Promo

Svaka karika u preduzeću je bitna: Uloga Lean principa

by bifadmin

Preduzeća se suočavaju sa kompleksnim izazovima, bilo da su izazvani internim ili eksternim faktorima. Da bi se sa njima na pravi način izborili neophodan je timski rad i sinergiju svih članova tima. Svaka karika u organizaciji, bez obzira na njen organizacioni nivo ili funkciju, igra važnu ulogu u postizanju zajedničkih ciljeva.

U tom kontekstu, Lean principi predstavljaju okvir koji dodatno osnažuje značaj svake pojedinačne karike u preduzeću, kažu iz kompanije Tecor consuling lidera na našim prostorima u implementaciji Lean&Kaizen metodologije rada.

Svaka osoba unutar preduzeća doprinosi celokupnom procesu. Na primer, dok rukovodioci donose strateške i upravljačke odluke, zaposleni na terenu sprovode te odluke u praksi. Lean filozofija naglašava minimizaciju rasipanja i optimizaciju procesa, što znači da svaka karika mora raditi efikasno. Kada se bilo koja karika slomi, to može uzrokovati kašnjenja i smanjenje kvaliteta, a lean pristup pomaže u prepoznavanju i otklanjanju tih problema. Stim u vezi Lean osnažuje i uči svakog pojedinca u lancu kako da prepoznaje i unapređuje procese na kojima radi, jer samo onaj koji je u procesu može da prepozna sve probleme koji se javljaju, a jednom prepoznat problem je i put do njegovog rešavanja.

Pored toga efikasna komunikacija između različitih sektora preduzeća je od suštinskog značaja. U Lean okruženju, važno je da svi članovi tima budu svesni svojih zadataka i načina na koji njihov rad utiče na druge. Na primer, marketing zavisi od prodajnog tima da bi razumeo potrebe tržišta, dok su prodaji povratne informacije iz proizvodnje kako bi optimizovala svoje ponude. Ova međuzavisnost stvara okruženje u kojem svi rade ka istom cilju, a Lean principi pomažu u identifikaciji i smanjenju suvišnih koraka u tim procesima.

Osnaživanje svakog zaposlenog je važno za jačanje organizacione strukture ali i organizacione kulture preduzeća. Lean pristup naglašava važnost uključivanja zaposlenih u donošenje odluka i unapređenje procesa. Kada se zaposlenima pruži prilika da razvijaju svoje veštine i preuzimaju odgovornost, oni postaju aktivni učesnici u unapređenju preduzeća. Ovakav pristup ne samo da povećava motivaciju, već i doprinosi inovacijama i kreativnosti unutar tima stvarajući čvrste i neraskidive karike. Statistika je pokazala da je fluktuacija u firmama koje počivaju na Lean principima značajno manja u odnosu na srodne tradicionalne organizacije.

Lean principi doprinose efikasnosti i smanjenju rasipanja. Ovo se neće desiti ukoliko svi članovi tima, bez obzira na poziciju, budu svesni svog značaja i doprinosa. Samo kroz zajednički rad, međusobno poštovanje i primenu Lean filozofije može se postići dugoročan uspeh. Ulaganje u ljude i jačanje timskih veza predstavljaju temelj za održivu budućnost svakog preduzeća.

Tekst priredio: Nikola Marjanović, Tecor consulting

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

McDonald’s otvorio novi restoran u Subotici

by bifadmin

U Subotici je otvoren novi McDonald’s restoran, 36. u Srbiji u okviru Stop.Shop retail parka.

„Posebno smo srećni i zadovoljni jer posle mnogo godina otvaramo novi restoran u Subotici, kojim ćemo, sigurna sam obradovati mnoge ljubitelje našeg McDonald’s brenda u ovom divnom kraju. U novi restoran smo investirali 1,5 miliona evra i zaposlili 30 novih kolega, čime pokazujemo našu prepoznatljivu posvećenost lokalnoj zajednici“ rekla je Anđelka Đurić, direktorka kompanije McDonald’s u Srbiji.

Gosti McDonald’s restorana u okviru Stop.Shop retail parka uživaće u McCafe ponudi, ili ponudi omiljenih obroka na koje su navikli u našim restoranima. I ovaj restoran ima digitalni menu board i terminale za poručivanje – self order kioske. Na dva kioska u restoranu, sa 4 pozicije, gosti mogu samostalno, koristeći ekran osetljiv na dodir, da odaberu željene proizvode, poruče ih i plate karticom na samom terminalu, ili gotovinom na posebnoj kasi. Za one koji preferiraju da ne izlaze iz svojih vozila na raspolaganju je Drive-In, gde mogu da preuzmu svoje porudžbine. Restoran ima 102 sedeća mesta u samom restoranu i 82 mesta u bašti.

Radno vreme McDonald’s restorana u Subotici u okviru Stop.Shop tržnog centra je od 08 do 24 časa tokom cele nedelje, dok Drive-In radi od 00 do 24 časa.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Broj sklopljenih ugovora za lizing veći za 25%

by bifadmin

U trećem kvartalu ove godine registrovana su 17.172 ugovora o finansijskom lizingu, što je više za oko 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je registrovano 13.656 ugovora, objavila je danas Agencija za privredne registre (APR).

Vrednost ugovora zaključenih u prvih devet ovogodišnjih meseci iznosila je 699 miliona evra, dok je pre godinu dana zabeležena vrednost od 543 miliona dinara.

Najveći deo ugovora, 59,51 odsto odnosi se na putnička vozila, sledeće teretna vozila sa učešćem od 21,34 odsto u ukupnom broju vozila a na trećem mestu su druge vrste vozila kojih je bilo 13%.

Kada je reč o primaocima lizinga, preovlađuju, i to ubedljivo, pravna lica, sa učešćem od 87%, dok je udeo preduzetnika u strukturi primalaca iznosio 9%.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Za uspeh našeg IT sektora najzaslužnije su strane kompanije

by bifadmin

Srbija sa manje od jednog promila svetske populacije uspeva da zauzme pet promila svetskog tržišta softvera. Od približno 5.000 aktivnih preduzeća u IT industriji, više od 80% proizvodi softver. Izvoz sektora će ove godine najverovatnije premašiti 3,5 milijardi evra, a vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji će dostići oko milijardu evra. Izvoz je preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta jer našom IT industrijom izrazito dominiraju strane kompanije. „Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Milovan Matijević, analitičar IT tržišta.

Iako se IT industrija smatra jednim od najperspektivnijih sektora u Srbiji, mi zapravo ne znamo koliko IT preduzeća imamo. Naime, zbog pogrešnog odabira šifara delatnosti neke ozbiljne IT kompanije vode se u drugim sektorima, a u IT sektor su „primljene“ firme koje nemaju mnogo veze sa ovom delatnošću.

Prema podacima Milovana Matijevića, IT analitičara koji već godinama vodi ovu evidenciju, od početka 2024. do sada broj aktivnih preduzeća u IT sektoru sa godišnjim prihodima od najmanje milion dinara porastao je sa 4.134 na skoro 5.000 firmi. Više od 80% tih kompanija proizvodi softver, za njima slede firme koje se bave IT uslugama, a najmanje je onih koje proizvode hardver. Najveći deo IT sektora čine mikro preduzeća sa manje od 10 zaposlenih, dok velikih nema mnogo, posebno u domaćem vlasništvu.

Prošle godine globalna tražnja za softverskim uslugama premašila je 600 milijardi dolara. „Izvoz naših IT usluga u 2023. je porastao na oko tri milijarde evra, što je pet promila vrednosti globalnog IT tržišta. Iako to deluje minorno, treba imati u vidu da Srbija u ukupnom svetskom stanovništvu čini manje od jednog promila. Dakle, mi sa manje od jednog promila populacije uspevamo da zauzmemo pet promila svetskog tržišta“, kaže Milovan Matijević za B&F.

Softveraši prednjače u zapošljavanju i zaradama

Za razliku od medijskih napisa da je IT industrija u krizi i malo-malo pa otpušta radnike, Ministarstvo finansija navodi da je broj zaposlenih u IKT sektoru, koji po ovoj klasifikaciji obuhvata telekomunikacije, kompjuterske i informacione usluge, u prošloj i prvoj polovini ove godine toliko rastao da je najzaslužniji za povećanje zapošljavanja u Srbiji.

Prema podacima Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije (PKS), u prvom kvartalu 2024. godine IKT sektor je zapošljavao preko 110.000 ljudi, pri čemu je 67.508 njih radilo u oblasti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti. Broj programera je porastao za 8% u odnosu na isto tromesečje 2023. godine, kada se programiranjem bavilo 66.849 zaposlenih, 12% više u odnosu na 2022. godinu. Međutim, ostale delatnosti u IKT sektoru nisu toliko prednjačile u zapošljavanju. Primera radi, u preduzećima koje se bave informacionim uslugama radilo je samo 6.819 ljudi.

Kada se sve ovo predstavi kroz učešće u ukupnoj zaposlenosti, gde su programeri i srodne profesije u 2024. imali udeo od 2,9% a zaposleni u proizvodnji računara i uslužnim IT delatnostima po 0,3%, jasno je zašto je softverska industrija prva asocijacija na IKT sektor u Srbiji.

Slično je i kada se porede zarade. Kako navodi Republički zavod za statistiku (RZS), u prva dva kvartala ove godine najveća zarada bez poreza i doprinosa zabeležena je u oblasti računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti i iznosila je 283.440 dinara, što je 2,9 puta više od nacionalnog proseka. U drugim oblastima IKT sektora plate su bile znatno niže, a u delatnosti informacionih usluga su i smanjene, uprkos inflaciji.

Izvoz preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta

Ministarstvo finansija navodi da su tokom 2023. godine uslužne delatnosti nastavile da rastu, pri čemu nešto više od trećine rasta potiče od povećanja izvoza IKT sektora od 27,4%. Prošlogodišnji izvoz IKT industrije iznosio je 3,44 milijarde evra, a učešće kompjuterskih i informacionih usluga u prihodima celokupnog IKT sektora od izvoza inače premašuje 93%. S druge strane, uvoz IKT sektora u 2023. je vredeo 822 miliona evra, što znači da smo u spoljnotrgovinskoj razmeni bili u debelom suficitu.

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, izvoz IKT industrije u prvih osam meseci 2024. dostigao je 2,6 milijardi evra, što predstavlja rast od skoro 19% u odnosu na isti period 2023. godine.

Ali šta dobijamo kada iz ovih podataka pokušamo da izdvojimo samo IT sektor? Prema računici Milovana Matijevića, dobijamo prihode od izvoza koji su prošle godine premašili tri milijarde evra, dok prodaja IT usluga u Srbiji nije uspela da dostigne ni milijardu. To nije neočekivano u državi čija preduzeća za ulaganja u IT izdvajaju samo 0,5% svojih prihoda, u poređenju sa svetskim prosekom od 4%. Pritom, deo tog novca se troši na IT rešenja iz uvoza, iako usluge koje domaće IT firme pružaju domaćoj privredi koštaju upola manje nego one iz EU, a podjednako su kvalitetne, ističe sagovornik B&F-a.

Situacija se ipak postepeno poboljšava, ocenjuje Matijević, koji predviđa da će vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji u 2024. dostići milijardu evra, a izvoz premašiti 3,5 milijardi.

Od stranaca za strance

U ovoj izvoznoj računici sreću kvari podatak koji nadležni u državi nikada ne pominju u svojim hvalospevima o inovativnim potencijalima Srbije – da su za tolike rekorde IT industrije najzaslužnije strane kompanije koje ovde posluju.

„Od skoro 5.000 firmi koje se mogu smatrati aktivnim u IT sektoru, oko 700 njih osnovale su strane kompanije ili strani državljani koji dolaze iz 53 zemlje. Upravo tih 700 firmi zapošljava preko 77% radne snage i ostvaruje više od 70% ukupnih prihoda u našem IT sektoru. Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Matijević i primećuje da je Srbija plodno tlo za otvaranje i preuzimanje preduzeća iz ove delatnosti, jer ima kvalitetnu a jeftinu radnu snagu.

Kompanije iz inostranstva najradije kupuju razvijena srpska preduzeća srednje veličine, koja čim malo porastu nailaze na prepreke za dalji razvoj, usled nedovoljnih finansijskih kapaciteta ili zato što posluju na suviše malom tržištu. Strane kompanije ili državljani ovde i osnivaju firme, najčešće s ciljem da jeftinije proizvode rešenja ili delove rešenja namenjenih izvozu, a ne da bi se dublje integrisale u naš poslovni sistem, smatra Matijević.

Koliko raste startap industrija u IT sektoru?

Kakva je budućnost IT tržišta u Srbiji ako pogledamo broj i strukturu novoosnovanih preduzeća u ovoj industriji? Najnoviji Startap skener 2024, istraživanje koje svake godine objavljuje Inicijativa Digitalna Srbija, pokazuje da broj novoosnovanih početničkih preduzeća u IT industriji nastavlja da raste po stopi od 20% i 30% godišnje. U protekle dve godine osnovano je 300 novih startap firmi, a početkom 2024. u celoj startap industriji radilo je 6.000 ljudi, dakle 2.500 više nego pre dve godine.

Ipak, zapošljavanje usporava u odnosu na očekivanja, što prema oceni autora istraživanja ukazuje da se tehnološki preduzetnici suočavaju sa preprekama u pristupu finansiranju, pridobijanju kupaca i pronalaženju odgovarajućih kadrova, posebno u sektoru prodaje.

Više od četvrtine novoosnovanih firmi u IT industriji posluje u oblasti hrane, poljoprivrede, biotehnologija ili medicinskih tehnologija, dok 38% razvija proizvod u oblasti veštačke inteligencije, a skoro petina u oblasti obrade i analitike podataka. Preko četiri petine startapova planira dalju internacionalizaciju poslovanja, 37% već plasira svoje proizvode na evropskom a 27% na tržištu SAD, ali više od polovine do sada nije imalo nijedan drugi izvor finansiranja osim grantova i sopstvenih sredstava.

Marija Dukić

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: geralt, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

UniCredit nudi 10 milijardi dolara za preuzimanje italijanskog rivala

by bifadmin

Italijanski kreditor UniCredit u ponedeljak je ponudio da kupi svog konkurenta Banco BPM za oko 10 milijardi evra, u potezu za koji kaže da je odvojen od dogovora sa nemačkom bankom Commerzbank.

Dogovor bi, ako bude završen, spojio dva najveća italijanska zajmodavca. UniCredit je u saopštenju rano u ponedeljak rekao da nudi 6.657 evra za svaku deonicu, što je blago više u odnosu na tržišnu cenu od 6.644 eura.

UniCredit je rekao da bi kupovina koja bi podrazumevala potpuno preuzimanje, odnosno otkup svih deonica, omogućila banci da “još više ojača svoju ulogu vodeće panevropske bankarske grupe”. Vesti od ponedeljka prate nalet najava spajanja i preuzimanja u evropskom bankarskom sektoru ove godine, ocenjuje CNBC i dodaje da se industrija godinama smatra zrelom za konsolidaciju, a UniCredit, bogat gotovinom, često se navodi kao mogući sticalac.

Nemačka vlada tek treba da potvrdi dogovor

UniCredit je u septembru povećao svoj udeo u nemačkom zajmodavcu Commerzbank na oko 21% i podneo zahtev za povećanje udela do 29,9%. Ranije tog meseca, italijanska banka je preuzela 9% udela u Commerzbank, a polovinu ovog udela stekla je od nemačke vlade.

Nemačka vlada tek treba da potvrdi dogovor, a kancelar Olaf Šolc je izjavio da “neprijateljski napadi, neprijateljska preuzimanja nisu dobra stvar za banke”.

Najveći akcionar Commerzbanke, administracija Berlina, zadržava 12% udela nakon što je spasila zajmodavca tokom finansijske krize 2008. i odbacila 4,5% njegove početne pozicije početkom septembra.

U međuvremenu, ranije ovog meseca, Banco BPM dao je ponudu za preuzimanje menadžera imovine Anima u mogućem poslu vrednom 1,6 milijardi evra, a samo nekoliko dana kasnije kupio je deo od 5% državnog Monte dei Paschi di Siena (MPS).

UniCredit je 6. novembra zabeležio povećanje kvartalne neto dobiti od 8% na godišnjem nivou na 2,5 milijardi evra, više do prognoziranih 2,27 milijardi evra, koju je objavio Reuters, navodi CNBC. Takođe je podigao prognozu neto dobiti za celu godinu na iznad 9 milijardi evra, u odnosu na prethodnu prognozu od 8,5 milijardi evra.

Deonice su ove godine porasle oko 55%.

Izvor: Investitor

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Akcije američkih i evropskih proizvođača automobila padaju zbog Trampa

by bifadmin

Akcije američkih i evropskih proizvođača automobila pale su u utorak, pošto je novoizabrani predsednik Donald Tramp obećao velike carine Kanadi, Meksiku i Kini i time podstakao zabrinutost investitora zbog potencijalnog globalnog trgovinskog rata.

Akcije američkih proizvođača automobila General Motors i Ford Motor, pale su za čak 8,99 odsto i 2,6 odsto. Toyota Motors akcije koje se kotiraju u SAD pale su za 1,88 odsto.

Korpa koja sadrži akcije automobila i delova, SXAP bila je sektor sa najlošijim učinkom u Evropi, u padu od 1,7 odsto.

Carine od 25%

Tramp je u postu na svojoj društvenoj mreži Truth Social rekao da će uvesti carinu od 25 odsto na sve proizvode iz Meksika i Kanade i dodatnih 10 odsto na robu iz Kine, prvog dana svog mandata.

„Ako se primeni, ovo bi predstavljalo katastrofu za američku automobilsku industriju i proizvođače iz „Detroita Tri“ (GM, Ford i Krajsler), od kojih svi uvoze značajan broj vozila iz Kanade i Meksika, kao i Folksvagen i druge evropske OEM (delovi za automobile) proizvođače“, rekao je analitičar iz Bernsteina, Daniel Roeska.

„Ali s obzirom na široke negativne implikacije na industrijsku proizvodnju u SAD, očekujemo da se to verovatno neće desiti u praksi“.

Ford, GM, Stellantis i Toyota nisu odmah odgovorili na zahteve Rojtersa za komentar.

Akcije nemačkog Folksvagena pale su 2,38 odsto, dok su akcije Stellantisa u Americi pale 5,68 odsto.

Italijanski broker Intermonte rekao je da će Stellantis biti „najteže pogođen” carinama na američki uvoz iz Meksika pošto je grupa uvezla 358.000 jedinica 2023.

„Procenjujemo da bi svaki dodatni 1 procentni poen na carinu mogao da utiče na profit pre oporezivanja za oko 160 miliona evra ili 1,4 odsto očekivanja za 2025.“, rekao je Intermonte.

Otprilike četvrtina Stellantisove prodaje u Severnoj Americi ostvaruje prodajom automobila napravljenih u Meksiku.

U belešci objavljenoj prošle nedelje, konsultantska kuća Evercore ISI je saopštila da je svaka carina od 10 odsto za Meksiko rizik od 20 odsto zarade po deonici za GM i 10 odsto za Ford.

Akcije francuskog proizvođača auto delova Valeo pale su za 2,5 odsto, dok je nemačka luksuzna marka BMW pala za 1,18 odsto. Volvo Car je pao za 2,86 odsto, a Daimler Truck pao je za šest odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Narodna banka stavlja rampu na iznošenje zlata iz zemlje a stiže i digitalni dinar

by bifadmin

Narodna banka Srbije u skupštinsku proceduru uputila je izmene četiri zakona iz svoje nadležnosti. Opravdano su najveću pažnju šire javnosti dobile planirane promene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakona o bankama. Ali, i one koje se tiču Zakona o Narodnoj banci Srbije mogu da budu interesantne. Njima, kako tvrdi NBS, jača se supervizorska uloga i samostalnost ove institucije, piše Forbes.

Neke od najzanimljivijih promena tiču se sudbine zlata koje se iskopa u Srbiji, stvaranje zakonskog osnova da Narodna banka počne sa izdavanjem digitalne valute, kao i ograničenja za zaposlene u centralnoj banci.

Zlato ostaje gde jeste

Izmenama zakona će Narodna banka dobiti ovlašćenje da kupuje i prodaje zlato u inostranstvu, ali ono što je još važnije jeste – pravo preče kupovine u zemlji. Naime, NBS će imati pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom i preradom mineralnih sirovina u Srbiji.

To znači da će svi koji se bave ovim biznisom zlato morati prvo da ponude centralnoj banci. Ova će zauzvrat morati da im ponudi tržišnu cenu kako bi se poštovala pravila konkurencije.

„Uspostavljanjem prava preče kupovine zlata u korist Narodne banke Srbije, jača se uloga NBS i obezbeđuje da zlato dobijeno eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina u Republici Srbiji ostane u zemlji, što će uticati na dalje povećanje nivoa deviznih rezervi, čime se doprinosi finansijskoj stabilnosti. Ovim se prirodni resursi Republike Srbije na najbolji način koriste za potrebe naše zemlje“, stoji u obrazloženju ovog člana.

Digitalni dinar

U skladu sa globalnim trendom u okviru kojeg centralne banke počinju (a neke su to već uradile) sa izdavanjem digitalnih nacionalnih valuta, NBS ovaj prostor sada otvara i sebi.

U članu 53 postojećeg zakona, koji centralnoj banci daje isključivo pravo da izdaje novčanice i kovani novac u Republici Srbiji, sada se dodaje još jedan stav. On kaže da NBS „ima isključivo pravo izdavanja dinara u digitalnom obliku (digitalni dinar), u skladu s propisom koji može doneti Izvršni odbor“.

NBS navodi da pažljivo prati razvoj u oblasti digitalnih valuta centralnih banaka na globalnom nivou. Dodaje i da se u ovom trenutku širom sveta analiziraju benefiti i rizici uvođenja digitalnih valuta centralnih banaka, a „u manjem broju zemalja preduzeti su i pionirski pokušaji njihovog uvođenja u ograničenom obimu“.

Tu nije kraj kada je reč o promenama koje se tiču usklađivanja sa napretkom tehnologija. Tako će ovim izmenama zakona, NBS imati i ovlašćenje da „izdaje i oduzima dozvole za pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama, vrši nadzor nad poslovanjem pružalaca tih usluga…“.

Budućnost je u evru

Celim novim poglavljima u zakonu, Narodna banka pokazuje da gleda i u budućnost, kada naša zemlja postane deo Evropske unije i evrozone.

Iako će ove odredbe stupiti na snagu danom pristupanja EU i zvaničnim uvođenjem evra kao nacionalne valute, što u slučaju Srbije još predstavlja daleku budućnost, one predstavljaju i zakonsku potvrdu da će dinar jednog dana otići u istoriju.

U budućem članu 86m tako će stajati odredba „Uvođenjem evra kao nacionalne valute u Republici Srbiji…“. Još eksplicitnije to stoji i u budućem članu 86t.

„Novčana jedinica Republike Srbije jeste evro“.

S tim u vezi, NBS će moći da izdaje novčanice i kovanice evra. Ovim odredbama naša centralna banka obavezuje se i na sprovođenje politika Evropske centralne banke i Evropskog sistema centralnih banaka.

S druge strane, jednim od članova, Narodna banka ograničiće ovlašćenja Državne revizorske institucije u nadzoru nad njenim radom. Navodi se da DRI neće moći da sprovodi reviziju nad funkcijama NBS koje su povezane s njenim učešćem u ESCB-u. U sledećem stavu dodaje se da „DRI ne može da daje uputstva NBS i njenim organima u pogledu obavljanja njenih funkcija, niti može uticati na samostalnost i nezavisnost Narodne banke ili vršiti uticaj na NBS“.

Možda najupečatljivija odredba koja se tiče daljeg jačanja samostalnosti Narodne banke, odnosi se na odredbe o upravljanju njenom imovinom. Tako NBS namerava da „razvlasti“ druge državne organe i onemogući im da upravljaju imovinom centralne banke posebno ako žele da je prodaju.

„Ovim odredbama se obezbeđuje puna finansijska nezavisnost centralne banke u pogledu imovine koju koristi, budući da se smatra da centralne banke ne mogu samostalno da odlučuju o poslovima iz svoje nadležnosti ako postoji mogućnost da drugi organi odlučuju o poslovnim prostorijama i objektima koje može koristiti centralna banka“, stoji u obrazloženju NBS koja se poziva na obaveze preuzete u ovom domenu u okviru Pregovaračkog poglavlja 17.

U set odredbi u pravcu veće samostalnosti možda bi mogao da se svrsta i potpuno novi član. On propisuje da će Narodnu banku pred sudovima zastupati pravnici koji su u radnom odnosu u NBS. Ipak, to neće biti uklesano u kamenu jer se ostavlja mogućnost guverneru da za ove poslove ovlasti i lica koja nisu zaposleni u centralnoj banci.

Koje su izmene za zaposlene u NBS

Bitne izmene tiču se i zaposlenih i bivših zaposlenih NBS. Postojeći zakon dozvoljavao je zaposlenima u centralnoj banci da van radnog vremena obavljaju plaćene dodatne poslove. Ali, samo uz pisanu saglasnost guvernera i ako to ne utiče na njihovo nepristrasno obavljanje poslova ili ne dovodi do sukoba interesa.

Dodat je niz novih stavova u ovom članu. Sada se ograničava i obavljanje neplaćenih poslova van radnog vremena. Razlog je isti – ako mogu dovesti do sukoba interesa ili uticati na nepristrasno obavljanje poslova.

Možda još važniji je stav koji ograničava mogućnost zaposlenima u NBS da pronađu novi posao u finansijskom sektoru.

Tako će oni kojima prestane radni odnos u centralnoj banci, morati da sačekaju šest meseci ukoliko žele da se zaposle u banci ili osiguranju, međunarodnoj finansijskoj instituciji (MMF, Svetska banka, EBRD i dr.), revizorskoj kući ili drugom licu čiji rad nadzire centralna banka. Ipak, guverner može da odobri zaposlenje i pre isteka tog roka, ako proceni da neće doći do sukoba interesa.

U periodu zabrane zapošljavanja, zaposleni će moći da prima 80% prosečne mesečne zarade isplaćene u prethodnih 12 meseci.

Svi koji nameravaju da zaposle nekog ko je radio u NBS, moraće o tome da obaveste centralnu banku. To se odnosi i na bivše zaposlene koji su u prethodnih pet godina u nekom trenutku radili u NBS. I to moraju da urade najkasnije mesec dana pre stupanja na rad tog lica. NBS propisuje i kazne ukoliko se prekrši ova zabrana.

Ostale izmene

Zanimljiva je i odredba da NBS oduzima sebi pravo da izdaje novčanice za potrebe zemlje nastale usled izbijanja rata ili vanrednog stanja. Narodna banka navodi u obrazloženju da takva mogućnost nikad nije primenjena u praksi. Dodaje i da ova odredba koja se briše nema praktični značaj s obzirom na druga ovlašćenja NBS.

Inače, iz zakona je „proteran“ i termin preduzeće. Tako će ovaj propis biti usklađen sa Zakonom o privrednim društvima. Umesto izraza preduzeće sada će stajati privredno društvo.

Takođe, izmenama nekoliko članova zakona, NBS želi da precizira i unapredi rad Izvršnog odbora kao i Saveta guvernera (dodaje mu se novo, pomoćno telo – Odbor za reviziju). Da Savet guvernera ne bi kojim slučajem spao na samo dva od pet članova, dodaje se odredba po kojoj će član Saveta kojem istekne mandat ili podnese ostavku, moći da napusti funkciju tek izborom novog člana za šta je rok šest meseci.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Po čemu se mleko za kafu razlikuje od običnog mleka?

by bifadmin

Iako mnogi misle da je mleko za kafu pomodarija stvorena zarad izvlačenja novca od kupaca, ono se zapravo osetno razlikuje od običnog. Barem ono kvalitetno.

Njegov naziv na engleskom je „Barista milk“, odnosno mleko za bariste, koji se kod nas samo donekle primio dok ga većina i dalje zove mlekom za kafu. No, kako god ga zvali, ovaj proizvod trebalo bi uvek da predstavlja blago homogenizovanu verziju punomasnog mleka.

Prema definiciji, ova vrsta mleka kreirana je upravo za potrebe mešanja sa kafom. Iz tog razloga ima umereniji ukus koji ne menja ukus omiljenog toplog napitka. Od njega se lakše dobija pena a njegovi sastavni delovi se na visokim temperaturama ne cepaju već rastežu što znači da se mleko neće grudvati kada se sipa u vrelu kafu.

Od čega se sastoji mleko za kafu?

Sastojci običnog i mleka za kafu su isti ali se nalaze u različitoj srazmeri.

Svako životinjsko mleko originalno sadrži laktozu, disaharid koji se sastoji od galaktoze i glukoze. No, iako je u njenom sastavu glukoza, laktoza je ipak znatno manje slatka od običnog šećera – odnos njene slatkoće u poređenju sa sukralozom je 16/100.

Ipak, laktoza ume da deluje slađe i to se dešava kada se obrađuje parom ili hidrolizom. Zato je mleko koje se kuva na pari slađe od onog koje se podgreva na ringli ili u mikrotalasnoj pećnici. Kada se radi o sipanju malih količina mleka u kafu poput espresa, baristi smatraju da je slađe mleko bolje. Zato mleko koje oni koriste obično ima najmanje od 4 do 5 odsto laktoze, dok druge vrste mleka koje kupujemo za kućnu upotrebu imaju maksimalno 3,5 odsto.

Postoje naravno i verzije mleka za kafu bez laktoze. One se prave tako što se laktoza cepa na glukozu i galaktozu i zato su znatno slađeg ukusa.

Međutim, šećeri nisu jedini sastojak mleka. Još bitniji sastojak su proteini koji obezbeđuju penu u kafi, što znači da će mleko sa većim procentom proteina imati znatno stabilniju penu. Obično mleko, sveže pomuzeno, uglavnom sadrži oko 3,3 odsto proteina ali u procesu homogenizacije za komercijalnu upotrebu dodaje mu se još proteina zbog čega mleko koje kupujemo u prodavnicama obično ima između 3,6 i 4,1 odsto proteina, a mleko za kafu i više.

Osim navedenih razlika, mleko za kafu može biti i manje masno. Više o tome možete saznati na sajtu Perfect Daily Grind.

Foto: StockSnap, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nema više ručnog unosa podataka – Četiri rešenja koja obavljaju posao umesto vas!

by bifadmin

S obzirom na to da je efikasnost od ključnog značaja u današnjem brzo promenljivom poslovnom okruženju, u ovom članku ćemo predstaviti četiri rešenja za automatizaciju obrade dokumenata koja možete koristiti unutar PANTHEON modula eKnjiženja. To omogućava ogromnu uštedu vremena i smanjenje administrativnih troškova.

U nastavku predstavljamo prednosti svake usluge, kome će biti od pomoći i kako međusobno deluju kako bismo pojednostavili vaše poslovne procese.

Problem: Visoki administrativni troškovi

Ručno procesiranje dokumenata predstavlja veliko opterećenje za kompanije, naročito one koje se svakodnevno suočavaju sa velikim količinama dokumenata u fizičkom obliku.

Oslanjanje na ručni unos podataka troši dragoceno vreme zaposlenih i povećava rizik od grešaka, što vodi ka skupim ispravkama i kašnjenjima. Svaki korak ručnog procesa – od sortiranja i unosa podataka do odobrenja – dodaje slojeve kompleksnosti i neefikasnosti čitavom sistemu. Kao rezultat, administrativni troškovi mogu znatno porasti, što zaposlenima onemogućava da se posvete strateškim zadacima.

Prednosti PANTHEON rešenja

PANTHEON rešenja zadovoljavaju različite potrebe, pružajući različite nivoe automatizacije i prepoznavanja podataka:

eText (OCR) je klasično rešenje za optičko prepoznavanje znakova (OCR) koje čita sve skenirane dokumente i pretvara ih u format koji omogućava pretragu njihovog sadržaja. Podržava sve jezike, kao i različite pisma (ćirilica, ideogrami, latinica, …).

Praktičan primer: u Pantheonu su vam svi dokumenti arhivirani. Kada pišete novi ugovor i trebate istu klauzulu kao u prethodnim ugovorima, ali ne možete pronaći njen nacrt, možete uneti reč „klauzula“ u pretraživač u Pantheonu, i eText će pronaći sve dokumente koji sadrže taj pojam. Tako možete jednostavno preuzeti dokument i kopirati sadržaj klauzule, koju potom prilagođavate po potrebi.

Typless je rešenje za inteligentno prepoznavanje faktura iz skeniranih ili tekstualnih PDF dokumenata. Koristeći veštačku inteligenciju, prepoznaje podatke sa primljenih faktura i automatski popunjava obrasce spremne za knjiženje.

Typless – praktičan primer: Typless prepoznaje sve metapodatke sa faktura (naziv izdavaoca, naziv primaoca, poreski brojevi, datumi plaćanja, izdavanja i izvršenja, IBAN, šifru, referencu i poreske stope zajedno sa konačnim iznosom za plaćanje).

  • Typless PRO je napredna verzija Typless-a sa proširenim mogućnostima prepoznavanja bilo koje vrste dokumenta, bez ograničenja samo na fakture. Omogućava prepoznavanje bilo kog skupa podataka, poput broja narudžbenice, otpremnice, interne šifre partnera, serijskog broja proizvoda itd. Na ovaj način možete u potpunosti automatizovati i prilagoditi unos podataka za vaš poslovni proces obrade dokumenata.
  • Typless PRO – praktičan primer: Pored osnovnih prepoznavanja koje pruža Typless, Typless PRO dodatno prepoznaje stavke na fakturi ili drugom dokumentu, zajedno sa izabranim poljima unutar ili izvan njih (može da prepozna samo količinu, iznos i naziv stavke ili, po potrebi, broj narudžbenice, šifru proizvoda itd.).

S Accountless preporučnim sistemom knjiženje faktura postaje jednostavnije nego ikad! Prilagođeni model uči iz vaših prethodnih knjiženja, prepoznaje vaše obrasce i specifičnosti za različite kompanije, te vam predlaže više kombinacija konta, olakšavajući proces knjiženja. Vi samo potvrdite predlog ili ga po potrebi prilagodite. Brži izbor i bolje knjiženje – fokusirajte se na strateške aktivnosti i uštedite do 84% vremena koje se inače troši na ručno knjiženje faktura.

Povezivanje svih vaših sistema: eText (OCR), Typless i Accountless

Integracija svih navedenih rešenja stvara besprekoran radni proces – od skeniranja dokumenata do unosa podataka, bez potrebe za ručnim radom. Ova integracija rešava uobičajene izazove i donosi revolucionarnu promenu u načinu obrade dokumenata.

Kome je namenjeno?

Rešenje je korisno za širok spektar oblasti: od računovodstvenih firmi koje žele poboljšati radne procese, preko kompanija koje žele automatizovati unos primljenih dokumenata kao što su fakture, putni nalozi, transportna dokumentacija, otpremnice, ugovori i slično, do svih koji žele da izbegnu dugotrajan posao ručnog unosa podataka.

Prednosti: Značajne uštede i povećanje produktivnosti

Smanjenjem ručnog unosa podataka pojednostavljujete svoje procese i omogućavate timu da se usmeri na zadatke koji donose dodatnu vrednost. To rezultira direktnim uštedama na administrativnim troškovima, kao i povećanjem ukupne efikasnosti.

Nije reč o ukidanju radnih mesta već o unapređenju uloga i omogućavanju vašim zaposlenima da doprinesu radu s većom dodatnom vrednošću.

Rezultat? Veće zadovoljstvo na poslu, povećana motivacija i produktivnost među zaposlenima, poboljšano poslovanje i mogućnost rada s većim brojem klijenata, što dovodi do povećanih prihoda za vaše preduzeće.

Jeste li spremni za transformaciju svog radnog procesa?

Ne dozvolite da vas ručni unos podataka usporava. Pojednostavite obradu dokumenata i smanjite troškove uz eFakture. Neka naši inteligentni sistemi obave monotoni posao, kako biste se mogli fokusirati na ono što je zaista važno – rast vašeg preduzeća.

Kontaktirajte nas već danas da saznate kako možemo prilagoditi naša rešenja vašim potrebama. Automatizujte svoje radne procese uz eFakture i posmatrajte rast vaše produktivnosti!

Za više informacija https://www.datalab.rs/eposlovanje/eknjizenje/

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Napredni alat za izveštavanje Banca Intesa Beograd unapređuje produktivnost, efikasnost i korisničko iskustvo

by bifadmin

Vodeća banka na tržištu Srbije koristi „SAS Visual Analitics“ na „SAS Viya“ platformi da obezbedi izveštaje u realnom vremenu, sagleda performanse banke i pokrene inovacije.

KERI, Severna Karolina (25. novembar 2024) – Banca Intesa Beograd, članica međunarodne bankarske grupacije članica međunarodne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo, uvela je interaktivni sistem izveštavanja pomoću alata „SAS“ kompanije, lidera u oblasti podataka i veštačke inteligencije, kako bi dodatno razvila analitiku u poslovanju, unapredila efikasnost procesa, upravljanje rizikom i iskustvo klijenata.

„Stvaramo poslovnu kulturu u kojoj su odluke zasnovane na analizi podataka“, izjavio je Zoran Šiljković, direktor komercijalnog planiranja i izveštavanja u Banca Intesa, povodom novih mogućnosti izveštavanja banke. „To nam omogućava da pravimo preciznije projekcije, pronalazimo nove mogućnosti za biznis i smanjujemo rizike.“

Pretvaranje podataka u bolje uvide

Napredni alat za izveštavanje, koji je Banca Intesa razvila pomoću „SAS® Enterprise Guide®“ i „SAS Visual Analytics“ na „SAS® Viya®“ platformi, omogućava da i rukovodstvo i zaposleni prate učinak i napredak u realnom vremenu, i da na taj način stiču konkretne uvide u različite pokazatelje uključujući prihod, naknade i provizije, smanjenje rizika, zadržavanje klijenata i mogućnosti za unakrsnu prodaju.

Jedan od nekoliko dashboard-a, centralizovanih interaktivnih skupova izveštaja na pomenutoj platformi je i retail dashbord. On predstavlja „megaskladište“ sa preko 80 jednostavnih grafičkih izveštaja za različite segmente poslovanja banke, uključujući klijente različitih segmenata fizičkih lica, malog biznisa, kao i transakcionog biznisa i obuhvata sve vrste podataka: interne i eksterne podatke, transakcije, podatke o geolokacijama. Izveštaji su dostupni u više formata za 2000 zaposlenih u banci i može im se pristupiti sa različitih uređaja.

Broj korisnika koji svakodnevno pristupaju ovom dasboard-u potvrđuje njegov značaj. Svakog meseca u proseku 1400 pojedinačnih korisnika pristupi dashboard-u i otvori blizu 200 različitih izveštaja, pri čemu se registruje skoro 160.000 logova. Šiljković kaže da ovi dashboard-i pomažu banci da prepozna ponašanje klijenata i bude proaktivna u prilagođavanju promenljivoj tržišnoj dinamici i potrebama svojih 1,4 miliona klijenata.

„Analitika nam omogućava da donosimo strateške, ali i operativne i taktičke odluke, i da unapređujemo procese kako bismo bolje razumeli ponašanje klijenata, obezbedili personalizovane ponude i efikasnije ispunili očekivanja i potrebe klijenata“, naveo je Šiljković.

Svi strateški podaci – na jednoj stranici

Prema rečima Šiljkovića, među desetinama izveštaja na retail dashboard-u za stanovništvo, posebno se izdvajaju dva nedavno kreirana. Jedan od njih je „One page“, osmišljen u cilju jednostavnijeg izveštavanja menadžmenta banke, koji objedinjuje više različitih izveštaja u jednu celinu.

„One page izveštaj je nastao na osnovu posebnih poslovnih potreba menadžmenta“, kaže Šiljković, „naročito top menadžmenta, kome je bilo potrebno efikasnije i direktnije izveštavanje za lak pristup i razumevanje, sa jasnim informacijama, kako bi se skratilo vreme odlučivanja.“

Šiljković navodi da je prvi korak bio obezbeđivanje tačnih, doslednih i pouzdanih podataka. „Zahvaljujući SAS tehnologiji, možemo da osiguramo tačnost podataka i automatizujemo pravljenje i slanje izveštaja kojima korisnici mogu da pristupe u realnom vremenu, čak i preko mobilnih uređaja.“

„Početna ideja je bila da objedinimo više različitih izveštaja sa strateškim podacima na jednoj stranici, pa odatle i potiče naziv One page“. Korisnik odlučuje da li da gleda sve na jednoj stranici ili ulazi dublje u analizu podataka.

Pregled učinka zaposlenih u realnom vremenu

Drugi izveštaj je KPI šema. „Druga nova komponenta retail dashboard-a, KPI šema, brzo je postala standard banke“, kaže Šiljković. Blizu 1400 zaposlenih koristi ovaj izveštaj, koji im omogućava da proveravaju svoj učinak i produktivnost u realnom vremenu.

„Za korišćenje retail dashboard-a nije potrebno IT znanje“, objašnjava Šiljković. „Sve je zaista veoma jednostavno i intuitivno. Svaki zaposleni može u svakom trenutku da vidi rezultate svojih KPI-jeva, da razume kakav mu je učinak i kako da ga poboljša.“

„KPI šema zaposlenima ne pokazuje samo njihove rezultate, već i omogućava i kalkulaciju potencijalnog ostvarenja pomoću interaktivnog kalkulatora napravljenog u SAS Visual Analytics-u“, objašnjava Šiljković.

Dalji razvoj na uspešnim temeljima

Banca Intesa već dugo sarađuje sa „SAS-om“. Banka koristi „SAS“ rešenja u ključnim oblastima kao što su upravljanje rizikom još od 2011. godine, kako bi podržala tri ključna stuba uspeha, prema rečima Šiljkovića. To su tehnološke inovacije, odlučivanje na osnovu podataka i ulaganje u talente i veštine.

„Banca Intesa je već godinama lider u srpskom bankarstvu i lako se vidi zašto je to tako“, kaže Stju Bredli, viši potpredsednik za rešenja u oblasti rizika, prevara i usklađivanja sa regulativom u „SAS-u“. „Posvećenost ove banke klijentima i razvoju kulture zasnovane na podacima je duboko utkana u rad svih zaposlenih. Integrisanje njenih podataka u jednu platformu na bazi veštačke inteligencije će poboljšati agilnost cele banke, jer su zaposleni na svim nivoima osnaženi da donose brže i bolje potkrepljene odluke“, navodi Bradley.

„Od ključnog značaja je dostupnost alata svakodnevnim korisnicima“, slaže se Šiljković.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci