Promo

Prijavite se na Brandstorm! Takmičenje koje vas vodi do sedišta L’Oréala u Parizu

by bifadmin

Vodeća svetska kozmetička kompanija L’Oréal u potrazi je za idejama koje će oblikovati sutrašnjicu i poziva vas da se prijavite na jubilarno izdanje globalnog takmičenja L’Oréal Brandstorm! Prijave i predaja početne ideje otvorene su do 10. aprila 2026.

Ono što Brandstorm čini posebnim jeste njegova otvorenost: za učešće nije nužna diploma iz specifične oblasti niti prethodno radno iskustvo. Traže se mladi vizionari uzrasta od 18 do 30 godina, okupljeni u timove do tri člana, nezavisno od toga da li studirate medicinu, mašinstvo, dizajn ili filozofiju. Važna je strast, timski duh i želja za stvaranjem nečeg do sada neviđenog.

Misija 2026. je lepota koju pokreću nauka i tehnologija

Ovogodišnji izazov postavljen je pred mlade koji veruju da granice ne postoje. Svet lepote postaje raskrsnica nauke, napredne tehnologije i neustrašive kreativnosti.

Zadatak pod nazivom „Craft the Future of Luxury Fragrance!“ ambiciozan je i inspirativan: dizajnirati budućnost luksuznog parfimerstva kroz inovativne proizvode, usluge ili tehnologije, koristeći snagu čiste kreativnosti, nauke i personalizovanih iskustava. Bilo da je reč o održivim rešenjima, personalizovanim uređajima za negu kože ili digitalnim iskustvima koja brišu granice između stvarnog i virtuelnog, Brandstorm je platforma na kojoj „nemoguće“ postaje polazna tačka.

Kako postati deo Brandstorm priče?

Ako u vama tinja ideja koja čeka pravi trenutak ili jednostavno želite da testirate svoje granice na svetskoj pozornici, put do Pariza počinje jednostavnim korakom. Pozivamo vas da istražite sve mogućnosti koje nudi ovogodišnji izazov, okupite svoj tim i preuzmete kontrolu nad svojom profesionalnom budućnošću. Detalji o prijavi i koraci do uspeha dostupni su na zvaničnoj platformi brandstorm.loreal.com.

Više od 30 godina Brandstorm mladim inovatorima nudi više od pukog iskustva. Takmičenje je ključni deo L’Oréalove posvećenosti podsticanju zapošljavanja  mladih, pružajući im jedinstven uvid u Beauty Tech industriju i priliku za međunarodno dokazivanje.

Putovanje u središte inovacije

Brandstorm je tokom decenija postao vrhunski tehnološki inkubator. Učesnici nisu prepušteni sami sebi i ceo proces osmišljen je kao intenzivno učenje. Svi učesnici dobijaju pristup ekskluzivnim edukacijama i Adobe Express alatima, obogaćujući svoj CV veštinama budućnosti.

Timove iz Srbije najpre očekuje regionalno Adria-Balkan finale koje će biti održano u maju 2026, a najuspešniji regionalni tim dobiće priliku da se predstavi na svetskom finalu u Parizu, koje se održava u junu, u sklopu VivaTech-a, jedne od najvećih svetskih tehnoloških konferencija.

Pobednički tim na globalnom nivou osvaja glavnu nagradu – tromesečno plaćeno stažiranje (internship) u sedištu L’Oréala u Parizu, gde će uz mentorstvo vrhunskih stručnjaka svoju ideju pokušati da pretvori u tržišnu stvarnost.

Pridružite se zajednici koja ne čeka budućnost, već je stvara!

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Završeno jedanaesto izdanje svetskog takmičenja u rešavanju poslovnih studija slučaja BBICC 2026

by bifadmin

U subotu, 14. marta 2026. godine, zvanično je završeno jedanaesto izdanje svetskog takmičenja u rešavanju poslovnih studija slučaja Belgrade Business International Case Competition 2026 (BBICC 2026).

Tokom protekle nedelje, ukupno 100 studenata sa 20 renomiranih univerziteta iz celog sveta rešavalo je tri poslovne studije slučaja. BBICC takmičenje održano je od 8. do 14. marta u organizaciji Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. U ovom odabranom društvu svoje mesto imao je i Univerzitet u Beogradu, koji su predstavljali studenti Fakulteta organizacionih nauka.

Veliku studiju slučaja zadala je kompanija AFI Serbia, a studenti su je rešavali tokom 24 sata. Timovi su imali zadatak da analiziraju postavljeni poslovni izazov i predlože održiva i inovativna rešenja koja mogu doprineti daljem razvoju kompanije i njenog poslovnog modela.

Prvu kraću studiju slučaja, koju su studenti rešavali tokom pet sati, zadala je kompanija Kafeterija, dok je drugu studiju slučaja zadala kompanija AbelaPharm, sa zadatkom da takmičari razviju strateški pristup koji bi doprineo daljem unapređenju poslovanja kompanije.

Tokom takmičenja timovi su svoja rešenja prezentovali pred stručnim žirijem koji su činili predstavnici kompanija, industrijski eksperti i predstavnici akademske zajednice. Nakon bodovanja sve tri studije slučaja, četiri najbolje rangirana tima plasirala su se u veliko finale takmičenja.

Ceremoniju zatvaranja otvorila je predsednica takmičenja Tijana Ponjarac, koja se zahvalila svim učesnicima, partnerima i članovima organizacionog tima na doprinosu uspešnoj realizaciji događaja.

Nakon toga obratile su se potpredsednice takmičenja Marija Ognjenović i Katarina Rajić, koje su istakle značaj saradnje studenata, akademske zajednice i kompanija partnera u realizaciji ovog međunarodnog događaja.

Završno obraćanje imao je direktor takmičenja Miloš Milosavljević, koji je istakao značaj saradnje svih koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta. On je izrazio veliku zahvalnost svim učesnicima takmičenja, njihovim mentorima, profesorima i dekanatu Fakulteta organizacionih nauka, članovima žirija, predstavnicima kompanija partnera i pokrovitelja takmičenja, kao i studentima koji su učestvovali u organizaciji događaja. Posebnu zahvalnost uputio je prof. dr Vesni Damnjanović, osnivaču takmičenja, za njen dugogodišnji doprinos i kontinuiranu podršku razvoju BBICC-a.

Tokom ceremonije dodeljene su nagrade najboljim timovima.

Pobednik takmičenja BBICC 2026 je tim sa Univerziteta Erazmus u Roterdamu, kojem je nagradu uručio Adir El Al, generalni direktor kompanije AFI Serbia.

Drugo mesto osvojio je tim sa Univerziteta Konkordija, a nagradu je uručio Nikola Nedeljković, direktor prodaje i zakupa u kompaniji AFI Serbia.

Treće mesto osvojio je tim sa Univerziteta u Mastrihtu, a nagradu je uručio Uroš Milosavljević, partner u kompaniji KPMG.

