Ekonomija

Umesto NLB-a, Addiko Banku preuzeo Raiffeisen

by bifadmin

NLB nije uspela u pokušaju da preuzme austrijsku Addiko banku jer nije prikupila dovoljan broj akcija, no njen konkurent RBI je obezbedio većinski udeo, tako da će austrijska banka ipak dobiti novog vlasnika.

Najveća slovenačka banka NLB saopštila je da njena dobrovoljna javna ponuda za preuzimanje austrijske Addiko banke nije uspela, jer nije dostigla minimalni prag prihvatanja potreban za realizaciju transakcije.

Neuspeh NLB-a usledio je nakon što je austrijska Raiffeisen Bank International (RBI) kroz konkurentsku ponudu uspela da obezbedi većinski udeo u Addiko banci, čime je okončana višemesečna borba za preuzimanje ove bankarske grupe.

Redosled događaja

NLB je 13. maja pokrenuo dobrovoljnu ponudu za preuzimanje Addiko banke, uz isplatu u gotovini. Ponuda je mogla da bude realizovana samo ako je prihvate akcionari koji poseduju najmanje 50 odsto plus jednu akciju ukupnog kapitala banke.

Do isteka roka ponuđeno je 6.087.353 akcije, odnosno 31,22 odsto ukupnog broja emitovanih akcija, što nije bilo dovoljno za uspeh preuzimanja, pa transakcija neće biti realizovana niti će ponuda biti produžena.

Izvršni direktor NLB-a Blaž Brodnjak izjavio je da banka poštuje odluku akcionara koji nisu prihvatili ponudu, ali da i dalje smatra da bi povezivanje dve bankarske grupe donelo značajne strateške prednosti. Dodao je da NLB ostaje dosledan disciplinovanom pristupu akvizicijama i da je ponuđena cena bila fer i za akcionare Addiko banke i za investitore NLB-a.

Raiffeisen premašio 55 odsto

S druge strane, Raiffeisen Bank International (RBI) saopštila je da je do isteka roka za prihvatanje ponude, 29. jula, prikupila ponude za 10.831.435 akcija Addiko banke, odnosno 56,16 odsto ukupnog broja akcija, čime je premašila minimalni prag od više od 55 odsto neophodan za uspešno preuzimanje.

Time je okončan višemesečni pokušaj NLB-a da preuzme Addiko banku, regionalnu bankarsku grupu fokusiranu na tržišta jugoistočne Evrope.

Izvor: Intellinews

Foto: 24K-Production, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Fantomski poslovi: Ko zaista ima koristi od lažnih oglasa za posao?

by bifadmin

Milioni ljudi svakodnevno pretražuju oglase za posao verujući da iza svakog stoji stvarna potreba poslodavca za novim zaposlenim. Poslednjih godina, međutim, sve više istraživanja ukazuje da značajan deo tih oglasa nikada ne dovede do zapošljavanja. Reč je o takozvanim fantomskim poslovima (eng. ghost jobs) – oglasima za radna mesta koja su već popunjena, privremeno zamrznuta ili nikada nisu ni bila namenjena stvarnom prijemu novih radnika. Upravo je ova pojava sredinom jula dospela u središte pažnje nakon što je državni tužilac Teksasa Ken Pakston pokrenuo istragu protiv LinkedIn-a.

Teksaško tužilaštvo sumnja da je LinkedIn korisnicima koji plaćaju Premium pretplatu prikazivao oglase koji nisu predstavljali stvarne mogućnosti za zapošljavanje. Zbog toga je od kompanije zatražena dokumentacija o načinu provere oglasa, njihovom predstavljanju korisnicima i promovisanju plaćenih usluga.

Bez obzira na ishod istrage, ona je otvorila mnogo šire pitanje od odgovornosti jedne platforme. Ako se pokaže da su fantomski oglasi postali uobičajena poslovna praksa, onda problem nije samo u LinkedIn-u, već u ekonomskim podsticajima koji takvu praksu čine isplativom. Međutim, važnije od same istrage jeste pitanje zašto kompanije objavljuju oglase za radna mesta koja ne nameravaju da popune i kakav interes imaju od toga?

Fantomski poslovi nisu izuzetak već deo savremenog tržišta rada

Na prvi pogled, fantomski oglas izgleda kao i svaki drugi konkurs za posao. Objavljen je na sajtu kompanije ili platformi za zapošljavanje, sadrži opis radnog mesta, uslove koje kandidat treba da ispuni i dugme za prijavu. Razlika je u tome što iza takvog oglasa često ne postoji stvarna namera da se radno mesto popuni. Kompanija može već imati izabranog kandidata, privremeno obustaviti zapošljavanje ili jednostavno održavati oglas aktivnim iako ne planira da donese odluku o prijemu novog radnika.

Koliko je ova pojava rasprostranjena teško je precizno utvrditi, jer kompanije retko otkrivaju da li je oglas doveo do stvarnog zapošljavanja. Ipak, pojedina istraživanja ukazuju da problem nije zanemarljiv. Analiza platforme Greenhouse, zasnovana na podacima o stvarnim procesima zapošljavanja, pokazala je da se u svakom kvartalu između 18 i 22% objavljenih oglasa može svrstati u kategoriju fantomskih poslova. Istovremeno, tri od pet ispitanika navela su da sumnjaju da su se prilikom traženja posla već susreli sa takvim oglasima.

Na slične zaključke ukazuju i nezavisna akademska istraživanja. Analiza podataka sa platforme Glassdoor procenila je da bi čak oko jedne petine oglasa moglo da pripada kategoriji fantomskih poslova, pri čemu je ova praksa izraženija u velikim kompanijama i pojedinim specijalizovanim delatnostima.

Zbog toga fantomski poslovi nisu problem jedne platforme ili jedne kompanije. Oni se pojavljuju na LinkedIn-u, Indeed-u, Glassdoor-u, ZipRecruiter-u i drugim servisima za zapošljavanje, jer proizlaze iz načina na koji funkcioniše savremeno digitalno tržište rada.

Ekonomija fantomskih oglasa

Na prvi pogled može izgledati nelogično da kompanija oglašava radno mesto koje ne namerava odmah da popuni. Međutim, iz ugla poslodavca, fantomski oglasi često predstavljaju racionalnu poslovnu odluku. Umesto da kandidate traže tek kada se pojavi potreba za zapošljavanjem, mnoge kompanije kontinuirano prikupljaju biografije i unapred grade bazu potencijalnih zaposlenih. To im omogućava da skrate postupak selekcije, brže popune upražnjena radna mesta i smanje troškove regrutacije, posebno kada je reč o deficitarnim zanimanjima poput softverskih inženjera, stručnjaka za sajber bezbednost ili zdravstvenih radnika.

Oglasi istovremeno služe i kao sredstvo za ispitivanje tržišta rada. Na osnovu broja prijava, kvalifikacija kandidata i očekivanih zarada, poslodavci mogu da procene dostupnost određenih profila, planiraju širenje poslovanja ili prilagode politiku zarada. Za velike organizacije, oglas tako postaje i instrument istraživanja tržišta.

Stalno prisustvo oglasa može da stvori utisak da kompanija raste i zapošljava, što pozitivno utiče ne samo na potencijalne kandidate već i na investitore, klijente i poslovne partnere. Pored toga, pojedini oglasi ostaju aktivni zbog internih procedura ili zakonskih obaveza, čak i kada je kandidat već poznat ili je zapošljavanje privremeno obustavljeno.

Ekonomska logika fantomskih oglasa postaje jasnija kada se pogledaju troškovi regrutacije. Prema podacima američkog Društva za upravljanje ljudskim resursima (SHRM), prosečni direktni troškovi zapošljavanja jednog radnika iznose oko 4.700 dolara, dok kod rukovodećih i visoko specijalizovanih pozicija mogu dostići i nekoliko desetina hiljada dolara kada se uračunaju selekcija, intervjui i gubici zbog upražnjenog radnog mesta.

U Zapadnoj Evropi troškovi regrutacije procenjuju se na oko 3.000 do 6.000 evra po zaposlenom, u zavisnosti od zemlje i sektora, dok su u Istočnoj Evropi uglavnom između 1.000 i 3.000 evra. Bez obzira na razlike u cenama rada, za stručne profile proces zapošljavanja često traje više nedelja ili meseci. Zato mnoge kompanije smatraju da je isplativije da kontinuirano održavaju bazu potencijalnih kandidata nego da svaki konkurs pokreću od početka.

Posmatrano iz tog ugla, fantomski oglasi nisu samo proizvod digitalnog tržišta rada, već posledica ekonomskih podsticaja koji nagrađuju brže i jeftinije zapošljavanje. Pitanje zato nije zašto se pojavljuju, već gde je granica između legitimnog planiranja kadrova i prakse koja obmanjuje kandidate.

Zašto je LinkedIn u središtu istrage

Iako se fantomski oglasi pojavljuju i na drugim platformama za zapošljavanje, istraga je usmerena upravo na LinkedIn zbog njegovog poslovnog modela. Za razliku od konkurenata poput Indeed-a, Glassdoor-a i ZipRecruiter-a, LinkedIn nije samo platforma za oglašavanje poslova, već profesionalna društvena mreža koja značajan deo prihoda ostvaruje od Premium pretplata, Recruiter alata i promocije oglasa. Prema podacima Microsoft-a, kompanija je u fiskalnoj 2025. godini ostvarila oko 17,8 milijardi dolara prihoda, dok su prihodi od Premium pretplata prvi put premašili dve milijarde dolara.

Upravo je veza između Premium usluge i oglasa za posao u središtu istrage. Tužilaštvo u Teksasu sumnja da su korisnici plaćali pretplatu očekujući bolji pristup stvarnim mogućnostima za zapošljavanje, iako deo oglasa možda nije predstavljao aktivna radna mesta. Zbog toga je od LinkedIn-a zatražena dokumentacija o verifikaciji oglasa, marketingu Premium usluga i komunikaciji sa poslodavcima.

LinkedIn odbacuje optužbe i ističe da zahteva autentične oglase i kontinuirano unapređuje sisteme za otkrivanje zloupotreba. Važno je naglasiti da je reč o istrazi, a ne o utvrđenoj odgovornosti. Međutim, bez obzira na njen ishod, upravo zavisnost LinkedIn-a od prihoda od pretplata čini ovaj slučaj drugačijim u odnosu na većinu drugih platformi za zapošljavanje.

Može li se stati na put fantomskim oglasima?

Fantomski oglasi ne predstavljaju problem samo za kandidate koji bezuspešno šalju prijave. Oni mogu iskriviti i sliku o stanju na tržištu rada, jer se broj objavljenih konkursa često koristi kao pokazatelj tražnje za radnom snagom. Ako značajan deo oglasa ne vodi stvarnom zapošljavanju, postaje teže proceniti potrebe privrede, planirati kadrovsku politiku i analizirati kretanja zaposlenosti.

Zato značaj teksaške istrage prevazilazi okvire jednog sudskog postupka. Bez obzira na njen ishod, ona bi mogla da dovede do strožih pravila za proveru i uklanjanje neaktivnih oglasa, kao i veće odgovornosti platformi i poslodavaca. Fantomski poslovi tako postaju pokazatelj da se tržište rada menja brže od pravila koja ga uređuju, a očuvanje poverenja kandidata postaje jedan od ključnih izazova savremenog tržišta rada.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer

Foto: SergeyNivens, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Zašto je u Brazilu „uhapšen“ jedan papagaj

by bifadmin

Policijska racija u brazilskoj faveli Vila Irma Dulce otkrila je papagaja kog su trgovci drogom dresirali da ih upozorava na dolazak policije.

Ovaj pernati stražar zaplenjen je tokom racije u kući svoje vlasnice, žene poznate pod nadimkom „La India“, koja je ranije bila optuživana u vezi sa trgovinom drogom. Policija je sprovela akciju nakon što je videla muškarca kako kupuje drogu ispred njene kuće. Tokom operacije uhapšen je i suprug „La Indije“, Edvan, kod kojeg su pronađena četiri pakovanja kreka, a „pritvoren“ je i papagaj.

Prema policijskim izveštajima, ptica je bila trenirana da uzvikuje „Mama, policija!“ svaki put kada bi primetila policajce koji prilaze, dajući članovima bande dovoljno vremena da sklone tragove svojih aktivnosti pre dolaska policije.

Papagaj odbio da sarađuje sa policijom

Veterinar koji je pregledao papagaja nakon zaplene primetio je da ptica nije želela da sarađuje sa istražiteljima. Iako su mu brojni policajci prilazili, papagaj navodno nije ispustio nijedan zvuk koji bi mogao da tereti njegove vlasnike.

Zaplenjena ptica je prebačena u zoološki vrt u Teresini, gde će proći tromesečni program rehabilitacije kako bi ponovo naučila da leti. Nakon toga biće vraćena u prirodu.

Ovo nije prvi slučaj da su životinje u Brazilu povezivane sa kriminalnim aktivnostima. Policija u Rio de Žaneiru je 2008. godine saopštila da su u faveli Kori zaplenjena dva krokodila za koje se tvrdilo da su ih pripadnici bandi koristili za uklanjanje tela članova suparničkih grupa.

Svedoci su tada navodili i da su životinje korišćene za zastrašivanje suparničkih bandi i stanovnika favele. Ipak, tokom suđenja pripadnici bande odbacili su te tvrdnje, navodeći da izveštaji nisu tačni jer krokodili nisu hteli da jedu tela.

Izvor: Greek Reporter

Foto: manfredrichter, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Najveći projekat Udruženja „Kreativna fabrika” do sada okupiće više od 200 autora

by bifadmin

Udruženje „Kreativna fabrika”, u okviru autorskog projekta Ane Marinović, MA primenjenih umetnosti, predstavlja prvo izdanje međunarodne žirirane izložbe „Otisak umetnika“. Svečano otvaranje zakazano je za subotu, 8. avgust 2026. godine u 19 časova u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu.

Nakon oficijelnog dela, od 20 časova na terasi Paviljona biće održan besplatan koncert beogradskog sastava Klabkillers (Nikola Čubrilo, Vuk Stojkić, Vukašin Mihajlović i Dejan Ružičić). Izložba je realizovana u poslovno-tehničkoj saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika Srbije (ULUS) i predstavlja krunu petnaestogodišnjeg rada „Kreativne fabrike” na domaćoj kulturnoj sceni.

Postavka je koncipirana u tri programska segmenta:

Sećanje na umetnika: Predstavljanje dela Borislava Nanovića i Petra Pierrea Grujičića. Istovremeno, u međunarodnom žiriranom delu izložbe svoj rad predstaviće i Mina Nanović, ćerka Borislava Nanovića.

Umetnici po pozivu: Radovi istaknutih autora koji decenijama oblikuju srpsku, a to su: Đorđe Aralica, Đorđe Arnaut, Branimir Karanović, Slavko Krunić, Marko Lađušić, Jasna Opavski, Jugoslav Vlahović, Željka Momirov, Lidija Jovanović, Vladimir Markoski, Uglješa Čolić, Milena Mitrović, Božo Terzić, Nemanja Mate Đorđević, Nemanja Pantelić, Duško Vukić, Jelena Dugaljić-Milašinović, David i Anamarija Vartabedijan, kao i autorski tim Davor Ereš, Jelena Mitrović, Igor Pantić, Sonja Krstić, Ivana Najdanović i Petar Laušević, koji će predstaviti projekat „Rasplitanje – Raspleteno: Interdisciplinarna praksa na delu“, realizovan u okviru 19. Međunarodne izložbe arhitekture – Bijenala u Veneciji, višestruko nagrađivan na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Međunarodna žirirana selekcija: Odabrana su 183 umetnika čije je radove, među 354 pristigle prijave, selektovao stručni žiri, u sastavu: Saša Janjić, Uglješa Čolić, Milena Mitrović, Igor Markišić i Ana Marinović.

Izložbu će zvanično otvoriti autorka projekta Ana Marinović i umetnica i likovna kritičarka Jasna Opavski, koja potpisuje i uvodni tekst pratećeg kataloga. Svoj osvrt u katalogu dao je i vajar Đorđe Arnaut.

„Na izložbi su zastupljeni tradicionalni i novi mediji likovnog izražavanja – od metala, kamena i tkanine do digitalnih tehnika. Progovaraju jezici aforističkih instalacija, arhetipskih simbola i tradicionalnog slikarstva, preko pop-arta i političke karikature, pa sve do futurističkog kostima. Ulaskom u paviljon na Kalemegdanu publika uranja u jedno razuđeno, ali konceptualno objedinjeno iskustvo, po uzoru na velike sajmove i bijenale“, ističe Jasna Opavski.

Posetioci će na otvaranju moći da uživaju u degustaciji proizvoda brenda „MOĆNO“ (mikrobilje i pesto) i osveženju za koje je zadužen „Bar Vukosava“. Medijski partneri projekta su LookerWeekly.com i Miss Stills Photography.

Izložba je otvorena za javnost od 8. do 15. avgusta 2026. godine, svakog dana osim nedelje i ponedeljka. Ulaz je slobodan.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Kako je finska kompanija pretvorila kamen u bateriju za jeftinije grejanje

by bifadmin

U Finskoj je napravljeno jednostavno rešenje za skladištenje energije iz obnovljivih izvora – ogromna „baterija“ od kamena koja višak struje pretvara u toplotu i omogućava jeftinije i stabilnije grejanje.

Iako su letnje vrućine trenutno u prvom planu, pitanje kako obezbediti jeftinije i stabilnije grejanje ponovo će postati aktuelno već sa dolaskom hladnijih dana. Iz jednog malog grada sa severa Evrope stiže neobično rešenje – ogromna „baterija“ napravljena od peska i kamena.

Kamen koji čuva toplotu

Jedan od najvećih izazova energetske tranzicije je pitanje kako sačuvati struju proizvedenu kada ima mnogo sunca ili vetra, kako bi ona mogla da se koristi u periodima kada proizvodnja opadne. Zbog toga se širom sveta ulažu milijarde u razvoj litijum-jonskih i drugih naprednih baterija. Međutim, Finska se odlučila za drugačiji pristup – veliko skladište toplote koje koristi prirodni materijal.

Naime, u južnofinskom gradiću Pornainen, oko 40 kilometara severoistočno od Helsinkija, radi postrojenje koje višak električne energije pretvara u toplotu i koristi je za grejanje domaćinstava.

Ono je visoko 13 i široko 15 metara i podseća na veliki silos, a ispunjeno je sa oko 2.000 tona usitnjenog steatita, poznatog i kao sapunski kamen. Ovaj materijal ima sposobnost da upija velike količine toplote i da je dugo zadržava.

Kapacitet skladištenja iznosi oko 100 megavata, što je dovoljno da se gradić leti greje gotovo mesec dana, dok zimi uskladištena toplota može da zadovolji potrebe za grejanjem oko nedelju dana. Sistem je razvila finska kompanija Polar Night Energy, a princip rada je jednostavan.

Kako funkcioniše ovaj sistem

Kada solarne elektrane ili vetroturbine proizvode više struje nego što je potrebno, posebno u periodima kada je cena električne energije niska, ta energija se koristi za zagrevanje vazduha. Vreo vazduh zatim zagreva usitnjeni kamen na temperaturu od 500 do 600 stepeni Celzijusa.

Zahvaljujući dobroj izolaciji skladišta, toplota može da ostane sačuvana danima, pa čak i nedeljama. Kada je grejanje potrebno, uskladištena toplota se preko izmenjivača toplote prebacuje u sistem daljinskog grejanja. Nova tehnologija smanjila je štetne emisije za oko 70 odsto u poređenju sa ranijim sistemom koji je koristio naftu i pelete.

Kao rezerva ostala je energana na biomasu, ali se koristi znatno ređe. Glavno ograničenje ove „peščane baterije“ jeste to što se toplota teško može ponovo pretvoriti u električnu energiju. Ipak, za sisteme daljinskog grejanja to nije problem, jer je cilj upravo čuvanje toplote, a ne proizvodnja struje.

Izvor: Kamatica

Foto: alho007, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Mit o uspešnom obavljanju više poslova u isto vreme

by bifadmin

Očekivanja da zaposleni funkcioniše kao multipraktik i efikasno obavlja više zadataka istovremeno nailaze na prirodnu prepreku. Ljudski mozak nije u stanju da kvalitetno obrađuje dva složena zadatka uporedo, već preusmerava pažnju sa jednog na drugi. Posledica je da zaposleni ne završi nijedan od njih kako treba. Forsiranje multitaskinga na kraju se svodi na to da „mislimo široko a ne duboko“. A površnost je „kraljevski put“ u glupost.

„Ima dovoljno vremena za sve u toku dana, ako radite samo jednu stvar odjednom, ali nema dovoljno vremena u godini, ako ćete stalno raditi više stvari istovremeno. Postojana i usredsređena pažnja na samo jednu stvar je znak vrhunskog intelekta, kao što su žurba, vreva i uznemirenost neizbežni simptomi slabog i neozbiljnog uma“, poručio je britanski državnik, diplomata i pisac iz doba prosvetiteljstva lord Česterfild, u jednom od svojih pisama koja je slao sinu i koja su postala veoma citirana posle njegove smrti.

Iako je imao raznolika interesovanja, čuveni engleski fizičar, matematičar i astronom Isak Njutn, koji je iza sebe ostavio i brojne beleške o istoriji, filozofiji, teologiji i alhemiji, takođe se zalagao za to da kada se izučava neka pojava, um mora biti usredsređen samo na nju. Njutn je u svojoj prepisci sa drugim naučnicima tvrdio da za svoja otkrića može da zahvali velikom strpljenju, disciplini i pažnji koju je posvećivao nekom problemu, više nego bilo kom drugom talentu.

U moderno doba, ovakve izjave su „roba za otpis“, pouzdani znak propalog života i alarm da je takav pojedinac neisplativ za društvo koje u čizmama od sedam milja grabi napred. Žurba, vreva, uznemirenost postale su ljudska svakodnevnica, toliko uobičajene da smo takvo ponašanje pretvorili u mitologiju uspeha i izmislili posebnu reč za to – multitasking.

Ovaj pojam se prvobitno koristio kako bi se opisale mogućnosti računara da uporedo rade više stvari. Krajem prošlog i početkom ovog veka, kada je zavladala opšta euforija da je čovečanstvo na pragu „tehnološkog raja“, termin multitasking preselio se među ljude. Postao je sinonim za modernog čoveka koji uz pomoć naprednih tehnologija može da uradi mnogo stvari istovremeno, za daleko kraće vreme nego ranije.

Kultura nestrpljenja

Pokazalo se, međutim, da su nas svemoguće tehnologije umesto u raj, odvele u kulturu nestrpljenja, u kojoj sve mora da se ostvari odmah. „Mi smo postali stručnjaci za gužvu i prepakivanje različitih aktivnosti pod pritiskom da sve moguće moramo da uguramo u previše ograničene rokove. Toliko smo obuzeti multitaskingom da se postavlja pitanje kako su ljudi uopšte preživeli do sada bez te veštine“, ističe Džejms Glajk, američki naučnik i publicista u svojoj knjizi „Brže – ubrzavanje svega na svetu“, sociološkoj i psihološkoj studiji o posledicama koje je izazvala opsesija modernog čoveka tehnologijom i brzinom.

Glajk sa mnogo ironije opsuje paradoks civilizacije koja se zasniva na tezi da nam tehnologije štede čitavu večnost, a u kojoj čovek ima sve manje vremena za bilo šta, a kamoli za slobodne trenutke. Svakodnevni život se meri milisekundama i zato nalaže da skačemo iz kreveta, brzo se tuširamo, jedemo, varimo hranu, trčimo na posao, panično obavljamo radne zadatke, jurimo s posla kući da navrat-nanos vaspitavamo decu, ako uopšte uspemo da ih napravimo „instant“.

Naše vreme ne dopušta prazan hod, dosadu, mi smo i na odmoru pod pritiskom da sabijemo sto stvari u tih nedelju ili dve. Nismo u stanju da se opustimo, jer smo zaboravili kako se to radi. Sve u svemu, konstatuje Glajk, postali smo jedno nervozno društvo u kom prosečan pojedinac večito strepi zbog nečega, stalno je nezadovoljan, napet, razočaran, ogorčen, oseća se nemoćnim… Pažnja nam je rasuta na sve strane, teško nam je da se koncentrišemo na bilo šta i postajemo sve površniji, a površnost je „kraljevski put“ u glupost.

Široko, a ne duboko

Brže, produktivnije, jeftinije. Tako glasi „biblija“ tehnološkog društva, koja se propoveda u svemu – od kućnih poslova do vođenja države, saglasna je i Kristin Rozen, naučnica na Univerzitetu Stanford.

U vreme kada se ljudi ne takmiče samo među sobom nego sve više sa mašinama, od pojedinca se očekuje da neprekidno žonglira između poslovnog i privatnog života, da skače sa jednog na drugi kraj planete, sa projekta na projekat ili bar da završi mnoštvo različitih zadataka u toku radnog dana u svojoj kancelariji. I da sve to proda kupcima kao nešto „potpuno novo“ i „vrhunskog kvaliteta“.

Način na koji se nekada radilo više ne važi. Na savremenom tržištu multitaskinga obavljati posao znači neprekidno biti u pokretu. „Mi ne možemo samo da radimo, mi moramo biti mobilni. Ko to nije u stanju, taj je unapred otpisan za poslodavce, jer oni nisu toliko bogati da bi u današnje vreme plaćali nekoga da se previše udubljuje samo u jedan posao“, sarkastično primećuje Rozen.

Dakle, u današnjem poslovnom svetu se forsira pravilo „široko a ne duboko“, ali očekivanja da zaposleni funkcioniše kao multipraktik nailaze na prirodnu prepreku. Ona se zove ljudski mozak.

Ljudi razmišljaju serijski, a ne uporedo

Danas, istraživači u oblasti neurologije imaju veoma napredne alate kojima mogu da mere moždanu aktivnost u realnom vremenu. Oni posmatraju obrasce aktivnosti u mozgu, a zatim koriste računarske modele da bi shvatili šta ti obrasci znače. Kada istraživači uporede ova saznanja sa načinom na koji se ljudi zapravo ponašaju, svaka informacija daje jasniju sliku o tome šta se zaista dešava u umu.

Proučavajući nervni sistem, naučnici su i kroz najnovija otkrića potvrdili nalaze do kojih su dolazili i njihovi prethodnici – da su tvrdnje kako čovek može uspešno da obavlja više složenih zadataka istovremeno puki mit. Ljudski mozak jeste moćan, ali ima svoja ograničenja. Mozak nije podešen tako da efikasno obrađuje dva zadatka uporedo, već ono što on zaista radi jeste da prelazi sa zadatka na zadatak.

Čovek ima utisak da radi dve stvari u isto vreme, ali u stvari on samo preusmerava pažnju. „Kada je u pitanju koncentrisanje na zadatke, ljudi razmišljaju serijski a ne paralelno“, objašnjava Entoni Sali, profesor psihologije na Univerzitetu Vejk Forest.

On navodi vrlo jednostavan primer iz svakodnevnog života, kada neko pokušava da istovremeno vozi automobil i priča mobilnim telefonom. Oba zadatka zahtevaju značajno mentalno naprezanje, a kada se oni rade u isto vreme, mozak u suštini oduzima resurse jednom zadatku da bi ih dao drugom. Posledica je da čovek u toj situaciji nije koncentrisan ni na jednu od te dve stvari, što može proizvesti katastrofalne posledice u vožnji i po njega i po druge učesnike u saobraćaju.

Civilizacija u žestokom pubertetu

Ovaj primer pokazuje da se suština priče o multitaskingu svodi na pažnju. Čovek nije u stanju da posveti potrebnu pažnju zadacima ako mora da ih radi uporedo, jer svaki od tih zadataka zahteva drugačiji pristup. Usled toga, pojedinac ne može na pravi način da usvoji i razume nove informacije, što dovodi do površnih zaključaka koji dalje mogu prouzrokovati krupne greške.

Umesto da ubrzava, multitasking usporava izvršenje zadataka jer se zaposleni rasplinjava na više stvari, a činjenica da ništa ne uspeva da privede kraju kako treba dok rokovi ističu, stvara ogroman pritisak koji u dužem roku urušava njegovo zdravlje.

Stoga, obavljanje više zadataka istovremeno naizgled deluje efikasno, ali na kraju može trajati znatno duže, a greške i zdravstvene posledice po zaposlene smanjuju produktivnost u kompaniji i do 40%, tvrde u Američkom udruženju psihologa (APA).

Ako se osvrnemo na iskreno priznanje jednog ovdašnjeg adolescenta da ima problema sa učenjem zato što mu misli neprestano lutaju, onda bi se moglo zaključiti da našu preinformisanu i nadljudsku multitasking civilizaciju drma žestoki pubertet, a najviše današnje državnike koji o sudbinama miliona ljudi odlučuju „u letu“.

Bojana Maričić

Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.

Foto: tumisu, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Najveći troškovi budžeta u provoj polovini 2026. su bili metro, EXPO i rafali

by bifadmin

U prvoj polovini godine iz republičkog budžeta za beogradski metro potrošeno je 13,9 milijardi, a za novi most preko Save 1,5 milijardi dinara, dok za centralni kanalizacioni sistem nije izdvojen nijedan dinar.

Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini izveštaj o izvršenju budžeta za period od 1. januara do 30. juna 2026, koji pokazuje koliko je novca utrošeno za državne projekte u odnosu na plan za ovu godinu.

Prema analizi Forbes Srbija, za izgradnju novog mosta preko Save u Beogradu potrošeno je 1,54 milijarde dinara, odnosno 31,9 odsto od planiranih 4,8 milijardi. Za beogradski metro utrošeno je 13,9 milijardi dinara, što je 53,6 odsto od ukupno planiranih 26 milijardi za 2026. Najveći deo tog iznosa, 11,9 milijardi dinara, otišao je na mašine i opremu, dok je 1,23 milijarde preneto Gradu Beogradu, a 826,5 miliona utrošeno na zgrade i građevinske objekte.

Kanalizacija čeka neka bolja vremena

Za projekat centralnog kanalizacionog sistema Beograda u prvoj polovini godine nije potrošen nijedan dinar, iako je za 2026. planirano dve milijarde dinara. Bez realizacije je ostala i nabavka pet elektromotornih vozova brzine do 200 kilometara na čas, za koju je predviđeno 4,35 milijardi dinara.

Za mađarsko-srpsku železnicu od planiranih 11,76 milijardi dinara do kraja juna utrošeno je 497,7 miliona (4,2 odsto), dok je za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata izdvojeno 315 od planiranih 699 miliona dinara. Za brzu saobraćajnicu Ruma–Šabac–Loznica potrošena je jedna milijarda od planiranih 5,25 milijardi dinara (19,2 odsto), a za deonicu Novi Sad–Ruma 7,3 milijarde, odnosno gotovo polovina ovogodišnjeg budžeta.

Koliko nas je koštao EXPO

Za izgradnju saobraćajnica za potrebe EXPO 2027 Ministarstvo građevinarstva je od planiranih sedam milijardi dinara do kraja juna potrošilo 2,9 milijardi.

U budžetu Ministarstva finansija za projektovanje i izgradnju objekata u zonama B i E planirano je 12,9 milijardi dinara, od čega je već utrošeno 12,84 milijarde. Za projekat „EXPO Beograd 2027“, namenjen izgradnji objekata u Surčinu, od planiranih 42,57 milijardi potrošeno je 10,17 milijardi (23,9 odsto).

Za linijsku infrastrukturu plan je sa 18,6 povećan na 28,7 milijardi dinara, a do kraja juna utrošeno je 8,37 milijardi (29,1 odsto). Ministarstvo je izdvojilo i 804,97 miliona dinara za podršku realizaciji EXPO 2027, dok je za Nacionalni fudbalski stadion od planiranih 21,2 milijarde do sada potrošeno 5,28 milijardi dinara (24,9 odsto).

„Seča“ budžeta za uvođenje vojnog roka

Za služenje vojnog roka budžet za 2026. smanjen je sa 6,36 na četiri milijarde dinara, od čega je do kraja juna utrošeno 1,64 milijarde (41 odsto). Za novu zgradu Ministarstva odbrane i Generalštaba planirano je 7,65 milijardi, a potrošeno 746,8 miliona dinara (9,8 odsto).

U prvoj polovini godine nije bilo izdvajanja za infrastrukturu Kopnene vojske, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, kao ni za objekte Vojske Srbije u Priboju, Nišu i Pančevu.

Najveća izdvajanja odnose se na opremanje Vojske Srbije višenamenskim borbenim avionima („rafalima“): od planiranih 90 milijardi dinara potrošeno je 58,7 milijardi (65,2 odsto). Za naoružanje i vojnu opremu po tripartitnom sporazumu od planiranih 6,96 milijardi utrošeno je 4,4 milijarde dinara (63,3 odsto).

Uređenje vodotokova

Za uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda od planiranih osam milijardi dinara do kraja juna utrošena je jedna milijarda (13,7 odsto). Istovremeno, nije bilo potrošnje za izgradnju brane Svračkovo, za koju je ove godine planirano 701,2 miliona dinara.

Ministarstvo zaštite životne sredine je u prvoj polovini godine izdvojilo 231,9 miliona dinara za subvencije za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila, 490,8 miliona za zaštitu i očuvanje voda, kao i 349,9 miliona dinara za nabavku, rekonstrukciju i sanaciju kotlarnica za grejanje.

Rekonstrukcija kliničkih centara

Za rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu od planiranih 3,5 milijarde dinara do kraja juna utrošeno je 233,7 miliona (6,7 odsto). Za Klinički centar Vojvodine od planiranih 2,77 milijardi potrošeno je 612,4 miliona, dok za rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, uprkos planiranih 100 miliona dinara, u prvoj polovini godine nije bilo izdvajanja.

Cena energetskih promena

Ministarstvo rudarstva i energetike za razvoj tržišta biomase, kroz projekat finansiran zajmom nemačke razvojne banke KfW, planiralo je ove godine 538,9 miliona dinara, a do kraja juna potrošilo 4,5 miliona.

Za projektno-tehničku dokumentaciju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 planiran je milion dinara, ali do kraja juna nije bilo troškova.

Za energetsku efikasnost u zgradama centralne vlasti opredeljeno je 582,9 miliona dinara, ali u prvoj polovini godine nije potrošen nijedan dinar. Za energetsku efikasnost javnih zgrada i obnovljive izvore energije u sektoru daljinskog grejanja planirano je 721,15 miliona dinara, od čega je do kraja juna utrošeno oko sedam miliona, odnosno jedan odsto.

Za konsolidaciju poslovanja Resavice u 2026. predviđeno je 6,5 milijardi dinara, a do kraja juna potrošeno je 3,5 milijardi. Istovremeno, za formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafte planirano je 5,44 milijarde dinara, od čega je utrošeno 2,67 milijardi.

Celokupan tekst možete pročitati na Forbes Srbija

Foto: alphaspirit, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Četbotovi pred sudom

by bifadmin

Zašto bi talas tužbi protiv OpenAI-ja i Google-a mogao da promeni tok razvoja veštačke inteligencije? Odgovor na ovo pitanje daje Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer.

Pre nešto više od decenije najveće pravne bitke u tehnološkoj industriji vodile su se oko društvenih mreža. Facebook, YouTube i kasnije TikTok optuživani su da njihovi algoritmi podstiču zavisnost, šire dezinformacije ili negativno utiču na mentalno zdravlje mladih. Međutim, tehnološke kompanije godinama su se branile istim argumentom – sadržaj ne stvaraju one, već njihovi korisnici.

Sa pojavom generativne veštačke inteligencije otvoreno je sasvim novo pravno pitanje. Prema podacima koje je krajem jula objavio Bloomberg Businessweek, od kraja 2024. godine protiv OpenAI-ja, Google-a i Character.AI-ja podneto je oko četrdeset tužbi u kojima porodice tvrde da su sistemi veštačke inteligencije podstakli samoubistva, nasilje ili pogoršali psihičko stanje korisnika. Po prvi put pred sudovima se razmatra može li kompanija odgovarati za sadržaj koji nije napisao čovek, već njen sopstveni model veštačke inteligencije.

Zašto su ove tužbe drugačije?

Za razliku od društvenih mreža, četbotovi odgovore stvaraju sami, u realnom vremenu. Oni nisu samo posrednici između ljudi, već aktivni učesnici u razgovoru – odgovaraju na pitanja, prilagođavaju ton komunikacije i nastavljaju dijalog u skladu sa prethodnim porukama korisnika.

Upravo zato tužioci tvrde da se odgovornost proizvođača generativne veštačke inteligencije ne može posmatrati na isti način kao odgovornost internet platformi. Predmet spora nije ono što je korisnik napisao, već način na koji je sistem reagovao i da li je bio projektovan tako da prepozna situacije u kojima bi trebalo da prekine razgovor ili korisnika uputi na stručnu pomoć.

Kako razgovor sa AI može krenuti u pogrešnom smeru

Kada se govori o greškama velikih jezičkih modela, najčešće se pominju halucinacije – uverljivo napisane, ali netačne informacije. Međutim, u aktuelnim sudskim postupcima mnogo važniji problem predstavlja pojava koju istraživači nazivaju AI sycophancy.

Reč je o sklonosti modela da potvrđuje korisnikove pretpostavke umesto da ih ospori. Ako korisnik iznosi očigledno netačne ili opasne tvrdnje, model ponekad nastavlja razgovor u istom okviru kako bi komunikacija ostala prirodna i koherentna. To nije dokaz da veštačka inteligencija poseduje svest niti da ima nameru da nekoga navede na štetno ponašanje. Veliki jezički modeli ne razlikuju istinu od neistine na način na koji to čini čovek. Njihov zadatak je da generišu odgovor koji statistički najbolje odgovara prethodnom toku razgovora.

Upravo zbog toga pojedini istraživači smatraju da sistemi koji uspešno rešavaju matematičke zadatke ili pišu kvalitetan programski kod mogu istovremeno pokazivati ozbiljne slabosti kada razgovaraju sa psihički ranjivim korisnicima.

Tri slučaja, tri različita problema

Jedan od najupečatljivijih slučajeva dogodio se na Floridi. Tridesetšestogodišnji Džonatan Gavalas mesecima je razgovarao sa Google-ovim četbotom Gemini. Prema navodima iz tužbe koju je podneo njegov otac, četbot je potvrđivao njegove paranoidne ideje, govorio mu da treba da presretne kamion u blizini aerodroma u Majamiju i da „ne ostavi svedoke“. Kada se to nije dogodilo, razgovor je, prema navodima porodice, prešao na temu samoubistva. Nekoliko dana kasnije Gavalas je pronađen mrtav. Google odbacuje odgovornost i navodi da je Gemini korisnika u više navrata upućivao na stručnu pomoć. Sud tek treba da utvrdi činjenice.

Sasvim drugačije pitanje otvorio je slučaj četrnaestogodišnjeg Sevela Secera. On je mesecima razgovarao sa četbotom na platformi Character.AI, kreiranim po liku Deneris Targerjen iz serije Igra prestola. Njegova majka tvrdi da je dečak razvio snažnu emocionalnu vezu sa digitalnim sagovornikom i da je upravo takva komunikacija doprinela njegovom samoubistvu. Ovaj slučaj prvi je ozbiljno otvorio raspravu o tome mogu li korisnici, posebno maloletnici, razviti odnos prema četbotu koji prevazilazi uobičajenu upotrebu softvera.

Treći slučaj, iz kanadskog Tambler Ridža, razlikuje se od prethodna dva. Posle masovnog ubistva koje je počinila osamnaestogodišnja devojka otkriveno je da je intenzivno koristila ChatGPT. Prema pisanju američkih medija, OpenAI je njen nalog prethodno blokirao zbog razgovora koji su procenjeni kao visokorizični, a unutar kompanije postojala je rasprava da li o tome treba obavestiti nadležne organe. To nije učinjeno. Kasnije je izvršni direktor Sem Altman priznao da je kompanija u tom slučaju napravila pogrešnu procenu.

Na prvi pogled ovi slučajevi deluju nepovezano. Međutim, pravnici koji zastupaju porodice smatraju da imaju zajedničku tačku – ne tvrde da je veštačka inteligencija „ubila“ korisnike, već da sistemi nisu bili projektovani tako da u kritičnim situacijama dovoljno odlučno prekinu razgovor i usmere korisnika ka odgovarajućoj stručnoj pomoći.

Više od odštete

Zbog toga se ove tužbe ne svode samo na pitanje pojedinačne odgovornosti. Njihov ishod mogao bi da promeni način na koji će buduće generacije četbotova biti projektovane.

Već danas najveće AI kompanije ulažu milijarde dolara u razvoj sve sposobnijih modela. Međutim, ako sudovi zaključe da proizvođači mogu odgovarati zbog nedovoljno razvijenih bezbednosnih mehanizama, fokus razvoja mogao bi da se promeni. Pored brzine, preciznosti i sposobnosti zaključivanja, jednako važni postaće sistemi koji prepoznaju psihološku krizu, nasilne namere ili znakove ozbiljnih deluzija.

To neće biti samo tehnički izazov. Biće i finansijski. Stroži bezbednosni standardi znače više testiranja, veće timove za procenu rizika, složenije procedure i sporiji razvoj novih modela. Za velike kompanije to će predstavljati rast troškova, dok bi za manje AI startape moglo postati ozbiljna prepreka za ulazak na tržište.

Kada bezbednost postane poslovni imperativ

Iako se svi aktuelni postupci vode pred američkim sudovima, njihove posledice neće ostati ograničene na Sjedinjene Države. OpenAI, Google i druge kompanije razvijaju jedinstvene modele za globalno tržište, pa će svaka značajnija promena bezbednosnih mehanizama biti primenjena i na korisnike u Evropi.

Evropska unija je AI Act-om postavila prvi sveobuhvatni regulatorni okvir za veštačku inteligenciju, uvodeći obaveze u oblasti upravljanja rizicima, transparentnosti i zaštite osnovnih prava. Međutim, pitanje građanske odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati generativna veštačka inteligencija i dalje ostaje otvoreno. Upravo zato evropski regulatori pažljivo prate američke sudske postupke, jer bi njihove presude mogle da postanu važna smernica za buduća pravila i standarde.

Za tehnološke kompanije to znači da bezbednost više neće biti samo pitanje reputacije ili etike, već poslovni imperativ. Investitori već danas procenjuju AI kompanije ne samo prema sposobnostima njihovih modela, već i prema tome koliko uspešno upravljaju regulatornim i pravnim rizicima. U takvom okruženju sposobnost modela da prepozna kriznu situaciju i odgovori na bezbedan način postaje konkurentska prednost, jednako važna kao brzina ili kvalitet odgovora.

Razvoj veštačke inteligencije neće biti zaustavljen. Verovatnije je da će se promeniti kriterijumi po kojima će se procenjivati kvalitet novih modela. Do sada se najveća pažnja posvećivala tome koji četbot bolje piše, uspešnije programira ili tačnije rešava složene zadatke. U godinama koje dolaze podjednako važno biće pitanje kako sistem reaguje kada razgovara sa korisnikom koji pokazuje znake psihološke krize.

Zbog toga aktuelni sudski sporovi predstavljaju mnogo više od niza pojedinačnih tragedija. Oni su prvi ozbiljan pokušaj da se definišu granice odgovornosti u eri generativne veštačke inteligencije. Bez obzira na ishod, verovatno će promeniti način na koji će se projektovati, testirati i uvoditi novi sistemi veštačke inteligencije.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer

Foto: AndrewLozovyi, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

NBS: Zašto građani i dalje koriste čekove

by bifadmin
Tokom prošle godine realizovano je više od 6,5 miliona čekova, ali njihov broj opada. NBS otkriva zašto građani još ne odustaju i da li će biti povećan limit od 5.000 dinara.
Iako su platne kartice, mobilno bankarstvo i beskontaktno plaćanje postali svakodnevica, čekovi u Srbiji još nisu potpuno nestali. Građani ih i dalje koriste, pre svega zbog mogućnosti kupovine na odloženo, ali statistika pokazuje da njihova upotreba iz godine u godinu opada.

Istovremeno, pojavili su se moderniji načini plaćanja na rate, pa se postavlja pitanje da li čekovi polako odlaze u prošlost.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je tokom 2025. godine realizovano 6.525.720 čekova, što je za 10,4 odsto manje nego godinu dana ranije, kada ih je iskorišćeno 7.279.359. S druge strane, u prvom tromesečju 2026. godine realizovano je 1.551.925 čekova, što predstavlja rast od 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je realizovano 1.467.270 čekova.

NBS: Nemamo podatke ko najviše koristi čekove

Iz Narodne banke Srbije navode da ne raspolažu podacima o tome koliko je čekova izdato, a nikada nije iskorišćeno, jer te podatke vode isključivo banke. Takođe, centralna banka ne vodi statistiku o tome koje kategorije stanovništva najčešće koriste čekove.

– Ne može se zvanično tvrditi da su to penzioneri ili neka druga grupa građana. Ono što se može zaključiti jeste da čekovi i dalje imaju svoju ulogu prvenstveno zbog mogućnosti odloženog plaćanja – navode iz NBS.

Sve više građana bira kartice umesto čekova

U NBS ističu da su poslednjih godina razvijeni savremeniji načini odloženog plaćanja, pre svega putem debitnih DinaCard kartica.

Za razliku od čekova, kupovina na rate debitnom karticom omogućava da korisnik bez kamata podeli kupovinu na više mesečnih rata, bez popunjavanja čekova i bez ograničenja maksimalnog iznosa po jednom čeku. Takvu mogućnost trenutno nude Banka Poštanska štedionica, NLB Komercijalna banka i Banka Inteza, a plaćanje na rate moguće je na više od 17.000 prodajnih mesta širom Srbije.

„Čekovi mi i dalje znače“

Da čekovi još imaju svoje mesto smatra i Beograđanka Milena J. (67), koja ih koristi već decenijama.

– Navikla sam na čekove i često ih koristim kada kupujem veću količinu namirnica ili nešto skuplje za kuću. Ne volim kreditne kartice, a ovako mogu da rasporedim trošak na nekoliko meseci. Dok god postoji ta mogućnost, nastaviću da plaćam čekovima – kaže ona.

Dodaje da joj je ovakav način plaćanja jednostavniji jer tačno zna kada koja rata dospeva.

„Kartica je mnogo praktičnija“

Sa druge strane, mlađi građani sve ređe posežu za čekovima. Marko P. (34) kaže da ih nikada nije koristio.

– Iskreno, čekove nisam ni tražio od banke. Sve plaćam karticom ili telefonom, a kada mi zatreba kupovina na rate, koristim debitnu karticu koja ima tu opciju. Mnogo je brže nego da popunjavam čekove na kasi i čekam da ih prodavac obradi – kaže Marko.

Prema njegovim rečima, mnogi njegovi vršnjaci nikada nisu ni koristili čekove.

Da li će biti povećan limit od 5.000 dinara?

Jedno od pitanja koje građani često postavljaju jeste da li će biti povećan maksimalni iznos koji može da se upiše na jedan ček, a koji već godinama iznosi 5.000 dinara. Iz Narodne banke Srbije odgovaraju da ne određuju taj limit.

– Maksimalni iznos po čeku nije propisala Narodna banka Srbije, već je uređen sporazumom koji su banke donele u okviru Udruženja banaka Srbije – objašnjavaju u centralnoj banci. To znači da eventualna promena ovog ograničenja nije u nadležnosti NBS.

Čekovi još nisu nestali, ali trend je jasan

Iako milioni čekova i dalje prolaze kroz platni promet svake godine, broj njihovih korisnika postepeno se smanjuje. Razvoj digitalnog bankarstva i sve veća dostupnost plaćanja na rate debitnim karticama menjaju navike građana, pa čekovi polako gube primat koji su decenijama imali.

Za starije građane oni i dalje predstavljaju siguran i poznat način odloženog plaćanja, dok mlađe generacije sve češće biraju kartice i mobilne telefone umesto čekovne knjižice.

Izvor: Kamatica

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Stručnjaci preporučuju da se nakon plivanja presvlači mokar kupaći kostim

by bifadmin

Većina nas navikla je da posle plivanja suši i sebe i svoj kupaći kostim na suncu, međutim stručnjaci kažu da to nije preporučljivo.

Dermatolozi upozoravaju da višesatno nošenje vlažnog kupaćeg kostima može povećati rizik od iritacije kože i određenih gljivičnih infekcija, jer se tako stvara toplo i vlažno okruženje u kojem mikroorganizmi mogu da se razmnožavaju.

Ipak, samo nošenje mokrog kupaćeg kostima ne znači automatski da će doći do infekcije. Presvlačenje u suvu odeću ubrzo nakon kupanja jednostavna je navika koja može pomoći u očuvanju zdravlja kože i smanjenju rizika od iritacija, posebno na osetljivim delovima tela.

Bilo da plivate u moru ili bazenu sa hlorisanom vodom, koža je izložena supstancama koje mogu oslabiti njenu prirodnu zaštitnu barijeru. Slana voda može da isuši kožu, dok hlor može doprineti njenoj suvoći i osetljivosti. Kada se tome doda trenje mokre tkanine o telo, mogu se javiti crvenilo, svrab ili osip, naročito kod osoba sa ekcemom ili osetljivom kožom.

Uticaj na intimnu regiju

Dugotrajno nošenje mokrog kupaćeg kostima zadržava vlagu uz kožu, posebno na mestima gde tkanina prijanja uz telo. Kod osoba koje su tome sklone, takvi uslovi mogu povećati rizik od iritacija i prekomernog razmnožavanja gljivica.

Žene koje imaju sklonost ka vaginalnim gljivičnim infekcijama mogu biti posebno osetljive, jer produžena vlaga može poremetiti prirodnu ravnotežu mikroorganizama. Američki koledž akušera i ginekologa (ACOG) preporučuje menjanje mokre odeće nakon plivanja ili vežbanja kako bi intimna regija ostala suva i smanjio se rizik od infekcija.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Klara-kulikova, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci