Nesigurna vremena koja su u Srbiji postala uobičajeni način života, primoravaju sve veći broj mladih ljudi da rade i po nekoliko poslova istovremeno. Stoga, i kada se odluče da zasnuju porodicu, postavlja se pitanje koliko su u stanju da se kvalitetno posvete roditeljstvu? Jednokratna finansijska pomoć koju isplaćuje država ne može podići natalitet na duži rok, već je potrebno poboljšati opšte uslove za život porodica, smatraju stručnjaci.
U Srbiji umire više ljudi nego što se rađa, a broj umrlih se uvećava u odnosu na broj rođenih iz godine u godinu, pa je negativni prirodni priraštaj tokom poslednje decenije dostigao 437.257 osoba. Prošle godine broj živorođene dece pao je ispod 60.000, prvi put otkada postoje ovakva merenja. Rođeno je tek 58.445 beba, a preminula je 94.831 osoba. U avgustu ove godine broj beba je iznosio 32.693 a preminulih 55.454.
Dakle, iz godine u godinu beleži se pad broja živorođene dece iako je država veoma darežljiva prema roditeljima. Naime, od početka 2024. godine jednokratna pomoć za prvo dete iznosi 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara u 24 rate, a za treće 2.280.000 dinara u 120 rata. Država za opremu za bebe isplaćuje i paušal od 7.500 dinara, a mladim majkama nudi podršku pri kupovini ili izgradnji prvog stana ili kuće u maksimalnom iznosu od 20.000 evra.
Dodatno, pojedini gradovi i lokalne samouprave daju i jednokratnu pomoć za rođenje deteta. Primera radi, u Beogradu ona iznosi 10.000 dinara.
Život „između poslova“
Zašto onda Srbija ima sve manje dece? Jedan od razloga je odlazak onog dela stanovništva koje se nalazi u dobu najvažnijem za reprodukciju, posebno žena starosti od 15 do 49 godina. Oni koji ostaju, žive u potpunoj neizvesnosti da li će posao koji imaju danas, zadržati i sutra.
Najnesigurniji je položaj mladih ljudi koji rade privremene i slabo plaćene poslove, često i bez ikakvih ugovora. Ali, neizvesnosti nisu pošteđeni ni oni sa fakultetskim diplomama, jer kompanije svaku krizu u poslovanju najčešće rešavaju tako što prvo pribegnu otpuštanju zaposlenih, a što je naročito „popularno“ u nestabilnim vremenima.
Mogućnosti da se „period između poslova“ – što je neretko eufemizam za nedostatak bilo kakvih prihoda – premosti nalaženjem angažmana za frilensere, u aktuelnoj krizi naglo se smanjuju. To potvrđuju i prošlogodišnji podaci o velikom odlivu frilensera iz Srbije s platformi za onlajn radnike, usled pada zarada i malog broja koliko-toliko sigurnih poslova, ako tako nešto uopšte postoji u „frilens svetu“.
Nesigurna vremena koja su u Srbiji postala uobičajeni način života, primoravaju sve veći broj mladih ljudi da rade i po nekoliko poslova istovremeno. Stoga, i kada se odluče da zasnuju porodicu, postavlja se pitanje koliko su u stanju da se kvalitetno posvete roditeljstvu?
Preduzetništvo i roditeljstvo
Pored neizvesne ekonomske situacije u Srbiji, deo odgovornosti za sve manji broj novorođene dece snosi i populaciona politika.
„Istraživanja pokazuju da jednokratna finansijska pomoć poput one koju isplaćuje naša država, kratkoročno može, ali i ne mora podići natalitet. Međutim, za dugoročne rezultate potrebno je unaprediti položaj žena na tržištu rada, omogućiti im ravnotežu između poslovnog i privatnog života i poboljšati opšte uslove za život porodica. To bi, na primer, zahtevalo dovoljan broj vrtića i škola, a seoskim porodicama, koje su najugroženije u ovom pogledu, makar postojanje redovnog prevoza do predškolskih i školskih ustanova“, kaže za B&F Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI).
Osim žena na selu, u ugroženu grupu spadaju i majke koje se bave preduzetništvom. Iako se njihov položaj poslednjih godina popravio, one i dalje nisu sigurne da će uspeti da održe poslovanje tokom trudničkog i porodiljskog odsustva, kao i da će za to vreme imati dovoljno sredstava za život. Preduzetnice se suočavaju i sa drugim problemima, kao što su neplaćeni doprinosi za socijalno osiguranje tokom odsustva.
Iz tog razloga, udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” predlaže da država uvede podršku preduzetnicama u vidu garantovanog minimalnog iznosa tokom porodiljskog odsustva, finansiranja privremene zamene tokom odsustva, obustave akontacija poreza i doprinosa, kao i priznanja troškova angažovanja zamene po uzoru na evropsku Direktivu 2010/41/EU.
Suzbijanje „kazni za materinstvo“
Institut za razvoj i inovacije je uradio celu studiju za podršku porodiljama, pod nazivom „Predlog olakšica na zarade majki nakon porođaja”. Stručnjaci ovog instituta preporučuju da se subvencionišu obavezni doprinosi za socijalno osiguranje nakon povratka žena sa odsustva radi nege deteta, i da ova mera važi za zaposlene žene, preduzetnice i one koje su pre rođenja deteta bile nezaposlene.
Subvencionisanje bi u prvoj godini trebalo da dostigne 65% ukupne visine doprinosa, u drugoj 60%, a u trećoj 50%. Poslodavac ne bi smeo da otpušta majke sve dok primaju subvencije države. Tako bi preduzećima postalo isplativo da zadrže povratnice sa porodiljskog odsustva i da radno angažuju nezaposlene majke.
Drugi problem žena u Srbiji kada postanu majke je taj što ne mogu dovoljno da se posvete poslu i razvoju karijere zato što su uglavnom one te koje najviše brinu o porodici i kući, a češće i odsustvuju sa posla kada su deca bolesna. Iz tog razloga, IRI predlaže podsticanja očeva da i oni odsustvuju sa posla radi nege deteta za šta bi primali naknade, kao što je praksa u EU.
Ukoliko bi očevi bili posvećeniji porodici, majke bi mogle i da se profesionalno usavršavaju, čime bi sticale ekonomsku stabilnost. To bi omogućilo da se značajnije suzbije praksa poznata kao „kazna za materinstvo“, što je termin kojim se objašnjava razlika u visini plata između žena koje imaju decu i onih koje ih nemaju.
Efekti dugoročnog „ulaganja“ u majke
U Institutu za razvoj i inovacije razradili su tri scenarija o mogućim efektima ovih mera. U najkonzervativnijem, broj nezaposlenih majki bi se smanjivao u skladu sa prosečnom stopom pada broj nezaposlenih žena fertilnog doba od 13% godišnje. Nešto optimističniji ishod bi bio da u drugoj godini primene ovih mera posao nađe 25% nezaposlenih majki, a 15% u trećoj godini. Poslednji scenario u drugoj godini predviđa zapošljavanje 35% majki, a 60% u trećoj godini.
Jevtić tvrdi da bi se ove mere mogle finansirati iz budžeta. „To bi državu koštalo oko 300 miliona evra godišnje, dakle otprilike onoliko koliko se sada izdvaja za jednokratna davanja. Na prvi pogled zvuči kao mnogo novca, ali poređenja radi, kada je zbog lošeg upravljanja došlo do kolapsa u Elektroprivredi Srbije, imali smo štetu od 1,2 milijardi evra. Dakle, mi imamo dovoljno novca i za jednokratna davanja i za subvencionisanje doprinosa”, uveren je direktor Instituta za razvoj i inovacije.
Ovaj predlog Instituta razmatralo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u prošlom sazivu Vlade, koje je zatražilo i spisak mera za unapređenje položaja nezaposlenih žena i došlo do računice da bi one koštale još 30 miliona evra godišnje. Međutim, Ministarstvo finansija nije bilo zainteresovano za razmatranje ovih predloga.
Digitalizacija procedura kao pomoć preduzetnicama
Institut za razvoj i inovacije je objavio i studiju „Plan pojednostavljenja administrativnih procedura za regulisanje pravnog statusa preduzetnica, budućih majki“. U ovoj publikaciji predlaže jednostavnije procedure za otvaranje porodiljskog i odsustva radi nege deteta, kao i one za sticanje prava na finansijsku naknadu. Tim poslovima se u većim firmama bave računovođe, a pošto ih preduzetnice uglavnom nemaju, one u poodmakloj trudnoći fizički obilaze šaltere. Svi te procedure bi mogle da se završe elektronski, kada bi institucije bile bolje umrežene.
Marija Dukić
Biznis i finansije 243, mart 2026.
Foto: sav_an_dreas, Depositphotos