Nagrada za najboljeg prezentera pripala je studentu Nwe Forjet sa Univerziteta Konkordija, a priznanje je uručila Veronika Tasić Vusurović, osnivač kompanije Connectors & Momentum33.

Kao novina ovogodišnjeg takmičenja uvedena je i nagrada publike BBICC Idol, koju je takođe osvojio tim sa Univerziteta Erazmus u Roterdamu.

Belgrade Business International Case Competition nastavlja da povezuje studente, akademsku zajednicu i privredu kroz rad na realnim poslovnim izazovima, pozicionirajući Beograd kao važnu tačku globalne akademske i poslovne zajednice.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Dragana Ilić, astrofizičarka: Ulazimo u novu eru astronomskih istraživanja

by bifadmin

„Uprkos skromnim materijalnim uslovima, mi u astronomiji ostvarujemo svetski značajne rezultate, najviše zahvaljujući našim naučnicima koji su inovativni, odgovorni i ulažu veliki trud u ono što rade“, ističe astrofizičarka Dragana Ilić, koja zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u radu Vera Rubin opservatorije, jednom od najambicioznijih astronomskih poduhvata današnjice.

Mnoga deca maštaju o zvezdama, ali većina odustane od njih tokom odrastanja. Dragana Ilić je, međutim, ostala verna svom interesovanju za svemir. Od najranijeg detinjstva pratila je naučne časopise, emisije i čitala literaturu iz ove oblasti, koje doduše nije bilo u obilju, a potom je upisala astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu, iako nije bila sigurna kako će se kretati njena karijera.

„Ali, imala sam talenat za prirodne nauke i podršku porodice, što je u tom trenutku bilo dovoljno“ priča Ilić, koja je doktorirala 2008. godine na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Padovi i tokom dosadašnje karijere sarađivala sa brojnim univerzitetima i opservatorijama širom sveta – od Italije i Rusije, preko Nemačke i SAD, pa sve do Čilea i Australije. Dobitnica je više nagrada i stipendija, među kojima su priznanje Astronomske opservatorije u Beogradu za naučni doprinos mladih istraživača, L’Oréal-UNESCO nacionalna stipendija „Za žene u nauci“ i stipendije Aleksandar fon Humbolt fondacije.

Poznata srpska astrofizičarka istražuje aktivna galaktička jezgra i crne rupe u središtima galaksija i zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u projektu “Legacy Survey of Space and Time (LSST)”. Ovaj projekat, koji će sprovoditi Opservatorija Vera Rubin u Čileu, smatra se revolucionarnim u astronomskim posmatranjima. Pored svega navedenog, Dragana Ilić je zaslužna i za stasavanje novih generacija astronoma u Srbiji, kojima prenosi saznanja o svemiru kao profesorka na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.

B&F: Šta se promenilo u studijama astronomije od vremena kada ste Vi bili student?

Dragana Ilić: Sadašnjim studentima informacije su mnogo dostupnije nego što je to bio slučaj sa mojom generacijom. Mi nismo imali internet, pa čak ni knjige iz svih predmeta, već smo učili iz skripti. Dostupnost velikog broja informacija menja i odnos mladih prema profesorima. Predavači moraju biti svesni toga, ali i potrebe da nauče mlade kako da filtriraju mnoštvo informacija koje dolaze do njih.

U međuvremenu su otkrivene nove pojave u univerzumu i shodno tome menjalo se i gradivo, a uvedeni su i novi predmeti kao što je astroinformatika. Ko danas završi astronomiju može da se bavi različitim poslovima jer tokom studija stiče znanja iz matematike, fizike i računarstva. Može da radi u naučnim institutima, ali i u školama, ekonomiji, privredi… Imamo primere bivših studenata koji se bave dobro plaćenim poslovima u oblasti nauke o podacima, što je veoma tražena profesija, kao i zanimanjima u oblasti finansija, statistike, programiranja, mašinskog učenja i slično.

B&F: Šta u Srbiji mogu da rade oni koji se opredele za naučnu karijeru u astronomiji?

Dragana Ilić: Nekoliko godina sam boravila u Nemačkoj, u Italiji sam radila deo istraživanja za doktorat, a sada živim i radim u Srbiji. Na osnovu tog iskustva mogu da kažem da su kod nas izdvajanja za nauku vrlo mala a infrastruktura nam je u veoma lošem stanju. Uprkos tome, mi u astronomiji ostvarujemo svetski priznate rezultate, najviše zahvaljujući našim naučnicima koji su inovativni, odgovorni i ulažu veliki trud u ono što rade. Kada neku od svojih ideja ne mogu da ostvare u Srbiji, oni učestvuju na raznim međunarodnim projektima. Primera radi, trenutno smo aktivni na dva značajna projekta koja finansira Evropska komisija, kroz koje dobijamo mogućnost da se povežemo i razmenjujemo znanja sa evropskim kolegama.

Značilo bi nam i članstvo u Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO), ali pošto naša država to trenutno ne može da priušti radimo sa onim što imamo. A imamo dve opservatorije, premda više koristimo onu na planini Vidojevica koja ima savremene instrumente poput teleskopa Milanković. Na njoj uglavnom sprovodimo komplementarna istraživanja, odnosno potvrđujemo i dopunjujemo ono što su naše kolege posmatrale kroz druge teleskope.

Međutim, za ozbiljnija istraživanja treba nam bolja oprema. Iz tog razloga često apliciramo za korišćenje velikih teleskopa, ali ne dobijemo uvek priliku za to jer se na ovakve konkurse prijavljuju timovi iz celog sveta a mesta su ograničena. Zato smo žarko želeli da uzmemo učešće u projektu Vera Rubin opservatorije. Želju smo ostvarili na najbolji mogući način – dobili smo ekskluzivno pravo na podatke prikupljene ogromnim teleskopom u Čileu.

B&F: U pitanju je teleskop od 8,4 metra sa najvećom digitalnom kamerom na svetu, koji se nalazi u opservatoriji vrednoj preko 800 miliona dolara. Kako ste uspeli da postanete deo tako velikog projekta?

Dragana Ilić: Pre skoro 20 godina bili smo među prvim naučnicima zainteresovanim za njega. Kolege iz Astronomske opservatorije su prepoznale njegov značaj još dok je bio na nivou ideje i učestvovale u predlaganju ciljeva istraživanja i opreme koja će se koristiti.

Imali smo sreću što je hrvatski astrofizičar Željko Ivezić, koji je trenutno direktor izgradnje Rubin opservatorije, govorio istim jezikom kao mi, ali i što taj projekat prevazilazi kapacitete pojedinačnih država. Upravo zato je naučnicima širom planete ponuđena mogućnost da svojom ekspertizom „kupe“ ulaznicu za učešće u njemu. Tako smo mi postali zvanični partner u projektu “Legacy Survey in Space and Time”, sveobuhvatnom istraživanju prostora i vremena, koji će trajati od 2026. do 2035. i prikupiti do sada neviđene količine informacija o svemiru.

B&F: Šta je zadatak srpskog tima u tom projektu?

Dragana Ilić: Mi smo za potrebe Vera Rubin opservatorije razvili softver koji će se baviti analizom podataka. Redovno će nam pristizati informacije o aktivnim supermasivnim crnim rupama, a naš softver će analizirati vremenske serije vezane za njihovu aktivnost. Takav softver bi mogao da se bavi i analizom drugih procesa koji se odvijaju u različitim vremenskim serijama – na primer, berzanskim trgovanjem. To svakako ne bi bio prvi put da se izumi nastali za potrebe astronomije koriste i u drugim oblastima. Recimo, vaj-faj je prvobitno osmišljen da bi omogućio prenos velikih količina informacija o crnim rupama.

B&F: Zašto ćete se baviti baš analizom supermasivnih crnih rupa?

Dragana Ilić: U našoj galaksiji, dakle Mlečnom putu, postoji jedna supermasivna crna rupa koja ima preko četiri miliona mase Sunca. Ona je daleko od nas i nije previše aktivna, što znači da nema nikakvih opasnosti po Zemlju. Ipak, naučnicima je važno da razumeju ponašanje crnih rupa i njihov uticaj na okruženje jer se u centru svake galaksije nalazi ogromna crna rupa.

Mi ne znamo mnogo o tome kako nastaju galaksije i šta se dešava u njihovim aktivnim fazama, na primer, kada crna rupa usisava materiju oko nje ili kada se dve galaksije sudaraju. Rezultat sudara dve galaksije bi trebalo da bude i sudar dve supermasivne crne rupe, što niko do sada nije posmatrao. Zato ćemo mi otkrivati i pratiti aktivne supermasivne crne rupe koje su jako blizu jedna drugoj i koje su možda na putu da se sudare.

B&F: Šta su vam prioritetni ciljevi?

Dragana Ilić: Većina ljudi već zna da crne rupe usisavaju materiju u svojoj blizini i da to oslobađa ogromnu količinu energije. Kada dođe do usisavanja gas koji se nalazi oko crnih rupa zasvetli, a naš zadatak je da to ispratimo i analiziramo da bismo saznali na koji način će usisavanje uticati na samu crnu rupu, ali i na ostale zvezde i gas koji se nalazi u blizini.

Nadamo se da ćemo na osnovu podataka koje prikupimo uspeti da otkrijemo bliske supermasivne crne rupe, što bi bilo veliko naučno otkriće. Takođe, verujemo da bi neke crne rupe koje otkrijemo mogle postati kandidati za svemirsku misiju LISA, čiji cilj je da detektuje gravitacione talase koji nastaju prilikom njihovog spajanja.

Ipak, želim da napomenem da je ovaj projekat mnogo više od praćenja crnih rupa, on će se baviti i tamnom materijom, tamnom energijom, kao i potencijalno opasnim asteroidima čija orbita eventualno preseca orbitu Zemlje.

B&F: Dakle, nije slučajnost što je Opservatorija Vera Rubin nazvana po američkoj astronomkinji koja je imala ključnu ulogu u otkriću tamne materije. Ipak, uprkos njenom i doprinosu mnogih drugih žena astronomiji, o njima se i dalje nedovoljno zna. Šta je razlog tome?

Dragana Ilić: Iako na svakom koraku slušamo o ravnopravnosti polova, žene se i dalje teže probijaju u nauci nego muškarci. Mnoge naučnice koje poznajem su pametne, vredne i daju ogroman doprinos oblastima kojima se bave, ali još uvek ih društvo ne vrednuje onako kako bi vrednovalo njihove muške kolege. Zato su primorane da ulažu veći trud i da se mnogo više odriču kako bi uspele u nauci. A kada uspeju, onda slušaju „kreativna“ objašnjenja kako im je to pošlo za rukom, poput onog da im se „posrećilo“.

Pored neravnopravnog profesionalnog tretmana, od žena se i danas očekuje da vode brigu o celoj porodici, od dece do ostarelih roditelja, što iziskuje mnogo vremena. Zato sam beskrajno zahvalna svom suprugu bez koga bi ideja o podizanju dvoje dece i naučnom radu bila neizvodiva. Zahvaljujući njemu imam i skladnu porodicu i posvećena sam nauci, a povremeno uspevam i da odem na duža poslovna putovanja, na primer u Čile koji je moja omiljena destinacija.

Marija Dukić

Biznis i finansije 242, februar 2026. 

Foto: Privatna arhiva

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

U SAD raste popularnost kratkih serija koje se gledaju preko telefona

by bifadmin

Mikrodrame su audiovizelni sadržaji čija popularnost najbrže raste u Sjedinjenim Američkim Državama, brže nego popularnost najkvalitetnijih i najreklamiranijih filmova i serija. Iako su jeftine za proizvodnju, ove kratke serije donose značajne prihode.

U mikrodramama ne glume poznati glumci, niti ih režiraju dobitnici prestižnih kinematografskih nagrada. Njihove epizode traju od jednog do tri minuta, produkcioni budžeti su zanemarljivi po holivudskim standardima, a zapleti se uglavnom vrte oko milijarderskih direktora, zabranjene ljubavi i priča o osveti. Svaka epizoda završava se dramatično (cliffhangerom) i automatski se prelazi na sledeću epizodu. Priče su konstruisane da drže pažnju i da podstiču ljude da gledaju nove epizode. Prvih nekoliko epizoda je besplatno, a zatim gledaoci plaćaju aplikacijama da bi nastavili da ih gledaju.

Specifičnost ovih serija je što se snimaju u vertikalnom formatu kako bi mogle da se gledaju na telefonima preko aplikacija kao što su ReelShort, DramaBox i TikTokova nova samostalna aplikacija PineDrama.

A da gde ima gledalaca ima i novca potvrđuju podaci o prihodima ovih aplikacija koji su prošle godine dostigli skoro tri milijarde dolara, što je rast od 115% u odnosu na 2024. Globalno, prihodi od mikrodrama prošle godine dostigli su 11 milijardi dolara, a očekuje se da će do kraja 2026. porasti na 14 milijardi, bar prema podacima analitičke kuće Omdia.

Sadržaji prilagođeni novim generacijama

Studije pokazuju da je prosečan raspon ljudske pažnje od 2000. godine pao sa 12 sekundi na samo 8,25 sekundi u 2025. što je manje od raspona pažnje zlatne ribice. Kod Generacije Z prosečan raspon pažnje procenjuje se na 6–8 sekundi, dok se kod milenijalaca kreće oko 12 sekundi. To znači da ljudi imaju sve manje strpljenja da gledaju audiovizelne sadržaje, osim ako im oni odmah ne privuku pažnju.

Ovo je jedan od uzroka popularnosti kratkih snimaka na internetu. Drugi je činjenica da su tokom pandemije korona virusa mnogi od nas bili primorani da sede u kući i prate različite onlajn sadržaje. Upravo tada su mikrodrame stekle veliku slavu u Kini a potom su osvojile i američko tržište.

Analiza kompanije Omdia o ponašanju korisnika mobilnih telefona u SAD pokazuje da Amerikanci sada provode više vremena gledajući vertikalni video sadržaj nego Netflix, Disney+ ili Prime Video na mobilnim uređajima. Publika je za sada manja, ali je angažovanost jača.

I skraćene sapunice obezbeđuju značajne prihode

Za intenzitet tog angažovanja zaslužna je radnja ovih igranih serija. Mikrodrame su direktni naslednici sapunskih opera, ali sa važnim ekonomskim obrtom.

Naime, kompanija Procter & Gamble je tridesetih godina prošlog veka stvorila žanr sapunica kao način oglašavanja, izmišljajući priče koje bi zadržale publiku dovoljno dugo da se publici proda deterdžent. No, mikrodrame su taj model okrenule naglavačke. Umesto da besplatno nude priču i publiku prodaju oglašivačima, aplikacije poput ReelShorta privlače gledaoce besplatnim epizodama, a zatim im naplaćuju nastavak gledanja. Inovacija nije u cliffhangeru već u tome što gledaoci plaćaju da bi videli rasplet.

Ipak, brendovi su našli način da uđu i u ovaj format, ubacujući svoje proizvode u sadržaj gde publika ne očekuje reklamu. Primera radi, proizvođač obuće Crocs je učestvovao u pravljenju mikrodrame „Charmed to Meet You“, romanse kreirane za Dan zaljubljenih čija ljubavna priča se vrti oko dvoje likova koji se upoznaju preko para Crocs papuča ostavljenih uspred ulaznih vrata. Sledeći svoju tradiciju, i Procter & Gamble je lansirao mikrodramu od 55 epizoda za svoj brend lične nege Native.

Holivud se polako okreće mikrodramama

Jedno vreme se mislilo da su mikrodrame prolazni trend, međutim ponašanje publike demantovalo je ovu zabludu. Zato se i Holivud zainteresovao za ove kratke forme.

Gradsko veće Los Anđelesa je u januaru glasalo da se istraži mogućnost subvencionisanja mikrodrama, a prazni holivudski studiji su počeli da se koriste za snimanja skraćenih vertikalnih serija.

Doduše, veliki deo tradicionalnog Holivuda – od producenata do agencija za talente i međunarodnih kupaca – još uvek pokušava da shvati kako se epizode od jednog minuta sa glumcima koji nisu poznati uklapaju u industriju zasnovanu na velikim imenima i još većem novcu uloženom u njihovo privlačenje.

Izvor: Kvarc

Foto: InkDropCreative, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto se srednja klasa oseća siromašnije iako zarađuje više nego ikad?

by bifadmin
Porodice srednje klase danas se ne osećaju sigurnim kao nekada. Razlog nije to što je granica siromaštva u SAD „zapravo“ 140.000 dolara, kako je tvrdio Majkl Grin u viralnom eseju prošle godine. Ipak, osećaj osiromašenja koji opisuje – kod ljudi koji su previše imućni da bi imali pravo na državnu pomoć, ali nedovoljno bogati da bi sebi priuštili brojne luksuze – ima realno uporište. Uzrok je ono što možemo nazvati Velikom dekompresijom.

Šta je Velika dekompresija?

Velika dekompresija označava fenomen rasta prihoda u svim slojevima društva, ali znatno bržeg rasta kod porodica iznad medijane. Gornja srednja klasa nije samo ostala korak ispred – ona se ubrzano udaljava. Porodice koje se nalaze na 80. percentilu prihoda i iznad njega sve više se razlikuju po načinu života i društvenom statusu, stvarajući jaz u odnosu na porodice sa prosečnim (medijalnim) primanjima.

Nije uvek bilo tako. Sredina 20. veka bila je period širenja srednje klase. U prve tri posleratne decenije radnici ispod medijane bilježili su brži rast plata od onih iznad nje. Ekonomisti Klaudija Goldin i Robert Margo taj su proces nazvali „Velika kompresija“ – smanjenje razlika i jačanje srednjeg sloja.

Preokret nakon 1975: Beg prema vrhu

Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, situacija se menja. Ulazimo u eru „uzlaznog bega“ za porodice koje poseduju pravi ljudski i društveni kapital – resurse koji su s digitalizacijom i globalizacijom postali sve vredniji. Rezultat je da gornja srednja klasa ubrzano „beži iz paketa“.

Ovaj proces vidljiv je i golim okom (posebno na društvenim mrežama), ali i u podacima. Posebno je izražen u rastućem jazu između medijalnog porodičnog prihoda i prihoda na 80. percentilu – koji se često smatra ulaznicom u gornju srednju klasu.

Brojevi koji govore

Podaci pokazuju jasan trend:

1975. godina:

Medijalni prihod bračnog para s decom: 15.000 dolara

percentil: 22.600 dolara
→ Razlika: 51% u korist 80. percentila

2000. godina:

Medijalni prihod: 59.000 dolara

percentil: 99.000 dolara
→ Razlika: 68%

Prošla godina:

Medijalni prihod: 130.000 dolara

percentil: 242.000 dolara
→ Razlika: čak 85%

Drugim rečima, dok svi zarađuju više nego ranije, porodice iz gornje srednje klase povećavaju distancu znatno brže nego ostatak društva.

Nije siromaštvo, već gubitak relativne pozicije

Teza da je prosječna američka porodica danas siromašna jednostavno nije tačna. Njene osnovne materijalne potrebe zadovoljene su bolje nego prije 50 godina. Ali osjećaj gubitka je stvaran: porodice sa srednjim prihodima intuitivno prepoznaju da sve više zaostaju za gornjom srednjom klasom.

Sociolozi poput Ričarda Rivsa i Roberta Putnama već godinama upozoravaju da „dekompresija“ postaje problem kada se sagleda kroz generacijsku prizmu. Brže bogaćenje gornje srednje klase prati i tzv. asortativno sparivanje (obrazovani se venčavaju s obrazovanima), kao i „gomilanje američkog sna“ unutar iste društvene grupe.

Deca iz gornje srednje klase danas nemaju samo više džeparca – imaju drugačije četvrti, drugačije škole i drugačije horizonte. Apsolutna mobilnost i dalje postoji (većina živi bolje nego roditelji), ali relativna mobilnost – šansa da se pređe u viši sloj – postaje sve teža.

Ključna poruka

Suma od 140.000 dolara nije ni blizu siromaštva. Ali Velika dekompresija je toliko uvećala prosperitet gornje srednje klase da srednja klasa s pravom oseća da joj se američki san udaljava.

To nije pitanje gladi ili beskućništva – već pitanje statusa, mobilnosti i percepcije pravednosti sistema. A to su faktori koji dugoročno snažno oblikuju političku stabilnost i društvenu koheziju.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koje veštine povećavaju platu u Srbiji?

by bifadmin

Posao i karijera su oblasti koje imaju veliku važnost jer su prisutne u našim životima veoma dugo. Odabir obrazovanja, a potom i posla, je među najvećim životnim odlukama. Na početku radne karijere, svaka osoba ima želju da dobije određeni posao i ulazi u proces pronalaska oglasa i prijave za neko radno mesto.

Vremenom, kada je inicijalni cilj ostvaren i bavite se svojim poslom već neko vreme, poželećete da dobijete veću platu, poziciju, ili obe stvari. U nastavku pročitajte naše savete kako da prvo dođete do željenog posla, a potom steknete povećanje novčanog priliva koje želite.

IT veštine koje donose najveći rast plate

U poslovnom svetu postoje oblasti koje donose solidne zarade i veštine koje su za njih potrebne. Na trenutnom tržištu, ta oblast je definitivno IT industrija koja je proizvela razne poslove.

Ako želite da postanete deo ovog sveta i steknete veštine programiranja, evo šta treba da znate. Programiranje se deli na više vrsta. Python, koji je povezan sa veštačkom inteligencijom, je sve traženiji. Zatim programiranja vezana za dizajn sajtova kao što su JavaScript i PHP. Mobilni telefoni i tableti imaju svoju tehnologiju, tu uskaču programeri koji se bave programiranjem Android i IOS sistema.

Uz programiranje ide i testiranje. Postoji automatsko i manualno i za oba postoje edukacije. Data analyst je u IT industriji, ali i raznim drugima kao što su finansije, marketing, zdravstvo, gde god se radi sakupljanje i obrada podataka. Ovi analitičari imaju visoke plate i traženi su na današnjem tržištu.

Kada je u pitanju sticanje edukacije za bavljenje programiranjem, možete se odlučiti da završite srodne smerove na fakultetima ili da potražite neke od kurseva koji važe za kvalitetne i probate na taj način da steknete znanje.

Koje su još najplaćenije veštine u Srbiji i kako ih naučiti?

Potražnja je i za SEO stručnjacima koji pomažu da sajtovi budu na početnoj strani u pretragama. Možete biti frilenser i sami pronalaziti klijente, ili raditi za neku firmu. Marketing, pogotovo digitalni marketing, je odlična opcija jer je dobra reklama neophodna svakom biznisu. Za obe profesije postoje razni kursevi onlajn na platformama kao što su Udemy i Coursera. Postoje i fakulteti za digitalni marketing ukoliko biste voleli veoma temeljno da naučite o ovoj temi.

Broj otvorenih firmi raste iz dana u dana i svakoj od njih treba računovođa. Zbog toga verujemo da će već sada velika potreba za ovim poslom da postane još veća u bliskoj budućnosti. Ukoliko volite ovakav tip posla, razmislite o računovođstvu kao potencijalnoj karijeri. Za računovođu možete završiti višemesečni kurs ili na fakultetima smerove poput računovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje.

Danas se podrazumeva da svako zna engleski jezik. Škole stranih jezika su pune đaka, od dece do odraslih. Za predavanje engleskog i bilo kojeg drugog jezika, najbolje je završiti fakultet. Osim engleskog, ljudi često uče nemački i španski, ali je za ove jezike konkurencija velika. Od manje dostupnih jezika, kao što su kineski i japanski, možete očekivati dobar posao jer nema toliko osoba koje ih znaju. Prevodilac ili nastavnik sa ovim znanjem imaće dobar prihod.

Zanatski poslovi poput automehaničara će uvek imati zagarantovan posao i prihod. Poslovi vezano za izgradnju poput keramičara, vodoinstalatera, električara i slično su u deficitu. Za ove poslove postoje smerovi u srednjim školama a postoje i kursevi na sajtovima poput Oxford Akademije ili CIAT Auto Akademija.

Kako da vaš CV bude primećen i da dođete do zaposlenja

Ako ste odlučili da promenite karijeru i prijavite se za neke od poslova koje smo naveli, treba vam odgovarajući CV. Cilj je da što bolje prodate sebe da biste od samog početka bili posmatrani kao kvalitetan radnik. Zbog toga je važno da CV prilagodite zahtevima oglasa i da ga izmenjate u skladu sa njima.

Na primer, ukoliko u opisu posla stoji da je neophodno imati određeni nivo nekog jezika ili vozačku dozvolu, obavezno to dodajte. Naravno, veštine za CV koje ćete navesti moraju da budu u skladu sa vašim stvarnim sposobnostima. Ako neke veštine ne posedujete trenutno, možete da napišete da ste veoma voljni da učite nove stvari i da se unapređujete.

Ostvarite šta želite uz neke od ovih veština i saveta

Uz odgovarajući pristup kreiranju vaše radne istorije i posedovanje veština koje su dobro plaćene, možete da ostvarite karijeru koju želite. Važno je da dobro procenite šta vam je zanimljivo i u čemu biste bili dobri. Što pre krenete u akciju, to ćete pre biti na mestu na kojem želite.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: johannafriebe, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Borba za građevinsko zemljište: Da li stanovi “istiskuju” poslovne zgrade i hotele?

by bifadmin

Tržište nekretnina u Srbiji, a pre svega u Beogradu, nalazi se u specifičnoj fazi u kojoj se granice između stambenog i komercijalnog prostora sve više prepliću, a kako je rečeno na predstavljanju CBRE godišnjeg izveštaja SEE Real Estate Market Outlook 2026,  stambeni investitori trenutno predstavljaju ozbiljnu konkurenciju graditeljima komercijalnih nekretnina.

Ključna razlika leži u tome što graditelji stanova mogu brže da finansiraju kupovinu zemljišta i naplate svoje objekte na tržištu, dok komercijalne nekretnine imaju sporiji obrt.

Zato se investitori u kancelarijski prostor i komercijalne nekretnine suočavaju sa oštrom konkurencijom iz stanogradnje, pa se lokacije poslovnih zgrada i kompleksa postepeno „pomeraju“ ka periferiji grada gde je zemljište cenovno pristupačnije za dugoročni komercijalni razvoj.

Inovativni pristup na Slaviji

 

U takvoj borbi između komercijalnih i stambenih zgrada rađaju se inovativni modeli, a jedan od primera je projekat kompanije Matijević u kompleksu Slavija, koji se sastoji od hotela Slavija Lux kao i prepoznatljive Kule i Bloka A, na uglu sa Makenzijevom ulicom.

Fokus ove transformacije je na objektu Kula koji će umesto uobičajenih hotelskih jedinica ponuditi sobe, ali na duži rok. Iz kompanije Matijević za Nedeljnik navode da će se rekonstrukcijom kapacitet hotela smanjiti skoro za duplo, sa većim i komotnijim apartmanima spajanjem dve sobe u jednu i naglašavaju da će se sobe izdavati na mesec dana.

Ovaj model “stan na mesec” projektovan je tako da predviđa 11 soba na etaži što čini ukupno 176 soba. Ukupna vrednost investicije u ceo kompleks na Slaviji premašiće inače 25 miliona evra, a radovi se odvijaju u nekoliko faza na objektima Lux, Kula i na kraju, Bloku A. rečeno nam je.

Investicija kompanije “Matijević” nije i jedini “izlet” u inovativnu ponudu i svojevrsno spajanje stambene i komercijalne ponude. Kompanija AFI već nudi u zakup potpuno opremljene stanove u svojoj rezidencijalnoj kuli Home SkyLine u Ulici Kneza Miloša.

Razlika između regionalnih i svetskih trendova

 

Zanimljivo je da su u poslednje vreme  domaći investitori postali vodeća snaga na tržištu komercijalnih nekretnina. Međutim, ono što stručnjaci CBRE primećuju je da postoji velika razlika između svetskih trendova i onoga što je uobičajena praksa na našem tržištu.

Naime, za institucionalne investitore najtraženiji proizvod u Severnoj Americi i u Zapadnoj Evropi je rezidencijalni (stambeni) segment, pošto je reč o ulačagima koji sagrade veliki broj stanova ali ne da bi ih prodali, nego kako bi ih iznajmljivali na dugi rok.

U našem regionu, međutim, investitori i dalje prvenstveno funkcionišu tako što kupe lokaciju, sagrade i prodaju sve stanove, ne zadržavajući ih za sebe radi daljeg rentiranja.

Uzimajući u obzir ove razlike, novi pristupi poput kompanija “Matijević” i AFI predstavljaju pokušaj implementacije zapadnih koncepata u lokalnim okvirima, pa stručnjaci zaključuju da će biti zanimljivo videti kako naše tržište reaguje na tu vrstu ponude.

Izvor: Nedeljnik.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kvalitet naših vina ne zaostaje za svetskom konkurencijom ali problem je u količinama

by bifadmin
Proizvodnja i potrošnja vina u svetu godinama je sve manja. I dok mediji pišu da je to uticalo da se u zemljama vodećim u vinarstvu krče vinogradi, u Srbiji u ovoj obasti vide šansu. Stručnjaci u oblasti vinarstva kažu da je kvalitet vina u našoj zemlji poslednjih decenija znatno poboljšan, te da po tom kriterijumu ne zaostajemo za konkurencijom, ali da je problem – u količinima.
U 2024. godini prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) proizvodnja vina u svetu bila je na istorijskom minimumu. Podataka za 2025. godinu na sajtu ove organizacije još nema, ali procene su da će proizvodnja, iako se predviđa povećanje u odnosu na prethodnu godinu, biti ispod petogodišnjeg proseka i to za sedam odsto.

Prema medijskim izveštajima zemlje koje su vodeće kada je u pitanju proizvodnja vina smanjuju površine pod vinovom lozom, a kao najčešći razlozi navode se ekstremni klimatski uslovi koji su sve češći, promene navika mlađih generacija, odnosno sve manja potrošnja, kao i visoke cene vina.

Kada je u pitanju domaća vinska industrija, iz Privredne komore Srbije za portal N1 navode da se ona nalazi u fazi vidljive transformacije, te da se sve više ulaže u jačanje brenda, kvaliteta, savremeni dizajn, pakovanje i marketing, kako bi se vina bolje pozicionirala i na domaćem i na inostranom tržištu. Ističu da je razvoj sektora podržan investicijama kroz subvencije, modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i aktivniju promociju izvoza.

Ipak, kako kažu, u situaciji kada je potrošnja vina u Srbiji oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je ispod proseka većine evropskih zemalja, dodatni izazov za vinsku industriju predstavlja upravo globalni trend pada konzumacije vina koji se poslednjih godina beleži na više tržišta.

Kako bi se osigurao opstanak vinarske industrije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je neophodan izvoz na kinesko tržište.

On je početkom februara ove godine rekao da je Kina, zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa tom zemljom, najveća šansa za izvoz srpskog vina, te da spasa za domaće vinarstvo neće biti ako tamo ne budemo izvozili 15 do 30 miliona boca godišnje, što je približno čitavoj godišnjoj proizvodnji u Srbiji.

Godišnje proizvedemo oko 30 miliona litara

Naime, prema podacima PKS-a, prosečna proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara na godišnjem nivou. Uz to Srbija kada je u pitanju vino beleži negativan spoljnotrgovinski bilans, jer je uvoz vina više nego dvostruko veći od izvoza. Tako je Srbija tokom 2025. godine izvezla vino u vrednosti od 22,6 milion evra, dok je realizovan uvoz bio u vrednosti od 47,7 miliona evra.

Posmatrano po zemljama, tokom prošle godine je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, zatim Francuske, Italije i Španije, a najveća količina vina izvezena je u Rusiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Austriju.

Kada je u pitanju perspektiva domaćeg vinarstva na svetskom tržištu, stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da Srbija ima konkurentnost kada je u pitanju kvalitet vina, ali da je količina ono što pravi problem.

Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Navode i da se, prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina.

Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara.

Srpsko vino konkurentno po kvalitetu, proizvodni kapaciteti „škripe“

Enolog Vladan Nikolić za portal N1 kaže da danas imamo oko 6.900 hektara vinskog grožđa, te da je Srbija statistička greška u komparaciji sa svetskom proizvodnjom grožđa i vina.

„Ako uzmemo samo susede – Bugarsku sa 80.000 hektara, Rumuniju sa 120.000, Severnu Makedoniju sa 30.000, Hrvatsku sa 16.000, jasno je gde se nalazimo“, objašnjava on.

Ipak, kada je kvalitet vina u pitanju, Nikolić ističe da pojedina vina iz Srbije po svom kvalitetu mogu da konkurišu najvećim svetskim brendovima.

„Imamo blizu 500 vinarija, uglavnom kapaciteta do 30.000 litara. Tako male vinarije mogu opstati samo ako su fokusirane na kvalitet, jer samo sa kvalitetom mogu postići cene sa kojima mogu preživeti oštru konkurenciju. Jednostavno, nemaju obim proizvodnje sa kojim bi cenama mogle da konkurišu velikim kompanijama tako da jedini izlaz koji vidim je da imaju izuzetan kvalitet“, navodi on, dodajući da je problem i to što mnoge od njih nemaju svoju sirovinsku bazu, a bez svojih vinograda, kako kaže, teško je imati kvalitet.

Stoga je mišljenja da je pred vinarima izazovno vreme i da će se susresti sa velikim problemima.

„Suočeni smo sa padom potrošnje vina na svetskom nivou što će se sigurno odraziti i na našem tržištu. Takođe, opšti pad ekonomske moći, pad standarda generalno, prvo se odražava na potrošnju vina. Sve je očigledniji i uticaj globalnog zagrevanja i sve je teže doći do kvalitetnog grožđa i kontinuiteta proizvodnje. Tražiće se nove investicije u navodnjavanje vinograda. Proizvođači će morati da investiraju u mehanizaciju koja će ih takođe investiciono optereti. Veliki problem je i nedostatak radne snage, čija će cena drastično skočiti. To će opteretiti troškove proizvodnje i konkurencija će biti sve oštrija između 500 vinarija u Srbiji, a dodatni pritisak na domaće proizvođače doći će i iz uvoza, jer se zbog pada potrošnje stvaraju viškovi vina“, kaže enolog.

U ovakvim uslovima, vinarima savetuje da prate savremene trendove, da se trude da stalno podižu kvalitet vina, ali i pokušaju da budu prepoznatljivi po svojoj specifičnosti, podsećajući da su autohtone sorte snaga svake vinarske zemlje.

„Srbija je, nažalost, jedna od zemalja sa najmanje priznatih genetičkih autohtonih sorti. Koliko znam imamo tri ili najviše četiri takve: prokupac, začinak, bagrina. Prokupac ima sjajnu budućnost, jer se pokazao kao sorta izuzetno otporna na globalno zagrevanje, na sušu. Trend pijenja laganih voćnih crvenih vina takođe ide na ruku, jer baš takva vina prokupac daje”, kaže Vladan Nikolić.

Profesor: Kvalitet znatno poboljšan poslednjih 15-20 godina

Aleksandar Petrović, profesor sa Katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, takođe kaže da je kvalitet i belih i crvenih vina koje se proizvode u Srbiji poslednjih 15-20 godina značajno poboljšan, te da na tom polju apsolutno ne odstupamo od konkurencije.

“To su baš vidne razlike, da se to bukvalno u čaši vidi iz godine u godinu. Više nemamo tih dečjih bolesti koje su davno prevaziđene što se ovog posla tiče”, kaže profesor.

Međutim, problem kod izvoza su, kako navodi, male količine.

“Grožđe je osnovna sirovina za proizvodnju vina. Da biste imali sirovinu da proizvodite i količine, ali, naravno, ne nauštrb kvaliteta, površine se moraju podizati, posebno nekih autohtonih sorti, koje praktično svet nema. E sad, problem je što imamo malo vina od tih sorti. U svetu je puno šardonea, kabernea, merloa, i mi imamo dobrog vina tih sorti, ali u pogledu izvoza i turističkog aspekta interesantno je da se svetu ponudi nešto novo. Naša prednost je upravo u tome da se napravi prodor s ovim autohtonim sortama koje bi bile upečatljive i kod nas i koje bi bile prepoznatljive u svetu”, objašnjava sagovornik portala N1.

Izvor: N1
Foto: Tamara Malaniy, Unsplash
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li ćete dobiti povraćaj novca ukoliko se otkaže putovanje zbog rata u Iranu?

by bifadmin
Putnici iz Srbije koji su imali ili u narednom periodu imaju zakazane letove ili turističke aranžmane ka nekoj od zemalja Bliskog istoka, kao i oni kojima su te destinacije služile kao tranzit, imaće mogućnost da, u slučaju otkazivanja putovanja zbog rata u Iranu, zatraže povraćaj novca, zamenu putovanja ili poklon-vaučer, rekli su za portal Danas iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) i iz nekoliko turističkih agencija.

Međutim, iz YUTA-e su naveli i da, s obzirom da se trenutna situacija smatra „višom silom“ i posledicom ratnih okolnosti, avio-kompanije nisu u obavezi da primenjuju standardne procedure niti da garantuju sve usluge.

To u praksi znači da, na primer, u redovnim okolnostima, kada nema ratnih dejstava putnici imaju pravo na novčanu nadoknadu od 250 do 600 evra za otkazane ili odložene letove.

„Ovo pravilo ne važi u ratnim okolnostima. Ta kompenzacija se ne isplaćuje ukoliko su otkazivanje ili kašnjenje posledica sukoba, rata, blokade aerodroma, sankcija ili ekstremnih bezbednosnih situacija. U takvim slučajevima putnici nemaju pravo na ovu vrstu naknade, već samo refundaciju u visini cene karte“, piše na sajtu.

Takođe, u uobičajenim okolnostima, u slučaju dužeg zadržavanja na aerodromu, putnicima se obezbeđuju hrana, osveženje, smeštaj i transfer. Te pogodnosti, kako se navodi, nisu obavezne ukoliko su kašnjenje ili otkazivanje posledica ratnih okolnosti, sankcija ili zatvaranja vazdušnog prostora.

Iz turističke agencije „Jungle Tribe“, koja u ponudi ima destinacije na Bliskom istoku poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jordana, Omana, Libana i Irana, rekli su da im je u ovom trenutku prioritet zbrinjavanje putnika koji se trenutno nalaze na destinacijama gde su aranžmani realizovani.

„Intenzivno sarađujemo sa lokalnim partnerima, YUTA-om, ambasadama Srbije, kao i sa nadležnim avio-kompanijama, kako bismo obezbedili siguran boravak i povratak svih putnika“, rekli su iz agencije za Danas.

Da li se vraća pun iznos

Za Danas su iz druge turističke agencije anonimno rekli da putnici u slučaju neizvršenih aranžmana ne bi trebalo da pretrpe finansijsku štetu, jer ukoliko ne dođe do putovanja, ponudiće se ili povraćaj novca ili zamena putovanja ili poklon-vaučer koji bi mogao da se iskoristi kasnije.

Na pitanje da li će refundacija novca biti u punom iznosu, iz agencije objašnjavaju da to pre svega zavisi od odluka partnera, poput avio-kompanija i hotela.

„Pretpostavlja se da bi to bio pun iznos, ali ne možemo ništa unapred da obećamo. Sve zavisi od konačne odluke naših partnera. Mi uvek vratimo sve što je do nas i što možemo da refundiramo, ali za većinu usluga, poput avio-karata i hotelskog smeštaja, vezani smo dok ne dobijemo njihov stav“, rekli su iz te agencije za Danas.

U Viz eru rekli su za Danas da avio-kompanija obustavlja sve letove do 7. marta, zaključno s tim danom, ka i iz Izraela, Dubaija, Abu Dabija, Saudijske Arabije i Amana sa trenutnim dejstvom.

„Kompanija pažljivo prati razvoj situacije i u stalnom je kontaktu sa lokalnim i međunarodnim vlastima, agencijama za bezbednost vazdušnog saobraćaja, bezbednosnim organima i nadležnim državnim institucijama“, rekli su iz kompanije.

Izvor: Danas
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Istraživanje: Dve trećine građana Srbije redovno „beži“ od svakodnevice

by bifadmin

Više od dve trećine građana Srbije redovno „beži“ od svakodnevice, najčešće nesvesno, kao odgovor na hronični stres i pritiske savremenog života. To pokazuju rezultati istraživanja „Istina o eskapizmu “ koju je u Srbiji sproveo McCann Beograd, članica AMA Group. Eskapizam, definisan kao kratak beg koji nas odvlači od svakodnevice i donosi olakšanje od realnosti, kod ispitanika nije luksuz, već potreba, i sve češće se dešava kroz male, svakodnevne trenutke.

Ovi uvidi deo su šire globalne studije koju je sprovela McCann Truth Central, a koja se bavi načinima na koje ljudi širom sveta traže predah od svakodnevnog pritiska. McCann Beograd je globalne nalaze lokalizovao i proverio kroz istraživanje u našoj zemlji, kako bi se bolje razumele specifične potrebe, navike i obrasci ponašanja stanovnika Srbije, ali i pokrenuo razgovor o ulozi koju brendovi mogu imati u tim trenucima „bekstva“.

Svet kupuje iskustva, Srbija kupuje trenutak mira

Globalni rezultati pokazuju da je eskapizam univerzalna potreba: čak 91% ljudi širom sveta povremeno traži način da pobegne od realnosti, dok 86% smatra da je distrakcija kroz neku aktivnost  zdrav način da se nose sa svakodnevnim stresom. U isto vreme, 60% ljudi danas više nego ranije žudi za tim malim begovima, što jasno govori o tempu savremenog života. I dok se globalno „Escape Economy“ procenjuje na gotovo 10 milijardi dolara, istraživanje u Srbiji otkriva da kod nas dominiraju mali, dostupni, svakodnevni načini opuštanja, oni koji ne zahtevaju velika ulaganja, ali pružaju kratkotrajno rasterećenje.

Umesto putovanja, koja globalno imaju najveći udeo u „Escape Economy“, u Srbiji svakodnevni mali begovi izgledaju drugačije. Najveći deo naših rituala bega čine odeća i lifestyle proizvodi (39%), zatim kozmetika (17%), kafa (16%), kao i druga hrana i piće (11%). Tu su i mediji (10%), dok alkohol i cigarete učestvuju sa 9%, a putovanja tek sa 2%. Ovi podaci pokazuju da se potreba za predahom u domaćem kontekstu uglavnom odvija kroz pristupačne, svakodnevne rituale,  one koji donose trenutni osećaj udobnosti, malog zadovoljstva ili mentalnog odmora kada nema mogućnosti za veliki beg.

Zašto žene i muškarci beže na suprotne strane

Istraživanje otkriva da žene i muškarci u Srbiji beže od svakodnevnog pritiska na potpuno različite načine. Žene najčešće traže rasterećenje od unutrašnjeg pritiska, odnosno rutine, obaveza i mentalnog tereta doma, i to kroz pauze, tišinu, druženje i „me-time“ momente. Njihov beg je regeneracija i emotivni reset, a drugi ljudi su često deo tog bekstva.

Muškarci, s druge strane, beže od spoljnog pritiska poput buke, gužve, politike i lošeg okruženja, tražeći distancu, izolaciju i mir. Zato oni biraju pecanje, odlazak u prirodu, trening ili igrice.  Za njih, eskapizam je povlačenje i fizičko izmicanje iz svakodnevnog okruženja.

Ove razlike pokazuju da brendovi ne mogu nuditi isti „beg“ svima, te je potrebno razumeti specifične potrebe i rituale oba pola kako bi se stvorila relevantna i autentična veza sa potrošačima.

Beg u svet bez ekrana

Iako se često govori o digitalnom eskapizmu, istraživanje pokazuje da ljudi podjednako snažno osećaju potrebu da pobegnu i od tehnologije, tražeći mentalni „reset“ kroz aktivnosti koje ne uključuju ekrane. Čak jedna trećina ispitanika želi da pametni telefoni nikada nisu bili izmišljeni, dok 79% aktivno pokušava da razvije više offline hobija i pronađe vreme za aktivnosti van ekrana.

Ova potreba je prisutna kod svih generacija iako se često misli da su mladi više vezani za digitalni svet. 35% Gen Z ( rođeni između 1996. i 2012. godine) i 26% Baby Boomera (rođeni između 1946. i 1964. godine) pokušava da razvije više offline hobija, dok 82% Gen Z i 72% Baby Boomera povremeno beži od tehnologije. Bez obzira na generacijski jaz, procenti su vrlo slični: svi traže balans između digitalnog i stvarnog sveta, a potreba za begom od tehnologije postaje univerzalna.

Eskapizam kao izduvni ventil

Lokalni uvidi pokazuju da je trećina građana Srbije psihološki ranjiva, sa izraženim simptomima stresa i emocionalne iscrpljenosti. Kao zamenu za to ljudi spontano posežu za mikrotrenucima odmora: kratkom šetnjom, muzikom, druženjem, video sadržajima, sitnim zadovoljstvima ili malim ritualima koji omogućavaju da se „isključe“ makar na nekoliko minuta.

Prema ovom istraživanju, 21% ispitanika navodi da svakodnevno traži beg od rutine, dok njih 22% to čini nekoliko puta nedeljno. Još 27% traži svoj „beg“ makar nekoliko puta mesečno, što jasno pokazuje da je potreba za mentalnim predahom duboko ukorenjena i veoma česta. Zanimljivo je i da ljudi u Srbiji najčešće biraju da pobegnu sami ili sa partnerom, dok begovi u društvu prijatelja ostaju rezervisani za povremene prilike.

Osim brojki, istraživanje otkriva i emotivnu pozadinu eskapizma. Kada čuju reč „beg“, ljudi širom sveta najčešće pomisle na „slobodu“, „odsustvo briga“ ili „zaboravljanje realnosti na trenutak“, dok u Srbiji mali „begovi“ imaju sasvim drugačiji karakter. Naime, oni su način da se resetujemo dovoljno da možemo da nastavimo dalje. Ispitanici ih opisuju kao trenutke koji ih „toliko obuzmu da zaborave sve što su mislili“, ili kao kratko „isključivanje mozga“ neophodno da bi se lakše prebrodila svakodnevica . Istraživanje takođe otkriva da 10% ljudi u Srbiji veruje da je eskapizam „moderni hir“, dok stigma oko traženja podrške ili priznanja da je svakodnevica preteška i dalje snažno utiče na ponašanje.

Brendovi kao kreatori predaha

„Ovi nalazi otvaraju važno pitanje za sve brendove: da li svojim korisnicima pružaju trenutak opuštanja? U svetu u kome su mali begovi postali deo svakodnevice, brendovi koji razumeju te trenutke mogu da izgrade relevantniju i emotivno snažniju vezu sa potrošačima.

„Globalna studija identifikuje tri ključna elementa dobrog „bekstva“: podizanje iščekivanja, pomeranje perspektive i pružanje osećaja slobode. Upravo u tom prostoru brendovi u Srbiji imaju priliku da postanu važan deo svakodnevnih rituala svojih korisnika,“ kaže Katarina Pribićević, Chief Strategy Officer McCann, članica AMA Group.

Kombinovanjem globalnih trendova i lokalnih uvida, McCann Beograd otvara prostor za dublje razumevanje potreba domaće publike, ali i za strateške pomake u načinu na koji brendovi stvaraju vrednost. U vremenu u kojem ljudi traže male predaha više nego ikada ranije, brendovi koji ponude smislen, relevantan i autentičan „beg“ biće u prilici da izgrade snažnije, dugotrajnije veze sa svojim potrošačima.

Foto: Filip Tajsić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci