Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene se primenjuju od 01. januara 2025. godine.

Pregled najznačajnijih izmena

Gubitak prava na poreski kredit po osnovu ulaganja u investicione jedinice alternativnih investicionih fondova.

Uvodi se obaveza držanja investicionih jedinica alternativnog investicionog fonda najmanje tri godine (nakon isteka kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez) kako bi se ostvarilo pravo na poreski kredit za godišnji porez na dohodak građana.

Ukoliko fizičko lice otuđi investicione jedinice alternativnog investicionog fonda u godini u kojoj ih je stekao ili u periodu od naredne tri kalendarske godine, gubi pravo na ostvareni poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana, po osnovu tog ulaganja.

Povećava se neoporezivi iznos kod obračuna poreza na zarade. Mesečni neoporezivi iznos koji se koristi kod utvrđivanja osnovice za obračun poreza na zarade uvećava se i iznosiće 28.423 dinara (umesto dosadašnjih 25.000 dinara).

Prvo naredno usklađivanje ovog iznosa biće izvršeno u januaru 2026. godine.

Povećan je neoporezivi iznos dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo. Neoporezivi iznos dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo uvećava se i iznosiće EUR 90 dnevno (umesto dosadašnjih EUR 50 dnevno).

Produžava se važenje olakšica za novozaposlena lica

Produžava se rok za ostvarivanje prava na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu (član 21v Zakona o porezu na dohodak) i dela doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca (član 45 Zakona o doprinosima) po osnovu zarade za novozaposleno lice, koja je isplaćena zaključno sa 31. decembrom 2025. godine.

Prihodi pomoraca

Prihodi koje ostvari fizičko lice od obavljanja poslova na brodovima i drugim plovilima sa istaknutom zastavom strane države (pomorac), predmet je oporezivanja, ukoliko te poslove obavljaju u periodu kraće od 174 dana u kalendarskoj godini. Poreska stopa utvrđena je u iznosu od 10%.

Osnovica za obračun doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na prihode pomoraca, za kalendarsku godinu, ne može biti manja od dvanaestostrukog iznosa najniže mesečne osnovice za plaćanje doprinosa.

Porez na prihode pomoraca i pripadajući doprinosi za socijalno osiguranje će se plaćati samooporezivanjem. Poreska prijava podnosi se jednom godišnje, do 31. marta tekuće godine za prihode ostvarene u prethodnoj godini. Ukoliko se lice nalazi na plovidbi u periodu od 1. januara do 15. marta tekuće godine, poresku prijavu je u obavezi da podnese u roku od 15 dana od dana iskrcavanja u toj godini.

Izvor: KPMG

Foto: Pixabay

Najveće kompanije za proizvodnju oružja zabeležile su povećanje prihoda od 4,2 odsto u 2023. godini zbog rastuće potražnje u vezi sa ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) navodi da su prihodi 100 najvećih kompanija za proizvodnju oružja prošle godine iznosili ukupno 632 milijarde dolara (601 milijarde evra).

Na listi 100 najboljih nalazi se 41 američka kompanija za proizvodnju oružja

One su ostvarile prihod od 317 milijardi dolara, što je povećanje od 2,5 odsto u odnosu na 2022. godinu, navodi se u izveštaju.

Šest kompanija za proitvodnju oružja sa sedištem na Bliskom istoku, koje su među 100 najboljih na svetu, zabeležile su rast prihoda za 18 odsto, na ukupno 19,6 milijardi dolara.

Ali i manje kompanije u Evropi bile su u mogućnosti da iskoriste povećanu potražnju.
Dve najveće ruske kompanije koje se bave oružjem zabeležile su povećanje prihoda za 40 odsto, na procenjenih 25,5 milijardi dolara.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Srbija će moći da dobije digitalnu nacionalnu valutu, digitalni dinar, pošto je izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je u skupštinskoj proceduri, nacionalnoj banci omogućeno njegovo izdavanje.

Dopuna člana 53 tog zakona naime precizira da Narodna banka Srbije „ima isključivo pravo izdavanja dinara u digitalnom obliku (digitalni dinar) u skladu s propisom koji može doneti Izvršni odbor“. Ako poslanici Skupštine Srbije usvoje izmene i predloge tog zakona više neće postojati bilo kakve prepreke da Srbija svoju nacionalnu valutu dobije i u digitalnoj formi.

U praksi, digitalna valuta bi predstavljala dopunu gotovinskom i bezgotovinskom obliku plaćanja, odnosno građani i privreda bi mogli da obavljaju određene finansijske transakcije, a da ne moraju da koriste novac u fizičkom obliku ili da plaćaju provizije bankama za tu uslugu.

Iako nalikuju virtuelnim ili kriptovalutama, digitalne valute centralnih banaka znatno se razlikuju od njih. Za razliku od decentralizovanih kriptovaluta, kontrolu nad emisijom digitalnih valuta, kakav bi bio digitalni dinar, imaju centralne banke.

Šta su digitalne valute centralnih banaka

Digitalna valuta predstavlja digitalnu verziju novca, koji bi u ovom slučaju bio pod kontrolom centralne banke. On bi tako imao isti status kada je u pitanju njegova stabilnost i sigurnost kao i papirni novac i mogao bi da se menja za keš. Kada je, recimo, u pitanju digitalni evro, koji se dugo planira, on bi, prema navodima Evropske centralne banke (ECB), bio novac u digitalnoj formi kojim bi mogla da se obavljaju sva elektronska plaćanja u prodavnicama, onlajn ili između pojedinaca.

– Kao što je sada keš, digitalni evro bi mogao da bude korišćen bilo gde u evro zoni i bio bi bezbedan i privatan – navode iz ECB.

Kako dodaju, digitalna valuta bi bila idealna za plaćanje na celom području evro zone, budući da se 13 od 20 zemalja oslanja na međunarodne platne kartice, a digitalna valuta mogla bi da se koristi u svim zemljama.

Iz ECB objašnjavaju i kako digitalne valute funkcionišu:

– One bi bile deponovane u elektronskom novčaniku kod neke od komercijalnih banaka ili javnih posrednika. On bi omogućavao plaćanje u radnjama, onlajn, davanje novca prijateljima… To bi moglo da se izvodi uz pomoć telefona ili kartice, i onlajn i oflajn – objašnjavaju iz ECB.

Još jedna od prednosti je i to što bi digitalnim novcem moglo da se plaća bez pristupa internetu, pa čak i da građani nemaju račun u banci i ne plaćaju provizije za transakcije.

Iz ECB podvlače da, osim povoljnosti za korisnike, digitalne valute jačaju stratešku autonomiju i monetarni suverenitet, te podižu efikasnost platnog sistema i povećavaju njegovu bezbednost.

Da li je digitalne valute korisno uvoditi ili ne

Nacionalne banke 114 zemalja u ovom trenutku razmatraju uvođenje digitalnih valuta centralnih banaka, a jedna od njih je i NBS. Neke su na tom putu otišle dalje u odnosu na druge ali zajednički imenitelj za sve je da sprovode nešto što se s pravom može definisati kao pionirski projekat.

Ipak, to ne znači da istovremeno ne postoje i zemlje koje nacionalnu digitalnu valutu već imaju u upotrebi kao što su Jamajka, Bahami, Zimbabve i Nigerija. Pilot projekte imaju EU, Kina, Rusija, UAE, Tajland, Saudijska Arabija, Južna Koreja, Indija, Švajcarska, Francuska, Italija, Nemačka i druge zemlje.

Konsenzus oko toga da li je digitalne valute korisno uvoditi ili ne, odnosno da li one zaista imaju adekvatnu praktičnu primenu u stručnoj javnosti, bar u ovom trenutku, ne postoji. Naime, potencijalne prednosti u odnosu na postojeće platne mehanizme predmet su diskusije. Tako, primera radi, nadležni u Danskoj smatraju da je uvođenje nacionalne digitalne valute nepotrebno jer građani masovno koriste uslugu bezgotovinskog plaćanja, a u Japanu se nisu odlučili na takav potez zbog toga što stanovništvo te zemlje za plaćanje često koristi gotovinu.

Ekonomista Ljubodrag Savić za NIN kaže da bi uvođenje digitalnog dinara značilo veliki napredak i da bi bilo korisno kako za državu sa jedne tako i za građane i privredu sa druge strane.

Bez provizije i faktura

– Uvođenje digitalne valute bi predstavljalo i jeftiniju opciju jer bi sva plaćanja i kupovine mogle da se obavljaju od kuće i iz kancelarije bez provizija i faktura. Takođe, pojednostavio bi se i ubrzao platni promet zemlje a država bi na efikasniji način mogla da kontroliše naplatu poreza i kontrolu rada bankarskog sistema – naglašava Savić.

On ističe da je reč o procesu koji neće ići brzo ali da bi bilo značajno da u jednom trenutku bude implementiran ali tek nakon pažljivog praćenja kako se on odvija u zemljama koje su počele da ga sprovode pre nas.

– Tehnologija je znatno napredovala i to je dobra stvar. Sa druge strane to omogućava i razne vrste prevara, ali sam uveren da Narodna banka Srbije ima mehanizme koje bi to sprečile u slučaju uvođenja digitalne nacionalne valute. Definitivno je da u jednom delu javnosti postoji bojazan da uvođenje digitalnog novca predstavlja određeni rizik, ali on postoji i kada imate fizički novac koji, primera radi, možete da izgubite na ulici ili nekom drugom mestu – kaže Savić.

U Evropi transakcije još nisu zaživele

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava za NIN da je ozbiljnija inicijativa o digitalnoj valuti centralnih banaka potekla iz Sjedinjenih Američkih Država nakon čega je to dobilo globalne razmere.

– Ideja je osmišljena u mandatu administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena nakon čega su počele da je razmatraju i zemlje Evropske unije. U ovom trenutku transakcije tog tipa nisu zaživele nigde na Starom kontinentu i stoga se sa pravom može konstatovati da je reč o procesu koji je tek u povojima. Da bi se ova inicijativa uspešno implementirala u prvom redu je potrebna geopolitička stabilnost što trenutno na globalnom nivou nikako nije slučaj. Teško je poverovati da će trgovina posredstvom digitalnog novca odnosno nacionalnih valuta zaživeti dok se prethodno ne reše neki drugi prioritetni problemi. Jedan od njih koji je aktuelan je pitanje da li će administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa uvesti carine na robu koja dolazi iz Evrope. Shodno tome, s pravom se može reći da je uvođenje nacionalnih valuta u elektronskoj formi projekat na dugačkom štapu – navodi Rajić.

Neophodna stabilnost tržišta

Prema njegovim rečima, trgovina na takav način bi jedino bilo moguća u idealnim uslovima stabilnosti na tržištu koja od početka rata u Ukrajini ne postoji i praktično ometa implementaciju nacionalnih digitalnih valuta.

– Ako bi došlo do stabilizacije globalne ekonomije, digitalne valute centralnih banaka bi mogle da budu u upotrebi, odnosno mogla bi da ih koristi i srpska privreda ali ne sva. Nisam siguran da bi se, s obzirom na druge brojne probleme sa kojima se suočava, tradicionalna privreda opredelila za tako nešto. Sa druge strane, obavljanje transakcija tog tipa moglo bi da se praktikuje prilikom kupovine energenata na inostranom tržištu kao i u poslovanju domaćih IT kompanija – smatra Rajić.

Kada je pak reč o eventualnim benefitima uvođenja digitalne valute za građane naš sagovornik ističe da bi to u prvom redu zavisilo od toga da li bi zemlje iz kojih dolaze firme iz oblasti onlajn trgovine, dozvolile da se transakcije obavljaju na taj način, odnosno da li bi prihvatile da se nacionalna valuta formira i u elektronskoj formi.

– U svakom slučaju, za Srbiju bi bilo najbolje da sačeka i analizira kako će se transakcije putem digitalnih valuta implementirati u SAD i EU i na osnovu tih iskustava nadležni kod nas bi mogli da zaključe da li je održivo takvu inicijativu sprovesti i u Srbiji – navodi Rajić.

Izvor: NIN
Foo: Pixabay