EkonomijaVestiНекатегоризовано

Cena sirove nafte porasla na više od 125 dolara po barelu

by bifadmin

Globalni referentni indeks Brent Crude Futures nastavio je rast i dostigao više od 125 dolara po barelu u četvrtak ujutru, dok predsednik SAD Donald Trump razmatra produženu blokadu iranskih luka.

Junski ugovori za Brent naftu već su dostigli ratni maksimum, ali su skočili iznad 125 dolara po barelu, što je rast veći od 12 odsto, zaključno sa 00:39 po istočnoameričkom vremenu u četvrtak, prenosi CNN.

Nafta tipa WTI crude, američki referentni standard, porasla je za više od tri odsto i kretala se iznad 110 dolara po barelu.

Rast globalnih cena nafte usledio je u trenutku kada su cene goriva u SAD dostigle najviši nivo u poslednje četiri godine, kao i nakon što su direktni pregovori između SAD i Irana propali, ostavljajući Ormuski moreuz – ključni kanal za transport nafte i gasa – praktično i dalje zatvorenim.

Poskupljenje je usledilo nakon sastanka Trampa sa njegovim najbližim savetnicima, tokom kojeg je predsednik rekao da želi da se američka pomorska blokada iranskih luka nastavi, rekli su za CNN izvori upoznati sa razgovorima, a njegov tim je već počeo da priprema teren za takvo produženje, uključujući i dugoročnije zatvaranje Ormuskog moreuza.

Kako junski ugovor za Brent ističe na kraju trgovačke sesije, obim trgovanja se preusmerio na julske fjučerse. Taj aktivniji ugovor premašio je 113 dolara po barelu u sredu uveče.

Izvor: CNN/N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Apatinska pivara obeležava veliki jubilej – 270 godina kontinuiranog poslovanja

by bifadmin

Apatinska pivara ove godine obeležava veliki jubilej – 270 godina postojanja i kontinuiranog rada. Time se svrstava među najstarije kompanije u Srbiji i regionu, ali i najstariju članicu u okviru Molson Coors grupacije.

Osnovana davne 1756. godine kao Carska pivara, u vremenu kada nisu postojali ni železnica ni električna energija, kompanija danas predstavlja jedan od najdugovečnijih industrijskih sistema na ovim prostorima. Njen autentični stari deo zgrade u Apatinu proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom. Počeci pivare usko su povezani sa razvojem samog Apatina – grada koji je, zahvaljujući prirodnim resursima i istorijskim okolnostima, postao jedna od kolevki pivarstva. Do danas, pivara je ostala snažno povezana sa zajednicom u kojoj je nastala, kao i sa generacijama potrošača širom zemlje.

U njenom portfoliju nalazi se niz domaćih i internacionalnih premium brendova, dok se tradicija posebno ogleda u jednom od najprepoznatljivijih domaćih lagera – Jelen pivu. Kao simbol nasleđa, kvaliteta i poverenja, Jelen pivo ove godine nosi lentu jubileja. Tim povodom, do kraja godine na tržištu će biti dostupna specijalna jubilarna ambalaža, koja spaja iskustvo i kvalitet i predstavlja omaž dugoj istoriji pivare.

„Za nas 270 godina nije samo broj, već odgovornost da nastavimo da gradimo budućnost oslanjajući se na iskustvo, znanje i poverenje koje traje generacijama. Pivo je oduvek bilo deo naše tradicije, ali istovremeno kontinuirano ulažemo u inovacije van kategorije piva kako bismo odgovorili na potrebe savremenih potrošača i ostali relevantni kod različitih generacija. Nastavljamo da razvijamo naš portfolio oslanjajući se na snažno nasleđe, ali i jasnu ambiciju da kroz nove kategorije proizvoda ne samo pratimo, već i postavljamo standarde u industriji pića“, poručio je Igor Vukašinović, direktor Apatinske pivare.

Apatinska pivara danas je jedan od značajnih privrednih subjekata, sa snažnim uticajem na lokalnu ekonomiju kroz zapošljavanje, saradnju sa domaćim dobavljačima, kupcima i ugostiteljskim sektorom.

U skladu sa strategijom održivog rasta, pivara kontinuirano unapređuje proizvodne operacije i logistiku, uz fokus na efikasnost i održivo poslovanje. Ovaj jubilej dočekan je i proširenjem kapaciteta za proizvodnju u limenkama – instalacijom nove linije kapaciteta 50.000 limenki na sat, čime će se udvostručiti godišnji kapacitet na ovoj liniji.

Apatinska pivara danas zapošljava više od 600 ljudi širom Srbije i posebno se izdvaja po negovanju dugoročnih odnosa sa zaposlenima. To potvrđuju brojni primeri zaposlenih koji su čitav radni vek proveli upravo u pivari. Od 2023. godine do danas, dobitnik je „Top Employer Serbia“ i „Top Employer Europe“ priznanja, koja potvrđuju posvećenost stvaranju kvalitetnog radnog okruženja.
Obeležavajući 270 godina postojanja, Apatinska pivara potvrđuje da su tradicija, kvalitet i sposobnost prilagođavanja ključ dugovečnosti – vrednosti koje će nastaviti da oblikuju njenu budućnost, kao što su oblikovale i njenu bogatu prošlost.

Foto: Apatinska pivara

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

AikBank Puls: Šta građani vide kao najsigurniji način za čuvanje i uvećavanje vrednosti novca

by bifadmin

AikBank je danas predstavila rezultate svog prvog godišnjeg istraživanja AikBank Puls štednje, koje je pokazalo da građani Srbije na štednju gledaju kao na odvajanje novca sa strane, ali je posmatraju i dugoročnije, kao osnovu za samostalnije odlučivanje o budućnosti.

U prilog tome govori podatak da tri četvrtine svih ispitanika ima neki oblik štednje, bilo da je reč o formalnoj štednji u bankama ili o nekom drugom načinu čuvanja novca, a najveći broj ispitanika (60%) štedi tako što redovno, svakog meseca, odvaja manje iznose. Trećina štediša već na početku meseca odvoji novac za štednju, dok 23% ispitanika ide obrnutom logikom – na štednju stavlja iznos koji im preostane na kraju meseca.

Najviše štediša je u starosnoj grupi 30 – 39 godina i najviše se štedi u Beogradu i Šumadiji, dok je odnos muškaraca i žena koji štede ujednačen i sa blagom prednošću u korist žena. Kada se posmatra dužina perioda u kome štede, 33%  ispitanika štedi kraće od 3 godine, a 30% ispitanika duže od 10 godina.

Najveći broj ispitanika (33%) odlučio je da počne da štedi u prethodne 3 godine, a glavni razlozi za štednju su navika koja se stiče u porodici (45% ispitanika) i nesigurnost zbog spoljašnjih faktora, kao što su tržište rada ili inflacija (44%). Pored stvaranja osećaja sigurnosti kroz štednju, građani štede i za konkretne ciljeve. Najčešće pominjani razlozi su: kupovina stana i automobila među populacijom 18 – 29 godina, roditeljstvo za one 30 – 39 godina, i zdravstvena situacija kod ispitanika starijih od 65 godina.

Finansijska sigurnost

AikBank Puls štednje je ispitivao i šta građani vide kao najsigurniji način za čuvanje i uvećavanje vrednosti novca. Na prvom mestu se našlo ulaganje u nekretnine (22%), a slede čuvanje novca kod kuće (21%) i štednja u banci (20%). Na pitanje šta im daje osećaj finansijske sigurnosti, svaki četvrti ispitanik je istakao predvidive mesečne troškove, a odmah zatim se na listi našla štednja (22%). Građani se u kreiranju sigurne budućnosti oslanjaju i na pozajmice, bilo od prijatelja (18%) ili u banci (10%), a 12% ispitanika je izjavilo da se sigurno oseća zbog dodatnih prihoda koje ostvaruju kroz dodatni posao ili iznajmljivanje nekretnina.

Zanimljivo je da je istraživanje pokazalo da je sigurnost čuvanja novca primarni razlog za štednju u banci, dok visina kamate dolazi nakon toga – 29, odnosno 22 posto. Ujedno, sigurnost je i najčešća asocijacija na štednju u banci što je izjavilo 38% ispitanika, za 17% njih je to poverenje, dok je po 10% ispitanika istaklo kontrolu nad finansijama, odnosno odricanje.

AikBank Puls štednje je ispitao i koji su to iznosi štednje sa kojima bi se građani osećali komforno i spremno za budućnost. Svaki četvrti ispitanik je označio iznos od preko 20.000 evra, dok je sličan procenat (23%) onih kojima je dovoljna ušteđevina između 5.000 i 10.000 evra.

Petar Jovanović, Predsednik Izvršnog odbora AikBank, istakao je: „„Kao banka broj 1 po visini oročene štednje građana u Srbiji i najveća domaća privatna banka, mi se štednjom bavimo strateški i dugoročno. Klijente edukujemo o prednostima koje im čuvanje novca donosi, a istovremeno svoju ponudu štednih proizvoda širimo kako bi građani zaista mogli da pronađu načine za štednju koji su prilagođeni njihovim navikama i mogućnostima“.

Šta kažu neštediše?

Jedna četvrtina ispitanika istraživanja AikBank Index štednje još uvek nije počela sa štednjom, a 71% njih kaže da bi osnovni motiv za početak štednje bili veća plata ili penzija. S druge strane, kao najveći izazov zbog koga još uvek nisu počeli da štede, većina (37% ispitanika) kaže da nemaju motivaciju da počnu sa štednjom, 33% smatra za sebe da nemaju disciplinu da ne diraju štednju, dok 18% kaže da nema novca za štednju. Za štednju u banci bi ih opredelila sigurnost novca (39% ispitanika), kao i fleksibilnost u pristupu novcu (20%).

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nelt Grupa i JUSDA Europe potpisali strateško partnerstvo u oblasti logistike  

by bifadmin

Nelt Grupa i JUSDA Europe potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu u logistici, čime dodatno jačaju svoje logističke kapacitete i snažnije povezuju tržišta Evrope, Zapadnog Balkana i istočnih trgovinskih ruta. Ovaj sporazum spaja kompanije koje dele visoke profesionalne standarde, snažan fokus na operativnu izvrsnost i posvećenost pružanju pouzdanih i efikasnih logističkih rešenja.

JUSDA Europe ima više od 25 godina iskustva u pružanju integrisanih logističkih usluga, uključujući drumski, železnički, pomorski i avio-transport, skladištenje, carinsku podršku i optimizaciju lanaca snabdevanja. Saradnja sa ovakvim partnerom dodatno potvrđuje stratešku poziciju Nelt Grupe kao jednog od vodećih logističkih sistema u regionu, spremnog da podrži kompleksne tokove robe i obezbedi stabilnu povezanost ključnih tržišta.

„Ponosni smo što je JUSDA Europe prepoznala Nelt Grupu kao strateškog partnera za logističke usluge za tržište Zapadnog Balkana. Oslanjajući se na našu snažnu regionalnu mrežu i operativnu ekspertizu, u narednom periodu radićemo na daljem širenju saradnje i povezivanju tokova između Evropske unije, Zapadnog Balkana i istočnih tržišta“, izjavio je Vuk Mijanović, izvršni direktor za logističku izvrsnost i razvoj Nelt Grupe.

Partnerstvo se zasniva na zajedničkoj viziji logistike, koja podrazumeva visok nivo operativne realizacije, razvoj dugoročnih odnosa sa klijentima i kontinuirano unapređenje kvaliteta usluga. Poseban fokus biće na unapređenju efikasnosti, pouzdanosti i održivosti logističkih procesa, u skladu sa potrebama međunarodnih klijenata i zahtevima savremenog tržišta.

„Naša saradnja sa Neltom zasniva se na međusobnom poštovanju i operativnoj sinergiji. Ovaj sporazum dodatno potvrđuje našu dugoročnu posvećenost izvrsnosti i omogućava nam da klijentima ponudimo efikasnu, povezanu i visoko pouzdanu logističku mrežu“, izjavio je Petr Škoda, generalni direktor kompanije JUSDA Europe.

Kroz ovu saradnju, Nelt Grupa i JUSDA Europe dodatno će unaprediti dostupnost i kvalitet logističkih usluga za svoje klijente, doprinoseći višim standardima pouzdanosti, efikasnosti, profesionalnosti i održivosti u evropskom logističkom sektoru.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Polymarket, kladionica za geopolitiku: Nije kockanje već „tržište predviđanja“

by bifadmin

Klađenje na rezultate fudbalskih i košarkaških utakmica, teniskih mečeva, trke konja, pasa i ostalih živuljki je prevaziđeno. U modi je klađenje na rezultate izbora, ratove, bombardovanja, egzekucije lidera i naravno, na tačan datum smaka svijeta. Nekoliko sati prije američkog napada na Venecuelu početkom januara, „neko“ se kladio na tačan datum napada i zaradio 400.000 dolara. Ista stvar se desila i krajem februara, sa tačnim datumom napada na Iran.

Dok jednome ne smrkne drugome ne svane, a američkoj kompaniji Polymarket svanulo je kada je Donald Tramp 2024. godine ponovo pobijedio na predsjedničkim izborima. Dok su specijalizovane agencije za istraživanje javnosti Trampu davale minimalne šanse, na kladionici kompanije Polymarket, odnosno „specijalizovanom tržištu predviđanja“, kako im se od milja tepalo, Donald je viđen kao apsolutni favorit. Donald Tramp je po drugi put postao predsjednik SAD, a Polymarket je postao sinonim za modernog proroka.

Ako je za Polymarket Trampova pobjeda predstavljala svitanje, onda ih je sunce obasjalo punom snagom u avgustu prošle godine, kada je venture kapital firma „1789 Capital“, čiji je suvlasnik i Donald Tramp Junior, uložila nekoliko desetina miliona dolara i tako postala suvlasnik Polymarketa.

Nevjerovatna je slučajnost da je samo četiri mjeseca nakon što je predsjednikov sin postao suvlasnik, u decembru 2025. godine Polymarketu, nakon trogodišnje zabrane, ponovo dozvoljeno da posluje na tržištu SAD.

Svaka igra, svaka dobija

Iako je Polymarket osnovan 2020. godine u Njujorku, sa osnovnom djelatnošću „tržište predviđanja“ fokusirano na svjetske događaje, već u januaru 2022, američka Komisija za trgovinu derivatima (CFTC) zabranila je Polymarketu poslovanje na teritoriji SAD. Formalno, kompanija je nakon toga blokirala pristup svojoj platformi korisnicima iz SAD, ali svako sa instaliranim VPN-om na telefonu ili računaru mogao je bez problema pristupiti sajtu, pošto za servere Polymarketa te konekcije nisu dolazile iz SAD već iz drugih dijelova svijeta.

Od samog početka, kompanija je bila tako organizovana da u stvari nikome nije bilo sasvim jasno kako to funkcioniše, barem sa formalne strane. Ultimativni cilj je bio kreirati platformu za klađenje, koja je u očima zakona sve drugo samo ne kladionica. Polymarket uvijek naglašava da se kockari, pardon investitori, ne klade već svoje pare koriste za kupovinu i prodaju ugovora, koji se umjesto roba odnose na ishod budućih događaja.

„Investitor“, tako, najprije dolare konvertuje u kripto valutu, a potom tim kripto novcem kupuje ugovor u kome stoji da će se „nešto“ desiti ili da neće. Ako se pokaže da je „investitor“ pogodio, zaradiće, a u suprotnom gubi uloženo. U međuvremenu, zavisno od ponude i potražnje, cijena ovih ugovora stalno varira, pa tako i potencijalna dobit ili gubitak.

Ovo „nešto“ na Polymarketu nazivaju „market“, i to može biti bilo šta, od potencijalnog datuma napada, pobjednika izbora, pobjednika u sportskom meču, pa do datuma sudnjeg dana.

Insajderi kao proroci

Zvanična svrha postojanja ovakvog „tržišta“ je da ponudi nepristrasno predviđanje, bazirano na „kolektivnoj mudrosti“, jer u kompaniji tvrde da kada ljudi ulažu vlastite pare onda neće lagati o svom mišljenju, za razliku od odgovara anketarima iz raznih agencija za ispitivanje javnosti. Drugim riječima, ovo je modernizovana verzija teorije o nevidljivoj ruci svemogućeg tržišta, koje kroz ponudu i potražnju vodi do „otkrivanja“ realne cijene.

Glavni konkurent Polymarketu je Kalshi, firma koja posluje na istom principu. Ranije je bila prvenstveno fokusirana na sportska „predviđanja“, ali sada, takođe, širi ponudu na ratove, izbore, eliminaciju lidera, kao i Polymarket.

Prvo „tržište predviđanja“ još 1988. godine pokrenuo je Univerzitet u Ajovi, kao „Iowa Electronic Markets“, gdje studenti mogu kupovati „dionice“ političkih kandidata, makroekonomskih pokazatelja i drugih poslovnih indikatora a maksimalni ulog je 500 dolara. Naravno, motiv je čisto edukativni, da bi se studenti stimulisali da više uče. Trenutno više od 100 univerziteta širom svijeta koristi ovaj sistem.

Amerikanci, a posebno visoko rangirani političari, jako su preduzetni ljudi skloni zarađivanju para. Pošto plate državnih službenika i nisu nešto posebno, naročito u poređenju sa privatnim sektorom, Polymarket se pokazao kao zgodan način da se dopuni porodični budžet.

Nekoliko sati prije američkog napada na Venecuelu početkom januara, „neko“ se kladio na tačan datum napada i zaradio 400.000 dolara. Ista stvar se desila i krajem februara, kada je sedam korisničkih računa, što može biti sedam različitih osoba ili jedna osoba sa sedam računa, zahvaljujući urođenim proročkim sposobnostima, pogodilo da će napad na Iran početi 28. februara, što im je donijelo 1,4 miliona dolara zarade.

Da li je riječ o insajderima iz Bijele kuće koji uglavnom ordiniraju iz Ovalne kancelarije ili početničkoj sreći, ne zna se. Kako je od ovih sedam računa za njih pet ovo bilo prvo i poslednje ulaganje, nema sumnje da se radilo o početničkoj sreći. Istine radi, koristeći moderne tehnologije, poput AI i prometa picerija u okolini Pentagona, moglo se i bez insajderskih informacija zaraditi na ovoj opkladi.

AI i brojanje pica donose milione

Nekoliko dana prije napada na Iran, akademski istraživači su izveli eksperiment gdje su od svih vodećih AI modela zatražili da predvide datum napada koristeći raspoložive javne informacije. ChatGPT predvidio je napad za 3. mart, Claude za vikend između 7. i 8. marta, ali je Grok pogodio tačan datum, 28. februar. Drugi pouzdani indikator da ubrzo slijedi američki napad je drastično povećanje dostave pica u Pentagon tokom noći.

To znači da dobar dio osoblja u Pentagonu ostaje da radi preko noći, što se dešava samo u kritičnim situacijama, a picerije unutar Pentagona ne rade noću. Ova podudarnost između povećane dostave pica i američkih napada je potvrđena više puta, pa se tvrdi da je tokom Hladnog rata ispostava KGB u Vašingtonu držala neprestano na oku ove picerije.

Hladni rat je prošao, tehnika je uznapredovala pa danas postoje specijalizovani sajtovi koji prate obim narudžbi iz picerija u Pentagonovom komšiluku, popularni „Pentagon Pizza Index“. Tako da je bilo moguće i neukim civilima da predvide tačan datum napada na Iran, koristeći Grok i brojeći pice. Teoretski.

Mnogo manje dilema je oko sretnika iz Izraela, koji je pogodio tačan datum izraelskog napada na Iran u junu prošle godine i zaradio 162.000 dolara. Ispostavilo se da je riječ o majoru izraelske armije koji je znao za napad dan ranije, ali je ipak sačekao da izraelski bombarderi polete ka Iranu da bi javio svom partneru da uplati opkladu na Polymarketu.

Biće skoro propast svijeta

Situacija sa Polymarketovim „investitorima“ počela je izmicati kontroli, a na meti se sada ni krivi ni dužni nalaze novinari. Izraelski novinar koji je rutinski objavio tačnu vijest na blogu da je iranska raketa pala na livadu u okolini Jerusalima i da nije bilo povrijeđenih, ubrzo je počeo dobijati prijetnje da će biti likvidiran ako ne promijeni tekst i napiše da su to bili dijelovi rakete koju je srušila izraelska PVO, a ne čitava raketa.

Ispostavilo se da je neko na Polymarketu izgubio 900.000 dolara jer se kladio da 10. marta iranska raketa neće pogoditi Izrael. Polymarket je suspendovao korisničke račune koji su bili iza ovih prijetnji, mada to nije neka garancija novinaru da ga neko ipak neće sačekati u mraku.

Za one kojima je klađenje u krvi ali im se gade i ratovi i politika, nije sve izgubljeno. Na Polymarketu je otvoreno „tržište“ da li će se Hrist vratiti prije 1. januara 2027. godine i šanse da se to desi, prema Polymarketu, iznose trenutno četiri posto. Uslov za isplatu dobitnicima koji su uložili pare na povratak je „konsenzus kredibilnih izvora“. Šta bi u ovom slučaju bili „kredibilni izvori“, ne piše na sajtu Polymarketa.

Dražen Simić

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: alexkich, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Podrška inkluzivnosti uz uštede od milion dinara godišnje

by bifadmin

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio da prosečna bruto plata u Srbiji iznosi 160.067 dinara. To znači da sada svi poslodavci u Srbiji, koji imaju više od 20 lica u radnom odnosu, a nemaju zaposlenu jednu ili više osobu sa invaliditetom, mesečno u budžet uplaćuju 80.033,50. Na godišnjem nivou taj iznos dostiže skoro milion dinara, a umnožava se shodno ukupnom broju zaposlenih. Nažalost, mnogi poslodavci nisu informisani da umesto plaćanja ovih “penala”, ta sredstva mogu da preusmere na unapređenje poslovanja, a da istovremeno podrže zapošljavanje teže zapošljivih grupa, to jest osoba sa invaliditetom.

Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, čije neispunjavanje za sobom povlači plaćanje Budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, zasniva se na Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom usvojenom 2009.godine. Prema tom zakonu, svaki poslodavac u Srbiji koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da zaposli najmanje jednu osobu sa invaliditetom, preko 50 zaposlenih najmanje dve, a na svakih narednih 50 zaposlenih još po jednu. U slučaju da to ne uradi u obavezi je da za svako nepopunjeno radno mesto osobe sa invaliditetom uplaćuje iznos od polovine bruto ličnog dohotka

“Mnogi poslodavci plaćaju ove takozvane penale državi, zato što iz raznih razloga ne mogu da zaposle osobu ili osobe sa invaliditetom. Dobar primer za to su građevinske firme, koje ne mogu da obezbede uslove za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.  Veliki broj takvih poslodavaca nije informisan da se može osloboditi ovih plaćanja, ukoliko uspostave poslovnu saradnju sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom,” kaže Predrag Bubalo, direktor preduzeća SDPS iz Beograda i objašnjava: ”Potpisivanjem ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ili realizaciji usluga, sa preduzećem iz ove kategorije, u vrednosti  20 prosečnih zarada što je sada oko 3 miliona i 200 hiljada dinara, poslodavci se oslobađaju obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci.  Sredstva koja na taj način štede mogu da usmere na investicije i unapređenje poslovanja, a da istovremeno podrže i inkluzivnost, jer doprinose uspešnijem poslovanju preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom”.

Među zaposlenima SDPS-a je 80% osoba sa invaliditetom, kao i ostalih oko 60 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji, ovo preduzeće posluje po tržišnim uslovima i cenama, a nudi širok spektar usluga i proizvoda, koji su potrebni svakom poreduzeću ili kompaniji, poput termo rolni, etiketa, industrijskih folija, uniformi, zaštitne opreme, kancelarijskog i reklamnog materijala, brendiranja i štampe…

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Shadow AI kao bezbednosni izazov savremenih kompanija

by bifadmin

Svaki put kada zaposleni ubaci interni dokument, deo koda ili poslovnu strategiju u AI alat, kompanija potencijalno gubi kontrolu nad tim podacima. Upravo taj fenomen, poznat kao Shadow AI, postaje jedan od najbrže rastućih bezbednosnih izazova u savremenom poslovanju.

Šta je „Shadow AI“ i zašto je opasniji nego što mislite?

Dok kompanije definišu strategije za digitalnu transformaciju, zaposleni često samoinicijativno koriste AI alate u svakodnevnom radu, često bez znanja i odobrenja IT sektora. Kada zaposleni izvrše upload internih dokumenata, finansijskih izveštaja ili delova izvornog koda u javne AI alate, ti podaci prestaju da budu pod potpunom kontrolom kompanije.

„Problem nastaje onog trenutka kada podaci napuste kontrolisano okruženje kompanije, jer tada više ne postoji jasan uvid gde se ti podaci nalaze, kako se obrađuju i ko im može pristupiti.” ističu stručnjaci iz PULSEC-a. „Svi podaci uneti u alate kao što su ChatGPT, Claude ili Gemini obrađuju se i skladište na infrastrukturi provajdera. Često završavaju na serverima u različitim jurisdikcijama, što dodatno komplikuje pitanje kontrole nad tim informacijama.”

U praksi se sve češće detektuju upravo ovakvi obrasci ponašanja: zaposleni koriste AI kako bi ubrzali svakodnevni rad, bilo da skraćuju interne izveštaje ili traže pomoć u rešavanju tehničkih izazova. „Treba biti svestan činjenice da internet pamti – uneti podaci neće magično nestati, već se negde skladište i obrađuju, i da otvaranje „incognito” prozora u brauzeru ne spašava stvar”, navode stručnjaci iz kompanije PULSEC.

Iluzija privatnosti

Mnogi korisnici veruju da aktiviranjem opcija za privatnost ili „isključivanjem treniranja AI modela“ postaju potpuno zaštićeni. Ipak, detaljna analiza uslova korišćenja pokazuje da provajderi zadržavaju određena prava nad podacima, uključujući njihovo čuvanje i potencijalnu buduću upotrebu. Čak i kod komercijalnih enterprise verzija, određeni nivoi obrade i zadržavanja metapodataka ostaju prisutni, zbog čega nijedna opcija nije u potpunosti bez rizika.

Kako se kompanije mogu zaštititi?

 

PULSEC savetuje kompanijama da proaktivno upravljaju rizicima kroz sledeće korake:

·       Definišite politiku upotrebe: Jasno propisivanje koji su AI alati dozvoljeni i u koje svrhe, uz striktnu zabranu unošenja poverljivih informacija kao što su lozinke ili podaci o klijentima.

·       Klasifikacija podataka: Uvedite sistem podele na Public, Internal i Confidential podatke, pri čemu je za potonju kategoriju korišćenje AI servisa strogo zabranjeno.

·       Ljudska verifikacija kao standard: Nijedan tekst ili tehnička dokumentacija generisani uz pomoć AI ne smeju napustiti kompaniju bez stručne ljudske verifikacije, s obzirom na poznati problem „halucinacija“ i netačnih informacija.

·       Edukacija zaposlenih: Redovne obuke o opasnostima Shadow AI-a i primerima iz prakse pomažu u izgradnji kulture digitalne odgovornosti.

·       Princip najmanjih privilegija: Pristup naprednim AI alatima treba da bude limitiran potrebama radnog mesta.

Potpuna zabrana AI alata u praksi često ne daje rezultat. Zaposleni će, naročito ako vide da im tehnologija olakšava posao, pronaći način da je koriste. Zato je efikasniji pristup da kompanije uvedu jasna pravila, edukuju zaposlene i definišu odobrene alate.

Za organizacije koje zahtevaju maksimalnu sigurnost, PULSEC sugeriše korišćenje izolovane cloud infrastrukture ili lokalno pokretanje AI modela unutar sopstvene mreže, čime se eliminiše slanje podataka eksternim servisima.

Shadow AI postaje jedan od najvažnijih izazova savremenog poslovanja, upravo zato što ne dolazi spolja, kroz klasičan hakerski napad, već iznutra – kroz svakodnevne navike zaposlenih koji žele da budu brži i efikasniji. Zato se borba protiv ovog rizika ne dobija samo tehnologijom. Dobija se kombinacijom jasnih pravila, edukacije, tehničkih kontrola i kulture odgovornog korišćenja podataka.

Foto: PULSEC, autor Stefan Preradović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Pada solventnost domaćih preduzeća

by bifadmin

Studija kompanije Coface o nesolventnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi pokazala je da se Srbija suočava sa ozbiljnim rastom insolvencije preduzeća.

Kada se sagleda ceo ovaj region u 2025. su se postupci insolvencije povećali samo za 0,26% odnosno sa 46.043 u 2024. na 46.161 u prošloj godini. Inflacija je ublažila, kamatne stope su počele da padaju, tržišta energije su se poboljšala, a pritisci na plate su se ublažili, što je delimično olakšalo korporativne marže. Međutim, ova poboljšanja nisu se pretvorila u ravnomeran oporavak kompanija širom regiona.

Velike razlike među zemljama

Na nivou zemalja tri različita obrasca pojavila su se u regionu 2025. godine. Trendovi nesolventnosti su se oštro razlikovali u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pri čemu su neke ekonomije zabeležile dvocifrene padove, dok druge pokazuju podjednako strmi rast.

Poljska je zabeležila najveći rast, sa porastom nesolventnosti od +17,8%, što uglavnom odražava sve veću upotrebu postupaka restrukturiranja, a ne naglo pogoršanje poslovne aktivnosti. Slovenija (+12,9%), Srbija (+9,6%), Češka (+8,7%) i Rumunija (+3,8%) takođe su zabeležile porast nivoa nesolventnosti, vođen kombinacijom fiskalnog zatezanja, političke nesigurnosti, slabe spoljne potražnje i pogoršanja platnog ponašanja.

Nasuprot tome, Hrvatska (-18,6%), Slovačka (-14,5%), Litvanija (-13%), Letonija (-7,4%), Mađarska (-6,6%) i Bugarska (-6,2%) prijavile su značajna smanjenja, što ukazuje na postepenu normalizaciju nakon ranijih skokova povezanih sa energetskom krizom, regulatornim promenama i ukidanjem izuzetnih mera iz doba pandemije. Estonija (+1,1%) je ostala uglavnom stabilna, što ilustruje kako očigledna nacionalna otpornost i dalje može da prikrije kontinuirani pritisak specifičan za sektor.

Uporni pritisak u cikličnim sektorima

Kada se posmatra kroz sektorsku perspektivu, obrasci nesolventnosti bili su dosledniji u celom regionu. Najveći porast broja nesolventnosti zabeležen je u proizvodnji, građevinarstvu i transportu, što odražava njihovu osetljivost na uslove finansiranja i fluktuacije spoljne potražnje. Iako su niže kamatne stope i smanjenje inflacije pružili izvesno olakšanje, slabija moć određivanja cena i odloženi uticaj prethodnih troškovnih šokova nastavili su da vrše pritisak na likvidnost, posebno za manje firme.

Energetski šokovi pogoršavaju prognozu za 2026.

Gledajući unapred, malo je verovatno da će svaka prividna stabilizacija trajati 2026. godine. Koface očekuje da će se rizici nesolventnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi intenzivirati 2026. godine, jer obnovljeni energetski šok opterećuje i domaćinstva i korporacije. Nagli porast cena nafte i gasa već se odražava na veće troškove ulaza, smanjujući marže i primoravajući kompanije da apsorbuju ili prenose rastuće troškove u okruženju gde je potražnja i dalje krhka. Kao neto uvoznik energetskih proizvoda, region ostaje posebno izložen.

Mere ublažavanja, kao što su ograničenja cena goriva ili smanjenja poreza, mogu ponuditi kratkoročno olakšanje kućnim budžetima. Međutim, one dolaze po cenu većeg fiskalnog pritiska i potencijalnih rizika po bezbednost snabdevanja. Istovremeno, rastuća nesolventnost u Nemačkoj, najvažnijem trgovinskom partneru regiona Centralne i Istočne Evrope, povećava opasnost od efekata prelivanja kroz trgovinske i lančane veze snabdevanja.

Foto: Muhammad Zaqy al fattah, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Društvene mreže postale najprofitabilniji alat za prevarante

by bifadmin
Amerikanci su tokom 2025. godine izgubili 2,1 milijardu dolara usled prevara započetih na društvenim mrežama, navodi se u najnovijem izveštaju Federalne trgovinske komisije (FTC).

Prema podacima agencije, gubici od ove vrste kriminala porasli su čak osam puta, čime su društvene mreže postale najprofitabilniji alat za prevarante, nadmašivši sve druge metode kontakta žrtava, prenosi Teh kranč.

Najveći broj žrtava registrovan je na Fejsbuku, dok su se na drugom i trećem mestu našli Vocap i Instagram.

Zanimljivo je da su gubici putem Fejsbuka daleko premašili ukupne gubitke nastale putem SMS poruka ili i-mejl prevara.

Izveštaj FTC-a detaljno opisuje različite oblike manipulacije kojima se služe kriminalci, a najčešće su prevare vezane za kupovinu koje se pojavljuju u više od 40 odsto slučajeva.

U ovom scenariju, korisnici naručuju proizvode koje vide na oglasima, od odeće i kozmetike do auto-delova, ali robu nikada ne dobiju.

Oglasi često vode na nepoznate sajtove ili lažne stranice poznatih brendova koji nude nerealne popuste.

Prevare vezane za investicione šeme su nešto ređe, ali su ubedljivo najskuplje i u prošloj godini su odnele 1,1 milijardu dolara.

Dodaje se da se prevaranti predstavljaju kao savetnici, nude kurseve o investiranju ili kreiraju Vocap grupe sa lažnim svedočanstvima o brzoj zaradi.

Aktuelne su i romantične prevare preko mreža, gde napadači pažljivo proučavaju profile žrtava i prilagođavaju im svoju priču, a zatim izmišljaju „hitne slučajeve“ koji zahtevaju novac ili ih navode na lažne platforme za ulaganje.
FTC savetuje potrošačima da ograniče vidljivost svojih profila, ignorišu investicione savete stranaca i uvek provere prodavca pre nego što obave kupovinu.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija prevremeno otkupljuje dug da bi se zadužila evroobveznicama

by bifadmin

Država je objavila poziv kvalifikovanim vlasnicima da ponude na otkup njene obveznice u vrednosti od dve milijarde evra sa kamatom od 3,125% koje dospevaju 2027. godine, za gotovinu do ukupno milijardu evra. To praktično znači da Srbija želi da pre vremena otkupi deo svog duga koji uskoro dospeva i zameni ga novim zaduživanjem, kako bi produžila rok otplate i potencijalno povoljnije upravljala troškovima kamata, piše BizSrbija.

Uz to, država planira da emituje i nove obveznice denominovane u evrima i američkim dolarima u okviru svog svetskog programa srednjoročnih obveznica. Srbija namerava da na taj način upravlja predstojećim dospećima i ukupnom strukturom ročnosti javnog duga.

Kada je reč o procesu otkupa dužničkih hartija od vrednosti, cena samog otkupa u ponudi određena je na 1.000 evra za nominalnih 1.000 evra, uz pripadajuću obračunatu kamatu. Drugim rečima, država otkupljuje obveznice po njihovoj punoj nominalnoj vrednosti (bez popusta ili premije), a investitori uz to dobijaju i kamatu koja se nakupila do trenutka otkupa.

Ponuda za otkup ističe u 16 časova po londonskom vremenu 6. maja 2026. godine. Banke BNP Paribas, Deutsche Bank, Merrill Lynch, Morgan Stanley i UniCredit Bank delovaće kao menadžeri ponude za otkup.

Državne obveznice vredne dve milijarde evra Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu prodala u maju 2020, kada je saopšteno da će obveznice biti listirane na Londonskoj berzi. Ministarstvo finansija tada je istaklo da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je za vreme pandemije virusa kovid 19 izašla na međunarodno tržište kapitala, a da pritom nema pomoć Evropske centralne banke (ECB) u plasiranju hartija od vrednosti.

U zvaničnom saopštenju se istaklo da je više od 300 stranih investitora, među kojima su „respektabilni fondovi, osiguravajuće kuće i banke“, iskazalo tražnju za preko sedam milijardi evra – skoro četiri puta više od ponuđene vrednosti emisije.

Nove obveznice, nova i kamata

Paralelno, Srbija planira emisiju novih evro i dolarskih obveznica u okviru trodelne ponude na međunarodnom tržištu.

Obveznice su strukturisane kao međunarodne hartije od vrednosti namenjene velikim institucionalnim investitorima, pri čemu su ponuđene u okviru pravnog režima koji omogućava njihovu prodaju i investitorima u Sjedinjenim Američkim Državama i na drugim svetskim tržištima.

Emisija je, dakle, prilagođena globalnim investicionim fondovima, bankama i osiguravajućim kućama, a ne malim ulagačima. U okviru ponude predviđena je različita ročnost i kamatni uslovi, uključujući i zelenu emisiju (engl. green bonds), kod koje se prikupljeni novac koristi isključivo za finansiranje i refinansiranje projekata iz oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Prema preliminarnim indikacijama (engl. initial price thoughts – IPT), planirano je izdavanje standardnih obveznica u evrima sa rokom od 5 i 12 godina, pri čemu se očekuje prinos od oko 1,80 procentnih poena iznad „midswap“ stope (referentne kamatne stope na međubankarskom tržištu evra) za petogodišnje izdanje i oko 2,30 procentnih poena za 12-godišnje.

Trenutno je midswap za petogodišnje izdanje oko 2,8% do 2,85%, a za 12-godišnje 2,54% do 2,55%, što bi značilo da će Srbija platiti investitorima godišnju kamatu između 4,6% i 4,85%. To je oko 47% više nego što je aktuelna.

Poređenja radi, krajem marta Slovenije je objavila da se zadužuje u tzv. panda obveznicama, u juanima, sa početnim rasponom kamatnih stopa između 1,70% i 2,20%.

U srpskojm slučaju reč je o takozvanim referentnim (engl. benchmark) emisijama, koje služe kao glavna tržišna referenca za zaduživanje u evrima, pri čemu je 12-godišnja evro tranša istovremeno strukturisana kao zelena obveznica (green bond), namenjena finansiranju i refinansiranju projekata iz oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine. Inače, Srbija je prvi put emitovala zelenu evroobveznicu 2021, u iznosu od jedne milijarde evra i ročnosti sedam godina.

Sem pomenutih hartija u evrima, u okviru istog aranžmana planirana je i desetogodišnja dolarska emisija, sa očekivanim prinosom od oko 1,75 procentnih poena iznad prinosa američkih državnih obveznica iste ročnosti. Trenutne kamate na obveznice SAD su 2,54% do 2,55% za petogodišnje i 4,0% do 4,5% za 12-godišnje, što bi dalo srpsku državnu kamatu od 4,25% do 6,2% u dolarima.

Prema podacima Uprave za javni dug, preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 27. april premašuje 4,6 biliona dinara, a kreditni rejting zemlje je, ugrubo rečeno, između investicionog i spekulativnog nivoa.

Agencija S&P Global Ratings državi je dodelila investicioni rejting 2024, koji je potvrdila u svojim kasnijim objavama, dok je Moody’s nedavno zadržao rejting na nivou Ba2 (dve stepoenice ispod investicionog), ali uz promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne. Fitch je ranije ove godine ponovio da dugoročni kreditni rejting Republike Srbije procenjuje na nivou BB+ (jedna stepenica ispod investicionog), uz pozitivne izglede.

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci