Ova pitanja postaju posebno aktuelna svaki put kada neka veća kompanija najavi zatvaranje ili probleme sa likvidnošću. Modne kuće, industrijski giganti, mali preduzeća – stečaj ne bira. Ali pravila igre su ista za sve, piše Forbes.

Prvi i najčešći razlog je trajnija nesposobnost plaćanja. To praktično znači da firma ne može da izmiri svoje obaveze u roku od 45 dana od dana kada su dospele. Drugi signal upozorenja je potpuno obustavljanje svih plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana. Zamislite kompaniju koja jednostavno prestane da plaća – dobavljačima, zaposlenima, državi. Kada to traje mesec dana bez prekida, zakon prepoznaje ozbiljan problem.

Postoji i nešto što se zove preteća nesposobnost plaćanja. Ovo je situacija kada je očigledno da firma verovatno neće moći da ispuni svoje obaveze kada one dospeju. Još nema prekida plaćanja, ali svi znakovi pokazuju da je kolaps neizbežan.

Prezaduženost predstavlja četvrti stečajni razlog. Kada dugovi premaše vrednost imovine, matematika postaje neumoljiva. Firma jednostavno duguje više nego što vredi sve što poseduje.

Stečaj bankrotstvom podrazumeva prodaju imovine dužnika i namirenje poverilaca iz dobijenog novca. Ovo je onaj klasični scenario koji većina ljudi ima na umu kada č uje reč stečaj. Mašine se prodaju, nekretnine idu na licitaciju, a sve što se dobije raspodeljuje se među onima kojima firma duguje.

Reorganizacija nudi drugačiji pristup. Kroz ovaj postupak usvaja se plan koji sud potvrđuje kao izvršnu ispravu. Tim planom se definiše koja dugovanja se otpisuju i kojom dinamikom će se plaćati preostali dugovi. Kompanija nastavlja da postoji, ali pod novim uslovima. Ovo može biti spasonosno rešenje za firme koje imaju potencijal za oporavak.

Predlog se uvek podnosi stečajnom sudu, a to je privredni sud u mestu gde je sedište firme. Sud zatim odlučuje da li postoje uslovi za otvaranje stečajnog postupka. Ovaj prethodni postupak može trajati najduže 30 dana. Ako sud utvrdi da postoji stečajni razlog, otvara se stečajni postupak i imenuje stečajni upravnik.

Za zaposlene dolazi kritičan trenutak. U momentu kada sud donese rešenje o otvaranju stečajnog postupka, nastaje otkazni razlog za sve ugovore o radu. Stečajni upravnik zatim odlučuje o otkazu ugovora o radu. Ovo je realnost koju mnogi radnici teško prihvataju, ali zakon je nedvosmislen.

Svaki poverilac mora da podnese prijavu potraživanja sudu najkasnije u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku Republike Srbije. Ovaj rok nije formalnost. Prijave podnete nakon isteka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene. Ti poverioci gube svaku šansu da naplate svoja potraživanja. Propuštanje ovog roka može biti kobna greška.

O svakom prijavljenom potraživanju odlučuje stečajni sud. Ako stečajni upravnik ospori neko potraživanje, poverilac mora da ga dokazuje u parničnom postupku. Ovo može potrajati i dodatno zakomplikovati ionako složenu situaciju.

Za zaposlene je najvažnije razumeti gde se nalaze u ovoj hijerarhiji.

Prvi isplatni red obuhvata neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih. Ali postoji ograničenje – reč je o iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka, uvećano za kamatu od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka. Ako je radnik primao zaradu veću od minimalne, razlika spada u niži isplatni red.

Drugi isplatni red rezervisan je za potraživanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka. Izuzetak su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – oni se namiruju u prvom isplatnom redu. Ovo pokazuje da zakon prepoznaje važnost zaštite penzijskih prava radnika.

Treći isplatni red pripada ostalim stečajnim poveriocima. Ovde se nalaze dobavljači, poslovni partneri i svi oni koji imaju legitimna potraživanja prema firmi.

Četvrti isplatni red obuhvata potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova i sličnih aranžmana.

Kako to izgleda u praksi? Sva prijavljena i utvrđena potraživanja pojedinačno se stavljaju u odnos sa imovinom dužnika. Poverioci se zatim namiruju procentualno, srazmerno udelu svog potraživanja. Ako stečajna masa pokriva samo 40% ukupnih dugova, svaki poverilac u istom isplatnom redu dobiće 40% svog potraživanja.

Ovo objašnjava zašto stečaj retko donosi puno zadovoljstvo bilo kome, osim možda advokatima koji vode postupak.

Zamislite sledeću situaciju: mesec dana pre otvaranja stečajnog postupka, firma je zaključila ugovor o nabavci robe i platila značajnu sumu. Stečajni upravnik može pokušati da tu sumu vrati u stečajnu masu kako bi se namirili stečajni poverioci. Tužbama će nastojati da poništi sumnjive ugovore i naplati štetu koju je dužnik trpeo.

Ovo pokazuje da stečaj ima svoje zube. Transakcije koje su se činile završenima mogu biti dovedene u pitanje ako su obavljene u periodu neposredno pre stečaja.

Radnici koji čekaju zaostale zarade, dobavljači koji su isporučili robu na odloženo plaćanje, država koja potražuje poreze – svi oni ulaze u proces sa nadom, ali često izlaze sa delimičnim namirenjem ili bez njega.

Stečaj predstavlja pravni mehanizam za uređeno zatvaranje ili reorganizaciju poslovanja. Nije savršen sistem, ali nudi strukturu u situaciji koja bi inače bila haotična. Razumevanje pravila igre pomaže svima uključenima da donesu informisane odluke i zaštite svoje interese koliko je to moguće u datim okolnostima.

U odnosu na 2024. godinu, ovi prihodi su uvećani za skoro 11 odsto, a u odnosu na 2023. za čak 30 odsto.

„To je bila više preventivna mera da ne dođe do velikog rasta kamata. Na bilanse banaka nije preterano uticala ni populistička mera, odobravanja stambenih kredita i onima koji ne bi inače ispunjavali uslove za kredite“, ocenio je Gujaničić.

Kamatna stopa koja u velikoj meri određuje sve kamatne stope na dinare, referentna kamatna stopa je već godinu i po dana na nepromenjenom nivou od 5,75 odsto.

Dobijali su presude, sve dok Vrhovni kasacioni sud nije preinačio svoj stav. Banke sada traže da građani vrate novac, piše RTS.

Tri puta su banke pokušale da zaštite sopstvene interese, a kada je Vrhovni sud doneo odluku, to im je i uspelo. Objašnjenje je da uvidom u Zakon o finansijskim uslugama i Zakon o bankama banka ima pravo da naplati troškove, da li u okviru kamate ili kao zasebnu stavku pod nazivom – obrada kredita.

„Sada je pitanje da li banka ima pravo na to ili ne. Ukoliko je klijentu predočeno pre potpisivanja ugovora koje su njegove obaveze prema kreditu – onda imaju pravo. Pristali ste na to, a onda je nejasnim tumačenjem pojedinih sudova došlo do zabune. Tu je u pitanju sporost sudskih instanci koje nisu odmah pažljivo pogledale Zakon o finansijskim uslugama i Zakon o bankama, u kojima se kaže – ako ste dali saglasnost, potpisali, to je sporazumna volja dveju strana, onda nemate pravo da se žalite“, navodi finansijski strateg Vladimir Vasić.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ kaže da sada klijent koji je već naplatio novac i platio advokata, taj novac mora da vrati.

„Pet godina unazad nama se žale klijenti da su dobili spor i novac im je isplaćen, a onda nakon dve godine dobijaju rešenje da sve to moraju da vrate“, dodaje Gavrilović.

Klijenti o kojima je reč moraju bankama da vrate iznos sa zateznom kamatom. Advokati su svojevremeno klijentima obećavali da će sigurno dobiti odštetu.

„Decenijama je bio poznat stav – nije bilo sporno da li banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredite, već je bilo sporno da se ti troškovi prikažu, da budu stvarni, da ih obrazložite, da znate zašto plaćate tu naknadu“, objašnjava advokat Miroslav Živković.

Ustavni sud treba da odluči o žalbi, ali do tada građani moraju da vrate novac. Samo sada, nakon uračunavanja kamate, veću sumu od one koju su od banke naplatili.

U Srbiji se masovno kupuju najrazličitiji proizvodi preko popularnih onlajn trgovinskih platfortmi kao što su Temu, AliExpress, Amazon ili Shein, ali dosadašnja praksa po kojoj su pošiljke malih vrednosti stizale na adrese kupaca bez dodatnih troškova, postala je prošlost.

Jer, poslednjih dana nemali broj onih koji raznu robu kupuju preko ovih onlajn platformi, navodi na društvenim mrežama da su prilikom uručivanja paketa od strane poštara morali da plate i dodatni trošak – nekada čak i veći od same vrednosti kupljenog proizvoda!

“Stigla mi pošiljka sa AliExpressa, futrola za telefon kupljena za 1 dolar, poštar koji donosi kaže mora da naplati 280 dinara na ime carine”, navodi jedan od takvih kupaca na X mreži, dok drugi potvrđuje da je prilikom isporuke XLR kabla kupljenog iz Kine za 5 dolara, takođe “na ime carine” poštaru morao da plati dodatnih 360 dinara.

U Udruženju za zaštitu potrošača “Efektiva” objašnjavaju da je ovo posledica uvođenja novog automatizovanog sistema u Pošti Srbije kojim je započeta stroga i dosledna primena postojećih zakonskih propisa koji regulišu uvoz robe i naplatu poreza.

– U praksi, to znači da se dažbine sada naplaćuju na gotovo sve pakete, bez obzira na to koliko je njihova vrednost mala. Zbog ovih, za mnoge neočekivanih troškova, već se dešava da određeni broj građana odbija da preuzme svoje pošiljke, nakon čega se one vraćaju pošiljaocu – naveli su u “Efektivi”.

U ovom Udruženju potrošača potom su objasnili i kako se obračunavaju novi troškovi prilikom uručenja robe kupljene preko neke od onlajn trgovinskih platformi, precizirajući da je važno napraviti razliku između PDV-a (poreza na dodatu vrednost) i carine, jer su to dve potpuno različite stavke.

Za pošiljke vrednosti do 50 evra:

· 20% PDV-a na vrednost robe

· 200 dinara fiksnog troška za uslugu carinskog pregleda

· 60 dinara provizije za prenos novca

– Ranije bi vam ovaj paket stigao bez ikakvih doplata. Danas je računica sledeća: vrednost robe je 5 dolara, PDV (20% od 5 dolara) iznosi oko 100 dinara u zavisnosti od kursa, carinski pregled paketa je 200 dinara, a provizija za prenos novca 60 dinara. Ukupan dodatni trošak iznosi oko 360 dinara, koje ćete morati da platite poštaru prilikom preuzimanja paketa vrednog 5 dolara – objasnili su u ovom Udruženju potrošača.

Ističu da postoji i izuzetak, odnosno, da ova pravila naknadne naplate troškova ne važe za platformu Temu.

– Razlog je to što su prilikom kupovine preko ove aplikacije svi troškovi poreza i uvoznih dažbina već automatski uračunati u krajnju cenu proizvoda na sajtu. Zbog toga, prilikom preuzimanja Temu paketa, nema dodatnih troškova na vašim vratima – poručuju u “Efektivi”.

Taj sistem, kako je objasnio v.d. direktora Pošte Zoran Anđelković, omogućava da se pošiljke više ne zadržavaju na carinskom terminalu, već se odmah po prispeću očitava sadržaj i vrednost pošiljke, a potom se ona sortira i šalje do kupca.

– Na taj način, Pošta Srbije postaje carinska ispostava, jer će one pošiljke koje stignu danas ovde već sutra biti isporučene, nezavisno da li su sa carinskim opterećenjem ili bez carinskog opterećenja – istakao je Anđelković.

U svom izveštaju, kako je preneo NBS u saopštenju, agencija navodi da je Srbija zadržala povoljne izglede rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku uprkos neizvesnostima u domaćem i međunarodnom okruženju i nedavnom povećanju svetske cene nafte.

Agencija navodi da je poboljšana eksterna i fiskalna pozicija i da izgrađene rezerve pružaju „snažnu zaštitu od potencijalnih šokova“, kao i da je inflacija smanjena i kreće se blizu centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije.

Prema oceni agencije, privredni rast bi u 2026. trebalo da ubrza na 3,3 odsto, sa dva odsto iz 2025. godine, podržan ubrzanjem investicija, snažnom privatnom potrošnjom i izvozom usluga, kao i javna ulaganja povezana sa izgradnjkom infrastrukture za potrebe održavanja međunarodne izložbe „Ekspo 2027“.

„Pretpostavka ovakve projekcije je da će doći do promene vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije, s obzirom na značaj ove kompanije u obezbeđenju ponude naftnih derivata, naročito ako se imaju u vidu povećane geopolitičke tenzije u svetu“, navodi se u saopštenju.

Prema projekciji agencije, učešće deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu u tekućoj godini trebalo bi da se privremeno blago poveća na 5,1 odsto, usled većeg uvoza povezanog s potrebama investicionog ciklusa, a da se potom u narednim godinama u proseku spusti na oko 3,7 odsto.

Eksterna pozicija Srbije, kako se dodaje, ostaje podržana i visokim deviznim rezervama koje su iznosile 29,4 milijardi evra na kraju januara, što je „značajno iznad svih kriterijuma kojima se ocenjuje njihova adekvatnost i služe kao ključno sidro očuvanja stabilnosti deviznog kursa“.

Pored stabilne eksterne pozicije, agencija u svom izveštaju navodi i snažnu fiskalnu poziciju s kredibilnim srednjoročnim fiskalnim okvirom podržanim i Instrumentom za koordinaciju politika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

„Procenjuje se da će deficit opšte države ostati ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2029. godine, što će obezbediti nastavak opadajuće putanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i stabilizaciju u srednjem roku na oko 36 odsto“, piše u saopštenju.

Agencija navodi i da je inflacija u januaru smanjena na 2,4 odsto međugodišnje posmatrano, zahvaljujući u najvećoj meri nižim cenama hrane na koje je delovala primena uredbe o ograničenju marži u veleprodaji i maloprodaji.

Prema proceni agencije, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja NBS i da u proseku iznosi 3,3 odsto u 2026. godini, a njena projektovana dinamika u granicama cilja za naredni period je u skladu s aktuelnom projekcijom NBS.

Ocenjeno je da je finansijska stabilnost u Srbiji očuvana, uz podršku dobro kapitalizovanog, profitabilnog i likvidnog bankarskog sektora koji se pretežno oslanja na domaće depozite.

„Pokazatelj adekvatnosti kapitala se na kraju trećeg tromesečja 2025. nalazio znatno iznad regulatornih zahteva i iznosio je 21 odsto, dok su problematični krediti bili na istorijski najnižem nivou, što ukazuje na otporan kvalitet aktive u uslovima snažnog rasta kreditiranja privrede i stanovništva“, piše u saopštenju.

Izvor: Beta
Foto: NBS