonomije, posebno na potrošnju, koja je u martu i aprilu značajno opala.

Iako izraelska vlada nastoji da oslabi Iran i Hezbolah, očekuje se da će se u daljim potezima usklađivati sa SAD. Administracija Donalda Trampa nedavno je produžila rok za primirje kako bi se nastavili pregovori sa Iranom, ali je poručeno da neće žuriti sa postizanjem sporazuma. Ostaje da se vidi kako će to uticati na izraelsku ekonomiju ali jedno je sigurno – manje razvijene zemlje na Bliskom Istoku mnogo teže podnose ovu situaciju i beleže gotovo tragičan rast siromaštva.

Izvor: CNBC

Foto: Timon Studler, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U Srbiji inflacija bi do kraja godine mogla da poraste na 6 odsto

by bifadmin

Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.

Kako objašnjava Lazar Šestović, viši ekonomista Svetske, projekcija do kraja godine kaže da se očekuje rast inflacije na „6 odsto ili nešto malo preko 6 odsto“.

„Energenti trenutno čine dve trećine inflacije u Srbiji. Naša projekcija za Srbiju odgovara trenutnom viđenju uticaja cene energenata, i kako one mogu da ‘poguraju’ domaću inflaciju. Naravno,  to može da se sve promeni ukoliko se međunarodna tržišta pokažu otpornija na ‘šokove’ koji se dešavaju na Bliskom istoku, ali procena za Srbiju urađena je na bazi informacija koje trenutno imamo“, pojasnio je Šestović.

„Pokretna meta“

Šestović je, naime, izradu ekonomskih projekcija za 2026. godinu – u kojoj se događaji na međunarodnoj ekonomskoj i političkoj sceni munjevito i nepredvidivo smenjuju – nazvao „pokretnom metom“,  jer svaka nova informacija mora da se uključi u analizu i potencijalno može da utiče na ukupnu sliku, piše Nedeljnik.

Za sada, međutim, očekivanja Svetske banke za Srbiju su da će privredni rast naše malo ubrzati u ovoj godini, i to na 2,7 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 2 odsto, da bi u 2027. godini dostigao 3 odsto.

Inflacija će, kako očekuju, ostati povišena tokom cele godine, delom zbog očekivanog efekta konflikta na Bliskom istoku na cene energenata, da bi se na srednji rok stabilizovala i vratila u okvire ciljanog raspona Narodne banke Srbije (od 1,5 do 4,5 odsto).

Rizici ovih očekivanja su, osim razvoja situacije na Bliskom istoku, i neizvesnosti u evropskoj auto-industriji kao i poslovanje domaćih državnih preduzeća, gde su, prema oceni međunarodnih institucija, potrebne reforme, a posebno u energetskom sektoru.

Rešavanje pitanja nis-a

Šestović je izrazio nadu da sukob na Bliskom istoku neće značajno odložiti rešavanje statusa NIS-a, uz ocenu da kriza vezana za NIS traje sad već prilično dugo i da je važno doći do rešenja u što kraćem roku.

„To je jedno od ključnih pitanja za našu zemlju u ovom trenutku, jer to je deo ‘jednačine’ oko energetske bezbednosti zemlje. Što pre se dođe do rešenja, to bolje. Postoje rokovi koje određuju strane administracije, tako da nadamo se da će se to ispoštovati i da ćemo krajem maja imati neko poznato rešenje“, rekao je Šestović.

Potrebne domaće investicije

Geopolitičke tenzije, sa druge strane, ne utiču samo na cene uvoznih energenata, već i na opšti sentiment investitora, što dodatno otežava pravljenje dugoročnih planova.

Srbija se, pri tome, zajedno sa ostalim državama regiona suočava sa značajnim padom priliva stranog kapitala, ali stručnjaci Svetske banke smatraju da su domaća ulaganja još veći strukturni problem.

„Domaće investicije su oblast u kojoj smo  zaista daleko ispod svih zemalja Istočne Evrope. Taj problem traje već 15 godina i predstavlja ključni razlog zašto Srbija generalno sporije raste nego što bi mogla“,  upozorio je ekonomista Svetske banke.

Usporavanje privredne aktivnosti na Balkanu

Na nivou Zapadnog Balkana primetan je trend usporavanja privredne aktivnosti, praćen specifičnim problemima na tržištu rada, pokazuje najnoviji izveštaj ove međunarodne organizacije.

Ričard Rekord, glavni ekonomista za Zapadni Balkan, rekao je da je prosečan rast u regionu pao sa 3,7 odsto na 2,6 odsto prošle godine, a kao jednu od specifičnih prepreka koja „koči“ ceo region izdvojio je neadekvatno korišćenje ljudskog kapitala.

„Na Zapadnom Balkanu postoji veliki izvor neiskorišćenih talenata, posebno među ženama i mladima, ali uz odgovarajuće mere i politike, u radnu snagu moglo bi da se uključi dodatnih 2,8 miliona ljudi, a posebno žena i mladih“, rekao je Rekord.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Polovina popularnih polovnih automobila na našem tržištu ima istoriju oštećenja

by bifadmin

Čak polovina polovnih automobila koje su kupci najviše pretraživali tokom 2025. godine imala je zabeleženu istoriju oštećenja, pokazuje analiza onlajn servisa za proveru polovnih automobila carVertical koji utvrđuje da li su vozila imala saobraćajne nezgode, da li im je vraćana kilometraža, koliko su imali vlasnika i slično.

Kako piše Politika, carVertical je sproveo istraživanje u Srbiji i drugim evropskim zemljama kako bi utvrdio koje marke vozila najčešće imaju evidentirana oštećenja. Ono je pokazalo da su BMW automobili najčešće oštećeni u našoj zemlji – čak 74,9 odsto proverenih BMW modela imalo je najmanje jedan evidentiran slučaj oštećenja. Na listi slede Porsche (69,8 odsto), Seat (50,8 odsto), Audi (49,3) i Land Rover (48,7 odsto).

S druge strane, među markama sa najmanjim udelom oštećenih vozila u Srbiji izdvajaju se Kia (32,4 odsto), Nissan (33,1) i Ford (34,9).

„Značajan broj oštećenih automobila uvozi se iz inostranstva, jeftino se popravlja, a zatim prodaje kao potpuno ispravan. Naravno, i automobili koji se koriste na domaćem tržištu takođe trpe oštećenja. U proseku, automobili učestvuju u saobraćajnim nezgodama svakih pet do deset godina, zbog čega kupovina polovnog vozila uvek nosi određeni rizik”, kaže Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište u kompaniji carVertikcal.

Visina prosečne štete 3.200 evra

Od svih automobila proverenih u Srbiji 41,5 odsto je bilo oštećeno. Osiguravajuće kuće su procenile prosečnu vrednost jedne štete na 3200 evra. Imajući u vidu da što je automobil skuplji, to su i troškovi popravke veći, Porsche je zabeležio najveću prosečnu vrednost oštećenja – čak 7.000 evra. Izveštaji o istoriji vozila pokazuju da su Porsche modeli imali u proseku 2,8 evidentiranih oštećenja.

Na drugom mestu našao se Land Rover, sa prosečnom štetom od 4.700 eevra i 2,7 evidencija o oštećenju, dok je Mercedes-Benz zauzeo treću poziciju sa 4.100 evra prosečne vrednosti štete i 2,3 evidentirana oštećenja po vozilu.

„Popularni modeli automobila često su meta nepoštenih prodavaca. Kupci neretko procenjuju stanje vozila samo na osnovu spoljašnjeg izgleda, bez detaljne provere mehaničkih komponenti. Ako je automobil bio oštećen i naknadno osposobljen, izuzetno je važno na koji način je popravljen”, ističe Buzelis.

Na drugom kraju skale našli su se modeli marke Kia, koji su u proseku imali po 2 zapisa o oštećenjima, uz prosečnu vrednost popravke od 2.200 evra. Hyundai je beležio 2,9 zapisa o oštećenjima, sa prosečnom štetom od 2.300 evra, dok je Opel imao 1,9 zapisa i prosečnu vrednost oštećenja od 2.400 evra.

BMW svuda problematičan

U svim zemljama obuhvaćenim ovim istraživanjem marke sa najčešćim evidentiranim oštećenjima bile su BMW (65,2 odsto), Hyundai (59,3) i Subaru (58).

Model koji je najčešće trpeo oštećenja u 24 ispitane zemlje jeste BMW Serije 7 – čak 77,3 odsto ovih automobila bilo je oštećeno. Prate ga Audi A8 sa 71 odsto i BMW X6 sa 70,4 odsto.

Podaci po pojedinačnim modelima pokazuju da su BMW vozila najčešće oštećivana i u Srbiji. Serija 5 prednjači sa 77,2 odsto, a prate je Serija 3 (76,5) i X5 (75,9).

„Kupci automobila, u želji da uštede novac ili priušte model koji prevazilazi njihov budžet, često zanemaruju stvarno stanje vozila. Međutim, kupovina ozbiljno oštećenog automobila kasnije može doneti brojne neplanirane troškove popravki, a pritom se dovodi u pitanje i bezbednost takvog vozila. Izveštaj o istoriji omogućava kupcima da odmah isključe iz razmatranja vozila koja su učestvovala u teškim udesima. Ipak, bez obzira na nalaze izveštaja, preporučuje se da se svaki polovni automobil dodatno pregleda u ovlašćenom servisu”, objašnjava Buzelis.

Izvor: Politika

Foto: alba1970, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVestiНекатегоризовано

Cena sirove nafte porasla na više od 125 dolara po barelu

by bifadmin

Globalni referentni indeks Brent Crude Futures nastavio je rast i dostigao više od 125 dolara po barelu u četvrtak ujutru, dok predsednik SAD Donald Trump razmatra produženu blokadu iranskih luka.

Junski ugovori za Brent naftu već su dostigli ratni maksimum, ali su skočili iznad 125 dolara po barelu, što je rast veći od 12 odsto, zaključno sa 00:39 po istočnoameričkom vremenu u četvrtak, prenosi CNN.

Nafta tipa WTI crude, američki referentni standard, porasla je za više od tri odsto i kretala se iznad 110 dolara po barelu.

Rast globalnih cena nafte usledio je u trenutku kada su cene goriva u SAD dostigle najviši nivo u poslednje četiri godine, kao i nakon što su direktni pregovori između SAD i Irana propali, ostavljajući Ormuski moreuz – ključni kanal za transport nafte i gasa – praktično i dalje zatvorenim.

Poskupljenje je usledilo nakon sastanka Trampa sa njegovim najbližim savetnicima, tokom kojeg je predsednik rekao da želi da se američka pomorska blokada iranskih luka nastavi, rekli su za CNN izvori upoznati sa razgovorima, a njegov tim je već počeo da priprema teren za takvo produženje, uključujući i dugoročnije zatvaranje Ormuskog moreuza.

Kako junski ugovor za Brent ističe na kraju trgovačke sesije, obim trgovanja se preusmerio na julske fjučerse. Taj aktivniji ugovor premašio je 113 dolara po barelu u sredu uveče.

Izvor: CNN/N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Apatinska pivara obeležava veliki jubilej – 270 godina kontinuiranog poslovanja

by bifadmin

Apatinska pivara ove godine obeležava veliki jubilej – 270 godina postojanja i kontinuiranog rada. Time se svrstava među najstarije kompanije u Srbiji i regionu, ali i najstariju članicu u okviru Molson Coors grupacije.

Osnovana davne 1756. godine kao Carska pivara, u vremenu kada nisu postojali ni železnica ni električna energija, kompanija danas predstavlja jedan od najdugovečnijih industrijskih sistema na ovim prostorima. Njen autentični stari deo zgrade u Apatinu proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom. Počeci pivare usko su povezani sa razvojem samog Apatina – grada koji je, zahvaljujući prirodnim resursima i istorijskim okolnostima, postao jedna od kolevki pivarstva. Do danas, pivara je ostala snažno povezana sa zajednicom u kojoj je nastala, kao i sa generacijama potrošača širom zemlje.

U njenom portfoliju nalazi se niz domaćih i internacionalnih premium brendova, dok se tradicija posebno ogleda u jednom od najprepoznatljivijih domaćih lagera – Jelen pivu. Kao simbol nasleđa, kvaliteta i poverenja, Jelen pivo ove godine nosi lentu jubileja. Tim povodom, do kraja godine na tržištu će biti dostupna specijalna jubilarna ambalaža, koja spaja iskustvo i kvalitet i predstavlja omaž dugoj istoriji pivare.

„Za nas 270 godina nije samo broj, već odgovornost da nastavimo da gradimo budućnost oslanjajući se na iskustvo, znanje i poverenje koje traje generacijama. Pivo je oduvek bilo deo naše tradicije, ali istovremeno kontinuirano ulažemo u inovacije van kategorije piva kako bismo odgovorili na potrebe savremenih potrošača i ostali relevantni kod različitih generacija. Nastavljamo da razvijamo naš portfolio oslanjajući se na snažno nasleđe, ali i jasnu ambiciju da kroz nove kategorije proizvoda ne samo pratimo, već i postavljamo standarde u industriji pića“, poručio je Igor Vukašinović, direktor Apatinske pivare.

Apatinska pivara danas je jedan od značajnih privrednih subjekata, sa snažnim uticajem na lokalnu ekonomiju kroz zapošljavanje, saradnju sa domaćim dobavljačima, kupcima i ugostiteljskim sektorom.

U skladu sa strategijom održivog rasta, pivara kontinuirano unapređuje proizvodne operacije i logistiku, uz fokus na efikasnost i održivo poslovanje. Ovaj jubilej dočekan je i proširenjem kapaciteta za proizvodnju u limenkama – instalacijom nove linije kapaciteta 50.000 limenki na sat, čime će se udvostručiti godišnji kapacitet na ovoj liniji.

Apatinska pivara danas zapošljava više od 600 ljudi širom Srbije i posebno se izdvaja po negovanju dugoročnih odnosa sa zaposlenima. To potvrđuju brojni primeri zaposlenih koji su čitav radni vek proveli upravo u pivari. Od 2023. godine do danas, dobitnik je „Top Employer Serbia“ i „Top Employer Europe“ priznanja, koja potvrđuju posvećenost stvaranju kvalitetnog radnog okruženja.
Obeležavajući 270 godina postojanja, Apatinska pivara potvrđuje da su tradicija, kvalitet i sposobnost prilagođavanja ključ dugovečnosti – vrednosti koje će nastaviti da oblikuju njenu budućnost, kao što su oblikovale i njenu bogatu prošlost.

Foto: Apatinska pivara

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci