Još 11.000 malih biznisa u Srbiji ima mogućnost da se prijavi za subvenciju za besplatne POS terminale kroz Inicijativu „Bolji način“

Mali biznisi i institucije dobili su novu priliku da uvedu kartična i IPS plaćanja pod povoljnim uslovima. Novi POS program 2.0 donosi subvencije za uvođenje POS terminala, bez troškova instalacije i održavanja uz sniženu trgovačku naknadu. Za novi ciklus obezbeđene su subvencije privatnog sektora za još 11.000 malih biznisa, u procenjenoj vrednosti od 2,3 miliona evra, a prijave su otvorene putem sajta boljinacin.rs i u ekspoziturama banaka/prihvatilaca koji učestvuju u Programu.

Svi mali biznisi, preduzetnici, javne institucije, poljoprivredna gazdinstva i izdavaoci smeštaja u turizmu koji najmanje u prethodnih godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja, imaju pravo da se prijave i izaberu POS terminal koji najbolje odgovara njihovim potrebama, bilo da je reč o nadogradnji postojeće pametne fiskalne kase, pametnom POS, klasičnom POS-u, softPOS-u ili onlajn prodaji na sajtu.

Prema novim pravilima Programa, trgovci nemaju troškove instalacije i korišćenja POS terminala niti bilo kakve fiksne troškove, dok subvencionisana trgovačka naknada za plaćanja Visa i Mastercard karticama iznosi najviše 0,5% tokom 12 meseci ili do dostizanja limita godišnjeg prometa. Trgovci mogu da prekinu korišćenje subvencije i vrate POS terminal u bilo kom trenutku bez dodatnih troškova ili da po isteku subvencije nastave da koriste POS  po uslovima koje su unapred dogovorili s izabranim prihvatiocem.

Novi POS program 2.0 se nadovezuje na rezultate prethodnog ciklusa subvencija kada je gotovo 10.000 preduzetnika, mikro i malih preduzeća iskoristilo priliku da prvi put uvede bezgotovinska plaćanja. Tokom tri godine preko ovih terminala ostvareno je oko 11,7 miliona transakcija u vrednosti od 146 miliona evra, pri čemu je prosečan iznos pojedinačnog plaćanja preko POS-a iznosio nešto preko 12 evra. „Čak 94 % korisnika  je zadovoljno Programom, a velika većina, njih 84%, je nastavilo da koristi POS kod iste banke i nakon isteka subvencije“, kaže Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Ovi rezultati ukazuju na veliku potražnju malih trgovaca za pristupačnim rešenjima za bezgotovinsko plaćanje. Prema istraživanju koje je NALED sproveo među korisnicima Programa, 71% malih biznisa odlučilo je da uvede kartična plaćanja kako ne bi izgubili kupce. Čak 85% korisnika kaže da su zabeležili pozitivan uticaj bezgotovinskog plaćanja na svoje poslovanje, a 90% potvrđuje povećano zadovoljstvo kupaca.

POS program 2.0 je deo Inicijative za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“, regionalnog projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i kompanija Visa i Mastercard, čiji je cilj unapređenje finansijske inkluzije i suzbijanje sive ekonomije. Posebna pažnja je posvećena smanjenju prepreka za poslovanje mikro i malih preduzeća, jačanje finansijske pismenosti i promovisanje odgovornog finansijskog ponašanja. Bolji način se u Srbiji sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.

Program podržava veliki broj banaka, institucija elektronskog novca, platnih institucija i dobavljača POS rešenja. Prijava za Program je jednostavna i svi zainteresovani mogu da se prijave samostalno putem sajta boljinacin.rs ili kod banaka/prihvatilaca koji su učesnici POS programa. S obzirom na to da je broj subvencija ograničen, pozivaju se svi zainteresovani mali biznisi da se prijave što ranije.

Foto: Pixabay

Ko ulazi u izbor

Regionalna slika

Zašto je priznanje važno

Novi SAS izveštaj, zasnovan na istraživanju kompanije IDC, pokazuje da organizacije koje primenjuju prakse pouzdane veštačke inteligencije imaju čak 15 puta veće šanse da ostvare visok povrat na ulaganja (ROI) u svoje AI projekte. Istovremeno, glavni razlog zbog kojeg zaposleni menjaju ili zanemaruju preporuke AI sistema jeste to što veštačka inteligencija ne može da objasni kako je do njih došla. Dodatni izazov predstavlja činjenica da većina organizacija i dalje nema dovoljno razvijenu infrastrukturu za upravljanje podacima, neophodnu da AI bude pouzdana i donese očekivanu poslovnu vrednost.

Rezultati drugog godišnjeg izveštaja Data and AI Impact Report: The New Economics of Trust pokazuju da razliku ne pravi nužno tehnologija koju organizacije koriste, već način na koji njome upravljaju. Čak 62% organizacija sa razvijenim praksama pouzdane AI prijavljuje snažan ili visok povrat uloženih sredstava, u poređenju sa svega 4% organizacija koje u ovoj oblasti zaostaju. Organizacije sa najrazvijenijim praksama istovremeno ostvaruju 1,85 puta bolje rezultate u 13 različitih poslovnih oblasti, uključujući rast prihoda, smanjenje troškova i unapređenje korisničkog iskustva.

Pouzdana veštačka inteligencija (trustworthy AI) podrazumeva AI sisteme koji su dizajnirani tako da budu pouzdani, pravični i bezbedni, usklađeni sa regulatornim zahtevima i sposobni da jasno objasne na koji način su došli do određene odluke. Istraživanje organizacije posmatra kroz pet oblasti: kvalitet podataka i upravljanje podacima, upravljanje AI modelima i nadzor, objašnjivost i pravičnost, politike odgovorne primene AI, kao i reviziju i odgovornost.

Kako AI sistemi postaju sve autonomniji, pitanje poverenja dobija veliki značaj. Čak 97,2% korisnika u određenim situacijama menja ili koriguje preporuke koje generiše AI, a glavni razlog za to, bez obzira na to da li je rezultat ocenjen kao tačan, jeste nemogućnost veštačke inteligencije da objasni kako je do njega došla. Istovremeno, nivo poverenja opada sa 76% kod generativne AI na 66% kod agentske AI, odnosno sistema koji mogu autonomnije da planiraju i izvršavaju zadatke.

„Kada se AI primenjuje na pravi način, njen poslovni potencijal je ogroman. Ipak, istraživanja pokazuju da i najnapredniji AI agenti pri složenim zadacima mogu da imaju stopu greške veću od 25%[1], što nije prihvatljivo kada je reč o odlukama sa ozbiljnim posledicama. Zato je za pouzdane i dosledne rezultate važno spojiti mogućnosti veštačke inteligencije sa stručnim znanjem ljudi, uz jasna pravila upravljanja i nadzora. Organizacije koje to uspešno rade mogu da izgrade veće poverenje u veštačku inteligenciju i njenu primenu pretvore u stvarnu konkurentsku prednost“, izjavio je Brajan Haris, CTO kompanije SAS.

„AI sistemi postaju sve autonomniji i jedno od ključnih pitanja za organizacije jeste kako da zadrže poverenje korisnika u tehnologiju čije uvide i odluke nije uvek lako razumeti. Naši nalazi pokazuju da su kvalitetan nadzor, mogućnost jasnog objašnjenja odluka, odgovornost i pouzdani podaci sve važniji uslovi za uspešnu i širu primenu AI“, rekao je Kris Maršal, potpredsednik kompanije IDC.

Poverenje opada kada AI ne može da objasni svoje odluke

Nedostatak poverenja zaposlenih u odluke veštačke inteligencije jedna je od glavnih prepreka njenoj uspešnoj primeni. Kada zaposleni ne razumeju na osnovu čega je AI došla do određene odluke, češće zanemaruju njene preporuke ili ih ručno koriguju, što može da utiče na produktivnost, troškove i poslovne rezultate. Budući da kvalitet AI odluka zavisi od podataka na kojima se zasnivaju, kvalitetni podaci predstavljaju osnovu pouzdane AI i ključni su za smanjenje potrebe za ručnim intervencijama.

Pouzdana AI donosi bolje poslovne rezultate

Istraživanje pokazuje sve veću razliku između organizacija koje pouzdanoj AI daju prioritet i onih koje to ne čine. Organizacije koje ostvaruju najveću vrednost od AI ne koriste nužno drugačiju tehnologiju, ključna razlika je u načinu na koji njome upravljaju. Čak 85% vodećih organizacija sa razvijenim praksama pouzdane AI ove godine povećava ulaganja u ovu oblast za više od 10%, čime dodatno povećavaju razliku u odnosu na organizacije koje to ne čine.

Nedovoljno razvijena infrastruktura za upravljanje podacima ograničava rezultate AI

Jedna od najvećih prepreka uspešnoj primeni AI i dalje je nedovoljno razvijena ili zastarela infrastruktura za upravljanje podacima. Bez kvalitetnih podataka i sistema koji podržavaju transparentnost, objašnjivost i odgovorno upravljanje, organizacijama je znatno teže da ostvare punu poslovnu vrednost svojih AI projekata.

Istraživanje pokazuje da samo 17,5% organizacija ima potpuno optimizovanu infrastrukturu za upravljanje podacima, dovoljno razvijenu da odgovori na zahteve agentske AI. Organizacije sa optimizovanom infrastrukturom imaju četiri puta veće šanse da očekuju visok povrat uloženih sredstava (ROI) u AI projekte i šest puta veće šanse da zahtevaju kontrole kvaliteta podataka i objašnjenja, neophodnih za izgradnju poverenja.

Razlike među industrijama

Istraživanje je sprovedeno među 2.699 donosilaca odluka u 28 zemalja, a posebno su analizirani bankarstvo, osiguranje, farmacija i biomedicinske nauke i javni sektor.

U bankarstvu, 85% banaka koje prednjače u primeni AI već ima uspostavljene okvire za upravljanje veštačkom inteligencijom, u poređenju sa 29% onih koje zaostaju, što pokazuje da vodeće banke ovu oblast sve više posmatraju kao konkurentsku prednost i operativnu potrebu, a ne samo kao regulatornu obavezu.

U javnom sektoru 41% lidera planira da u narednih godinu dana poveća ulaganja u pouzdanu AI za više od 20%, dok je 23% organizacija iz sektora farmacije i biomedicinskih nauka proširilo primenu AI na nivo cele organizacije, što je najveći udeo među analiziranim sektorima.

Za kompaniju koja posluje gotovo 35 godina, tehnološke promene nisu novost. Menjali su se sistemi, platforme, način komunikacije i način na koji kompanije posluju, ali je potreba ostala ista: pronaći tehnologiju koja ljudima i organizacijama zaista olakšava posao.

Upravo o tome bilo je reči na događaju Algotech Media Day, organizovanom povodom gotovo 35 godina poslovanja kompanije. U fokusu razgovora bili su veštačka inteligencija, digitalna transformacija i pitanje kako se kompanije mogu pripremiti za novu fazu tehnološkog razvoja.

Danas, kada se AI sve češće predstavlja kao odgovor na gotovo svaki poslovni izazov, iz Algotecha poručuju da njegova vrednost zavisi od mnogo više od samog alata. Kvalitetni podaci, pouzdana infrastruktura i dobro postavljeni procesi preduslov su da bi veštačka inteligencija mogla da donese konkretan rezultat. Takav pristup prati i razvoj kompanije, koja tehnologiju sve manje posmatra kroz pojedinačna rešenja, a sve više kao povezani sistem koji treba da podrži ljude, procese i poslovne ciljeve.

„Tehnologija sama po sebi nije cilj. Važno je da razumemo poslovanje, prepoznamo problem i tek onda pronađemo rešenje koje ima smisla. Za gotovo 35 godina naučili smo da razlikujemo ono što je prolazni trend od tehnologije koja može da donese stvarnu i dugoročnu vrednost“, izjavio je Aleksandar Bakoč, osnivač kompanije Algotech.

Algotech u Srbiji danas sarađuje sa više od 400 korisnika, među kojima je preko 40 enterprise klijenata, i okuplja tim od više od 80 specijalizovanih inženjera sa preko 100 vendorskih sertifikata. Od infrastrukture i cloud tehnologija, preko komunikacija i kontakt centara, do automatizacije, digital signage rešenja i AI tehnologija, kompanija povezuje različite tehnološke oblasti u skladu sa potrebama savremenog poslovanja.

Jedna od tema događaja bila je i Customer Experience, odnosno činjenica da korisnik često i ne primećuje tehnologiju kada ona dobro funkcioniše. Kada je komunikacija jednostavna, usluga brza, informacije dostupne, a proces efikasan, iza toga obično stoji čitav sistem podataka, infrastrukture i rešenja koji mora da funkcioniše kao celina.

Osnovan 1992. godine, Algotech se razvijao zajedno sa IT industrijom i promenama koje su oblikovale način na koji kompanije rade, komuniciraju i donose odluke. Od komunikacionih sistema do cloud-a, automatizacije i AI-ja, kompanija je tokom gotovo tri i po decenije širila oblasti rada i gradila partnerski pristup prema klijentima.

U novu fazu razvoja Algotech zato ulazi sa istim principom koji ga prati od početka: ne pratiti svaki trend, već prepoznati tehnologiju koja zaista može da unapredi poslovanje.

Foto: Algotech, Dušan Šćekić