Promo

Najbolji kuvari regiona rekonstruišu tradicionalna jela: posle sarme, na redu je rinflajš

by bifadmin

Najbolji kuvari iz Srbije i regiona po drugi put se takmiče u rekonstrukciji i modernizaciji tradicionalnih jela. Posle takmičenja za najbolju modernu sarmu, na red je došao rinflajš, jelo koje je sinonim za nedeljni ručak u Vojvodini.

Šefovi kuhinja poznatih restorana i hotela, voditelji poplarnih kulinarskih emisija, zaljubljenici u kuhinju iz celog regiona odazvali su se pozivu novosadskog kuvara i kreativca Srđana Jerinkića koji je pokrenuo gastro takmičenje i festival „Challenge Rekonstrukcija“.

Ovo je prvo i jedino takmičenje kuvara koje u fokusu ima inovaciju tradicionalnih jela.

U januaru ove godine skoro 30 chefova iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije prijavilo se na „Sarma Challenge“ takmičenje, a trenutno je u toku izazov – „Rinflajš Challenge“. Recepti prijavljenih takmičara mogu se pratiti onlajn, na sajtu i Instagram stranici „Challenge Rekonstrukcija“.

Stručni žiri će online odabrati četvoro finalista, a nadmetanje najboljih biće organizovano uživo, 17. maja, na drugom Gastronomskom festivalu „Challenge Rekonstrukcija“, u prostoru Mokrin house u Mokrinu.

„Na poziv da sarmi i rinflajšu, hrani na kojoj smo svi odrasli, daju svoj pečat, odazvale su se kolege iz celog regiona, chefovi koji su dokazani i na međunarodnom planu. Iako se mi svi mnogo igramo, stvarajući nove verzije hrane koju volimo, ovo okupljanje je i važno mesto za sve one koji su na razne načine uključeni u gastro industriju“, kaže Srđan Jerinkić.

Da će inovacija rinflajša biti izazov za iskusne i dokazane kuvare, ukazuje i to što je prvi prijavljeni takmičar David Šimunić, chef kuhinje u hotelu Square Nine koji je pripremio rinflajš od junećeg srca, sa pilećim musom i pireom od peršuna.

Najbolju rekonstukciju rinflajša odabraće stručni žiri koji čine regionalne gastro zvezde: Tom Gretić, poznati hrvatski chef i domaćin emisije HELLS Kitchen Hrvatska, Pavle Branković Paquito, vodeći food influenser u regionu, Vladimir Kučera, pobednik „Sarma Challenge“ takmičenja, vlasnik restorana molekularne kuhinje „Delirium Silence“ u Beogradu, Zoran Ostojin, dugogodišnji ugostitelj i vlasnik restorana „Trofej“ i etno sela Tiganjica kod Zrenjanina, Jasmina Šupeljak, novinarka i influenserka i Nataša Šešić, preduzetnica i zaljubljenica u gastronomiju.

Pored takmičenja finalista, u Mokrinu će biti održana dva stručna panela chefova i ugostitelja a biće reči o tome kako tradicionalne recepte prilagoditi modernim gastronomski tehnikama ali i kakva je budućnost srpskog ugostiteljstva i da li je Michelin zvezda lako dostižan cilj ugostitelja u Srbiji ili i dalje nije.

Među učesnicima panela su neki od najpoznatijih regionalnih chefova i vlasnika restorana: Vanja Puškar, osnivač New Balkan Cuisine koncepta, Marko Đerić, šef kuhinje restorana Langouste u Beogradu i dobitnik prve Michelin zvezdice u Srbiji, Jasmina Vukašinović, vlasnica restorana Jasmin A Maslina u Novom Sadu, Nikola Šorak, predstavnik Srbije na “San Pellegrino Young Chef Competition” i sous chef Salona 1905, Anđela Risimić, mlada kuvarska zvezda i vlasnica restorana Salon 5a u Zemunu, tim Pretop, kulinarska senzacija sa Zemunske pijace, Stevan Pejdanovski, glavni šef restorana La Pista, Gorski Hotel, Kopaonik, Dragan Šljivić, vlasnik i šef kuhinje restorana „Provance“ u Banja Luci i Marko Aćimović, šef kuhinje restorana Jasmin A Maslina. Moderatori panela su novinar Robert Čoban i Bojan Stanimirović, kuvar i autor emisije „Prokuvaj sa Bokijem“ na TV Prva.

Takmičenje za najbolju rekonstruisanu sarmu donelo nam je brojne varijacije ovog tradicionalnog jela, pa smo saznali za sarmopitu, sarmuši, sarmu u ljubičastom kupusu, Wellington sarmu, sarmoli, odnosno spoj sarme i kanolija, a po tome kakvi recepti stižu za rinflajš treba očekivati eksploziju ukusa i iznenadne obrte u ovom starom vojvođanskom jelu koje zovemo jednostavno „supe, mesa i sosa“.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

„Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti“

by bifadmin

Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa najvišim cenama hrane i goriva.

Radosavljević je kazao da prema GDP-u po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), a lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH.

„Ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto. Sve ostale zemlje EU su na nivou od preko 70 odsto proseka EU. Opet su od nas lošije samo tri već pomenute zemlje regiona“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja.

„U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Dakle, ne samo da se ne možemo pohvaliti nivom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji“, naglasio je profesor.

Cene namirnica među najvećim u Evropi

Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je rekao da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.

„I ono malo izvoza u ovom sektoru što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr), a ređe proizvoda viših faza prerade“, kaže on.

On je istakao da su rast cena energenata i pogrešna akcizna politika, doveli do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, „što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede“.

„Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je profesor.

Cene goriva koje su među najvišima u Evropi

Radosavljević je naveo da su visoki porezi (akcize i različite naknade) i nedovoljna konkurencija na tržištu, razlozi za tako visoke cene goriva koje su među najvišima u Evropi.

„Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji“, naveo je profesor.

Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog standarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.

„S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava“, istakao je Radosavljević.

„Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti“

Na pitanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević je rekao da su cene „rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti“.

„Kada bi tri kompanije u bilo kojoj zemlji EU, koje imaju 100 odsto tržišnog učešća, istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje“, naglasio je on.

On dodaje da bi Poreska uprava trebao da ispita poreklo novca ukoliko se 90 odsto nepokretnosti na tržištu kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste.

„U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope“, ocenio je profesor.

Upitan kakve će posledice u narednih godinu, dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.

„Ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva“, upozorio je profesor ekonomije.

On ocenjuje da će se u takvim okolnostima, godišnji budžet sve više koristiti za osnovne životne potrebe kao što su hrana i piće, odeća, stanovanje i’komunalne usluge koje će, opet, ‘pojesti’ skoro 100 odsto budžeta.

„Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva“, rekao je profesor Radosavljević.

Komentarišući trenutnu zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, Radosavljević je kazao da je posledica rasta cena – pad standarda stanovništva.

Građani se već više od deset godina zadužuju

„Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu“, istakao je on.

S druge strane, kako je rekao, svi ostali krediti – potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i drugi – činili su čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine.

U kreditima dominiraju ‘kratkoročni krediti’ i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta.

„Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva“, istakao je profesor Radosavljević.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prada kupuje Versaće za 1,25 mlrd EUR

by bifadmin

Italijanska modna kuća Prada saopštila je danas da je postigla „definitivni dogovor“ sa američkom grupom Kapri Holdings o preuzimanju 100% čuvene marke Versaće za 1,25 mlrd EUR. Spajanjem dva svetski poznata brenda stvoriće se italijanska luksuzna grupa sa prometom od više od šest milijardi evra, koja će na kraju biti u stanju da se takmiči sa industrijskim gigantima kao što su LVMH i Kering.

– Drago nam je što možemo da poželimo dobrodošlicu Versaćeu u Prada Grupu i da izgradimo novo poglavlje za brend sa kojim delimo snažnu posvećenost kreativnosti, zanatstvu i nasleđu – rekao je predsednik i izvršni direktor Patricio Berteli.

Sporazum je u suprotnosti sa trendom poslednjih godina, pošto su velika imena italijanske mode kao što su Guči, Fendi i Botega Veneta prelazila u ruke svojih francuskih konkurenata.

Kapri Holdings, koji je kupio Versaće 2018. za 1,83 mlrd EUR, morao je da prihvati značajan popust u ekonomskom kontekstu krize na tržištu luksuza i povećanjem američkih carina. U to vreme, modna kuća je bila 80% u vlasništvu porodice Versaće i 20% američkog fonda BlekRok.

Posle dugih nedelja pregovora, Prada je preduzela akciju, uprkos turbulencijama koje je na tržištima izazvala lavina povećanja carina koje je najavio predsednik .

Očekuje se da će transakcija biti završena u drugoj polovini 2025.

Modna kuća Versaće koju je 1978. godine osnovao kreator Đani Versaće i njegov brat Santo, postala je veoma poznata po odevnim kombinacijama za džet set. Donatela Versaće koja je preuzela kreacije modne kuće 1997. godine posle ubistva brata Đanija, 1. aprila se povukla.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kako proveriti potencijalnog poslodavca?

by bifadmin

Kada se prijavite na oglas za posao poslodavac se trudi da sazna što više o vama ali to ne bi trebalo da bude jednosmerno. Vaše je pravo da se raspitate o njemu, kao i o visini zarade i uslovima za rad koje vam on nudi.

Poslodavac se može proveriti na više načina. Na primer u rubrici „Upoznajte poslodavce“ na sajtu Poslovi.infostud.com gde osnovni profili poslodavaca sadrže PIB, matični broj, kontakt podatke (telefon, web adresa…), dok postoje i profili u kojima čak možete naći iskustva zaposlenih, foto i video galerije, kao i brojne informacije bitne za zapošljavanje u određenoj kompaniji. Međutim, postoje još neki načini za proveru.

Provera u Agenciji za privredne registre

Kako biste uopšte odbacili bar deo sumnji da li je reč o firmi koja je stvarna, a ne „fantomska“, potrebno je da odete na veb sajt Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs), a da potom u oblast „Pretraga pravnih lica i preduzetnika“ unesete tačan naziv potencijalnog poslodavca ili matični broj firme. Na ovaj način možete saznati, pre svega, da li je reč o aktivnom privrednom društvu, zatim kada je ono osnovano, ko su direktor i drugi zakonski zastupnici, kakva je vlasnička struktura, kao i kakvi su finansijski izveštaji iz prethodnog perioda. Sve ovo su informacije koje su vrlo korisne i preko kojih na pravi način stičete pravu sliku o potencijalnom poslodavcu.

Šta kaže Narodna banka Srbije?

Naravno, sve ovo ne garantuje da je poslovna politika preduzeća koje vam je potencijalni poslodavac idealna. Vrlo korisna informacija je i da li on redovno izmiruje svoje obaveze prema partnerima, pa čak i zaposlenima. To se na najlakši način proverava na sajtu Narodne banke Srbije (www.nbs.rs), u odeljku „Prinudna naplata“, gde možete pretražiti jedinstveni registar svih računa pravnih lica i preduzetnika iz Srbije. Na taj način se možete uveriti da li je račun određene firme u prethodnih 12 meseci bio blokiran, odnosno da li je neko od poverilaca pokrenuo postupak prinudne naplate zbog neizmirenih dugovanja, što je vrlo bitan podatak. Na taj način steći ćete uvid i u finansijsko stanje potencijalnog poslodavca, odnosno njegovo ponašanje na tržištu kada su finansije u pitanju.

„Guglanje“

Ako ove prve drve provere urode plodom, odnosno ako procenite da vaš, možda, budući poslodavac ispunjava vaše uslove, onda je naredni korak „guglanje“ i pronalaženje veb prezentacije firme u kojoj želite da se izborite za radno mesto. Naravno, na poslovnim sajtovima se o poslodavcima, po pravilu, piše u superlativu, ali svakako je korisno videti na koji način poslodavac doživljava sebe i šta je ono čime se on konkretno bavi, jer na taj način možete da procenite da li vi možete da se uklopite u ono što on traži i da li na pravi način možete da odgovorite iskušenjima u kojima biste se mogli naći. Dobar izvor za ovakvu proveru poslodavca su i njihovi profili na društvenim mrežama, gde takođe možete dobiti korisne informacije, kako kroz sadržaj koji postavlja sam poslodavac, tako i kroz komentare posetilaca.

Koristite „insajdere“

Poslednja, ali ne i najmanje važna, provera, su „insajderske“ informacije, od osoba koje su već zaposlene o određenoj firmi i znaju mnogo više od onoga što se može naći na internetu. Preporučuje se da se za formiranje stava o nekom poslodavcu čuje mišljenje onih koji kod njega već rade i koji mogu preneti svoja iskustva, između ostalog, vezana za poslovanje firme, radno okruženje, međuljudske odnose i odnos poslodavca prema zaposlenima.

Izvor: Infostud

Foto: TungArt7, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Istraživanje pokazalo da slobodni mediji doprinose stabilnosti ekonomije

by bifadmin

Što su mediji slobodniji u nekom društvu to će ono imati veću šansu da bude finansijski stabilno i da smanji sistemske rizike u ekonomiji, a posebno u bankarskom sektoru.

Ovo je zaključak istraživanja pod nazivom „Sloboda štampe i sistemski rizici“ koje su sproveli profesori na britanskim univerzitetima Džordž Kladakis i Aleksandros Skuralis, koji ima utemeljenje ne samo u istoriji već i u logici. Naime, slobodni mediji služe kao korektiv svih značajnih društvenih aktera, uključujući i vlast i velike i moćne korporacije. U razvijenim ekonomijama, ti akteri se zbog medija trude da poštuju zakone i da rade svoj posao etički. A time se jača finansijska stabilnost celog sistema.

Skuralis i Kladakis su ovo shvatili analizirajući podatke iz 47 zemalja. Podaci su pokazali da gde je medije teže ukrotiti tu se kompanije i vlade ponašaju odgovornije. Jer ukoliko se ponašaju neodgovorno imaće ko da izveštava javnost o tome.

U društvima sa nezavisnim medijima manje je i korupcije koja takođe ugrožava razvoj ekonomije, a posebno bankarskog sektora. Primera radi, u zemljama u kojima su mediji među najslobodnijima na svetu, kao što su Norveška, Švedska ili Estonija, stopa nenaplativih kredita je drastično niža nego u poređenju sa društvima koja se ne mogu podičiti nezavisnošću medija poput pakistanskog, grčkog ili ruskog.

Nezavisnost medija ugrožena širom sveta

Međutim, prema izveštavanju Reportera bez granica, sloboda štampe je u padu širom sveta. Od 180 zemalja u čak 135 sloboda medija je klasifikovana kao „problematična“, „teško dostižna“ ili „veoma ozbiljan problem“.

To ne važi samo za „zemlje trećeg sveta“ već i za neke vrlo razvijene ekonomije kao što je japanska, italijanska ili američka. SAD su na ovom rangiranju prošle godine pale sa 45. na 55. mesto i očekuje se da će nastaviti da gube u rangiranju jer Tramp pokušava da „povrati slobodu izražavanja“ tako što preti ukidanjem medija ili istragama protiv njih kao i zatvaranjem novinara koji štite svoje poverljive izvore.

No, ne moramo gledati u tuđe dvorište da bismo shvatili koliko nesloboda medija negativno utiče na ekonomiju. Jer i mi smo prošle godine značajno nazadovali na ovoj listi – posle pada od sedam mesta završili smo na 98. poziciji. A svi znamo kako živimo i kakav nam je životni standard, ma koliko nas mediji ubeđivali da smo u zlatnom dobu.

Izvor: The Conversation

Foto: congerdesign, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Erste Banka obeležava jubilej u Srbiji: 20 godina partnerstva, zajedničkog razvoja i rasta

by bifadmin

Erste Banka ove godine obeležava 20 godina poslovanja u Srbiji – dve decenije razvoja, posvećenosti i zajedničkih uspeha sa klijentima, partnerima i zajednicama širom zemlje.

Od 2005. godine do danas, na temeljima tradicije Novosadske banke, Erste je izrasla u pouzdanog partnera za gotovo pola miliona građana, preduzetnika i pravnih lica, dosledna svojoj misiji – da bankarstvo učini jednostavnijim, odgovornijim i dostupnijim za sve. Kroz finansijsku podršku i svoj prepoznatljiv, odgovoran odnos prema društvu, pre svega u smislu kontinuirane finansijske edukacije i osnaživanja, kao i razvoja bankarskih usluga za posebne društvene kategorije, Erste je ostavila trajan trag u ekonomskom i socijalnom razvoju Srbije.

„Za nas, 20 godina nije samo mera vremena – to su dve decenije dokazanog poverenja, posvećenosti i zajedničkog rasta sa našim klijentima i zaposlenima. Kroz sve te godine nismo samo gradili banku, već i dugoročne odnose, podržavali snove i doprinosili razvoju zajednice. Svoj uspeh ne merimo samo brojkama, već i pozitivnim promenama koje donosimo ljudima i privredi. I dalje ostajemo posvećeni istom cilju – da budemo stabilan oslonac i partner u svakom trenutku i da zajedno sa klijentima verujemo u sebe i stvaramo bolju budućnost,“ izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke.

U protekle dve decenije, Erste Banka je građanima plasirala 500 hiljada kredita, ukupne vrednosti oko 2,7 milijardi evra, uključujući više od 18 i po hiljada stambenih kredita. Kroz elektronsko bankarstvo realizovano je preko 105 miliona naloga, ukupne vrednosti više od 80 milijardi evra, dok su Erste kartice korišćene za 260 miliona transakcija, u ukupnom iznosu većem od 9,3 milijarde evra. Erste bankomati tokom ovog perioda isplatili su novac više od 70 miliona puta, dok je na POS terminalima Banke izvršeno više od 100 miliona transakcija.

Posebnu pažnju Erste Banka posvetila je podršci malim biznisima i preduzetnicima. U segmentu mikro biznisa, broj klijenata je u poslednjih deset godina udvostručen, a obim kreditiranja povećan više od četiri puta – sa 17,8 na 80,8 miliona evra. Erste je danas partner gotovo 50 hiljada mikro preduzeća, uz stabilan rast štednje i prihoda.

Kao jedan od lidera u oblasti zelenog finansiranja, Erste Banka je uložila oko 400 miliona evra u više od 80 projekata iz obnovljivih izvora energije – od vetroparkova i solarnih elektrana do biogasnih postrojenja. Kroz ove projekte, samostalno ili u saradnji sa drugim finansijskim institucijama, Banka je finansirala skoro 800 MW zelene energije, što trenutno predstavlja preko dve trećine svih novoizgrađenih kapaciteta iz OIE u Srbiji.

Društvena odgovornost ostaje važan deo identiteta banke. Kroz program Socijalnog bankarstva, Erste je do sada podržala više od 600 preduzetnika početnika i 38 neprofitnih organizacija, dok je gotovo 11 hiljada korisnika dobilo nefinansijsku podršku, poput edukacije i mentorstva. Pored toga, banka je realizovala i podržala više od 1.200 projekata u oblasti obrazovanja, kulture i održivog razvoja, a kroz platformu #ErsteZnali kontinuirano ulaže u finansijsku edukaciju – između ostalog i kroz digitalnu igricu za najmlađe „Čuvari Zmajevog blaga“ koja je do danas zabeležila preko 15 hiljada preuzimanja.

Danas, sa 88 filijala i četiri komercijalna centra, Erste Banka pruža podršku širom Srbije – ne samo kroz proizvode i usluge, već i kroz autentične odnose i vrednosti koje neguje.

Dve decenije postojanja su važan trenutak, ali i nova polazna tačka. Ono što zaista traje nisu samo rezultati, već poverenje koje se gradi godinama – i koje banku vodi ka uspehu i u sledećih 20 godina.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

OMV i Eko obustavili kupovinu goriva od NIS-a

by bifadmin

Srpska naftna kompanija NIS muči se da nabavi naftu od trgovaca u inostranstvu. U Srbiji njeni bivši klijenti traže alternativne dobavljače goriva jer su sankcije SAD koje čekaju na aktivaciju već uticale na poslovanje, rekli su za Rojters izvori upoznati sa ovim pitanjem, prenosi Nova ekonomija

NIS je u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom njefta i Gazproma i kao takav je jedna od poslednjih preostalih ruskih naftnih operacija u Evropi i ujedno kompanija ključna za energetsku bezbednost Srbije.
NIS isporučuje oko 80 odsto benzina i dizela u Srbiji i 90 odsto ili više mlaznog goriva i mazuta, navodi Rojters.

Ali nedavne muke kroz koje prolazi NIS već predstavljaju naznaku šta bi moglo da se desi ako američke sankcije stupe na snagu.

NIS, koji obično kupuje naftu preko dugoročnih ugovora, otkazao je tender za 2025. godinu, navodi se na njegovom sajtu za nabavke, prenosi Nova ekonomija.

Umesto toga, NIS vrši kratkoročne kupovine na spot tržištu od međunarodnih trgovačkih kuća koje su i dalje spremne da posluju sa NIS-om, rekla su dva izvora Rojtersu. NIS-ove promene u nabavci sirove nafte ranije nisu prijavljivane.

NIS je saopštio da je nedavno uspešno zaključio ugovor o kupovini nafte u skladu sa izuzećem i da nabavlja sirovu od više dobavljača. Nisu pružili više detalja.

„Kompanija prilagođava svoje poslovne aktivnosti novonastalim okolnostima“, rekli su.

NIS spreman da ispuni ugovorene obaveze

Uvoz nafte NIS-a preko hrvatske luke Omišalj odakle se dalje transportuje do Srbije naftovodom JANAF, ove godine je u proseku oko 28.000 barela dnevno, prema globalnom dobavljaču podataka i analitike u realnom vremenu Kpler.

To je znatno manje od 40.000 barela dnevno u 2024. i 70.000 u 2023. godini.

U međuvremenu, dobavljači goriva OMV iz Austrije i Eko u grčkom vlasništvu, sada uvoze ključna transportna goriva za svoje maloprodajne mreže u Srbiji umesto da gorivo kupuju od NIS-a, rekli su Rojtersu iz tih kompanija. Ovaj potez nije ranije prijavljen.

Obe kompanije obustavile su kupovinu goriva od NIS-a zbog američkih sankcija, rekli su oni.

Ovakav uvoz bi teško mogao da pokrije potražnju za dizelom u Srbiji od 44.000 – 49.000 barela dnevno i potrošnju benzina od 14.000 barela dnevno zbog ograničenog kapaciteta i infrastrukture za barže, vagone i kamione, rekao je jedan srpski trgovac gorivom.

Iz NIS-a su za Rojters rekli da su „spremni da ispune sve ugovorne obaveze, uključujući i one sa korporativnim klijentima i velikim kupcima poput drugih naftnih kompanija“, dodavši da rafinerija nafte Pančevo radi normalno.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Eskalacija carinskog rata SAD i Kine tera investitore iz „sigurnosti“ dolara

by bifadmin

Evro je danas porastao na šestomesečni maksimum u odnosu na dolar pošto je u najnovijoj eskalaciji trgovinskog sukoba Vašingtona i Pekinga objavljeno da će Kina podići carine na uvoz američke robe sa 34% na 84%.

Eskalacija je izazvala promenu raspoloženja na tržištu, pri čemu su investitori delimično napustili tradicionalna sigurna utočišta kapitala kao što su američke obveznice i dolar, prenosi Trejding ekonomiks.

Prema podacima sa valutne berze Forex, evro se danas u 14.30 časova prodavao za 1,10797 dolara, što je njegova najveća vrednost od oktobra 2024. godine.

U Evropi, nemački demohrišćani i socijaldemokrate su dogovorili koalicioni sporazum, otvarajući put Fridrihu Mercu da preuzme mesto kancelara sledećeg meseca, što je znak stabilnosti koji je podstakao zajedničku evropsku valutu.
U okviru dogovora o novoj vladi, ekonomiju će voditi konzervativni ministar a socijaldemokrata resor finansija, rekao je danas izvor Rojtersa.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

RGZ: Cene stanova porasle za 5,05%

by bifadmin

RGZ indeks cena stanova u četvrtom tromesečju 2024. iznosi 172,32 što predstavlja rast cena stanova od 5,05% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa trećim tromesečjem 2024. cene stanova u Srbiji su zabeležile rast od 1,28%. Ovaj umeren porast cena u odnosu na prošlu godinu i blag tromesečni rast ukazuju da tržište nekretnina ostaje stabilno i bez velikih fluktuacija, saopšteno je iz Republičkog geodetskog zavoda.

Cene stanova u starogradnji su, na nivou Srbije, porasle za 4,78% u odnosu na isti period prošle godine, dok je novogradnja, odnosno kupovina od investitora imala veći međugodišnji rast koji je iznosio 5,52%. Prodaja stanova u četvrtom tromesečju 2024. godine je već treći kvartal u porastu. Tokom četvrtog kvartala 2024. došlo je do povećane potražnje za stanovima u Republici Srbiji, sa zabeleženih 13.372 ugovora o prometu stanova (odnosno, 20,6% više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1,3 milijarde evra (44,4% više nego prošle godine).

Najveći rast prodaje stanova ostvarila Južna i Istočna Srbija

U četvrtom tromesečju svi regioni su zabeležili godišnji rast u broju prodaja i vrednosti prometa na tržištu stanova. Najveći rast prodaje stanova od 33,2% ostvario je region Južne i Istočne Srbije sa rastom vrednosti prometa od 91,4% u četvrtom kvartalu 2024. godine. U Vojvodini broj prodaja stanova porastao za 25,4%, a vrednost kupoprodaja je veća za 68,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Region Grada Beograda takođe beleži rast, sa povećanjem prodaje stanova od 18,9% i vrednosti kupoprodaja za 31,8%. Slična situacija je i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde je zabeležen međugodišnji rast prodaje stanova od 12,2% dok je vrednost kupoprodaja porasla za 36,7%.

Kada je reč o cenama stanova, u odnosu na četvrti kvartal 2023. godine, cene su porasle u regionu Vojvodine za 4,61%, Gradu Beogradu 5,48%, Šumadije i Zapadne Srbije za 4,04%, a kao i u prethodnih nekoliko kvartala najsnažniji rast cena zabeležen je u regionu Južne i Istočne Srbije i iznosio je 6,29%.

Gde si najviše porasle cene stanova u Evropi

Kada se uporedi indeks cena stanova u Srbiji sa indeksima u zemljama Evrope, Srbija je imala umeren i stabilan rast cena od početka 2024. godine. Prema dostupnim podacima Eurostata za treće tromesečje 2024, veći broj država beleži oporavak i stabilizaciju na tržištu nepokretnosti, međutim i dalje postoji raznolikost u dinamici evropskog tržišta. Dok je u nekim zemljama zabeležen pad cena stambenih nekretnina, poput Francuske, Finske i Luksemburga, druge zemlje, kao što su Bugarska, Poljska i Mađarska beleže izrazito visok, dvocifren godišnji rast cena.

RGZ indeks je razvijen u skladu s međunarodnim metodološkim smernicama i obezebeđuje građanima i privredi da na jednostavan način, ažurno i besplatno prate kretanja na tržištu nepokretnosti, podsećaju iz RGZ.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Regionalni čelendž fond otvara Četvrti poziv za prijave — Značajna sredstva za unapređenje veština i jačanje konkurentnosti preduzeća na Zapadnom Balkanu

by bifadmin

Regionalni čelendž fond (RČF) zvanično je otvorio Četvrti poziv za iskazivanje zainteresovanosti, pozivajući konzorcijume za stručno obrazovanje i obuke i preduzeća iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana, da se prijave za finansijska sredstva namenjena unapređenju razvoja veština i jačanju konkurentnosti privrede u regionu.

Organizacije i ustanove koje pružaju stručno obrazovanje i obuku u partnerstvu sa najmanje tri preduzeća, pozivaju se da podnesu svoje prijave najkasnije do 6. juna 2025. godine do 23:59. Odabrani kandidati dobiće pristup značajnim bespovratnim sredstvima za ulaganja u savremenu opremu, unapređenje infrastrukture i programe učenja kroz rad, u iznosu od 150.000 do 500.000 evra.

„Regionalni čelendž fond osnažuje obrazovne ustanove da budućim zaposlenima prenesu veštine koje su preduzećima zaista potrebne — to je doprinos koji donosi dugoročne koristi za čitav region“, naglasio je David Piegacki, generalni sekretar Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana 6 (WB6-CIF).

44 miliona evra već obezbeđeno za razvoj veština u regionu

Od svog nastanka, Regionalni čelendž fond (RČF) privukao je više od 450 prijava i podržao 99 projekata, uz oko 44 miliona evra, uloženih u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

U Srbiji je do sada nagrađeno čak 27 projekata sa investicijama u iznosu od preko 11 miliona evra.

Fond je osnovan na inicijativu nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koje je obezbedilo 64,43 miliona evra, dok je dodatnih 10 miliona evra sufinansirala Vlada Švajcarske, koju predstavlja Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Sredstvima upravlja nemačka Razvojna banka KfW, dok se program sprovodi na terenu preko Komorski investiocionog foruma Zapadnog Balkana 6 (ZB6-KIF).

Novi alati za razmenu znanja – Net4VET platforma

Četvrti poziv je najavljen tokom događaja „Regionalna razmena znanja Regionalnog čelendž fonda: Osnaživanje razvoja veština za transformaciju poslovanja“, koji je održan onlajn 7. aprila 2025. godine.

Osim objave novog poziva, RČF je predstavio Net4VET — namensku onlajn platformu za razmenu znanja, osmišljenu da poveže preduzeća, pružaoce stručnog obrazovanja i druge relevantne aktere.

„Ponosni smo što predstavljamo platformu Net4VET — prostor razvijen sa ciljem da podstakne razmenu primera dobre prakse, uspešnih priča i inovativnih modela obuke iz celog regiona“, izjavio je Frider Verman, rukovodilac Jedinice za upravljanje Regionalnim čelendž fondom.

Zainteresovani kandidati se ohrabruju da istraže platformu Net4VET kako bi saznali više o nagrađenim projektima, upoznali se sa inovativnim modelima saradnje i preuzeli publikacije i resurse koji se odnose na stručno obrazovanje, dualno obrazovanje, obuku i razvoj ljudskog kapitala u regionu Zapadnog Balkana 6.

Kako da se prijavite

Detaljne informacije o kriterijumima za prijavu, procedurama i smernicama za podnošenje prijava, konzorcijumi pružalaca stručnog obrazovanja i obuke i preduzeća mogu da pronađu ovde.
Kompletan raspored predstojećih onlajn informativnih sesija u svim ekonomijama Zapadnog Balkana 6 — uključujući i linkove za registraciju — dostupan je ovde.
Prva naredna informativna sesija na srpskom jeziku biće održana 15. aprila od 13 časova onlajn, a prijava je dostupna ovde.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci