Promo

Kompanija M&I Systems Co uspešno preuzela IT kompaniju NPS

by bifadmin

M&I Systems Co, regionalni lider na tržištu ERP sistema i član Seyfor Grupe, uspešno je akvizirao IT kompaniju NPS od dosadašnjeg većinskog vlasnika SAGA Grupe, koja posluje u okviru globalne Noventiq Grupe, specijalizovane za digitalnu transformaciju i sajber bezbednost za tržišta u razvoju.

Prethodno je prošle godine Seyfor, kao jedan od najvećih evropskih ICT pružaoca usluga, proširio svoje aktivnosti širom Evrope akvizicijom 70% udela u M&I Systems Co, srpskoj kompaniji koja je regionalni lider na tržištu ERP sistema. Osnovana pre više od 30 godina kao porodična firma, M&I Systems Co je ostala posvećena pružanju najnovijih IT rešenja i podsticanju inovacija u dinamičnom digitalnom okruženju sa više od 400 klijenata iz segmenta srednjih i velikih preduzeća.

Prva zajednička akvizicija u Srbiji je upravo kupovina IT kompanije NPS koja, sa više od dve decenije iskustva, spada u redоve najprepoznatljivijih i najuglednijih partnera u Srbiji u implementaciji i održavanju ERP rešenja zasnovanih na Microsoft Dynamics 365 Business Central (Microsoft Dynamics NAV). Poznata po ekspertizi u poslovnom savetovanju, implementaciji sistema i naprednim  Business Intelligence (BI) rešenjima, kompanija NPS je uspešno realizovala stotine projekata u Srbiji i širom Balkana. Njihova strateška fokusiranost na digitalnu transformaciju, automatizaciju poslovanja i Business Intelligence (BI) će značajno upotpuniti postojeći portfolio proizvoda i usluga kompanije M&I Systems Co.

Ova akvizicija se uklapa u strateške ciljeve kompanije M&I Systems Co da brzo osnaži svoj dominantni položaj na regionalnom tržištu Microsoft ERP rešenja, koristeći lokalno znanje, operativnu infrastrukturu i postojeću bazu klijenata kompanije NPS. Fokus je na razvoju softverskih rešenja sa posebnim akcentom na digitalnu transformaciju, implementaciju ERP rešenja zasnovanih na cloud-u, sopstvenog sistema Beyond 360 ERP, automatizaciju poslovnih procesa, analitiku, veštačku inteligenciju i IT konsalting. M&I Systems Co dugoročni je partner tehnoloških lidera kao što su SAP, Salesforce, IBM, Microsoft, Celonis, Software AG, Asprova i Aforza.

Prema rečima Vladana Balabana, predsednika M&I Systems Grupe, ovom akvizicijom kompanija potvrđuje svoju posvećenost proširenju kapaciteta i tržišnog udela: „Tokom poslednjih meseci pažljivo smo analizirali IT tržište i identifikovali potencijalne ciljeve za preuzimanje. NPS se izdvojila kao kompanija sa optimalnim tržišnim udelom, stabilnim finansijama i značajnim potencijalom rasta. Uočili smo značajne prilike na tržištu Jugoistočne Evrope, i nastavićemo da pratimo i identifikujemo kompanije za naše širenje – one čija se kultura, kao i ponuda proizvoda i usluga, uklapaju u naš strateški pravac razvoja.“

Nikola Balaban, CEO kompanije M&I Systems Co, dodao je: „Ostvareni rezultati kompanije NPS i njihovo duboko razumevanje lokalnog tržišta omogućiće nam da osnažimo portfolio naših proizvoda i usluga i pružimo sveobuhvatna digitalna rešenja našim klijentima u Srbiji i na Balkanu.  Ovom akvizicijom ulazimo u Microsoft ERP ekosistem, a zahvaljujući stručnom znanju i iskustvu koje donosi kompanija NPS, spremni smo da proširimo spektrum naših ERP usluga i dodatno unapredimo povezanost rešenja poput našeg Beyond 360 ERP-a i SAP-a. Na taj način otvaramo nove prilike za unakrsnu prodaju unutar naše baze klijenata“.

Nova akvizicija takođe odražava širu strategiju Seyfor Grupe usmerenu na konsolidaciju IT i usluga digitalne transformacije širom Evrope. Takođe, M&I Systems Co svoju poziciju tehnološkog  lidera u regionu dodatno jača sinergijom sa ekspertizom stručnjaka iz NPS-a, čime se otvaraju nove prilike za inovacije u domenu ERP segmenta, alii šire. To otvara nove tržišne prilike za jačanje portfolia proizvoda Seyfor Grupe, posebno u domenu Microsoft ERP rešenja.  

„Ova akvizicija je prirodan korak u okviru naše dugoročne strategije jačanja Seyfor Grupe na međunarodnom tržištu. Nadovezuje se na našu prošlogodišnju akviziciju većinskog udela u M&I Systems Co i još jednom potvrđuje da Jugoistočna Evropa predstavlja jedno od ključnih tržišta za dalji razvoj Grupe. Spajanje kompanija NPS i M&I Systems Co donosi značajne sinergije i jača našu poziciju u Microsoft ERP ekosistemu”, kaže Martin Cígler, osnivač i CEO Seyfor Grupe, i dodaje: „Takođe, to dokazuje da je naš ulazak na srpsko tržište kroz partnerstvo sa M&I Systems bio pravi potez. Ovaj region i dalje poseduje veliki potencijal za dalji rast, kako u pogledu tržišta, tako i u pogledu stručnosti. Akvizicijom NPS-a otključavamo deo tog potencijala i zadovoljan sam što smo pronašli partnera u NPS-u koji deli naše vrednosti i doprinosi snazi naše grupe”.

Miroslav Jovković, direktor kompanije NPS, osvrnuo se na zaključenje transakcije i istakao: „Ulaskom u porodicu M&I Systems Co i Seyfor Grupe otvaraju se nove prilike za naš tim. Sa nestrpljenjem iščekujemo zajednički razvoj inovativnih rešenja koja će ubrzati digitalnu transformaciju za naše klijente iz Jugoistočne Evrope i šire, kombinujući tehnologije sa našim iskustvom koje gradimo decenijama kroz rad na implementaciji i održavanju ERP-a i BI-a.“ 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

I Kina ima svoj Santorini

by bifadmin

U Kini je izgrađena kopija grčkog ostrva Santorini, sa tradicionalnim belim mediteranskim kućama i plavom stolarijom.

Ovo odmaralište nalazi se u Junan provinciji, na obroncima planinskog venca Cangšan, sa pogledom na jezero. Zove se Dream Land i sastoji se od butik hotela, apartmana za izdavanje, raznih kulturnih sadržaja i uskih kaldrmisanih ulica ukrašenih cvećem.

U njegovu izgradnju uloženo je osam milijardi juana odnosno 950 miliona evra, a taj novac odmaralište bi trebalo da povrati privlačeći turiste iz najrazličitijih razloga, počev od onih koji žele da vide sve lažno pa i „lažni Santorini“, pa sve do ljudi koji planiraju da održe venčanje u romantičnim i bajkovitim predelima. Na ovom snimku možete videti kako izgleda kineski Santorini:

On je inače među najposećenijim destinacijama u Kini, ali uglavnom među domaćim turistima. Trenutno je u toj zemlji veoma popularno obilaženje replika, čime se Kinezima pruža mogućnost da, umesto da proputuju svet, svet dođe njima „na noge“.

Iz tog razloga Kina ima i svoju verziju Ajfelovog tornja, Sidnejske opere, Bele kuće, rimskog Koloseuma, pariske Trijumfalne kapije, pa čak i Sfinge. Ipak, treba imati u vidu da su to samo nekretnine i da nam putovanja ne pružaju samo pogled na arhitektonska dela već i uvid u to kako se u nekoj zemlji živi.

Foto: Chloe Lefleur, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko piše novi operativni sistem kapitalizma?

by bifadmin

Svetska ekonomija funkcioniše poput superkompjutera – neprekidno procesuira trilione podataka o cenama, proizvodnji, prihodima i bogatstvu, kreirajući okvir za ono što danas nazivamo kapitalizmom.

No, baš kao i svaki računar, ovaj sistem zavisi od hardvera (tržišta, institucije, regulative) i softvera – to jest, dominantnih ekonomskih ideja koje definišu svrhu ekonomije u datom vremenu.

Upravo sada, taj “računar” se ponovo resetuje.

Veliki ekonomski reset

Suočeni smo sa krajem američki vođene ere globalizacije, slobodne trgovine i otvorenih društava. Posle godina carinskih ratova, nepoverenja na tržištima, pada dolara i sve većeg populizma, svjetska ekonomija ne traži samo novi softver – već i potpuni hardverski remont. Drugim rečima: počinje nova era kapitalizma, ali niko još tačno ne zna kakva će ona biti.

Od Novog dogovora do neoliberalizma

Poslednji veliki reset dogodio se 1930-ih nakon Velike depresije, kada je “New Deal” Frenklina D. Ruzvelta redizajnirao sistem oko ideje pune zaposlenosti. Ta paradigma trajala je do sredine 1970-ih, kada su rast plata i inflacija počeli da potkopavaju profite.

Tada dolazi nova era: neoliberalizam. Pokret predvođen Reganom i Tačerovom transformisao je sistem – cilj više nije bila zaposlenost, već stabilnost cena, mobilnost kapitala i rast kroz globalizaciju. Centralne banke postale su nezavisne, sindikati oslabljeni, a tržišta deregulirana.

Sledeći krah – i populistički odgovor

No, taj sistem je imao bug – uspon profita pratio je pad plata, deindustrijalizacija i rast nejednakosti. Kredit je zamijenio plate. Kada je balon pukao 2008. godine, spas su omogućile centralne banke, ali po cenu rastućeg javnog duga i mera štednje koje su najviše pogodile radničku klasu. Već 2016. dolazi politički odgovor: Brexit, pa zatim Donald Tramp.

Trampova politika – prvo iznutra – nije donela koherentan novi model, ali je otvorila vrata resetu. Njegov drugi mandat usmeren je na industrijalizaciju kroz carine, smanjenje imigracije i podsticaj tradicionalnih porodičnih vrednosti – što analitičari nazivaju „regresivnom modernizacijom“. To je povratak idejama iz 1940-ih i 1950-ih, bez jasne vizije za 21. vek.

Budućnost kapitalizma: Tri puta ka napred

Levica trenutno nudi tri odgovora:

Status quo – čekati da Trampov populizam sam sebe uništi.

Levi populizam – pokret oko Bernieja Sandersa i AOC koji želi ekonomiju za obične ljude.

Agenda obilja – progresivne reforme sa manjim regulacijama i većim rastom.

Ali nijedna opcija još nema dominantnu podršku.

Vreme za odlučne ideje

Jedno je jasno: novi svetski poredak se ne dešava – on se već formira. Nije fiksiran, još se može oblikovati. No, ako se ništa ne ponudi kao alternativa regresivnoj modernizaciji, ona može prevladati. Potrebne su nam nove ideje – ali još više, političari sa hrabrošću da ih sprovedu.

Izvor: Mark Blyth, The Atlantic / Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Ogromno interesovanje investitora za Delta District Game Changer konferencija u fokus stavila pametne investicije u regionu

by bifadmin

Delta District, luksuzni stambeno-poslovni kompleks koji se gradi u Beogradu, bio je jedna od centralnih tačaka interesovanja na ovogodišnjoj Game Changer konferenciji u Crnoj Gori. Projekat je privukao pažnju investitora, developera i biznis lidera iz celog regiona – potvrđujući reputaciju pametne, održive i dugoročno isplative investicije.

