Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima, pokazuje najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore. Po prvi put u poslednjih 20 godina, otkako se istraživanje sprovodi, Srbija ima trgovinski suficit sa Nemačkom, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku u Vizbadenu u Nemačkoj.

85% ispitanika ocenjuje proces približavanja Evropskoj uniji kao važan i vrlo važan, a čak 88% ispitanih kompanija ponovo bi izabralo Srbiju kao investicionu destinaciju.

Nemačko-srpska privredna komora sprovela je tokom marta ove godine istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama članicama Komore. U istraživanju je učestvovalo 21% članica ove organizacije a ovo godišnje istraživanje je u Srbiji sprovedeno već dvadeset puta.

Rezultati istraživanja pokazuju da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2025. pogoršala, samim tim i očekivanja do kraja ove godine. Međutim, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je sa prvobitnih 39% u 2024. godini na 34% u ovoj godini. Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće neznatno je opao, za 2 procentna poena. Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem povećao se sa 6% u prošloj, na 13% u ovoj godini. Ukupna očekivanja kompanija članica jesu smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja.

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2025. godini, 31% anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je za 6% manje u poređenju sa prošlom godinom. Nešto više nego prošle godine, 53% kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok 16% odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je za 6% više u odnosu na prošlu godinu.

Tokom 2025. godine 33 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, što je 7 procentnih poena manje nego prošle godine. 45% anketiranih kompanija smatra da će nivo investicija ostati nepromenjen, dok isti broj ispitanika kao u 2024. godini smatra da će se nivo investicija smanjiti (22%). Ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju i da su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija “na čekanju”.

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, 85% ispitanih ocenili su proces približavanja Evropskoj uniji kao važan i veoma važan, a za poboljšanje poslovnog ambijenta smatraju da je neophodno poraditi na: borbi protiv korupcije i kriminala, evropskim integracijama, unapredjenju pravne sigurnosti i javne uprave, transparentnosti u procesu javnih nabavki, političkoj i društvenoj stabilnosti kao i dostupnost stručne radne snage.

Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad. Sistem dualnog stručnog obrazovanja je ponovo istaknut kao pozitivan faktor ove godine.

Kada je u pitanju kreiranje i motivisanje kvalifikovanog kadra, kompanije preduzimaju mere poput  uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka, proširenja internih obuka, pojačane automatizacije i digitalizacije procesa kao i proširene saradnje sa obrazovnim institucijama.

Kao najveće rizike u poslovanju u 2025. godini, kompanije percipiraju globalne i lokalne privredne i političke okolnosti, nedostatak pravne sigurnosti, smanjenje potražnje za proizvodima i uslugama i povećanje troškova rada. Uticaj nove ekonomske politike Sjedinjenih Američkih država nije percipiran kao relevantan.

Iz ugla ispitanih kompanija, najveći globalni izazovi u narednih 5 godina biće povećanje političkog uticaja na ekonomske prilike, inflacija i monetarna politika te digitalizacija i veštačka inteligencija. Sajber sigurnost i ograničeno snabdevanje sirovinama i energijom predstavljaju dodatne izazove sa kojima će se kompanije suočavati u narednom periodu.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija Milan Grujić je kod pitanja koje tradicionalno svake godine privlači najviše pažnje, a koje se odnosi na potencijalni izbor Srbije kao lokacije za njihove investicije, istakao da je 88% članova potvrdno odgovorilo.

„Rezultati ovogodišnje ankete potvrđuju stabilno poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju. Posebno ohrabruje podatak da bi 88% ispitanika ponovo odabralo Srbiju za ulaganja, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. To je jasan signal da zajedničkim naporima gradimo predvidivo i konkurentno poslovno okruženje. Ipak, anketa nam takođe jasno pokazuje gde je neophodno dodatno delovati – pristupanje EU i dalje je za većinu kompanija ključno pitanje. Na tom putu, kao i do sada, ostajemo partneri i saveznici,“poručio je Grujić.

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu.

„Anketa Nemačko-srpske privredne komore (AHK) o uslovima poslovanja je već godinama važan pokazatelj za nemačke kompanije. Ona odražava koliko su bliske ekonomske odnose Nemačke i Srbije i koliko su nemačke kompanije zadovoljne u Srbiji. Obim trgovinske razmene od preko 9 milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore za sebe. Prvi put, Srbija ima i trgovinski suficit sa Nemačkom, što je rezultat rada koji se ovde obavlja. Međutim, istraživanje takođe ističe oblasti u kojima je potrebno dalje delovanje: 85% kompanija smatra proces pristupanja EU važnim ili veoma važnim i navodi ovu oblast kao jedan od najvećih izvora nezadovoljstva, zajedno sa borbom protiv korupcije. Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja i na njenom putu ka članstvu u EU.

U nastavku koferencije za medije predstavljeni su rezultati studije koju je za Nemačko – srpsku privrednu komoru izradio Centar za visoko ekonomska istraživanja (CEVES) iz Beograda.

Rezultati su pokazali da su, uprkos globalnim ekonomskim izazovima, trgovinski odnosi između Srbije i Nemačke pokazali  otpornost i stabilan rast. Dok se globalna trgovina smanjila za 4,5% u 2023. godini, a ukupna nemačka trgovina pala za 3,3%, bilateralna trgovina Nemačke sa Srbijom porasla je za 11,1%, dostigavši 9,37 milijardi evra.

Ovaj trend rasta se nastavio i u 2024, iako usporenijim tempom od 7,0%. Nemačka ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije, pre svega zahvaljujući strateškom položaju Srbije, njenoj razvijajućoj infrastrukturi i ulozi koju ima kao atraktivna destinacija za near-shoring proizvodnje u uslovima globalnih nestabilnosti.

Osnivač CEVES-a, gospodja Kori Udovički je izjavila:“Iako po veličini i stepenu razvijenosti srpska i nemačka privreda ne mogu da se porede, postoje sličnosti i afiniteti zbog kojih je naša saradnja uvek bila od obostrane koristi a za Srbiju od izuzetnog značaja.  Zato verujem da je i sad, kad je Nemačka privreda u restrukturiranju a Srbija mora da traži novi model rasta –moguće pronaći formule da ta saradnja nastavi da se razvija.”

Osnovci u Čačku, na raspust kreću ne samo sa ocenama u knjižicama već znanjem zašto nije dobro da stara veš mašina završi u potoku, a kompjuter na ledini iza napuštene kuće. Socijalno preduzeće NRG doo organizovalo je ovih dana radionice za učenike o reciklaži električnog i elektronskog otpada i zaštiti prirode.

Ujedno su pozvali stanovnike grada u Zapadnoj Srbiji da predaju EE otpad u namenske kontejnere kako bi doprineli čistoći i zaštiti svoje sredine.

Darko Petrović, osnivač i direktor NRG doo za Biznis u regionu najavljuje da će sličnu akciju imati na jesen, po osnovnim školama u selima.Fizičko lice osnovalo socijalno preduzećeTrenutno zapošljavaju pet osoba sa invaliditetom, Darko je osnivač i takođe osoba sa invaliditetom, a ime su kreirali poigravajući se sa engleskom rečju za energiju.

Pre tačno godinu dana postali su prvo socijalno preduzeće u Srbiji za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje je osnovalo fizičko lice – naš sagovornik; od uvođenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom iz 2009. godine.

NRG se bavi i proizvodnjom anatomskih uložaka za ravna stopala, a na ideju da se upuste u sakupljanje opasnog otpada Darko kaže da je došao na osnovu činjenice da se ovim poslom bavi malo preduzeća u Srbiji.

-Delatnost upravljanja otpadom kojim se preduzeće bavi jeste delatnost u kojoj ima malo pravnih lica. Ulaganja u opremu su prilično visoka. Sredstva nisu dostupna ni u pre seed ni u startup fazi, od strane institucionalnih izvora. Od trenutka kada smo dobili tri posebne dozvole za upravljanje opasnim i neopasnim EE otpadom početkom 2024. godine, potom sticanja statusa “socijalnog preduzeća” i konačno nabavkom opreme: vozila, kontejnere, opremu za manipulaciju otpadom prošlog oktobra, do sada smo zbrinuli oko 20 tona EE otpada koji smo otpremili ka operaterima (reciklažnim centrima), kaže Darko Petrović.

Borba protiv tabua invalidnosti

Svu opremu finansirali su soptvenim sredstvima. To je jedan od većih problema. – Od sticanja dozvole, NRG imamo samo rashode, koji je iskazan kao gubitak poslovanja i zbog toga banke ne žele da razmatraju upite za kredit.

Iako NRG izdaje i časopis NOSIMO dobre vesti (NOSIMO akronim – novine osoba sa invaliditetom Moravičkog okruga) u kome obrađuju isključivo teme za osobe sa invaliditetom ne uspevaju da posluju pozitivno. – Časopisom želimo da ukažemo na probleme koji muče ovaj deo populacije. Takođe, pratimo rad svih Udruženja OSI Moravičkog okruga. Jednostavno, pokušavamo da razbijemo tabu invalidnosti među opštom populacijom, ističe on.

Za nešto manje od godinu dana koliko se bave sakupljanjem električnog i elektronskog otpada uočili su neke nelogičnosti .

-Zakonska regulativa nažalost nije blagonaklona prema preduzećima koje obavljaju ovakvu delatnost. Uvode se nove regulative koje su opterećenje poslovanju, kao što su bankarske garancije iako je obavljanje delatnosti već osigurano polisama kod privatnih osiguranja. S druge strane, svedoci smo prisustva neformalnih sakupljača koji megafonom pozivaju građane da predaju otpad uz otkup, što je najmanje nesklad između onoga što se traži od pravnih lica koja obavljaju delatnost u skladu sa Zakonom i onih koji to čine mimo istog Zakona, objašnjava Darko Petrović.

Reciklaža put ka održivosti uz primenu zakona

Istovremeno ukazuje na naznake da će doći do izmena zakonskih regulativa od 2026. po kojima bi preduzeća poput NRG-a bila uskraćena za mogućnost preuzimanja otpad od fizičkih lica.

– Ako se to dogodi automastki će se smanjiti količine EE otpada koje možemo da zbrinemo, što će otežati već tešku situaciju. Zakonodavac, prema najavama planira da te poslove prepustiti javno komunalnim preduzećima, a koja u većini slučajeva nemaju potrebne dozvole za upravljanje opasnim vrstama otpada. Favorizovanjem JKP-ova u odnosu na male sakupljače, bićemo stavljeni u neravnopravni položaj, smatra Darko Petrović.

Ono što je, međutim, zakonima dobro predviđeno, ali se ne primenjuje u praksi, u cilju jačanja socijalnih preduzeća, naš sagovornik kao primer navodi izostanak primene instituta Rezervisanih javnih nabavki.

-Raspisivanjem rezervisanih javnih nabavki, raspisivači javnih nabavki, sva državna i javna preduzeća, ministarstva itd. mogu praktično direktno dodeliti poslove Preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI. Na taj način podržavaju njihov rad i opstanak, jer se na rezervisane javne nabavke mogu prijaviti isključivo Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI.

Kako socijalna preduzeća osnažiti na tržištu?

Možete li da pretpostavite šta bi za socijalno preduzeće, poput NRG, značilo, na primer, da veći sistem poput MUP-a, raspiše rezervisanu javnu nabavku za uslugu zbrinjavanja njihovog EE otpada.
Nažalost to se ne događa, kaže on i dodaje da u Moravičkom okrugu ni jedna rezervisana javna nabavka nije nikad raspisana.

Uz sve probleme sa kojima se suočava da održi socijalno preduzeće , Darko priznaje da ponekad gubi početnu energiju. – Možda smo poranili. Možda smo previše inovativni za društvo u kome živimo. Borićemo se dokle budemo mogli, a ako ne uspemo ostaće veliko razočarenje. Naše je da ponudimo nešto dobro svojoj zajednici, a ako zajednica to ne prepoznaje ostaje svima da se pitamo zašto je to tako. Ipak, verujem da novom energijom možemo da promenimo lokalnu zajednicu i društvo na bolje; da se neafirmativan sistem učini afirmativnijim prema osobama sa invaliditetom, kroz obavljanje svoje ekološke i inkluzivne misije.

Izvor: Biznis u regionu
Foto lična arhiva Darko Petrović/NRG doo