Stručnjaci upozoravaju da prekomerni rad može da poveća rizik od srčanih bolesti, bolova u donjem delu leđa i dijabetesa tipa 2, a kritična tačka bi mogla da se dogodi i pre nego što mislite.

Povećan stres, anksioznost, bol u donjem delu leđa, visok krvni pritisak… Ako ste dugo radili u kancelariji, verovatno ste dobro upoznati sa nekim od načina na koje prekomerni rad može da utiče na vaše zdravlje.

Godine 2021. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna organizacija rada (ILO) objavile su izveštaj koji se bavi zdravstvenim rizicima prekomernog rada. Izveštaj je otkrio da je dugo radno vreme, definisano kao više od 55 sati nedeljno, odgovorno za veliki porast smrtnih slučajeva od moždanog udara i bolesti srca.

Ima dovoljno podataka koji pokazuju da je prekomerni rad profesionalna bolest broj jedan u svetu, kaže istraživač Aleksis Deskata.

Kako istraživanja pokazuju, čak ni 40-časovna radna nedelja, koja je odavno standard za ravnotežu između posla i privatnog života, nije dobra za naše zdravlje, prenosi Ordinacija.hr.

Skrivene posledice prekomernog rada

Efekti prekomernog rada na zdravlje mogu biti direktni i indirektni. Stres povezan sa dugim radom može imati direktan uticaj na vaše zdravlje, održavajući vaše telo u stalnom stanju napetosti. Ovo zauzvrat dovodi do povišenog nivoa kortizola, koji utiče na nivo šećera u krvi i menja imuni sistem.

Vremenom, ako ovaj stres postane hroničan, može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kao što su visok krvni pritisak, glavobolja, anksioznost, depresija, problemi sa varenjem, srčana oboljenja, srčani udar, moždani udar ili poremećaji spavanja.

Dugo radno vreme može imati i indirektan efekat, oduzimajući vreme koje osoba može da iskoristi za bavljenje zdravim aktivnostima.

Kada previše radite, nemate vremena da dobro spavate, dobro jedete, bavite se sportom, upozorava Deskata.

U izveštaju koji su objavili SZO i ILO, većina smrtnih slučajeva u vezi sa prekomernim radom dogodila se među radnicima starijim od 60 godina, koji su prijavili da su radili 55 sati ili više kada su bili mlađi.

Jaka glavobolja, trnci u stopalima, tupi bolovi u leđima… Ovo su vrste bola koje ne treba zanemariti

Za one koji, na primer, završavaju stresan projekat — efekti na zdravlje su manji i mogu se ublažiti ako prestanu da rade preterano.

Iako se najjači efekti vide kod radnika koji rade više od 55 sati nedeljno, istraživači primećuju da se ovi efekti vide i kod radnika koji rade više od 40 sati nedeljno.

Kako istraživanja pokazuju, kraće radne nedelje rezultiraju boljim kvalitetom života, boljim spavanjem i smanjenim stresom. Kao rezultat toga, neke zemlje počinju da uvode kraće radne nedelje i duže periode odmora. Tu spadaju Island, gde 86 odsto radnika ima četvorodnevnu radnu nedelju, i Danska, koja ima zvaničnu 37-časovnu radnu nedelju, sa pet nedelja obaveznog godišnjeg odmora.

Kako predugo sedenje povećava rizik

Provođenje dugih sati sedeći može imati efekta tokom vremena, povećavajući rizik od razvoja niza hroničnih bolesti, kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes tipa 2.

Kancelarijski radnici su takođe izloženi većem riziku od određenih povreda kod prekomernog rada, kao što su bol u vratu ili donjem delu leđa.

Sedenje je stresan položaj za vašu kičmu, kaže Rajan Štajner, fizioterapeut na Klivlendskoj klinici.

Ovi zdravstveni problemi se mogu ublažiti vežbanjem, pri čemu su rizici značajno smanjeni kod ljudi koji u proseku 150 do 300 minuta fizičke aktivnosti nedeljno. Ovi efekti se takođe mogu nadoknaditi kratkim aktivnim pauzama tokom dana.

Paradoks fizičke aktivnosti

Zanimljivo je i to da za ljude koji se bave fizičkim radom pojačana fizička aktivnost može da deluje protiv njih, što je fenomen poznat kao paradoks fizičke aktivnosti. Iako povećana fizička aktivnost tokom slobodnog vremena pomaže u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti, povećana fizička aktivnost kao deo posla zapravo povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Istraživači i dalje pokušavaju da shvate razloge za ovaj paradoks, ali jedno od mogućih objašnjenja je da, za razliku od slobodnog vremena, radnici nemaju kontrolu nad dužinom i intenzitetom svoje fizičke aktivnosti, niti nad uravnoteženom ishranom ili kvalitetnim snom.

Fleksibilno radno vreme

Zaposleni koji imaju fleksibilnost u pogledu svog radnog rasporeda, što uključuje mogućnost prilagođavanja po potrebi kako bi se prilagodili zahtevima svog života, imaju bolje mentalno zdravlje od zaposlenih koji nemaju kontrolu nad svojim rasporedom.

Kao što istraživanje pokazuje, ovaj efekat je istinit, čak i kada se uporede zaposleni koji rade sličan broj sati svake nedelje o o broj radnih sati, nezavisno od plaćenog slobodnog vremena, negativno je povezan sa depresijom ili anksioznošću.

Ljudi koji imaju ovu fleksibilnost prijavljuju manje anksioznosti i depresije od ljudi koji nemaju, kaže Perl Mekelfiš, istraživač sa Univerziteta Arkanzas.

Izvor: Ekpaija.com
Foto: Pixabay

Termin „telesna dismorfija“ poznat je roditeljima tinejdžera koji imaju iskrivljenu i preterano negativnu sliku o svom telu. Možda ste čak naišli i na izraz „produktivna dismorfija“, što označava osećaj da niste dovoljno produktivni bez obzira koliko se trudili. Neki su čak naišli na termin „zoom dismorfija“ posebno istican tokom i nakon pandemije Covid 19.

Ovo je slučaj kada ljudi imaju potpuno drugačiju ili iskrivljenu sliku o sebi i svom izgledu, a sve zbog višesatnog posmatranja svog odraza tokom video-poziva.

Očigedno je da je ovo era iskrivljenih slika i sve je više varijacija poremećaja kakav je dismorfija.

Tako su nedavna istraživanja pokazala da još jedan tip dismorfije muči mlade ljude. U pitanju je novčana dismorfija, odnosno osećaj da nikada nisu dovoljno uspešni u finansijskom smislu, bez obzira na to koliko štede ili zarađuju.

Mladi se osećaju „finansijski loše“

Nedavno istraživanje (CreditKarma) otkrilo je da 29 odsto mladih zapadnjaka doživljava novčanu dismorfiju, dok 43 odsto pripadnika generacije Z i 41 odsto milenijalaca osećaju da su neprestano u finansijskom zaostatku.

Čak i oni koji imaju relativno dobru finansijsku rezervu preterano brinu o novcu, pokazalo je ovo istraživanje. Od onih koji doživljavaju finansijsku dismorfiju, 37 odsto ima ušteđevinu veću od 10 hiljada dolara, a 23 odsto više od 30 hiljada dolara.

Zašto se mladi osećaju tako „finansijski loše“?Razlozi su mnogo stresa i loše finansijske odluke. Odakle to dolazi? Stručnjaci ukazuju na dva izvora: nedavnu istoriju i društvene mreže.

Milenijalci su i ubice

Milenijalci su posebno prošli kroz mnogo toga u finansijskom smislu – od šoka koji je donela Velika recesija, posebno u Americi, do vrtoglavog rasta cena za fakultete i kuće. Odrastali su očekujući da će biti prva generacija koja će završiti u lošijoj finansijskoj situaciji od svojih roditelja. Dodatno milenijalci „nose krst“ da su ubice. Ubili su radno vreme od 9 do 5, porodicu kao i male markete u korist velikih lanaca.

Međutim, ono što se realno desilo nije ispunilo njihove strahove i loše prognoze.
„Milenijalci, kao grupa, nisu osiromašeni. Oni, zapravo, ekonomski napreduju. To nije bio slučaj pre deset godina, a prosperitet unutar generacije danas nije ravnomerno raspodeljen. Ali, od sredine 2010-ih, milenijalci u celini su napravili zadivljujući finansijski povratak,“ tvrde psihozi, pa i Žan Tvenž u časopisu The Atlantic.

Ona koristi niz statističkih podataka kako bi potkrepila svoju tvrdnju. Piše da prosečno domaćinstvo predvođeno milenijalcima sada zarađuje više nego što su zarađivale prethodne generacije u istim godinama. Skoro isto toliko milenijalaca poseduje svoje domove (48 odsto) kao i bejbi bumeri (50 odsto). Međutim, šteta u načinu razmišljanja mnogih mladih ljudi očigledno je već načinjena.

Krivite društvene mreže

Ipak, mnogo se toga dogodilo od Velike recesije. A ova priča o nekoj vrsti finansijske anksioznosti koja se javlja nakon preživljenog stresnog događaja, ne odnosi se na generaciju Z, od kojih su najstariji imali 11 godina 2008. Dakle, očigledno su drugi faktori u igri, a stručnjaci nemaju problem da identifikuju tačan izvor problema.

„Ovo je problem koji dugo traje, ali društvene mreže su ga podigle na potpuno novi nivo,“ rekla je za CNBS finansijska savetnica Kerolin Meklenahan.

„Otkrili smo vrlo jaku vezu između osećaja nezadovoljstva u vezi sa nečijom finansijskom situacijom i vremenom provedenim na društvenim mrežama,“ rekla je Izabel Barou, direktorka finansijskog planiranja u Edelman Financial Engines, u istom članku.

Ljudi ne objavljuju svoje neplaćene račune ili ogromne studentske kredite na Instagramu, ali vole da dele luksuzne odmore ili nove, skupe automobile. Ovo ne samo da ljudima stvara iskrivljena očekivanja o sopstvenom životnom stilu, već i potpuno pogrešne ideje o tome kako drugi ljudi zapravo žive.

Borba sa novčanom dismorfijom

Da li je rešenje jednostavno da se manje koristi društvene mreže? To bi sigurno pomoglo, prema brojnim studijama o mentalnom zdravlju i ponašanju na internetu. Ali, predlažu se i drugi koraci ako sumnjate da ste među gotovo polovinom zapadnjaka koji nikada ne osećaju finansijsku sigurnost.

Jedan predlog kao rešenje je otvoren razgovor. Društvene mreže su mašina za obmanu. Ali, iskreni razgovori sa bliskim ljudima mogu pomoći da svako realnije sagleda situaciju i podseti se da je stvarna finansijska situacija većine ljudi mnogo složenija nego što se čini na njihovim Instagram profilima. Ako realni razgovori mogu pomoći, isto važi i za osnovno finansijsko planiranje. Ako možete da ispunite nekoliko osnovnih ciljeva (recimo, da zarađujete više nego što trošite, da razumete razliku između dobrog i lošeg duga i imate razumna finansijska očekivanja) verovatno ste na pravom putu.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay