Politika i društvoVesti

Koje su najbolje zemlje na svetu za podizanje porodice

by bifadmin

Podizanje porodice je skupo – i u zavisnosti od toga gde živite, može biti jednostavno nemoguće. Međutim, roditelji znaju da je trošak samo jedan od faktora u njihovoj odluci o tome gde će odgajati svoju decu.

Deluke Holidai Homes, kompanija za iznajmljivanje odmora sa sedištem u Dubaiju, analizirala je 50 zemalja kako bi otkrila koje su najbolje i najpristupačnije za podizanje porodice.

Razmatrano je šest ključnih indikatora: stopa sigurnosti, troškovi života za četvoročlanu porodicu, prosečna stanarina, prosečna mesečna neto plata, indeks obrazovanja i kvalitet zdravstvene zaštite.

„Pronalaženje pravog okruženja za podizanje porodice je mnogo više od samo pristupačnosti“, rekao je portparol Deluke Famili Homes-a. „Odabir zemlje pogodne za porodicu znači sagledavanje šire slike – koliko dobro mesto može da podrži visok kvalitet života dok je finansijski dostupno. Svaka porodica zaslužuje dom u kome mogu da rastu, povezuju se i napreduju.“

Proverite koje zemlje su ušle u top 8.

Danska

Danska je zauzela osmo mesto na listi, sa dobrim rezultatima za mesečne plate i obrazovanje, ali sa visokim troškovima života.

Češka

Češka je zauzela sedmo mesto sa dobrim obrazovanjem i pristupačnim kirijama.

Norveška

Visoki troškovi života u Norveškoj su sprečili da se rangira više, ali je zemlja dobila visoke ocene za prosečne plate i kvalitet obrazovanja.

Finska

Finska je dobila jake ocene za kvalitet obrazovanja i visoke plate, uz nešto niže troškove života od ostalih nordijskih zemalja.

Holandija

Visoke kirije u Holandiji nisu je sprečile da zauzme prvo mesto, uglavnom zato što su nadoknađene dobrim platama i odličnim školama.

Japan
Japan je na trećem mestu zahvaljujući izuzetno pristupačnim zakupninama i kvalitetnoj ponudi obrazovanja, iako su tamo plate niže nego u mnogim drugim zemljama na listi.

UAE

UAE su na drugom mestu sa solidnim platama i dobrim školama.

Južna Koreja

Južna Koreja je zauzela prvo mesto zahvaljujući pristupačnim kirijama, dobroj zdravstvenoj zaštiti i odličnim školama.

Izvor: QUARTZ/Blic Biznis

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Odavno pasulj tetovac nije iz Tetova, ni gradištanac iz Gradišta

by bifadmin

Trgovci kažu da ovo mahunasto povrće na tezge i u rafove stiže iz uvoza

Na Zelenoj pijaci u Čačku kilogram pasulja košta 700 dinara i prodaje se podjednako dobro kao i druge vrste koje su upola jeftinije. Pasulj posebne sorte proteklih dana je premašio i cene mesa u kasapnicama i marketima.

U zavisnosti od trgovine i obrade, svinjski vrat sa koskom se u Čačku može kupiti za oko 500 dinara po kilogramu, pileće grudi sa koskom su oko 400, a batak i karabatak 320. Za po 100 dinara od vidovca su jeftiniji i kilo ćevapa i svinjski but. Pritom, „vidovac“ pasulj ubran sa oranica u Prijevoru i Zablaću nije „čarobni pasulj“, ali jeste autohtona vrsta kojoj preti izumiranje zbog čega po ceni prednjači u odnosu na uvozne sorte, piše Kurir.

Kilogram pasulja 700 dinara

– Reč je o domaćem pasulju sorte „vidovac“ i zaista košta 700 dinara. Skup je zato što ga ne karakteriše velika rodnost, a i inače ga nema mnogo u ponudi. Pritom, on i još nekoliko vrsta jedine nisu iz uvoza, već sa domaćih njiva. Postoje još dve sorte „biser“ i „šarenac“ koje karakteriše sitnije zrno u odnosu na hibride. Oni koji ove namirnice troše na cenu se ne žale – hvali svoju robu jedan od trgovaca na Zelenoj pijaci na čijoj tezgi smo zatekli pasulj po ovoj ceni.

Pasulj se na čačanskim pijacama ovih dana prodaje više no inače, jer je u vreme posta on jedna od glavnih namirnica na svakoj trpezi. Trgovci kažu da ovo mahunasto povrće na tezge i u rafove stiže iz uvoza i da je na tek ponekoj pijačnoj tezgi moguće naći pasulj iz domaćih zasada.

– Odavno tetovac nije iz Tetova, ni gradištanac iz Gradišta. Gotovo sve vrste pasulja koje danas imate na pijacama stižu iz Kirgistana. Cene tih uvoznih vrsta se kreću od 300 do 450 dinara po kilogramu, a pored njih ćete videti ispisane nazive ,,tetovac“, „gradištanac“, „šareni“…ali nijedan nije sa naših njiva. Tek ponegde se mogu naći domaće sorte „biser“, „vidovac“ i šareni pasulj „šarenac“ od domaćih proizvođača, od kojih je najbolje lično kupovati po preporuci – kažu trgovci.

– Kupujem i druge vrste pasulja koje su daleko jeftinije od domaćih, ali kada kupim gradištanac, vidovac ili biser kod poznatih prodavaca na pijaci, sigurna sam da imam kvalitetan i zdrav ručak. Ranijih godina sam od njih kupovala po pet kilograma čim oberu rod, pa uštedim. Ali to odavno ne radim, jer su deca otišla i ne kuvam u toj meri kao ranije – priča Nadežda, penzionerka iz Čačka.

Oduvek su domaće sorte pasulja najskuplje u proleće, u vreme setve. Razlog tome je što mnogi koji žele da podignu svoje zasade traže autohtone sorte, kada su i onako male količine već na izmaku.

Izvor: Kurir
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Muškarci u Italiji kuvaju duplo više nego žene

by bifadmin

Muškarci u Italiji kuvaju duplo više nego žene, a Italija je jedina zemlja u Evropi u kojoj muškarci prkose globalnom trendu koji pokazuje obrnuto, piše CBS News.

Sociološkinja Emilijana De Blazio, sa rimskog univerziteta LUISS, rekla je za CBS da je za Italijane vreme provedeno u kuvanju slično religiji.

Prema njenim rečima, kuvanje okuplja porodice, a budući da se žene sve više pridružuju radnoj snazi, muški identitet u Italiji se menja.

„Muškarci verovatno žele da oforme grupe i porodice, kao i da zadrže nasleđe iz prošlosti“, ocenila je De Blazio.

Časove kuvanja u Italiji uglavnom pohađaju muškarci, koji su na jednom kursu u Rimu rekli za CBS da uglavnom oni kuvaju i kod kuće, a da uživaju da to čine za svoje partnerke.
Tradicionalne rodne uloge se, ipak, nisu promenile kada su neke stvari u pitanju, a De Blazio se našalila da žene uglavnom i dalje više peru sudove.

„Obično muškarci ne čiste kuhinju. Ali ovo je problem na kom možemo da radimo. Možemo ga popraviti“, rekla je ona.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uvoz raste brže od izvoza u Srbiji, najveći deficit u trgovini sa Kinom

by bifadmin

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar – oktobar 2024. pala je na plus 4,1%

Srpska privreda je u oktobru izvezla robe u vrednosti od 2,6 milijardi evra, što čini povećanje od 4,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Međutim, uvoz i dalje raste brže i iznosio je 3,5 milijardi evra, što je povećanje od 8,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

S ovim podacima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u periodu januar-oktobar 2024. bila je 56,7 milijardi evra, što je za 4,1% više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od oko 24,45 milijardi evra, što čini rast od 1,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 32,21 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,7 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Najveći deficit u trgovini sa Kinom

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU čine 58,6% ukupne razmene.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), potom sledi deficit sa Turskom, Italijom, Nemačkom, Poljskom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Irakom, Holandijom, Ruskom Federacijom, Belgijom, Španijom, Austrijom, Slovenijom, Švajcarskom, Francuskom, Mađarskom, Grčkom, Danskom i SAD .

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (157 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (141 mil. dolara), na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 90 mil. dolara, pa sledi izvoz električne energije, sa 58 mil. dolara, dok poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 55 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (190 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (124 mil. dolara), na trećem mestu liste je uvoz električne energije (69 mil.dolara), zatim sledi uvoz prirodnog gasa (50 mil. dolara) i poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V sa 39 mil. dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

U Beču saobraćajni znakovi od drveta

by bifadmin

U Austriji se već neko vreme koristi drvo za izradu saobraćajnih znakova umesto metala, odnedavno i u Beču. Drveni znakovi treba da doprinesu smanjenju emisije CO2 zahvaljujući ekološki prihvatljivoj proizvodnji. U glavnom gradu Austrije su prvi put postavljeni drveni saobraćajni znakovi na novo uređenom trgu Kristijan Broda.

„To se nametnulo samo od sebe, jer nam je bilo potrebno ukupno 46 novih znakova“, izjavila je gradska sekretarka za mobilnost, Uli Zima. Novi znakovi se prave u Beču, a za njihovu proizvodnju koristi se drvo od topole ili breze iz Centralne Evrope. Konstrukcija znakova je takva da mogu biti postavljeni na uobičajene stubove. Vizuelno se razlikuju samo po reflektujućoj površini.

Na početku su za nove saobraćajne znakove izazov predstavljali otpornost na vremenske uslove i prianjanje folije na drvo. Zbog termički obrađenog drveta, znakovi su sada, prema rečima stručnjaka, otporni na vremenske uticaje. Sa životnim vekom od oko 20 godina, međutim, nisu dugotrajniji od aluminijumskih prethodnika. Ipak, klima ima koristi: „Ovi znakovi imaju vrlo povoljan CO2 bilans, pri proizvodnji izazivaju trećinu CO2 emisije u poređenju sa aluminijumskim znakovima“, izjavio je Tomas Keler, šef sekretarijata za izgradnju puteva. Nakon upotrebe materijal se može kompostirati ili spaliti. Stari znakovi će biti sačuvani i, ako je potrebno, ponovo postavljeni na drugim lokacijama, na primer, kao zamena za oštećene znakove.

Međutim, novi drveni saobraćajni znakovi su skoro dvostruko skuplji od svojih prethodnika. Cena jednog drvenog znaka iznosi oko 100 evra.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Mogu li domaća preduzeća na crtu stranim kompanijama?

by bifadmin

Ekonomisti većinom smatraju da preduzeća u domaćem vlasništvu teško mogu toliko da napreduju da bi u doglednoj budućnosti bila konkurentna stranim kompanijama, naročito u izvozu. Razlozi za to su brojni, od toga da je za uspeh na globalnom tržištu potrebno finansiranje, organizacija, tehnološka dostignuća i logistika koju mi ovde nemamo, pa do toga da je neophodno povećati konkurentnost kroz ravnopravan tretman domaćih i stranih preduzeća, jačanje institucija i rasterećenje poslovanja.

Kompanije sa većinskim stranim vlasništvom koje posluju u Srbiji ostvarile su u 2023. godini trećinu ukupnih poslovnih prihoda (31,2%), zapošljavale su svakog četvrtog zaposlenog (24,3%) i donosile dva od tri dinara srpskog izvoza (63%), dok su istovremeno stajale iza polovine uvoza (52%), pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Otuda ne čudi što na listi deset najvećih izvoznika u prošloj godini nema nijedne kompanije u domaćem ili bar dominantno domaćem vlasništvu.

„Kada govorimo o ozbiljnoj, masovnoj proizvodnji velike vrednosti koja je globalno konkurentna, cenovno i po tehnološkom kvalitetu, ona se isključivo pripisuje velikim kompanijama, koje imaju ekonomiju obima, ogromne sisteme, organizaciju, logistiku. To teško da može isključivo domaća kompanija, prošlo je vreme kada je to moglo. Nemamo mi ni finansijskih mogućnosti ni tehnoloških znanja za to. Vidimo da ne može jedna Nemačka da se izbori na tom tržištu i oni gube tu borbu“, kaže za B&F Ivan Nikolić sa Instituta društvenih nauka.

Nešto drugačijeg mišljenja je ekonomista Aleksandar Stevanović, koji ocenjuje da postoji način da domaće kompanije grade stabilne pozicije na tržištu i postanu konkurentni izvoznici.

„Kompanije koje drže korak sa inovacijama i usmerene su na produktivnost, poput IT sektora, imale bi šanse, pod uslovom da se smanji zavisnost od subvencija koje često favorizuju strane investitore. Ovako mnoge naše kompanije jesu izvoznici, ali indirektno, kao kooperanti velikih stranih firmi“. Potencijal za razvoj postoji u svim sektorima, pod uslovom da im se pruži fer šansa kroz ravnopravan tretman u ekonomskoj politici i olakšan pristup kapitalu. „Ako se poslovno okruženje dalje liberalizuje i domaći resursi bolje iskoriste, možemo očekivati pojavu novih igrača na izvoznom tržištu“, kaže Stevanović za B&F.

Ko bi mogli biti favoriti?

Prema analizama Privredne komore Srbije, veliki potencijal među najvećim izvoznicima predstavljaju kompanije iz prehrambene industrije gde se mogu izdvojiti Sojaprotein i Delta Holding, ali i preduzeća iz gumarske i industrije plastike.

Prema mišljenju Bojana Stanića, pomoćnika direktora sektora za strateške analize PKS, veće investicije i brži ekonomski rast i razvoj, kao i skupi izvori finansiranja, predstavljaju glavne prepreke domaćim firmama kako bi više konkurisale kompanijama sa stranim kapitalom. „Ima mnogo preduzeća sa značajnim potencijalom, ali teško je biti konkurentan velikim evropskim kompanijama, koje su globalno prepoznatljive“, ocenjuje Stanić za B&F.

„Ukoliko kao kriterijum postavimo izvoz, najperspektivniji sektori za razvoj su svakako auto-industrija na prvom mestu, kao i proizvodnja prehrambenih proizvoda ali i industrija gume i plastike. Treba imati u vidu da je značajan izvoz domaćih kompanija prisutan i u sektoru usluga, pre svega u sektoru informacionih tehnologija, koji poslednjih godina predstavlja jednog od pokretača privrednog razvoja, i tu se posebno ističu domaće kompanije“, navodi Stanić.

Kada je reč o perspektivama toliko hvaljenog IT sektora, koji u prvih sedam meseci ove godine beleži rast izvoza za petinu u odnosu na isti period prošle godine (2,3 milijarde evra naspram 1,9 milijardi evra), Ivan Nikolić smatra da to zaista jeste sektor u kojem naše kompanije mogu da postignu rezultate, ali dodaje da je teško očekivati da izvoz dostigne milijarde. „I sami vlasnici procene da u jednom momentu njihova veličina prevazilazi lokalne kapacitete i da je dalji globalni nastup moguć samo ako uđu u veće sisteme“.

Što veće učešće stranog kapitala, to veći izvoz

Na opasku da na listi top deset izvoznih kompanija nema onih sa dominantnim domaćim kapitalom, Nikolić navodi da to nije najrelevantniji parametar uspešnosti jer ima kompanija koje su okrenute domaćem tržištu, dok su neke neto izvoznici. „Ali, ako govorimo o robnom izvozu, nesumnjivo je zaključak da što je veće strano učešće u vlasništvu, ako je reč o ozbiljnijoj stranoj kompaniji koja je bila strateški investitor, da se za nju vezuje i veći robni izvoz“.

Svetlih primera, međutim, u prerađivačkom sektoru ima i među preduzećima u domaćem vlasništvu, kaže Nikolić, navodeći dve firme sa velikim rastom u proizvodnji računara, elektronskih i optičkih proizvoda. Poznavaoci prilika bi rekli da ovim firmama na ruku idu ugovori o zameni električnih brojila sa EPS-om, ali uvid u podatke pokazuje da sektor iskazuje i značajan izvoz, koji je u prvih osam meseci ove godine ostvario 427 miliona evra u odnosu na 332 miliona evra prošle godine, što je rast od 28,5%.

Aleksandar Stevanović smatra da bi sa manje birokratije, nižim porezima i jačim pristupom kapitalu brže napredovale i neke druge industrije osim onih koje u svojim istraživanjima vidi PKS, pod uslovom da se podstakne slobodno tržište i konkurentnost na svim nivoima. „Nakon što je Srbija izašla iz situacije gde je imala visoku nezaposlenost, niske plate, oskudicu kapitala i mnogo državnih propalih i firmi na budžetu, potrebno je da umesto stvaranja balona super povoljnog okruženja za strane korporacije, krene u pravcu stvaranja povoljnog okruženja za sve firme, posebno domaće“.

Novac nije problem ali i jeste

Ogromnu većinu domaće privrede čine mikro, mala i srednja preduzeća, kojima je teško da se takmiče sa multinacionalkama. Ukoliko manje firme ne mogu da se pozicioniraju kao direktni snabdevači na inostranom tržištu, onda je njihova šansa u tome da se uključe u lance snabdevanja i da tako osiguraju plasman svojih sirovina, poluproizvoda i proizvoda, smatra Bojan Stanić.

Iako su subvencije koje daje Vlada značajno uvećane i imaju širi opseg, one često nisu pristupačne malim firmama. Da bi preduzeće dobilo podsticaje, uglavnom mora da ima veću proizvodnju i plan da zaposli veći broj radnika. S druge strane, podsticaji koji su namenjeni manjim kompanijama, posebno u oblasti poljoprivrede i prerađivačke industrije su ograničeni i mnoga preduzeća koja su zainteresovana ne mogu da ih dobiju, navodi Stanić.

Cena po kojoj domaće kompanije dolaze do novca nije zanemarljiv faktor u celoj situaciji i oko toga su ekonomisti uglavnom saglasni. Bojan Stanić kaže da je referentna kamatna stopa i dalje relativno visoka, a jedan od glavnih problema za mala preduzeća i početnike u poslovanju je ograničen pristup izvorima finansiranja i zato je potrebno uključivanje privatnih domaćih i stranih fondova na tržištu kapitala.

Aleksandar Stevanović smatra da bi jeftiniji izvori finansiranja svakako pomogli, ali da nisu jedini ključ uspeha. „Istina je da se domaće kompanije često suočavaju sa visokim troškovima zaduživanja, što dodatno otežava konkurentnost i ograničava širenje. Ako bi banke ponudile pristupačnije kredite, a povećanje kreditnog rejtinga Srbije vodi ka tome, verujem da bi se otvorio prostor za rast – ali samo pod uslovom da pratimo reforme koje će olakšati poslovanje u celini“.

Ivan Nikolić smatra da je realno da ovde cena kapitala bude nešto viša zbog našeg geopolitičkog položaja, činjenice da smo van EU i naše ekonomske snage. Preduzeća jesu u relativno nepovoljnijem položaju od konkurencije po tom osnovu, ali zato izvlače neke druge koristi. „Ako je cena kapitala viša, cena poslovanja je niža, pa se to može kompenzovati. Nije to toliko ograničenje kao što je nekada bilo“, uveren je Nikolić.

Jelena Stjepanović

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: blueMix, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Restoran koji izveštava o ugljeničnom otisku svojih jela

by bifadmin

Na jelovnicima mnogih restorana u Japanu priložen je broj kalorija njihovih specijaliteta ali samo jedan restoran za sada objavljuje i podatke o svom karbonskom otisku, piše sajt Japanorama.

U pitanju je veganski restoran “Tofu King” koji je svoje mušterije zabrinute zbog zagađenja planete počeo da informiše koliko je priprema njegovih jela emitovala ugljen-dioksida u odnosu na pripremu istih tih jela sa mesom.

Primera radi, set obroka od veganske verzije pržene piletine, pirinča i supe uštedeo je 20,2% emisija u poređenju sa setom na bazi mesa iste porcije. Uštede emisija za kombinaciju kineskih knedli gjoza bile su 14,5%, dok je set mapo tofu uštedeo 25,7%.

Obelodanjivanje takvih informacija dobro je prihvaćeno od strane njegovih kupaca, a anketa sprovedena među 110 posetilaca pokazuje da je više od 90% njih podržalo inicijativu.

Poljoprivredni i prehrambeni sektor veliki zagađivači

Poslednjih godina hrana i poljoprivreda su prepoznati kao glavni faktori koji doprinose klimatskim promenama. Emisije gasova staklene bašte iz hrane — od njenog uzgoja i transporta do distribucije, pripreme i odlaganja otpada — iznose trećinu svih emisija izazvanih ljudima. Proizvodnja govedine je među najvećim zagađivačima planete.

Zato se u javnosti sve više govori o reformi ovih sektora kako bi ostvarivali manji uticaj na životnu sredinu. Na primer, decembarsko izdanje klimatske konferencije COP-a posvetilo je ceo dan uticaju prehrambenog sistema na globalno zagrevanje i potrebi da se on transformiše po prvi put u svojoj istoriji. Ukupno 159 zemalja potpisalo je deklaraciju o održivoj poljoprivredi, otpornim sistemima ishrane i klimatskim akcijama.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) takođe je predstavila prvi korak mape puta za postizanje cilja održivog razvoja „nulte gladi“ bez prekoračenja zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, sa akcionim planovima na regionalnom i državnom nivou koji će se pratiti naredne dve godine.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Japanorama

Foto: joannawielgosz, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

„Najviše se prodaju sadnice šljiva i dunja, a najmanje jabuka“

by bifadmin

Jedna porodica iz sela Vinča kod Topole godišnje proizvodi od 70 do 80 000 sadnica, a najviše prodaje šljivu, zatim dunju, kajsiju, trešnju i višnju, dok se sadnice jabuke najslabije prodaju.

Selo Vinča je nadaleko poznat voćarsko – vinogradarski kraj pa ne čudi zašto je porodica Кačarević iz ovoga sela čitav svoj životni vek posvetila upravo voćarstvu. Naime, oni se bave proizvodnjom sadnica, a potražnja za sadnim materijalom svake godine je zadovoljavajuća.

– Proizvodnja sadnog materijala je tradicija u porodici Кačarević u Vinči. Pokojni deda Janko je 1926. godine završio srednju poljoprivrednu školu u Bukovu i vratio se kući i prvi krenuo sa kalemarstvom na ovom terenu. Tada je proizvodnja bila daleko manja, radilo se par hiljada sadnica, posle njega je proširio proizvodnju otac Veljko a zatim smo nastavili brat Željko i ja. Radimo jabučasto i koštičavo voće, jabuka, kruška, dunja, mušmula, kajsija, šljiva, višnja, trešnja, breskva, nektarina, više raznih sorti, kaže za RINU Verko Кačarević proizvođač sadnog materijala iz Vinče.

Ovaj domaćin ističe da proizvodnja sadnica nije jednostavan posao i zahteva niz mera koje se moraju ispoštovati da bi kupci dobili kvalitetnu, jednogodišnju ili dvogodišnju sadnicu.

– Sama proizvodnja traje dve godine, obavlja se uz reku Jasenicu gde je plodno zemljište, tu je ispoštovana i prostorna izolacija jer se mora izolovati od voća koje se gaji. Poslednjih godina sve veća je potražnja za starim sorta ali i dalje su to manje količine. Mi za sada u ponudi imamo jabuku kožaru i kruške lubeničarku i karamanku, planiramo da proširimo taj stari sortiment, naglašava Кačarević.

Sadnice treba saditi do nove godine

Cena sadnica je 250 do 350 dinara po komadu, zavisno od starosti i voćne vrste. Lepi jesenji dani ideaalni su za sadnju zbog niza prednosti, pa ovaj stručnjak iz oblasti poljoprivrede ističe da svako ko planira da sadi voće taj posao završi do nove godine.

– Кrenula je sadnja, kako kreće period mirovanja voća tako počinje i sadnja. U novembru se najviše sadnica i posadi, bitno je samo da zemlja nije zaleđena, pod snegom i da nije kaljavo. Ove godine imali smo ekstremnu sušu pa i sadnja kasni. Moram naglasiti da je jesenja sadnja daleko kvalitetnija jer korenov sistem radi, pušta sitne žilice i voćka se prima. Ako je prolećna sadnja, manje su šanse da se primi ako nema dovoljno vode, objašnjava Кačarević.

Ova porodica godišnje proizvodi od 70 do 80 000 sadnica, prodaja varira zavisno od godine do godine a prema Verkovim rečima najviše se traži šljiva, zatim dunja, kajsija, trešnja, višnja, dok se sadnice jabuke najslabije prodaju.

Izvor: Rina.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko može da kupi korporativne obveznice NIS-a

by bifadmin

U Naftnoj industriji Srbije počeo upis potencijalnih kupaca kompanijskih obveznica ali ne može svako da ih kupi

Naftna industrija Srbije (NIS) počela je upis kupaca emisije petogodišnjih korporativnih obveznica u vrednosti od 5,85 milijardi dinara (oko 50 miliona evra), uz mogućnost naknadnog uključivanja tih hartija na Beogradsku berzu.

Prilika jed povoljna ali, piše Biznis.rs, ne može svako da investira u tu hartiju. Osim najmanje 100.000 evra za ulaganje potrebno je i da se kupac prethodno prijavi a potom i dobije poziv za upis obveznice od strane NIS-ove brokerske kuće za ovaj posao – Dunav Stockbroker.

Profesorom Univerziteta Singidunum, Nikolom Stakić, nema sumnje da će prodaja uspeti, s obzirom na poslovni ugled NIS-a i kuponsku stopu koju obveznica nosi.

– Neto kuponska stopa će, nakon odbitka poreza i različitih provizija, biti oko 5,50 odsto, dok je osnovna kuponska stopa 6,50 odsto, pa sam mišljenja da je ovo atraktivna stopa prinosa za kompaniju boniteta kakav ima NIS, i zato mislim da će postojati i veća tražnja nego što je skromni obim emisije – rekao je Stakić za Biznis.rs.

Kupci institucionalni investitori

Kupci će, kako očekuje, pre svega biti institucionalni investitori – i to, kako kaže, najpre postojeći alternativni investicioni fondovi, kao i druge institucije čija investiciona politika omogućava ulaganja u korporativne obveznice.

Međutim, neće sve ni kod ove obveznice izgledati „svetski“, jer upitno je njeno pojavljivanje tamo gde joj je prirodno mesto – na Beogradskoj berzi.

Mogućnost naknadnog uključivanja na Beogradsku berzu teorijski postoji. Kompanije će podneti zahtev za odobrenje prospekta i uključenje obveznica u trgovanje na open market segmentu regulisanog tržišta Beogradske berze, naveo je NIS u saopštenju. Stakić, međutim, podseća da korporativne obveznice „vole“ takozvani „buy and hold“ (kupi i zadrži) investitori, to jest da nema velikog sekundarnog prometa.

– To je pogotovo slučaj kada su u pitanju emitenti višeg investicionog ranga, ali nije isključeno da će postojati sekundarna aktivnost, recimo ukoliko dođe do značajnog pada kamatnih stopa koje će pozitivno uticati na tržišnu cenu obveznica. Korporativne obveznice, svakako, ne ispoljavaju onaj nivo likvidnosti koje imaju državne obveznice. Likvidnost bi verovatno bila veća da je prag bio niži (od 100.000 evra), čime bismo videli veći broj individualnih investitora – zaključio je Stakić

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Ceper: Barometar straha – Čega se Srbi najviše plaše?

by bifadmin

Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75).

U Severnoj Makedoniji, ekonomske teškoće vode na rang listi strahova sa izuzetno visokim indeksom od 3,86. Sličan trend je primetan i u Poljskoj (3,56) i Rumuniji (3,46), gde takođe dominira ekonomska nesigurnost.
Geopolitičke tenzije, posebno sukob Rusije i Ukrajine, dodatno su povećale nivo anksioznosti širom regiona.

Zabrinutost zbog „rata u susednoj zemlji“ u stalnom je porastu: 2020. godine 27 odsto ispitanika rat je identifikovalo kao jednu od svojih najvećih briga, u 2021. godini taj procenat se povećao na 31 odsto, dok je u 2024. skoro polovina ispitanika prijavila značajnu zabrinutost zbog ove pretnje.

Zanimljivo, Bugarska je jedina zemlja u kojoj dominira strah od rata, a u Austriji to mesto zauzima migracija. Migracija je najmanje birana opcija od strane ispitanika u našoj zemlji.

Studija takođe pokazuje da je za centralne Evropljane samoća najmanje zabrinjavajuća,
Generalno, prema indeksu zasnovanom na 11 identifikovanih strahova, Crnogorci se najmanje plaše (-0,53), dok je drugi naš sused, Severna Makedonija, pokazala najviše straha. (0,7).

Žene veći strah imaju u odnosu na muškarce

Studija takođe naglašava da žene u regionu generalno prijavljuju viši nivo straha od muškaraca. U kategoriji „rat u susednoj zemlji“ prosečan indeks kod žena je 3,39, u poređenju sa 2,99 kod muškaraca. Strah od klimatskih promena posebno je izražen kod mlađih generacija: ispitanici starosti od 18 do 29 godina imaju prosečan indeks straha od 3,15, što je znatno više od starijih starosnih grupa, koje se više brinu zbog korupcije.

Barometar straha 2024. služi kao sredstvo za kreatore politika da bolje razumeju brige stanovništva regiona i efikasnije odgovore na zabrinutost izazvanu klimatskim promenama, ratnom pretnjom i ekonomskim izazovima.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci