Страна 2 – Biznis i Finansije

„Otvori plavi krug“, obeležava pet godina postojanja

by bifadmin 11. децембар 2025.

Više od 8.000 korisnika, 760.000 pređenih kilometara, milijardu koraka i donacije vredne preko 9 miliona dinara obeležile su pet godina najveće inicijative u borbi protiv dijabetesa kroz fizičku aktivnost u Srbiji

Najveći i najsveobuhvatniji projekat prevencije i borbe protiv dijabetesa kroz fizičku aktivnost u Srbiji, inicijativa „Otvori plavi krug“, obeležava pet godina postojanja. U tom periodu je okupljeno više od 8.000 korisnika, ostvareno više od milijardu koraka, pređeno preko 760.000 kilometara i obezbeđene donacije vredne više od 9 miliona dinara za konkretne projekte podrške osobama sa dijabetesom širom Srbije. Projekat je pokrenut kao zajednička inicijativa Ambasade Danske, Grada Beograda, Medicinskog fakulteta, udruženja pacijenata „Plavi krug“, Dijabetološkog saveza Srbije i kompanije Novo Nordisk, uz medijsku podršku portala Stetoskop i partnerstvo sa sportskim klubovima Belgrade Running Club i Brave Hearts.

Za pet godina trajanja projekta organizovano je 65 grupnih šetnji u šest gradova Srbije – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku i Subotici, na kojima je učestvovalo više od 1.700 građana, uz realizovanih 130 besplatnih merenja nivoa šećera u krvi. Projekat je dodatno obuhvatio i devet besplatnih škola nordijskog hodanja za osobe sa dijabetesom sa više od 300 polaznika, dok je u njegovu realizaciju uključeno ukupno 21 partnersko udruženje i institucija.

„Kada smo pokretali ‘Otvori plavi krug’, želeli smo da kroz jednostavnu i svima dostupnu aktivnost – šetanje – spojimo prevenciju, podršku osobama sa dijabetesom i solidarnost. Istovremeno, motiv nam je bilo povezivanje osoba koje imaju dijabetes i njihova edukacija kako kroz online sadržaje na našoj aplikaciji, tako i uživo tokom brojnih događaja i grupnih šetnji koje smo organizovali. Danas, pet godina kasnije, više od milijardu koraka koje su naši korisnici zajedno napravili, najbolja su potvrda da smo uspeli da pokrenemo ljude i da zajedno razvijamo zdrave životne navike“, izjavio je Miloš Cicmil, ispred projekta „Otvori plavi krug“.

U okviru projekta razvijeni su sajt i aplikacija „Otvori plavi krug“, koji korisnicima omogućavaju pristup proverеnim informacijama o dijabetesu, radu savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja u Beogradu, edukativnim sadržajima o kontroli bolesti, ali i beleženje broja koraka i pređenih kilometara tokom šetnji. Na ovaj način korisnici se motivišu da budu fizički aktivniji i razvijaju zdrave životne navike.

Projekat ima izražen donatorski karakter, jer se u određenim ciklusima svi koraci napravljeni putem aplikacije pretvaraju u konkretne donacije kompanije Novo Nordisk. Do sada je na ovaj način obezbeđeno 10 donacija ukupne vrednosti veće od 9 miliona dinara, zahvaljujući kojima su rekonstruisane pešačko-trkačke staze u Beogradu u Zvezdarskoj i Bajfordovoj šumi, kao i na Adi Ciganliji, organizovane planinarske šetnje u Nišu, Čačku, na Fruškoj gori, te pokrenute besplatne škole nordijskog hodanja u Subotici, Kragujevcu i Beogradu.

Poseban fokus donacija tokom prethodne dve godine bili su kampovi za decu sa dijabetesom u Srbiji – kamp Saveza društava za borbu protiv šećerne bolesti Srbije u selu Kušići kod Ivanjice, kao i kamp Dijabetološkog saveza Srbije, koji je ove godine održan od 3. do 7. decembra u Novoj Pazovi.

Za pet godina trajanja projekta učesnici su zajedno prešli više od 760.000 kilometara, što simbolično odgovara čak 19 krugova oko planete Zemlje, ili kao da su prešli put od Zemlje do Meseca i vratili se nazad, odnosno kao da su više od 7.600 puta prešli relaciju Beograd – Novi Sad.

Među najaktivnijim korisnicima aplikacije i šetačima izdvajaju se Đorđe Radinović iz Beograda, koji je za pet godina sam zabeležio više od 37.000 kilometara, kao i Bojana Marković, predsednica udruženja osoba sa dijabetesom grada Beograda „Plavi krug“, koja je prepešačila više od 28.000 kilometara.

„Fizička aktivnost je danas neizostavni deo terapije za osobe sa dijabetesom, a šetanje sa aplikacijom „Otvori plavi krug“ su moj način da pokažem da dijabetes ne mora da bude prepreka, već podsticaj da vodimo aktivan i ispunjen život. Ovaj projekat mi je pomogao da tu poruku prenesem drugima, ali i da budem motivisanija za fizičku aktivnost“, objašnjava Bojana Marković.

„Otvori plavi krug“ danas predstavlja primer uspešnog povezivanja institucija, zdravstvenih ustanova i udruženja pacijenata, sportskih klubova i privrede, sa jasnim ciljem – unapređenje zdravlja građana i snažna podrška osobama koje žive sa dijabetesom. Projekat iz godine u godinu širi zajednicu, jača svest o značaju fizičke aktivnosti i potvrđuje da svaki korak, kada se napravi zajedno, ima neuporedivo veću vrednost.

11. децембар 2025. 0 komentara

„BDP je kao bikini – sve pokazuje, ali najvažnije skriva“

by bifadmin 11. децембар 2025.

Rast BDP-a Srbije ove godine usporava, a obećanja državnika o velikom rastu mahom se oslanjaju na statistiku koja bolje zvuči nego što prikazuje stvarno stanje.

Državni funkcioneri u Srbiji neretko koriste situacije da se hvale rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da smo u tome bolji od ostalih.

Ipak, ove godine rast BDP-a biće značajnoj manji nego što je ranije prognozirano zbog različitih razloga. Tako je umesto ranije očekivanih 4,2 odsto rasta, u revidiranoj fiskalnoj strategiji ta procena svedena na 2,3 odsto. Međutim, mnoge institucije predviđaju i niži rast, čemu u prilog ide i podatak Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da je u prva tri kvartala ove godine prosečan rast BDP-a Srbije oko dva odsto.

Međutim, ministar finansija Siniša Mali obećao je značajno povećanje BDP-a po glavi stanovnika za 2027. godinu i to na nivo od 15.800 evra.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, nominalni BDP po glavi stanovnika prošle godine iznosio je 12.641 evro, što znači da Mali očekuje povećanje od 25 odsto u ove tri godine.

Ono što nije objašnjeno jeste da Mali u svojim prognozama koristi nominalni BDP umesto realnog.

Da pojasnimo, nominalni BDP po glavi stanovnika dobija se tako što se ukupan BDP zemlje podeli sa brojem stanovnika. Međutim, realni BDP se dobija tek kada se taj nominalni očisti od inflacije.

Zato kada uporedimo podatke, realni BDP po glavi stanovnika u 2024. godini bio je za 40 odsto manji od onog koji je ministar pomenuo.

Te podatke možemo videti u statistici Evrostata, pošto se u zvaničnim podacima Srbije ti podaci ne beleže. Pre svega, treba pojasniti da je za ovu računicu Evrostat kao bazu koristio cene iz 2020. godine.

Dakle, prema njihovim podacima o realnom BDP-u po glavi stanovnika, u 2012. godini on je u Srbiji iznosio 5.950 evra, dok je u 2024. godini iznosio 8.900 evra.

Ono što dodatno treba imati u vidu kod računanja BDP po stanovniku, jeste da BDP Srbije raste, ali da se broj stanovnika značajno smanjuje.

Igra brojkama

Tako je BDP 2012. godine u Srbiji iznosio 17,67 milijardi evra, dok je prošle godine on bio oko 83,25 milijardi evra. S druge strane, broj stanovnika Srbije opao je sa 7.219.069, koliki je bio 2012. godine prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, na 6.605.168 stanovnika u 2024. godini.

Dakle, za ovih 12 godina BDP se gotovo učetvorostučio, dok je broj stanovnika opao za gotovo 614.000, što samo po sebi dovodi do uvećanja BDP-a po glavi stanovnika.

Ako uporedimo Srbiju sa zemljama iz regiona, možemo videti da je u Hrvatskoj realni BDP po glavi stanovnika prošle godine iznosio 17.060 evra, u Bugarskoj 11.330, u Mađarskoj 16.190, u Rumuniji 13.100, dok je u Sloveniji 25.480 evra.

U Crnoj Gori je on prošle godine bio identičan kao u Srbiji sa 8.900 evra, a u Severnoj Makedoniji 6.750 evra.

Ipak, ovo sve ne znači da je Siniša Mali izneo neistinu, već da je izneo podatak koji malo bolje zvuči. Ukoliko se izvede računica, može se videti da nije neralno da se nominalni rast BDP-a po glavi stanovnika od 25 odsto u naredne tri godine ostvari.

Prema revidiranoj fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, vidimo da je predviđeni nominalni rast BDP-a u ovoj godini 6,4 odsto, zatim u narednoj godini 6,7 odsto, a u 2027. godini 8,4 odsto. Dakle, ako izvučemo prosek, godišnje bi nominalni rast trebalo da bude oko 7,2 odsto.

Iz računice BDP-a i BDP po stanovniku može se videti da je Ministarstvo finansija kalkulisalo sa brojem stanovnika od 6.586.346 prošle godine.

Ako pogledamo podatke RZS u prethodnih 12 godina, vidimo da je u proseku broj stanovnika u Srbiji smanjivan za 0,7 odsto godišnje. Ako to prenesmo na naredne tri godine, možemo da očekujemo smanjenje stanovništva u naredne tri godine od oko dva odsto.

Ministarstvo finansija u Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine predviđa nominalni rast BDP-a od 23 odsto i smanjenje stanovništva oko dva odsto, što odgovara proceni koju je izneo Siniša Mali da će BDP po stanovniku dostići 15.800 evra za dve godine.

Oni očekuju da će realni rast BDP-a ove godine dostići 2,3 odsto, u sledećoj godini tri odsto, a vidno je da država nade polaže u Ekspo, jer za 2027. godinu planiraju realni rast od pet odsto.

Kako BDP treba posmatrati i šta BDP po glavi stanovnika znači za građane?

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas objašnjava da je BDP najčešće korišćeni pokazatelj privrednog rasta i služi za međusobna poređenja zemalja najčešće po stanovniku, ali i kao pokazatelj napretka jedne privrede u nekom vremenskom roku.

„Međutim, u ekonomskoj literaturi navodi se da je BDP kao bikini – sve pokazuje, ali najvažnije skriva“, naglašava on.

Filipović pojašnjava i proces obračuna.

„Prema metodu bruto dodate vrednosti koji smo i mi prihvatili, BDP se obračunava na osnovu fakturisane realizacije kompanija i svih ostalih aktera na jednom tržištu. Na taj način u BDP ulaze i ‘zarade’ na osnovu koruptivnih i svih drugih kriminalnih radnji koje se evidentiraju preko faktura i prometa, ulaze i prihodi ostvareni narušavanjem i ugrožavanjem životne sredine, ulazi i nedozvoljeni rad maloletnih i na druge načine ugnjetenih i eksploatisanih lica…“, ukazuje on.

Kako pojašnjava, da bi se na korektniji način napravila međunarodna poređenja najčešće se BDP preračunava prema kupovnoj moći i izražava se prema stanovniku.

„Usled svih navedenih nedostataka BDP, premda je on i dalje osnovni indikator u međunarodnim poređenjima, kao osnovni pokazatelj privrednog razvoja jedne zemlje uzima se Indeks ljudskog razvoja koji obračunavaju i objavljuju UN. Ovaj indeks, pored samog materijalnog bogatstva merenog prema kupovnoj moći u logaritamskom obliku, uključuje i druge komponente razvoja kao što su dužina životnog veka stanovnika, stepen obrazovanosti nacije, kao i zdravstveni sistem i stepen zdravstvene zaštite stanovništva“, objašnjava naš sagovornik.

Na koji način bi bilo poželjno da se BDP gleda i poredi

Filipović navodi i na koji način bi bilo poželjno da se BDP gleda i poredi.

„Kako se BDP-om u našoj režimskoj javnosti veoma manipuliše, uostalom kao i sa učešćem javnog duga u BDP, to se u iole ozbiljnim ekonomskim analizama koristi BDP prema kupovnoj snazi u poređenju sa prosekom EU, koji je trenutno nešto preko 50 odsto. Dakle, da li je naš BDP po glavi stanovnika 15.000 ili 20.000 evra je potpuno irelevantno, kada domaći rast cena u kombinaciji sa praktično fiksnim kursom evra ‘ugrađujete’ u visinu tog BDP-a“, ukazuje on.

Kako naglašava, bitno je šta sa datim iznosom novca možete da ostvarite.

„Koliki deo porodičnog budžeta ide na osnovne životne potrebe kao što su hrana, piće, stanovanje… a to je u Srbiji značajno više nego u proseku EU, a koliko vam preostaje za sve ostalo – kulturu, sport, investiciono održavanje, štednju…“, pita Filipović.

Kako dodatno objašnjava, ako se BDP po glavi stanovnika za tri godine i poveća za 25 odsto, to ne znači da će za tri godine prosečni stanovnik Srbije imati za preko 25 odsto veće mogućnosti potrošnje, pogotovo u uslovima vrlo neizvesne naredne godine.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

11. децембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Pregled 10 najbogatijih zemalja u svetu u 2025. godini

by bifadmin 11. децембар 2025.

Jeste li se ikad zapitali kako izgleda život u zemlji gde je najveća dilema komšije da li da kupi treću jahtu u tamnoplavoj ili šumskozelenoj boji? Dok mi razmišljamo možemo li sebi priuštiti dodatni šoljicu espresa, u ovim državama se portfoliji prelistavaju uz šampanjac i vikend-branč.

Kada govorimo o najbogatijim zemljama sveta, najčešće se gleda BDP po stanovniku. Međutim, ako očekujete da na listi dominiraju Kina ili SAD — iznenadićete se. Najviše pozicije pripale su nekima od najmanjih geografskih tačaka na planeti.

Donosimo pregled 10 najbogatijih zemalja u 2025. godini, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), uzimajući u obzir BDP po stanovniku prema paritetu kupovne moći (PPP).

Kako se određuje bogatstvo?

BDP mjeri ukupnu vrijednost proizvedenih dobara i usluga u zemlji. Kada se ta vrednost podijeli brojem stanovnika, dobijamo prosečno bogatstvo u džepu jednog građanina.

Da bi slika bila realnija, ulazi se dublje — uzimaju se u obzir inflacija i lokalni troškovi života. Tako nastaje PPP indikator. Iako nije savršena mjera (posebno kod poreskih rajeva koji “naduvavaju” statistike), daje najbolji uvid u stvarnu kupovnu moć naroda.

1. Singapur – Globalni šampion bogatstva

BDP-PPP po stanovniku: 156.760 USD

Rast: 2,0%

Nekada skromna luka, danas svjetska finansijska supersila. Singapur leži na strateškom trgovačkom raskršću, privlači multinacionalne kompanije, bogataše, investicione fondove i najbolje talente.

Snaga dolazi iz:

– visokotehnološke proizvodnje,

– vrhunski uređenog bankarskog sistema,

– političke stabilnosti i izuzetno efikasne administracije.

2. Luksemburg – Mali gigant evropskih finansija

BDP-PPP po stanovniku: 152.920 USD

Rast: 1,6%

Evropski džepni velikan sa najmoćnijim fondovima na kontinentu. Luksemburg je dom više od 4.000 investicionih fondova, brojnih EU institucija i izuzetno povoljnih finansijskih propisa. Tu je i jaka čelična industrija predvođena ArcelorMittalom.

3. Makao – Azijski magnet za bogatstvo

BDP-PPP po stanovniku: 134.040 USD

Rast: 3,6%

Kineski Vegas i više od toga. Makao ostvaruje veći kasino promet od Las Vegasa, a ekonomija se ubrzano diversifikuje u finansije, kongrese i kulturni turizam.

4. Irska – Tehnološko srce Evrope

BDP-PPP po stanovniku: 134.000 USD

Rast: 2,3%

Nekada agrarna, danas tehnološka zvijezda EU. Zahvaljujući poreskim stopama od 12,5%, Irska je baza za Google, Meta, Apple i farmaceutske gigante. Engleski jezik, obrazovana radna snaga i EU regulativa čine je magnetski privlačnom za investitore.

5. Katar – Carstvo prirodnog gasa

BDP-PPP po stanovniku: 121.610 USD

Rast: 2,4%

Treće najveće rezerve gasa na svijetu i državni investicioni fond koji kupuje pola planeta — od nekretnina do tehnoloških kompanija. Katar agresivno ulaže u inovacije, obrazovanje i infrastrukturu, pretvarajući se u regionalni centar moći.

6. Norveška – Model pametnog upravljanja resursima

BDP-PPP po stanovniku: 107.890 USD

Rast: 2,1%

Nafta je osnov, ali državni naftni fond vrijedan više od 1,4 biliona USD ključ je dugoročne stabilnosti. Norveška dominira u obnovljivim izvorima energije, brodogradnji, pomorstvu i akvakulturi.

7. Švajcarska – Preciznost, stabilnost i farmaceutski giganti

BDP-PPP po stanovniku: 97.580 USD

Rast: 0,9%

Bankarski sektor, luksuzni satovi, specijalizovana industrija i gigant farmacije — Roche i Novartis. Neutralnost i stabilnost dodatno privlače kapital iz cijelog svijeta.

8. Brunej – Mala država velikog bogatstva

BDP-PPP po stanovniku: 95.760 USD

Rast: 2,5%

Bazirana na nafti i gasu, ova država svojim građanima nudi besplatno zdravstvo i obrazovanje. Ulaganja se sve više usmjeravaju ka halal industriji, islamskim finansijama i ekoturizmu.

9. Gvajana – Nova zvijezda globalne energetike

BDP-PPP po stanovniku: 94.260 USD

Rast: 10,3% (najveći rast na listi)

Ogromna offshore nalazišta nafte transformisala su Gvajanu u jednu od najbrže rastućih ekonomija svijeta. Pored nafte, zemlja ima zlato, dijamante, boksit i velike ambicije za održivi razvoj.

10. Sjedinjene Američke Države – Najveća ekonomija, 10. po bogatstvu po glavi

BDP-PPP po stanovniku: 89.110 USD

Rast: 1,8%

Iako su deseti po bogatstvu po stanovniku, SAD ostaju najveća svetska ekonomija. Tehnologija, finansije, industrija zabave, poljoprivreda i proizvodnja čine najraznovrsniji ekonomski ekosistem na planeti.

Šampioni bogatstva dolaze u malim pakovanjima

Od singapurske strateške briljantnosti do luksemburškog finansijskog inženjeringa, ove zemlje dokazuju jednu stvar — nije važno kolika ti je teritorija, već kolika je tvoja ekonomska mašta.

Neke su se obogatile na gasu i nafti (da, Katar bukvalno na tečnom zlatu), druge na inovacijama, pametnim politikama i — ponekad — veoma kreativnim poreskim pravilima.

Ako neko kaže da novac ne kupuje sreću, samo mu pokažite ovu listu. Čini se da se u ovim državama živi prilično srećno.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Foto:

11. децембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Preokret na tržištu rada: Programeri više nisu broj 1

by bifadmin 11. децембар 2025.

Iako je moderno vreme iznedrilo mnogo novih zanimanja, poput menadžera za sve i svašta, IT stručnjaka… ipak, svet još uvek takoreći počiva na rukama i radu zanatlija. Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji su armirači, tesari, zidari, vozači… traženiji od programera. Ipak, da li zbog odlaska u velike gradove ili nečeg drugog u Moravičkom okrugu deficitarni su i inženjeri.

– U Moravičkom okrugu deficitarna su zanimanja kao što su diplomirani građevinski inženjeri, mašinski inženjeri, saobraćajni inženjeri. Nema lekara, nema farmaceuta na evidenciji, nema bravara, nema zavarivača. U gotovo svim delatnostima proizvodne industrije fali nam radna snaga – rekao je za RINU Saša Obradović iz NSZ.

Nacionalna služba za zapošljavanje nudi mogućnost prekvalifikacije. Kakva je zainteresovanost i koliko su ljudi spremni da budu deo te prekvalifikacije i rade nešto drugo za šta nemaju školu

– Mi smo tokom ove, 2025. godine, sprovodili obuke, takozvano sticanje praktičnih znanja za nekvalifikovane radnike i ispunili smo tu kvotu. Mi se uvek krećemo u okvirima raspoloživih novčanih sredstava, tako da smo svu tu kvotu ispunili. To su uglavnom bile obuke za šivače, za manipulativne poslove, radnike u industriji, za nekvalifikovane radnike, i imali smo par obuka za dugoročno nezaposlene osobe sa četvrtim stepenom stručne spreme. Zatim smo imali obuke na zahtev poslodavaca, to se uglavnom odnosilo na CNC mašine, obuke za rad na CNC mašinama. Četrnaest poslodavaca je podnelo zahteve za 28 lica i to smo uspeli ove godine da realizujemo, dodaje Obradović.

Čačak ne zaostaje za Srbijom kada je reč o potrebama za radnicima kao što su vozači, ali sa druge strane imamo dovoljno informatičara.

– Za razliku od drugih delova Srbije, mi imamo na evidenciji dovoljan broj informatičara da zadovoljimo potrebe privrede. Međutim, u poslednjih šest meseci bilo je malo poziva, odnosno malo oglašavanja od strane poslodavaca koji su imali potrebe za zapošljavanjem informatičara. Na primer, ja pamtim i vreme socijalizma kada je bilo završi školu, završi fakultet. Danas imate takvu situaciju da je sasvim dovoljno i da sa određenim zanatskim zanimanjima možete sasvim pristojno da živite, naglašava Obradović.

Na teritoriji Moravičkog okruga, ukupno nezaposlenih je 6.700 lica, od toga najveći broj nezaposlenih nalazi se u opštini Ivanjica, zatim dolazi grad Čačak. U Ivanjici je 2.700, u gradu Čačku 2.500 nezaposlenih, od ukupnog broja 6.700.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

11. децембар 2025. 0 komentara

Promo

Urbani vrtovi širom Srbije unapređeni novim sadržajima u okviru projekta „Niklo kao ja“

by bifadmin 10. децембар 2025.

Klupe sa solarnim panelima, biblioteke i dodatne sadnice doneli su novu vrednost postojećim zelenim oazama

Kompanija A1 Srbija, u saradnji sa Udruženjem građana Ekonaut i lokalnim samoupravama, nastavila je i ove godine realizaciju projekta „Niklo kao ja“, čiji je fokus u 2025. godini bio na unapređenju postojećih urbanih vrtova širom Srbije.

U postojećim baštama u 20 gradova širom Srbije postavljene su klupe sa ugrađenim solarnim panelima SmartBeam i male biblioteke na otvorenom, a na svim lokacijama sprovedeno je i redovno održavanje i sezonska dopuna biljaka. Na ovaj način, urbani vrtovi dobili su dodatnu vrednost i funkcionalnost, pretvarajući ove zelene prostore u mesta okupljanja, odmora i razmene za zajednicu.

Klupe sa instaliranim SmartBeam panelima koriste solarnu energiju i omogućavaju bežično i USB-C punjenje uređaja, uz integrisano LED osvetljenje i prikaz uštede CO₂ putem QR koda. Paneli funkcionišu potpuno autonomno, bez priključenja na mrežu, čime se spajaju tehnologija, održivost i svakodnevne potrebe građana u jednom urbanom punktu.

Postavljene biblioteke na otvorenom rade po principu razmene knjiga – građani mogu da pozajme, donesu ili zamene knjige koje žele da podele sa drugima. Početni fond knjiga obezbedila je kompanija A1 Srbija, a građani su pozvani da ga vremenom dopunjavaju.

Poseban vizuelni identitet novim sadržajima dala je street art umetnica Jana Danilović, poznata po radovima koji spajaju umetnost, prirodu i urbani prostor, oslikavanjem klupa i biblioteka u duhu zajedništva i povezanosti sa okruženjem.

Praćenjem i analizom stanja na sličnim lokacijama urbanih vrtova od trenutka njihovog formiranja uočen je niz pozitivnih promena. Vegetacijom formirane površine pokazale su povećanu sposobnost upijanja viška vode za 30–40%, što doprinosi otpornosti na intenzivne padavine i smanjenju površinskog zadržavanja vode. Kako su biljke rasle i razvijale lisnu masu, zabeleženo je i smanjenje prisustva zagađujućih čestica u vazduhu za 20–30%, zahvaljujući njihovom zadržavanju na površini listova.

U urbanim vrtovima primećen je i snažan oporavak biodiverziteta, sa povećanjem prisustva mikroorganizama u zemljištu za više od 50%, kao i većim brojem insekata, ptica i drugih malih organizama – u proseku 30–40% više nego pre formiranja bašti. U isto vreme, kroz kontinuirano održavanje, zabeleženo je i značajno smanjenje invazivnih biljnih vrsta, i do 90% na pojedinim lokacijama, čime su bašte postale stabilna i otpornija mikro-staništa u centru gradova.

Sa društvenog aspekta, urbani vrtovi su vremenom postali mesta redovnog boravka građana – od vlasnika kućnih ljubimaca, preko šetača i rekreativaca, do novih korisnika koje su privukle klupe sa mogućnošću punjenja uređaja i biblioteke na otvorenom, što potvrđuje da ove zelene zone imaju i važnu ulogu u svakodnevnom životu lokalnih zajednica.

Tokom realizacije projekta angažovano je više od 150 stručnjaka i partnera, dok je u urbane vrtove širom Srbije samo u toku ove godine zasađeno više od 830 biljnih sadnica različitih vrsta, uz brojne prateće elemente poput kućica za ptice, hotela za insekte, kamenih struktura, panjeva i zaštitnih ograda.

A1 Srbija kroz svoju ESG strategiju kontinuirano ulaže u postizanje dugoročnih ciljeva u oblasti održivosti. Ovaj pristup ne obuhvata samo projekte delovanja na klimatske rizike i zaštitu biodiverziteta, kao što je „Niklo kao ja“, već uključuje i dugoročne planove dekarbonizacije, povećanja udela održive energije iz sopstvene proizvodnje, povećanja energetske efikasnosti u poslovnim operacijama i poštovanje principa cirkularne ekonomije. Kao vodeći prozjumer u sektoru telekomunikacija, A1 je do sada postavio 6.470 solarnih panela na preko 330 lokacija, što je ekvivalent godišnjoj potrošnji električne energije za više od 750 domaćinstava. Investicije u OIE deo su strateškog opredeljenja A1 Grupe ka klimatskoj neutralnosti do 2030.

10. децембар 2025. 0 komentara

Promo

Milšped Grupa otvorila drugu kompaniju-članicu u Kini

by bifadmin 10. децембар 2025.

Milšped Grupa nastavlja sa strategijom ekspanzije na ključnim tržištima otvaranjem svoje druge po redu kompanije-članice u Ningbou, Kina. Ova strateški odabrana lokacija smeštena je u neposrednoj blizini luke Ningbo-Zhoushan, najprometnije luke na svetu po teretnom prometu i predstavlja važan korak u osnaživanju globalne mreže kompanije. Ningbo je idealan distributivni centar za uvoz i izvoz tereta iz kontinentalne Kine, povezan sa najprometnijim trgovačkim putevima u Tihom okeanu i najsnažnijom kineskom ekonomskom regijom, deltom reke Jangce.

Milšped je otvorio svoju prvu kompaniju članicu u Kini, u Shenzenu 2018. godine, i u ovih sedam godina poslovanja postigao je odlične poslovne rezultate. Otvaranjem druge kompanije-članice, Milšped ne samo što proširuje svoju geografsku pokrivenost, već i značajno unapređuje dostupnost svojih premium usluga u jednom od najdinamičnijih i najzahtevnijih logističkih čvorova sveta.

Ulazak i uspeh na kineskom tržištu, kao najvećem svetskom izvozniku, zahteva više od samo operativnog prisustva. Milšped je uložio značajan napor u duboko razumevanje lokalne kulture poslovanja i mentaliteta.

„Kina je posebna i veoma inspirativna za poslovanje. Ključ uspeha na ovom tržištu leži u prihvatanju i poštovanju lokalnih poslovnih običaja. Kineski partneri visoko cene naše poslovne namere – izgradnju dugoročnih odnosa, strpljenje i izgradnju poverenja. Ovo razumevanje omogućilo nam je, na primer, da uspostavimo železničku vezu Kina-Srbija, važnu za naše intermodalne kapacitete“, izjavio je Dragan Bošković, CEO Milšped Kina.

Otvaranje kompanije u Ningbou čvrsto je potvrda dugoročne posvećenosti Milšped Grupe kineskom tržištu. Ovo ne samo što jača globalnu prisutnost Grupe, već i pruža klijentima širom sveta neposredniji pristup, veću fleksibilnost i pouzdanost u rukovanju njihovim lancima snabdevanja ka i iz Kine, uz osećaj sigurnosti da njihovim pošiljkama upravlja tim sa dubokim lokalnim znanjem i podrškom regionalnog lidera sa globalnim prisustvom.

Milšped Kina nudi sve vidove transporta: pomorski (FCL, LCL, breakbulk), železnički, avio i drumski, uz usluge skladištenja, etiketiranja i pakovanja na strateškim lokacijama širom zemlje. Usmereni na robne tokove iz sektora bele tehnike, čelika, nameštaja i drugih ključnih grana izvoza, tim u Kini samostalno vodi korisničku podršku, prodaju i operativu, uz koordinaciju sa mrežom Milšpeda u Evropi.

Milšped aktivno prati dinamično kinesko tržište i razmatra dalje proširenje svoje mreže kako bi još bolje služio potrebama klijenata, što uključuje i potencijalno otvaranje nove kancelarije u toku naredne godine.

10. децембар 2025. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Preventivna uloga poreske uprave: Poreznik kao savetnik

by bifadmin 10. децембар 2025.

U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom, koji poreskim obveznicima obezbeđuje pravnu sigurnost, a poreskim upravama efikasniju naplatu poreza. Kada bi Poreska uprava u Srbiji aktivnije učestvovala u savetovanju privrednika, to bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

Mnogo puta do sada govorilo se o potrebi transformacije Poreske uprave u Srbiji i njenog aktivnijeg učešća u savetovanju privrednika. Nažalost, nije se mnogo odmaklo u tom pogledu.

Poreska uprava je još 2017. godine napravila servis „Vaš poreznik“, s ciljem da se građani informišu o nekim tekućim pitanjima i dobiju odgovarajuće obrasce ili poreske prijave koje su potrebne fizičkom licu. Pojašnjenje nekog pitanja građani mogu da dobiju i posredstvom kol centra Poreske uprave, tako što će postaviti pitanje pisanim putem ili pozvati telefonom. Međutim, svaki odgovor koji dobiju tom prilikom neće imati nikakvu pravnu težinu, jer Poreska uprava nema pravo da tumači zakone, već je to u nadležnosti Ministarstva finansija i Narodne skupštine Republike Srbije.

Problem je to što inspektori Poreske uprave prilikom sprovođenja kontrole i te kako tumače odredbe zakona koji regulišu poresku materiju i donose zaključke koji često nisu u korist poreskih obveznika. Mišljenja koja objavljuje Ministarstvo finansija su obavezujuća za postupanje i poreskih obveznika i Poreske uprave i ona upućuju obe strane kako da tumače odredbe poreskih zakona.

Poreski obveznik može da traži zvanično mišljenje Ministarstva finansija u vezi sa tumačenjem neke odredbe ili neke transakcije, u cilju pravilnog evidentiranja i određivanja poreskog tretmana. Ali, na ova mišljenja se čeka prilično dugo, što nije u skladu sa brzinom poslovanja i stvarnim potrebama poreskog obveznika.

Primer dobrog pristupa Poreske uprave Srbije u rešavanju poreskih nedoumica je angažovanje Ministarstva finansija na uvođenju novih rešenja u sistemu elektronskih faktura. Svaka izmena je predstavljena na onlajn platformi sa primerima kako se te novine sprovode. Takođe, sve dok traje proces prilagođavanja, eventualne greške nastale kod evidencija na ovoj platformi neće biti predmet kažnjavanja.

Rešenje koje je dobro za obe strane

U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom, kao što su Italija, Velika Britanija i Nemačka, postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom. Ovaj institut funkcioniše tako što poreski obveznik može da se obrati svojoj poreskoj upravi kada ima nedoumice oko konkretne transakcije. On podnosi dokumentaciju vezanu za transakciju koju želi da sprovede i proverava sa svojom poreskom upravom da li za njenu realizaciju postoje neke zakonske prepreke.

Poreska uprava pismeno saopštava zvaničan stav o tome na koji način konkretna transakcija može da se sprovede i koji su njeni poreski efekti, odnosno koje poreske obaveze proizilaze iz te transakcije. Korist od ovakvog pristupa je to što poreski obveznik na osnovu tumačenja poreske uprave ima pravnu sigurnost da u slučaju neke buduće poreske kontrole, poreski inspektor koji bude vršio kontrolu neće moći da zauzme drugačiji stav.

Ovakav način rešavanja poreskih nejasnoća koje se pojavljuju u praksi od velikog je značaja za obe strane. Poreski obveznici dobijaju pravnu sigurnost i izvesnost u pogledu poreskih obaveza koje mogu proisteći iz neke transakcije, dok poreska uprava dobija uvid u poslovanje poreskih obveznika u realnom vremenu i mogućnost da spreči obveznika da ne plati porez.

Neophodna specijalizacija inspektora

Način na koji su trenutno organizovane poreske kontrole u Srbiji zahteva od svakog inspektora da poznaje odredbe svih zakona, odnosno da je sposoban da vrši kontrolu svih poreskih oblika. Pored toga, poreski inspektori nisu specijalizovani za određene delatnosti, već jedan inspektor, na primer, u isto vreme kontroliše preduzeće koje se bavi poljoprivredom i firmu koja se bavi razvojem softvera u oblasti veštačke inteligencije.

Naravno da su načini poslovanja i komunikacije u ove dve delatnosti bitno drugačiji i da inspektor mora dobro da poznaje obe branše kako bi mogao da razume poslovanje jednih i drugih. U praksi, poreski inspektori rade i po tri kontrole uporedo i najčešće nemaju dovoljno vremena da se upoznaju sa svim detaljima poslovanja u preduzeću koje kontrolišu.

Međutim, kada bi poreski obveznik mogao da se obrati Poreskoj upravi i da se informiše o konkretnoj transakciji kod inspektora koji već ima iskustva u delatnosti u kojoj obveznik posluje i sa transakcijama koje prate tu delatnost, smanjio bi se broj grešaka u privredi, ali i pogrešnih tumačenja poreskih inspektora koji vrše kontrolu na terenu.

Poreska uprava već ima svoja interna uputstva za vršenje kontrole poreskih obveznika za svaki poreski oblik, poput onih koja dokumentacija mora da postoji uz primljenu fakturu kako bi trošak bio priznat, odnosno kako bi primalac računa imao pravo na prethodni PDV. Kada bi se takva dokumenta javno objavila i na vreme ažurirala, broj propusta bi se drastično smanjio a samim tim i problema koji nastaju tokom poreske kontrole.

U praksi, jedna strana u transakciji nema načina da ubedi drugog učesnika u transakciji da izda dokument ili dopuni dokument na način na koji misli da je to ispravno. Ako bi postojala mogućnost da se Poreskoj upravi postavi direktno pitanje, ili ako bi postojalo uputstvo koja dokumentacija je potrebna u postupku kontrole, verovatnoća da se postigne dogovor između učesnika u transakciji bila bi znatno veća.

Nejasnoće oko kontrole transfernih cena

Savetodavna uloga je bitna i za neka poreska pitanja koja se javljaju već duži niz godina, a za koja ne postoji razvijena praksa niti zvanična mišljenja Ministarstva finansija. Ilustrativan primer su transakcije sa povezanim licima, odnosno transferne cene. Savetodavna uloga je u ovoj oblasti možda i značajnija nego u drugim oblastima.

Po svojoj prirodi, transakcije o okviru grupe poreskih obveznika su često jedinstvene u pogledu uslova, količina i vrsta transakcija. Iz ovog razloga, za transakcije sa povezanim licima u nekim zemljama postoji mogućnost da se zajedno sa poreskim organima analiziraju ovi odnosi i da se dobije garancija da je utvrđeni pristup primenjiv u narednih nekoliko godina.

U Srbiji, obaveza da se ove transakcije analiziraju počela je 2013. godine i u tom periodu nisu vršene kontrole, odnosno ne postoji praksa postupanja Poreske uprave u ovim kontrolama. Međutim, od ove godine primetan je povećan broj kontrola ovih vrsta transakcija bez prethodnog pojašnjavanja kako će Poreska uprava postupati, odnosno o načinu na koji će određivati svoj stav u ovim situacijama.

Sami zapisnici i rešenja o izvršenim poreskim kontrolama ne predstavljaju izvor iz koga se može formirati praksa Poreske uprave jer ti dokumenti nisu javno dostupni, ali i zbog toga što inspektori često imaju različite stavove po osnovu kontrolisanih transakcija.

Optimalnije korišćenje resursa

Poreska uprava, kao i veliki deo privrede, već duže vreme ima problema da pronađe odgovarajuće kadrove, uključujući i one koji će se baviti kontrolom. Možda bi dugo najavljivana reforma Poreske uprave i njeno aktivno uključivanje u poslovanje poreskih obveznika uz već postojeća tehnička rešenja kao što je SEF, pomogli da se resursi koriste na optimalniji način.

Proaktivno i preventivno delovanje kao što je jačanje savetodavne uloge Poreske uprave, svakako bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

Indirektna korist bi bila ujednačavanje prakse u tumačenju različitih poreskih oblika, jer bi poreski tretman konkretnih transakcije tumačili inspektori koji su specijalizovani za te oblasti.

Vladimir Deljanin, direktor kompanije Next Level Consulting

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.

Foto: bertholdbrodersen, Pixabay

10. децембар 2025. 0 komentara

Ekonomija

Zašto je cena srebra dostigla rekordne nivoe?

by bifadmin 10. децембар 2025.

Juče je cena srebra na Njujorškoj berzi premašila prag od 60 dolara po unci, što je prvi put u istoriji da ovaj metal toliko vredi.

Na pitanje zašto baš u SAD raste vrednost pomenutog plemenitog metala nudi se više odgovora. Kako navodi BBC, investitori su skloni preusmeravanju novca u metale poput zlata i srebra kada kamatne stope padaju i kada američki dolar slabi. A upravo sada najveći deo američke javnosti očekuje da će centralna banka smanjiti svoju glavnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena.

To znači da će investitori imati manju korist od držanja gotovine u banci ili kupovine kratkoročnih obveznica, pa je ulažu u plemenite metale koji se smatraju sigurnom lukom.

I zlato i tehnološke kompanije pogurali vrednost srebra

Rast cene srebra može se posmatrati i kao „efekat preliva“ usled skoka vrednosti zlata, jer investitori tragaju za jeftinijim alternativama, kaže analitičar OCBC banke Kristofer Vong.

Zlato je ove godine, delimično zbog velikih kupovina centralnih banaka, poraslo više od 50% i premašilo cenu od 4.000 dolara po unci.

Na rast cene srebra uticala je i tražnja tehnološke industrije za ovim metalom koja je nadmašila ponudu. Pošto srebro sprovodi elektricitet bolje od zlata ili bakra ono se koristi za izradu proizvoda kao što su električna vozila (EV) i solarni paneli.

Stručnjaci predviđaju da će rast prodaje električnih vozila dodatno povećati potražnju za srebrom, dok će napredne baterije za ove automobile zahtevati još više tog metala.

Međutim, teško je brzo povećati ponudu srebra jer je najveći deo svetske proizvodnje nusproizvod iz rudnika koji pretežno vade druge metale, poput olova, bakra ili zlata.

Strah od carina

Cena srebra raste i zbog zabrinutosti da bi SAD mogle da uvedu carine na njega. Taj strah doveo je do gomilanja zaliha srebra u SAD, što je izazvalo nestašice u ostatku sveta.

Amerika inače uvozi oko dve trećine svog srebra, koje se koristi u proizvodnji, kao i za nakit i investicije, pa se proizvođači utrkuju da obezbede dovoljno zaliha kako njihovo poslovanje ne bi bilo ugroženo nestašicama.

Izvor: BBC

Foto: Geizkragen69, Pixabay

10. децембар 2025. 0 komentara

Promo

Samit privrednih asocijacija ponovo u Beogradu

by bifadmin 10. децембар 2025.

U organizaciji Poslovnog kluba „Stena“ i Srpske izvozno – razvojne asocijacije, u Beogradu će se na Samitu privrednih asocijacija ponovo okupiti privrednici iz regiona, ali ovoga puta će im se pridružiti i kolege iz Evrope i ostalih zemalja iz sveta. Ovaj događaj će okupiti poslovne lidere, predstavnike privrednih udruženja, institucija i diplomatskog kora, u cilju umrežavanja, razmene iskustava i otvaranja novih mogućnosti za saradnju. Samit će se održati 26. februara 2026. godine.

Na prethodno održanom samitu akcenat je bio na regionalnom umrežavanju što je izazvalo veliko interesovanje privrednih asocijacija i samih privrednika, iz regiona i Jugoistočne Evrope. Predstavnici 20 privrednih asocijacija su tom prilikom potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji. Najzastupljeniji sektori na Samitu bili su prerađivačka i građevinska industrija, poljoprivreda, energetika i trgovina. Tokom Samita realizovane su i posete predstavnika stranih kompanija i asocijacija, domaćim preduzećima. A zatim su usledile organizovane posete asocijacijama, pre svega u zemljama u kojima je zastupljena naša dijaspora, što je doprinelo da ovaj predstojeći samit izađe iz regionalnih okvira.

Očekuje se da će Samit okupiti više od 350 učesnika iz 40 privrednih asocijacija, iz 35 zemalja. Do sada je potvrđen dolazak privrednika iz Norveške, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Egipta, Južne Koreje, Turske, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Makedonije, Slovačke, Poljske, Slovenije, Indonezije, Kine, Francuske i mnogih drugih zemalja. To govori da je prepoznat značaj povezivanja privrednika i ostvarivanja potencijalne saradnje, a u cilju postizanja zajedničkih interesa, povećanja konkurentnosti, unapređenja komunikacije, jačanja međusobnog poverenja, kao i kreiranja zajedničkih projekata i inicijativa.

10. децембар 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci