„Naši zeleni krovovi pokrivaju objekte različitih dimenzija, od 15 kvadratnih metara jedne terase na Vračaru do 6.500 kvadrata na Košutnjaku, što je najveća površina pod zelenim krovom u našem regionu“, ističe Dejan Lazić, osnivač i direktor beogradskog preduzeća „Green decor“, koje je svojim inovativnim rešenjima ozelenilo brojne zgrade, javne površine, deponije i nepristupačne terene, kao što su strme padine pored puteva.
Dejan Lazić, inženjer pejzažne arhitekture, nikada ne bi postao uspešan preduzetnik da je slušao druge. Kada je po završetku studija i nakon uzaludnih pokušaja da se zaposli u struci odlučio da osnuje sopstvenu firmu za projektovanje, održavanje i uređivanje zelenih površina, kolege su ga odvraćale od te ideje, tvrdeći da nema šta da traži u poslu u kojem već decenijama dominira JKP „Zelenilo-Beograd“.
Ali, tadašnji početnik a danas priznati pejzažni arhitekta nije odustao od cilja da sam sebi stvori posao, pa je otvorio preduzeće „Green decor“ 2001. godine u Beogradu. „U to vreme pokretanje firme bilo znatno skuplje nego danas, pa sam uložio ušteđevinu od 8.000 dolara i to bez ijednog unapred dogovorenog posla“, priča Lazić za B&F kako je krenuo u preduzetništvo.
Prve dve godine morao je da se dovija i bori za svakog klijenta, a onda je u novinama video javni konkurs koji je objavila Opština Savski venac za rekonstrukciju parka ispred bioskopa „Partizan“. Lazić je odlučio da se prijavi, iako su ga drugi ponovo ubeđivali da to ne radi, „jer svi znaju da su tenderi namešteni“. Da je odustao, unapred bi sebi zatvorio vrata za posao koji mu je, kako se pokazalo, bio odskočna daska u daljoj karijeri.
Firma „Green decor“ je pobedila na pomenutom tenderu zato što je ponudila duplo kraći rok od „Zelenila-Beograd“ i tražila avans od 5%, dok je javno preduzeće zahtevalo 40%. Izgleda da je ishod tendera bio iznenađujući i za inspektorku koja je već četvrtog dana po započinjanju radova došla da proveri da li se sve obavlja po propisima i tražila od Lazića da razgovara sa „pravim“ vlasnikom firme.
Najveća površina u regionu pod zelenim krovom
Danas „Green decor“ 50% svog prihoda obezbeđuje iz javnih infrastrukturnih projekata u kojima ga angažuju glavni izvođači radova, a preostalu polovinu od inovativnih rešenja koja plasira na tržištu, najviše od hidrosetve i ugradnje zelenih krovova.
Naime, ovo beogradsko preduzeće je prvo na srpskom tržištu ponudilo hidrosetvu za zasnivanje travnjaka na nepristupačnim terenima kao što su strme padine pored puteva. Njegovi stručnjaci sade travu uz pomoć specijalne mešavine koja sadrži seme u klijanju a nanosi se pod pritiskom, direktno iz cisterne.
„Veoma je važno da se to dobro uradi, pošto biljke, odnosno njihov koren, stabilizuju to zemljište koje bi inače bilo sklono klizanju”, ukazuje Lazić i dodaje da se hidrosetva primenjuje i na deponijama i drugim nepristupačnim terenima, kao i u dvorištima jer omogućava brže i povoljnije zasnivanje travnjaka.
Najtraženiji na domaćem tržištu su njihovi kasetni zeleni krovovi koje je „Green decor“ pre pet godina sam osmislio i zaštitio u Zavodu za intelektualnu svojinu. „Pošto smo uvideli da interesovanje za zelenim krovovima raste, hteli smo da napravimo rešenje koje je praktičnije i jednostavnije za postavljanje”, objašnjava Lazić zašto su isprojektovali svojevrsnu „navlaku“ za krovove koja se sastoji od niza kaseta, odnosno saksija u kojima su zasađeni sukulenti.
Ova ekološka bašta svojom težinom ne opterećuje krovove, akumulira dovoljno vlage da biljke mogu opstati bez dodatnog zalivanja i poboljšava toplotnu izolaciju prostora iznad kojih se nalazi. Lazić kao prednosti njihovog rešenja navodi i to što sa cenom od oko 50 evra po kvadratnom metru košta manje od sličnih proizvoda i jednostavno je za postavljanje.
„Kada smo plasirali naše zelene krovove na tržište, nismo se mnogo bavili reklamom, ali srećom, oni su počeli sami da se prodaju. Trenutno imamo toliku tražnju u celoj Srbiji da jedva postižemo da je zadovoljimo. Naše rešenje pokriva krovove različitih dimenzija, od 15 kvadratnih metara jedne terase na Vračaru do 6.500 kvadrata na Košutnjaku, što je najveća površina pod zelenim krovom u našem regionu”, ističe Lazić.
Kad prođe sezona – čiste sneg
„Green decor“ u svojoj ponudi ima i kasetne zelene zidove. Ovaj modularni sistem čine posude sa automatskim zalivnim sistemom koji biljkama obezbeđuje trajanje i istovremeno smanjuje troškove grejanja i hlađenja prostorija. Kompanija ugrađuje i zidove od mahovine, koji predstavljaju jednu od najinovativnijih tehnologija ozelenjavanja zidova u enterijeru, kao i sedum tepihe za krovove. Pored toga, nudi centralizovane zalivne sisteme i usluge održavanja zelenih površina.
Pošto radi u sezonskoj delatnosti, odnosno ima posla svega osam meseci godišnje, beogradsko preduzeće je proširilo svoju ponudu i na usluge čišćenja snega. Lazić priznaje da na ovu ideju nisu došli planski, već je novom poslu „kumovao“ ugovor sa kompanijom IKEA, „koja je zahtevala da im održavamo zelenilo i tokom zime. Prvo smo hteli da iznajmimo zimsku službu, ali se ispostavilo da to nije najbolje rešenje, pa smo kupili mašine i sami počeli da čistimo sneg“.
„Green decor“ ima 15 zaposlenih, od kojih su petoro inženjeri a ostali su tehničari, uključujući i baštovane koje uglavnom čine prekvalifikovani radnici drugih struka jer u Srbiji nema baštovana sa četvrtim stepenom stručne spreme. Pored stalno zaposlenih, preduzeće angažuje i dva poljoprivredna gazdinstva za uzgoj biljaka. Sarađuje i sa nekoliko firmi koje kupuju i postavljaju njegove proizvode.
Posluje isključivo sa pravnim licima – od preduzetnika do korporacija. Lazić kaže da poslove najbrže dogovaraju i realizuju sa malim firmama, „jer njihovi vlasnici svoje zelene površine doživljavaju lično“.
Sreća se ne meri samo prihodima
Osnivač i direktor preduzeća „Green decor“ je pobornik sporijeg ali stabilnog rasta i zato je kompletan posao razvijao bez zaduživanja. „Kada nismo imali dovoljno novca za nabavku novih mašina kupovali bismo polovne u inostranstvu, uvek planski i sračunato. Nismo želeli da razvijamo poslovanje spoljnim finansiranjem, već smo se opredelili za organski rast. Čini mi se da nas je upravo to što smo sami prevazilazili prepreke napravilo održivom kompanijom“, smatra ovaj beogradski preduzetnik.
Preduzeće je u 2023. ostvarilo prihode od 67,4 miliona dinara a prošle godine čak 160,6 miliona, a Lazić objašnjava toliki skok prihoda prethodno ugovorenim poslovima, čija realizacija je završena tek u 2024. godini.
„U našoj delatnosti je veoma važno strateško planiranje jer od trenutka zaključenja posla do njegove naplate prođe bar godinu dana a često i više”, ističe naš sagovornik. Deo strateškog planiranja je i već započeta zamena voznog parka električnim vozilima. Kako bi povoljnije punili nova vozila, instalirali su solarne panele na proizvodne pogone, čiju površinu su u 2024. povećali za 10.000 kvadratnih metara na 30.000 kvadrata. „Green decor“ planira i da naredne godine započne izvoz svojih proizvoda.
„Naravno da me sve ovo čini srećnim“, zaključuje Lazić, „ali najsrećniji sam kada upoznam mlade ljude koji žele da idu istim ovim putem. Pre nekoliko godina ozelenjavali smo autobuske stanice u Zrenjaninu u saradnji sa grupom gimnazijalaca iz tog grada, koji su angažovani u nevladinoj organizaciji ’Need for green’. Iako je to bio posao male materijalne vrednosti, rado ga se sećam zbog velike želje tih mladih ljudi da urade nešto za opšte dobro“.
Marija Dukić