Posebnu pažnju posetilaca privukao je brendirani Delta District kutak ispred jahte, pažljivo osmišljen kao iskustveni prostor sa maketom projekta i personalizovanom prezentacijom, uklopljen u estetiku Black Velvet večeri. U okviru ovog ekskluzivnog okupljanja u marini Porto Montenegro, među svega 100 zvanica, Delta District se pozicionirao kao simbol nove generacije luksuza i urbanog života. Posetioci su sagledali sve benefite ovog jedinstvenog kompleksa – od usluge hotela InterContinental i sadržaja za stanare, do povraćaja PDV-a za pravna lica, kao i najviših ESG standarda.

Dodatnu vrednost projektu daje i pažljivo osmišljena opremljenost rezidencijalnih i poslovnih apartmana, koji dolaze sa kuhinjama renomiranog italijanskog brenda Veneta Cucine, opremljenim profesionalnim Gaggenau uređajima, unapred ugrađenim u investiciju. Kupcima je ponuđen i izbor enterijerskih rešenja za kupatila, a zahvaljujući najvišem stepenu završenosti, budućim stanarima je potrebno svega nekoliko komada nameštaja da bi se uselili – što Delta District čini izuzetno atraktivnim i sa stanovišta kvaliteta života, i sa aspekta brzine povrata i rasta investicije.

Tokom konferencijskog dela, na glavnoj sceni u okviru panela “Landmarks of the Future”, govorila je i Angelina Nekić, potpredsednica Delta Holdinga i generalna direktorka Delta Real Estate, koja je istakla važnost povezivanja luksuza sa društvenom odgovornošću i dugoročnom vrednošću:

„Verujemo da luksuz danas ne znači samo prestižan enterijer i eksterijer – već i pažljivo planiranu sredinu koja unapređuje kvalitet života, poštuje okolinu i donosi rastuću vrednost vlasnicima. Delta District je naš odgovor na potrebe savremenog kupca i investitora – promišljen, održiv i usmeren ka budućnosti,” poručila je Nekić.

Kroz kombinaciju vrhunskog dizajna, hotelskih usluga InterContinental-a dostupnih svakodnevno, kao i ekskluzivnih sadržaja poput infinity bazena, privatnog bioskopa, teretane, business lounge zona, igraonica i parkova, Delta District predstavlja novu destinaciju za život sa stilom i investicije sa dugoročnim potencijalom rasta. Game Changer je to i potvrdio – interesovanje za ovaj projekat pokazuje da istinska vrednost uvek privlači pažnju onih koji gledaju daleko unapred

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Država duguje 27,2 milijarde evra inostranstvu, 11,5 domaćim poveriocima

by bifadmin

Javni dug Srbije je na kraju maja ove godine bio 38,8 milijardi evra i iznosio je 44 odsto BDP-a, poslednji su podaci Ministarstva finansija.

Od početka godine javni dug je nešto i smanjen, za oko 100 miliona evra.

Od ovih skoro 39 milijardi evra duga, država duguje 27,2 milijarde inostranstvu, koliko iznosi spoljni javni dug, dok preostalih oko 11,5 milijardi evra duguje domaćim poveriocima.

Prema izveštaju Uprave za javni dug za maj, ukupan javni dug države je nešto viši i iznosio je 44,2 odsto BDP-a.

U maju je javni dug povećan emisijom dinarskih obveznica za 15 milijardi dinara i zajmovima od 10,5 milijardi dinara. Istovremeno je otplaćeno 19,4 milijarde dinara dospelog duga, piše Danas.

Država najviše duguje u u evrima, 57,8 odsto. Dolarski dug iznosi 12,7 odsto ukupnog javnog duga, a specijalna prava vučenja (SDR) valuta Međunarodnog monetarnog fonda 6,1 odsto.

Dinarski dug čini 23,3 odsto ukupnog javnog duga.

I deo dinarskih obveznica drže stranci. Taj udeo je oko 15 odsto ili 138 miljardi dinara.

Najveći deo duga odnosi se na državne obveznice. Oko 9,2 milijardi evra državnog duga nalazi se u dinarskim obveznicama emitovanim na domaćem tržištu, a 10,3 milijarde evra u evroobveznicama. Ostatak se duguje međunarodnim finansijskim institucijama kao što su Međunarodna banka za obnovu i razvoj (deo Svetske banke) 2,2 milijardi evra, MMF-u 2,3 milijarde evra.

Do kraja godine još dve emisije obveznice

Među najvećim poveriocima Srbije nalazi se i kineska Eksim banka kojoj dugujemo 2,9 milijardi evra, dok stranim vladama dugujemo 2,8 milijarde evra.

Poslovnim banakama dugujemo više od 3,5 milijarde evra i to 1,2 milijarde za dinarske kredite i 2,3 milijarde evra za kredite u evrima.

Uprava za javni dug je objavila i raspored emisije obveznica do kraja godine. U julu se planiraju dve emisije, jedan dinarski i jedna obveznica u evrima.

Planirani obim prodaje petogodišnjih dinarskih obveznica je 35 milijardi dinara (oko 300 miliona evra) sa kamatnom stopom od 4,5 odsto.

Takođe se planira i emisija 12-godišnjih obveznica u evrima sa kamatnom stopom od pet odsto, a obim je 150 miliona evra.

Do kraja godine planiraju se još dve emisije dugoročnih dinarskih obveznica od po 10 milijardi dinara i jedna emisija obveznica u evrima od 100 miliona evra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tramp i Mask: Pišem ti pismo, da drugovi nismo

by bifadmin

Dok se zahuktava rat Trampa i Maska, Hrvatska traži da postane finansijski centar, Slovenija ide u Krško 2, a Srbija ima nedovršene projekte od čak sedam milijardi evra – pregled ekonomskih dešavanja u svetu i regionu

Pišem ti pismo, da drugovi nismo.

Ako postoji trenutak koji savršeno opisuje globalnu ekonomsku i političku scenu – to je sudar dveju egocentričnih sila: Donalda Trampa i Ilona Maska.

Tramp, nazivajući Maska „raspadom sistema“ (train wreck), precizno je opisao ambijent u kome živimo i poslujemo: lični animoziteti i tvitovi preko noći mogu da izbrišu milijarde dolara sa berze, kao što se desilo sa „Teslom“ (u poslednjoj turi početkom ove nedelje isparilo je 68 milijardi dolara).

A međunarodna trgovinska politika vodi se slanjem pisama koja neki komentatori porede sa ljubavnim (prema količini nedorečenosti i aluzija) ili sa opomenama pred isključenje struje (prema stepenu pretnje koju emituju).

Carine udarile u „TACO”

Trampov poslednji potez, odnosno najava carina od 25 do 40 odsto za 14 zemalja, uključujući i Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, najbolji je pokazatelj nivoa neizvesnosti ali i kvaliteta globalnog „poslovnog okruženja”.

Na tu objavu globalna tržišta, međutim, reaguju ravnodušno. Azijske i evropske berze, primera radi, jedva da su se pomerile, dok su američki analitičari za CNBC listom ocenjivali da je na delu „TACO trgovanje”, akronim nastao od pošalice da Tramp uvek prvi odustane (Trump always chickens out – TACO).

Pokretanjem formalne procedure za lociranje drugog bloka nuklearne elektrane Krško, Ljubljana ulazi u višegodišnji, kompleksan i izuzetno skup projekat, čija je procenjena vrednost od 9,6 do čak 15,4 milijardi evra

Dok se tržišta prave da je sve normalno, Evropska centralna banka (ECB) upozorava da su rizici po finansijsku stabilnost evrozone porasli, a da je „neizvesnost u trgovinskoj politici dostigla najviši nivo u više od 35 godina”.

Posle foruma o monetarnoj politici koji je organizovala u Sintri, ECB je pozvala na očuvanje otpornosti banaka, svesna slabog ekonomskog rasta i geopolitičkih potresa koji ne prestaju.

„S obzirom na visok nivo neizvesnosti, makroprudencijalna politika mora ostati agilna i prilagođavati se promenljivim uslovima po potrebi. Kreatori politike treba da nastave pažljivo da prate situaciju, jer dalji nepovoljni šokovi mogu zahtevati promene u hodu”, istakla je ECB.

Fiskalna konsolidacija u komšiluku

Politika „stezanja kaiša” još nije iščilela iz sećanja penzionera i zaposlenih u javnom sektoru širom Evrope pre desetak godina, a iz Rumunije stiže vest da se spremaju za – fiskalnu konsolidaciju.

Sa budžetskim deficitom koji se kreće oko devet odsto BDP-a (poređenja radi, srpski deficit je projektovan na tri odsto a hrvatski na 2,7 odsto do kraja godine), Bukurešt je pod pritiskom Evropske unije morao da deluje. Rumunska vlada usvojila je paket mera vredan 2,1 milijardu evra, koji uključuje brojne rezove u javnoj potrošnji i povećanje poreza.

Hrvatska, sa druge strane, gradi novi imidž finansijskog centra. Stavljajući se na čelo inicijative za povezivanje osam berzi Centralne i Jugoistočne Evrope (uključujući Poljsku, Rumuniju, Sloveniju i druge), Zagreb je uspeo da osigura da sedište krovne kompanije bude upravo u Hrvatskoj.

Zagrebačka berza jača, privatne kompanije prikupljaju stotine miliona evra kroz izdavanje obveznica, država popularizuje tržište kapitala kroz „narodne obveznice” a cilj je, kako je za HRT rekla predsednica Uprave Zagrebačke burze Ivana Gažić, da „protok kapitala unutar regije bude što bolji”.

U isto vreme, Slovenija se kladi na atom. Pokretanjem formalne procedure za lociranje drugog bloka nuklearne elektrane Krško, Ljubljana ulazi u višegodišnji, kompleksan i izuzetno skup projekat, čija je procenjena vrednost od 9,6 do čak 15,4 milijardi evra. Plan podrazumeva ne samo reaktor već i celu prateću infrastrukturu: od privremenog skladišta za istrošeno gorivo do novih dalekovoda i smeštaja za radnike.

Srbija opet na čelu regiona po visini zaprećene carine

Šta je u nedelji za nama radila Srbija? Od svega po malo. Privredna aktivnost usporava, sa skromnim rastom BDP-a od 2,2 odsto, kaže analiza stručnog časopisa MAT. Istovremeno beležimo dobre rezultate u spoljnoj trgovini – pošto je Republički zavod za statistiku, kao što su ekonomisti i sumnjali, revidirao podatke o izvozu za prošlu i prva četiri meseca ove godine, u vrednosti od ukupno 2,3 milijarde evra.

Izvoz, predvođen auto-industrijom, raste, trgovinski deficit se smanjuje, a pokrivenost uvoza izvozom dostiže rekordne nivoe – u maju je došao do 83,7 odsto.

Nažalost, upravo se izvoz našao na direktnom udaru Trampovog carinskog „cunamija”.

Pretnja carinom od 35 odsto i ultimatum o preseljenju proizvodnje u SAD, kako je za Nedeljnik rekao Veljko Mijušković sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, predstavlja ozbiljan pritisak na izvoznike i praktično je „nerealna i neisplativa opcija”.

Zašto baš Srbija? Profesor Petar Đukić nudi geopolitičko objašnjenje koje zvuči poznato: da smo „miševi uhvaćeni u plesu sa slonovima”.

„Nismo mi toliko značajan trgovinski partner Sjedinjenim Državama. Jednostavno, kao da su Srbi i dalje ‘mali Rusi’ za SAD. Sve ovo je, ubeđen sam, posledica inercije u američkoj spoljnoj politici”, rekao je Đukić.

Dok se nosimo sa spoljnim pretnjama – od carina do neizvesnosti oko licence za rad NIS-a, čiji su suvlasnici Rusi – postavlja se pitanje da li smo bar svoju kuću sredili. Izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o radu Ministarstva građevinarstva daje poražavajući odgovor.

DRI je dao mišljenje sa rezervom, otkrivši nepravilnosti teške preko 220 milijardi dinara (blizu dve milijarde evra). U moru problema, izdvaja se podatak da se za imovinu u pripremi vrednu 1,75 milijardi evra ne zna tačan status, dok je skoro 200 miliona evra za već završene projekte i dalje vođeno kao da su u izgradnji. Primer Intermodalnog terminala u Batajnici, gde je ulaganje od 1,5 milijardi dinara pogrešno knjiženo, samo je vrh ledenog brega.

Iako je Ministarstvo tokom revizije počelo da ispravlja greške i identifikovalo nedovršene projekte vredne čak sedam milijardi evra, ostaje gorak ukus.

Graditi auto-puteve i mostove je jedno. Voditi uredne knjige o njima – sasvim drugo.

Izvor: Velike priče

Piše: Milica Rilak

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Svako drugo preduzeće u Srbiji ima problem s korupcijom

by bifadmin

Evropska komisija (EK) u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji 2025, navela je da svako drugo preduzeće u Srbiji u poslovanju ima problem s korupcijom

U izveštaju se navodi da 84 odsto ispitanika na čelu preduzeća u Srbiji smatra da je korupcija rasprostranjena, u poređenju sa prosekom EU od 63 odsto, a 53 procenta smatra da korupcija predstavlja problem u poslovanju, dok je prosek EU 35 odsto.

Istovremeno, 26 odsto ispitanika smatra da postoji dovoljan broj uspešnih krivičnih gonjenja koji odvraćaju ljude od koruptivnih radnji, a isto u proseku u EU smatra 36 odsto ispitanih.

Nivo korupcije u javnom sektoru i dalje visok

Analizirajući okvir Srbije za borbu protiv korupcije, kao oblasti koja veoma utiču na poslovanje privrede, EK je u Izveštaju konstatovala da je percepcija među stručnjacima, građanima i poslovnim ljudima takva da je nivo korupcije u javnom sektoru i dalje visok.

Podsećaju i na Indeks percepcije korupcije za 2024. godinu, koji objavljuje Transparency International, a koji je pokazao da u ovom rangiranju Srbija, sa skorom od 35/100, zauzima 105. mesto u svetu.

„Ova percepcija je ostala relativno stabilna u proteklih pet godina, iako je to najniži skor ikada zabeležen za Srbiju. Specijalni Eurobarometar o korupciji za 2025. godinu pokazuje da 85 odsto ispitanika smatra da je korupcija rasprostranjena u njihovoj zemlji (prosek EU je 69 odsto), dok 31 odsto ispitanika navodi da su lično pogođeni korupcijom u svakodnevnom životu (prosek EU je 30 odsto)“, piše u izveštaju EK.

EK je podsetila i da je Srbija u julu prošle godine usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, za period 2024–2028, kao i prateći akcioni plan.

„Međutim, aktivnosti sadržane u akcionom planu su u određenoj meri užeg opsega kada je reč o rešavanju problema i izazova u vezi sa korupcijom identifikovanih u strategiji i ne obuhvataju u potpunosti preporuke GRECO-a iz četvrte i pete evaluacione runde“, navela je EK.

Navedeno je i da je potrebno uspostaviti odgovarajuće mehanizme koordinacije, budžetska sredstva i efikasan sistem praćenja i evaluacije kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje strategije.

Nezakonito bogaćenje

Istaknuto je i da „nezakonito bogaćenje još uvek nije kriminalizovano“, a uz to, Srbija nije potpisnica OECD Konvencije protiv podmićivanja.

Izveštaj kao sektore posebno podložne korupciji izdvaja i one koji se direktno tiču privrede – porez, carina, privatizacija i javne nabavke, ali i one u kojima privreda takođe ima poslovne interese – zdravstvo, obrazovanje i lokalna smaouprava.

EK je u izveštaju istakla segment javnih nabavki, gde je apostrofirano da se izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama i dalje široko koriste. „Time se zaobilazi njegova primena, a mehanizmi nadzora su nedovoljni“, navedeno je u izveštaju.

Iz EK su podsetili da je u 2023. vrednost nabavki koje su bile izuzete od primene zakona gotovo dostigla vrednost zaključenih ugovora kroz redovne postupke, „čime se potkopava efikasnost zakona“.

Osim sistema javnih nabavki, EK je naglasila i ostale oblasti sa visokim rizikom od korupcije, koje se praktično sve direktno odnose na ambijent u kojem posluje privrede, a te oblasti su državna preduzeća, koncesije, stečajni postupci, javno-privatna partnerstva i zdravstveni sektor.

Drugi veliki izazov, kao su ukazali, jesu izuzeća od zakona u kontekstu realizacije međuvladinih sporazuma.

„Nadzor nad postupcima javnih nabavki ima slabosti koje mogu dovesti do nekažnjavanja prekršaja. Iako Krivični zakonik predviđa posebno krivično delo za zloupotrebe u javnim nabavkama, osude su retke. Državna revizorska institucija je u 2024. utvrdila nepravilnosti u 21,2 odsto ukupne vrednosti ispitanih ugovora o javnim nabavkama“, navela je EK.

Javne konsultacije treba ojačati

U izveštaju je ukazano i da proces javnih konsultacija i dalje treba dodatno ojačati.

„Procenat nacrta zakona koji su prošli javne konsultacije porastao je blago sa 52,9 odsto u 2023. na 58,3 odsto u 2024. Istovremeno, procenat podzakonskih akata za koje su obavezne javne konsultacije, a koje su zaista sprovedene, blago je opao. Sa 31 odsto u 2023. na 29,7 odsto u 2024. godini“, naveli su iz EK.

Nedostatak ovog dela procesa, kako piše, jeste što se izveštaji o rezultatima javnih konsultacija ne objavljuju sistematski.

„Organizacije civilnog društva i dalje ukazuju da vreme predviđeno za konsultacije nije dovoljno. Kao i da se njihovi komentari na nacrte zakona od javnog značaja retko uzimaju u obzir. Još uvek ne postoji centralno telo koje bi bilo nadležno za kontrolu kvaliteta javnih konsultacija“, ukazano je u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji za 2025.

Dodaje se i da je u jednom od narednih koraka u zakonodavnom procesu, kao što je usvajanje propisa u parlamentu, nastavljena praksa objedinjavanja velikog broja često nepovezanih tačaka dnevnog reda i zakonodavnih predloga u jednu tačku.

To je otežavalo detaljnu raspravu i nadzor, a EK podseća na primer iz novembra 2024. godine kada je 68 tačaka, uključujući budžet za 2025. obrađeno kao jedna tačka dnevnog reda i usvojeno bez ikakve rasprave.

Nezavisnostpravosuđa u Srbiji i dalje je niska

U Izveštaju se konstatuje i da više od polovine ispitanih kompanija u Srbiji izražava poverenje u efikasnost zaštite investicija.

„Čak 57 odsto kompanija je veoma ili prilično uvereno da su investicije zaštićene zakonom i sudovima“, navedeno je u dokumentu.

Kada je reč recimo o javnim nabavkama, 32 odsto njih smatra da je nivo nezavisnosti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki „prilično dobar“ ili „veoma dobar“, dok sto mišljenje o radu Komisije za zaštitu konkurencije ima 33 odsto ispitanika.

„Percepcija nezavisnosti pravosuđa u Srbiji i dalje je niska, kako među širom javnošću, tako i među kompanijama. Ukupno 30 odsto opšte populacije i 36 odsto kompanija smatra da je nivo nezavisnosti sudova i sudija ‘prilično dobar’ ili ‘veoma dobar’ u 2025. Percepcija nezavisnosti pravosuđa među širom javnošću opala je u poređenju sa 2024. godinom (36 odsto), dok je među kompanijama blago porasla u odnosu na 2024. godinu (34 odsto)“, zaključuje EK.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Porto Montenegro predstavlja Vero i Versa rezidencije: Novi kvart za život sa stilom

by bifadmin

U srcu Porto Montenegra nastaje novi kvart za život sa stilom – rezidencije Vero i Versa. Ovaj deo naselja osmišljen je za ljude koji žele moderan život, koji karakteriše pristup kvalitetnim kulturnim i rekreativnim sadržajima, oplemenjujući podjednako i duh i telo. Život uz more, u ritmu svakodnevice.

Na prostoru od 10 hektara, Vero i Versa nude više od stanovanja. U pitanju je urbano, šetališno naselje, koje objedinjuje sve što je savremenom čoveku potrebno – od blizine škole, prodavnica i restorana, sve na nekoliko minuta hoda, do zelenih površina, wellness centra sa poluolimpijskim bazenom i prostora za druženje. Sve to, na korak od mora.

Ove rezidencije su namenjene kreativnim ljudima, ljubiteljima kulture i svima koji žele dinamičan, ali skladan životni stil. Dizajn objekata kombinuje mediteranski duh i savremenu arhitekturu, s fokusom na zdravlje, dobrobit i inspirativno okruženje.

Mesto koje živi cele godine

Vero i Versa nisu samo stambene zgrade – one su centar nove kulturne scene Porto Montenegra. Tokom godine, biće organizovani različiti događaji: bioskop na otvorenom, radionice, izložbe lokalnih i internacionalnih umetnika i drugi sadržaji koji okupljaju postojeću zajednicu i kojima se privlače novi članovi.

Zajednički prostori – dva bazena, rooftop terasa, dve teretane, maloprodajni objekti jedinstvenog karaktera, te restorani i kafići – osmišljeni su tako da posetioci i stanari mogu da uživaju u svakom trenutku, pritom čineći nešto dobro za sebe i svoju porodicu.

O rezidencijama

Vero se sastoji od 155 stanova čistih linija, sa velikim terasama i pogledom na zelenilo. Zgradu čine četiri privatna ulaza koji vode do recepcije, teretane i bazena okruženog zelenilom. U prizemlju se nalazi 16 prostora namenjenih zakupcima: kreativnim studijima, radnjama i ugostiteljskim lokalima, što dodatno doprinosi osećaju zajedništva.

Versa broji 47 stanova sa toplim, prirodnim materijalima i otvorenim, svetlim enterijerima. Stanarima su takođe dostupni bazen i fitnes sala.

Kupcima se nude garsonjere, jednosobni i dvosobni stanovi, a početna cena je 390.000 €. Svi stanovi imaju moderno uređene kuhinje, prostrane terase, kvalitetne završne radove i mogućnost personalizacije enterijera.

Vero i Versa – nastavak razvoja naselja Porto Montenegro

„Vero i Versa nisu samo stanovi – oni su odgovor na novi način života kojim se mi u Porto Montenegru ponosimo. Povezanost, osećaj pripadnosti i prostor za lični razvoj su u srcu novog kompleksa“, izjavio je Dejvid Margason, generalni direktor Porto Montenegra. „Ovi domovi bude kreativnost i inspirišu, a sa njima se naša međunarodna zajednica raste i razvija.“

Ovaj projekat nastavlja viziju započetu uspehom naselja Boka Place kojim je stvorena jedinstvena lifestyle destinacija, koja nudi ne samo vrhunske modne brendove, već i odličnu gastro ponudu sa prvim Jamie’s Italian restoranom u Crnoj Gori, bioskopom sa tri sale, jedini autentični Jazz club u Crnoj Gori i mnoge druge aktivnosti kako za odrasle, tako i za decu.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

I u inostranstvu, lako do doktora online Telemedicina od sada dostupna i za korisnike putnog osiguranja

by bifadmin

Iz UNIQA osiguranja stiže još jedna inovacija u servisiranju klijenata! Za korisnike putnog osiguranja UNIQA je uvela uslugu Telemedicine kao nov, potpuno besplatan i jedinstven servis na našem tržištu. Od sada svi korisnici UNIQA putnog osiguranja, tokom boravka u inostranstu, mogu ostvariti online konsultacije sa doktorima iz Srbije.

I ovog leta klijentima je omogućeno da ponovo dožive radost bezbrižnog putovanja širom sveta. U nastojanju da konstantno poboljšava svoju ponudu i unapredi servis za veliki segment klijenta putnog osiguranja UNIQA je proširila uslugu Telemedicine kao inovativno rešenje koje je u skladu sa savremenim potrebama klijenata koji svoj odmor ili putovanje provode u inostranstvu. Online konsultacije sa doktorom je automatski uključena u sve pakete putnog osiguranja i realizuje se sa lekarima iz široke UNIQA mreže zdravstvenih ustanova, u terminima po izboru klijenta i to putem video poziva, telefona ili chat-a, na našem jeziku. Pokrivaju širok spektar zdravstvenih tegoba, a tokom konsultacija, pacijenti mogu da dobiju savete, dijagnozu i preporuke za lečenje različitih bolesti.

U skladu sa tim, naša nova usluga Telemedicina – online konsultacija sa doktorom uz putno osigurajnje je tu da spojem najnovijih tehnologija, digitalizacije i tradicionalne medicine klijentima pruži još bolje iskustvo i pomogne da na najbolji način brinu o svom zdravlju dok su u inostranstvu, omogućivši da odmor i putovanje u inostranstvu prođe što bezbrižnije.

Korišćenje Telemedicine i online konsultacija je veoma jednostavno.

Zaključenjem polise putnog osiguranja klijent stiče pravo na korišćenje besplatne usluge Telemedicine. Telemedicina se aktivira pozivom Kontakt centra za pomoć na broj telefona + 381 11 36 36 955 ili slanjem poruke na Viber nalog Coris Srbija, nakon čega klijent  stupa u pisanu komunikaciju sa operaterom, nakon čega će dobiti i link za internet poziv. Besplatan internet poziv sa operaterom može biti uspostavljen i skeniranjem QR koda koji se nalazi na polisi putnog osiguranja.

Nakon opisa nastalog zdravstvenog problema, operateri Kontakt centra će ponuditi opciju online konsultacija sa lekarom iz Srbije, pri čemu klijent može sam da odabere željene opcije i zakaže termine konsultacija. Za sve ostale slučajeve, klijenti se kao i do sada upućuju klijente u najbližu zdravstvenu ustanovu, a troškove zdravstvenoj ustanovi direktno plaća UNIQA.

Usluga Telemedicine je omogućena u partnerstu sa Mavie Telemed, servisom koji je razvijen uz podršku UNIQA Grupe. Inovativna platforma već dostiže više od milion pacijenata širom Evrope. Kompanija koja stoji iza Mavie razvija i primenjuje inovativna rešenja koja se bave izazovima u zdravstvenoj zaštiti.

Kupovinom individualnog ili porodičnog putnog osiguranja do 30. septembra, svi klijenti dobijaju gratis UNIQA osiguranje domaćinstva za vreme boravka u iniostranstvu

Sve pogodnosti u vezi sa sigurnim putovanjem, građani mogu iskoristiti kupovinom putnog osiguranja u poslovnicama UNIQA osiguranja, u ekspoziturama Raiffeisen i Addiko banke, kod zastupnika UNIQA osiguranja i u partnerskim turističkim agencijama. A za one koji vole veći komfor, na raspolaganju je i online prodavnica na uniqa.rs koja radi 24/7.

Iako svi priželjkujemo bezbrižan odmor i radujemo se svakom putovanju u inostranstvo, nažalost, nezgode se dešavaju i to onda kad se najmanje nadamo. Zato je jedino što je potrebno za odmor bez briga – UNIQA putno osiguranje!

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne 

by bifadmin
Na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, za kršenje propisa iz oblasti deviznog poslovanja sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne kao administrativne sankcije. Evidentno je da se predviđaju strože sankcije za lica koja krše propise, bilo da je reč o prekršajima ili da novčanu kaznu izriče NBS. Takođe, određene radnje koju su nekada bile dozvoljene sada se zabranjuju i za njih se predviđaju stroge novčane kazne.
Oblast deviznog poslovanja je izuzetno pravno složena. U ovoj oblasti postoje mnogobrojni propisi različite pravne snage koji sistemski uređuju ovu delatnost, kao i propisi koji primarno uređuju neku drugu oblast, ali sadrže odredbe koje se odnose i na devizno poslovanje. Za te propise je karakteristično da su podložni čestim izmenama i dopunama, što otežava njihovo praćenje čak i za nekoga ko je po profesiji pravnik.
Međutim, svako lice koje se bavi deviznim poslovanjem mora da poznaje propise u ovoj oblasti, jer ako ne postupa u skladu sa njima čini kazneno delo – krivično delo, privredni prestup ili prekršaj.
Aktuelnim Zakonom o deviznom poslovanju koji je osnovni izvor u ovoj oblasti, propisuju se krivična dela za koje su predviđene stroge kazne. Treba istaći da je na osnovu ovog zakona doneto preko trideset akata niže pravne snage, kojim se bliže uređuje ova oblast. Takođe, i ti akti se neretko menjaju.
Primera radi, Odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu doneta je 2012, godine, a promene su usledile 2013, 2014, 2015, 2018, 2020, 2023, 2025. godine.

Sankcije za kršenje zakona

Za jedno krivično delo iz ovog zakona može se izreći kazna zatvora do deset godina. Ne sme se zaboraviti da se učiniocu krivičnog dela mogu izreći i mere bezbednosti. Na primer, može se izreći mera koja se sastoje u zabrani vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti. Stranim državljanima se može izreći mera proterivanje stranaca. Svakako, osuđeno lice upisuju se u kaznenu evidenciju i može da trpi pravne posledice osude – na primer, da mu se zabrani zasnivanje radnog odnosa u određenoj oblasti. Mogu se izreći i druge sankcije, a ne sme se zaboraviti da presuda može i javno da se objavi, što bi verovatno negativno uticalo na buduće poslovanje tog osuđenog lica.
Ovim zakonom predviđaju se i mnogobrojni prekršaji za koje su propisane najstrože novčane kazne. Tako se pravnom licu može izreći novčana kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara, odgovornom licu od 50.000 do 150.000 dinara, preduzetniku od 150.000 do 500.000 dinara i fizičkom licu 5.000 do 150.000 dinara. Koliko će novčana kazna da pogodi kažnjeno lice zavisi i od njegovog imovnog stanja, odnosno od ekonomske moći pravnog lica. Ukoliko pravno lice ne plati novčanu kaznu, onda se sprovodi prinudna naplata. Sa druge strane, ako, na primer, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ne plate novčanu kaznu, ta kazna se zamenjuje za kaznu zatvora ili kaznu rada u javnom interesu.
Okrivljenom licu u prekršajnom postupku mogu se izreći i druge prekršajne sankcije, koje se sastoje u prestanku radnog odnosa ili zabrani pravnom licu da vrši određene delatnosti. Takođe, svako prekršajno kažnjeno lice upisuje se u prekršajnu evidenciju i pojedinim propisima predviđaju se i pravne posledice prekršajnog kažnjavanja.
Za prekršaje u oblasti deviznog poslovanja učiniocima se obavezno izriče i zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja. Ova zaštitna mera neretko teže pogađa učinioca prekršaja u odnosu na izrečenu novčanu kaznu. Posebna represivnost ove zaštitne mere ogleda se u slučaju kada se kao predmet prekršaja oduzima novac. Od učinioca prekršaja se može oduzeti i protivpravno stečena imovinska korist.

Bez prava žalbe na odluku NBS

Za kršenje propisa iz oblasti deviznog poslovanja sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne kao administrativne sankcije. NBS za kršenje propisa u ovoj oblasti može da izrekne stroge novčane kazne, od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 10.000 do 500.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i od 50.000 do 2.000.000 dinara za preduzetnika. NBS u „jednostavnijem postupku“ izriče novčane kazne. Ono što je posebno karakteristično jeste nepostojanje žalbe na tu odluku NBS, već samo mogućnost pokretanja upravnog spora.
Evidentno je da se predviđaju strože sankcije za lica koja krše propise, bilo da je reč o prekršajima ili da novčanu kaznu izriče NBS. Takođe, određene radnje koju su nekada bile dozvoljene sada se zabranjuju i za njih se predviđaju stroge novčane kazne.
Protiv učinioca prekršaja iz ove oblasti podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka prekršajnom sudu. U tom postupku, tužilac treba da dokaže da je to lice učinilo prekršaj. Ukoliko se utvrdi da je lice učinilo prekršaj, prekršajni sud donosi presudu kojim izriče odgovarajuću kaznu. Sa druge strane, ako se ne utvrdi da je učinjen prekršaj, sud donosi odluku kojom lice oslobađa odgovornosti.
Subjekti poslovanja svakako treba da vode računa da ne učine prekršaj. Međutim, to u pojedinim slučajevima nije baš jednostavan zadatak. Brzina promena propisa znači da se stalno moraju pratiti izmene i poslovanje usklađivati sa novim propisima. Takođe, neretko se u različitim propisima nalaze i različita rešenja povodom istog pitanja. To konkretno znači da je prema jednom propisu jedna radnja dozvoljena, ali prema drugom zabranjena. U tom slučaju vrsno pravničko znanje je više nego nužno da se ne bi ušlo u kriminalnu zonu.

Kazna može biti tolika da zatvori firmu

Sa druge strane, verovatno veliki broj prekršaja ostaje neotkriven, ali nadležni organi imaju određeno vreme da procesuiraju učinioca. Za prekršaje u oblasti deviznog poslovanja taj rok je deset godina (apsolutni rok zastarelosti) od dana kada je prekršaj učinjen. To znači da ako je neko učinio prekršaj, deset godina treba da razmišlja da li će biti kažnjen i kojom sankcijom.
Ukoliko bi učinilac bio otkriven da je učinio prekršaj u prekršajnom postupku, on bi mogao da se poziva na odredbe propisa koji uređuju, na primer, pravnu zabludu – da učinilac nije znao da je određena radnja predviđena kao prekršaj. Zatim, na stvarnu zabludu, zahteva da se primeni propis koji je povoljniji po njega, i drugo. Odgovorno lice u pravnom licu moglo bi da se poziva da je postupalo po naređenju pretpostavljenog. Svakako, za sve to moraju da postoje odgovarajući dokazi. Dakle, u tom prekršajnom postupku postoji mogućnost da okrivljeni „bolje prođe“, a pravnik koji dobro poznaje oblast deviznog poslovanja zaista u tome može mnogo pomoći.
Kada je reč o prekršajima pravnih lica, treba reći i to da je pravilo da zajedno sa pravnim licem odgovara i odgovorno lice u pravnom licu (na primer, direktor). Dakle, posebna kazna se izriče pravnom licu, a posebna odgovornom licu. U pojedinim slučajevim nije jednostavan zadatak utvrditi ko je to odgovorno lice koje treba da odgovara za prekršaj, posebno u velikim kompanijama.
Ako se određeno lice kazni, ta kazna može toliko da ga pogodi da će morati da zatvori firmu i da se bavi neki drugim poslom.
Ivan Milić, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 
Foto: QuinceCreative, PIxabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci