Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije (AI) i lakom pristupu ogromnim količinama podataka, pametni sistemi će pomoći, a ponekad i zameniti ljude u upravljanju rizikom od prevara. U hiperpovezanom okruženju, preduzeća će primeniti sveobuhvatne kontrole za praćenje i upravljanje rizikom u realnom vremenu u svojim poslovnim modelima, proizvodima i uslugama. Nauka o ponašanju će omogućiti da se bolje razumeju rizična ponašanja, efikasnije sprovodi prevencija i upravlja rizicima od prevara.

Rukovodioci u kompanijama shvataju da rizike nije moguće izbeći u potpunosti i zato će povećati ulaganja u otkrivanje rizičnih događaja i smanjenje njihovog uticaja, kako bi poslovanje postalo otpornije na pretnje iz okruženja. Preduzeća će sve više koristiti instrumente za prenos rizika, kao što su osiguranje, ugovori i novi finansijski instrumenti, da bi se zaštitila od brojnih opasnosti – sajber napada, klimatskih promena, geopolitičkih rizika, terorizma, prekida poslovanja.

Kako rizici budu postajali merljiviji i opipljiviji, kompanije će moći preciznije da utvrde štete od potencijalnih pretnji i da se bolje pripreme za preuzimanje rizika. U situaciji kada se preduzeća intenzivno povezuju sa velikim brojem aktera u spoljnom okruženju, uključujući i javnost, ona će se ubuduće više oslanjati na zainteresovane strane da zajedno otkrivaju, upravljaju i smanjuju rizike.

Velike i sve brže promene u tehnologijama, regulativi, na tržištu i ukupnom poslovnom ambijentu, primoraće rukovodioce u kompanijama da svoje strategije što bolje prilagode novim uslovima i tako obezbede uspeh svoje organizacije. Da bi kompanije preživele u hiperpovezanom svetu kojim dominiraju mobilni uređaji, društveni mediji i sve zahtevnija javnost, poslovni lideri će se baviti prevencijom narastajućih rizika po reputaciju svojih organizacija.

Zaštita od sajber rizika

U tom kontekstu, prioriteti koje nameću novi digitalni trendovi su zaštita poslovanja od sajber rizika, bezbednost digitalne imovine i uvođenje efikasnih programa protiv prevara.

Danas smo svedoci kompromitacije kredencijala, POS napada, zloupotrebe poslovne elektronske pošte, socijalnog inženjeringa, destruktivnih malware, ransomware i phishing napada i insajderskih pretnji. Stoga CXO u okviru svojih nadležnosti mora da kreira strategiju sajber bezbednosti za predviđanje, upravljanje i balansiranje rizikom. Pored toga, potrebno je pomagati menadžerima u celoj kompaniji da razviju ofanzivne i odbrambene planove, kako bi mogli:

• da uspešno prilagode poslovanje sve složenijoj i zahtevnijoj regulativi;
• efikasnije upravljaju sajber pretnjama, počevši od oblasti najvećeg rizika i vrednosti za poslovanje i
• planiraju odgovor na incidente, tako da ograniče uticaj kompromitovanih podataka na preduzeće.

Štete koje proizvode sajber napadi su ogromne. One mogu da utiču na prekid poslovanja u kompaniji, krađu intelektualne svojine, gubitak kupaca i prihoda, pad akcija na berzi, na promene u menadžmentu, teškoće u privlačenju i zadržavanju talenata, gubitak poverenja i pad reputacije. Pošto se sajber pretnje brzo uvećavaju, neophodno je da se strategija za prevenciju rizika stalno razvija, uspešno implementira i konstantno kontroliše. Da bi pomogli u jačanju otpornosti kompanije na sajber napade, potrebno je da:

• Preuzmete aktivnu ulogu u zaštiti od sajber rizika i izgradite sistem kontrole za sprečavanje prevara;
• Kontinuirano komunicirate sa zaposlenima i dodatno ih obučavate da preuzmu aktivnu ulogu u bezbednosti;
• Budete u toku i obavestite zainteresovane strane o promenama u regulatornim zahtevima;
• Postavite interna i eksterna očekivanja i uokvirite korake koje će organizacija preduzeti;
• Iskomunicirate ugovorena očekivanja od vaših klijenata i partnera;
• Identifikujete i vežbate reagovanje na incidente;
• Identifikujte i odredite prioritete značajnih rizika;
• Analizirate trendove i uvedete mere koje se mogu primeniti;
• Aktivno utičete na usklađenost u realnom vremenu.

Bezbednost digitalne imovine

Bezbednost digitalne imovine je direktno povezana sa sajber rizicima. Ulaganja u digitalnu imovinu rastu i zato je ona izložena riziku od pristupanja digitalnom novčaniku/preuzimanja kredencijala i slanja digitalne imovine prevarantima. Aktuelni tipovi prevara su pig butchering (SMR, WhatsApp, Viber), investment scams, fake news, phishing, rug pull (hard/soft, online reviews).

Iako je ova vrste imovine usled ekspanzije digitalizacije sve podložnija digitalnim prevarama, ona se pogrešno vezuje za pojam kripto prevara. Prevare su prevare, pa ukoliko je, na primer, reč o neosnovanom sticanju, razlika je samo u tome da li stičemo gotov novac ili digitalnu imovinu u vidu neke kripto valute. Prema „Report to the Nations 2024“ koje globalno ACFE udruženje (Association for Certified Fraud Examiners) objavljuje svake godine, oko 33% slučajeva se odnosi na davanje mita i korupcije u kripto valuti, dok se 47% slučajeva koji su prijavljeni odnosi na konverziju neosnovano stečenih sredstava u kripto valutu.

Tvrdnja da su transakcije sa ovom vrstom imovine netransparentne je pogrešna, jer postoji digitalni zapis za svaku transakciju i savremeni alati koji obezbeđuju da se prate transakcije između novčanika. Ali zbog velike fleksibilnosti i trendova, lako je napraviti prevarnu šemu korišćenjem kripto valute (kao na primer Pig Butchering).

Kripto valute nose sa sobom rizike poput reputacionog, operativnog, rizika likvidnosti, narušavanja poverenja, skepticizma u pogledu novih tehnologija, veće volatilnosti tržišta i finansijskih gubitaka koji utiču na celo tržište. Stoga je potrebno da se uspostavi odgovarajuća regulativa na globalnom nivou, sprovodi edukacija o kripto tržištu i radi na razvijanju jedinstvenog registra prevara. Kripto je tu da ostane, stoga edukujte se da ne biste bili izmanipulisani.

Zaoštravanje EU regulative

ACFE procenjuje da su troškovi prevara na globalnom nivou oko pet triliona američkih dolara, odnosno 5% prihoda. EU zato nastoji da regulativa obuhvati što veći broj kompanija i nameće oštrije zahteve u pogledu obelodanjivanja politika za sprečavanje korupcije i prevara. Usvajanje nove Direktive EU o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) i standarda ESRS G1 zahteva obelodanjivanje strategija u borbi protiv prevara i pokazatelja koliko se one efikasno primenjuju.

Efikasna borba protiv prevara podrazumeva sledeće:

1. Postojanje politika protiv prevara;
2. Kodeks etike;
3. Kontrole u ključnim procesima gde je prevara procenjena kao značajan rizik;
4. Namenske treninge za specifične nivoe zaposlenih u firmi i nivoe menadžmenta;
5. Regularnu ocenu rizika od prevara;
6. Monitoring procesa i unapređenje na bazi uočenih propusta;
7. Uspostavljanje sistema prijave prevara putem platforme za uzbunjivače;
8. Uspostavljen proces istraživanja incidenata;
9. ABAC revizije trećih strana (distributera, podizvođača i sl)
10. Poznavanje treće strane, takozvani due diligence/know your customer za sve treće strane (kupce, dobavljače, zaposlene, podizvođače i sl).

Uporedo sa ovim novinama, Evropska unija posvećuje posebnu pažnju programima protiv prevara koje kompanije moraju da implementiraju ukoliko žele da konkurišu za dodelu sredstava iz EU fondova. Kod nas se očekuju i izmene krivičnog zakonika u pogledu prevara u vezi sa sredstvima EU.

Stoga je važno da pravna lica koja posluju u Srbiji primenjuju dobru praksu i standarde EU u borbi protiv prevara. Efikasna prevencija predstavlja dvostruku uštedu, jer uvek je bolje zaštititi se od rizika nego naknadno sanirati gubitke. Kvalitetna strategija za borbu protiv prevara i njena delotvorna primena povećava vrednost kompanije i ukazuje na održivost poslovanja, a to investitori cene.

Miroslava Gaćeša, direktorka u sektoru za upravljanje rizicima, Deloitte i predsednica ACFE Srbija

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: TheDigitalArtist, Pixabay

Srbija sa manje od jednog promila svetske populacije uspeva da zauzme pet promila svetskog tržišta softvera. Od približno 5.000 aktivnih preduzeća u IT industriji, više od 80% proizvodi softver. Izvoz sektora će ove godine najverovatnije premašiti 3,5 milijardi evra, a vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji će dostići oko milijardu evra. Izvoz je preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta jer našom IT industrijom izrazito dominiraju strane kompanije. „Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Milovan Matijević, analitičar IT tržišta.

Iako se IT industrija smatra jednim od najperspektivnijih sektora u Srbiji, mi zapravo ne znamo koliko IT preduzeća imamo. Naime, zbog pogrešnog odabira šifara delatnosti neke ozbiljne IT kompanije vode se u drugim sektorima, a u IT sektor su „primljene“ firme koje nemaju mnogo veze sa ovom delatnošću.

Prema podacima Milovana Matijevića, IT analitičara koji već godinama vodi ovu evidenciju, od početka 2024. do sada broj aktivnih preduzeća u IT sektoru sa godišnjim prihodima od najmanje milion dinara porastao je sa 4.134 na skoro 5.000 firmi. Više od 80% tih kompanija proizvodi softver, za njima slede firme koje se bave IT uslugama, a najmanje je onih koje proizvode hardver. Najveći deo IT sektora čine mikro preduzeća sa manje od 10 zaposlenih, dok velikih nema mnogo, posebno u domaćem vlasništvu.

Prošle godine globalna tražnja za softverskim uslugama premašila je 600 milijardi dolara. „Izvoz naših IT usluga u 2023. je porastao na oko tri milijarde evra, što je pet promila vrednosti globalnog IT tržišta. Iako to deluje minorno, treba imati u vidu da Srbija u ukupnom svetskom stanovništvu čini manje od jednog promila. Dakle, mi sa manje od jednog promila populacije uspevamo da zauzmemo pet promila svetskog tržišta“, kaže Milovan Matijević za B&F.

Softveraši prednjače u zapošljavanju i zaradama

Za razliku od medijskih napisa da je IT industrija u krizi i malo-malo pa otpušta radnike, Ministarstvo finansija navodi da je broj zaposlenih u IKT sektoru, koji po ovoj klasifikaciji obuhvata telekomunikacije, kompjuterske i informacione usluge, u prošloj i prvoj polovini ove godine toliko rastao da je najzaslužniji za povećanje zapošljavanja u Srbiji.

Prema podacima Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije (PKS), u prvom kvartalu 2024. godine IKT sektor je zapošljavao preko 110.000 ljudi, pri čemu je 67.508 njih radilo u oblasti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti. Broj programera je porastao za 8% u odnosu na isto tromesečje 2023. godine, kada se programiranjem bavilo 66.849 zaposlenih, 12% više u odnosu na 2022. godinu. Međutim, ostale delatnosti u IKT sektoru nisu toliko prednjačile u zapošljavanju. Primera radi, u preduzećima koje se bave informacionim uslugama radilo je samo 6.819 ljudi.

Kada se sve ovo predstavi kroz učešće u ukupnoj zaposlenosti, gde su programeri i srodne profesije u 2024. imali udeo od 2,9% a zaposleni u proizvodnji računara i uslužnim IT delatnostima po 0,3%, jasno je zašto je softverska industrija prva asocijacija na IKT sektor u Srbiji.

Slično je i kada se porede zarade. Kako navodi Republički zavod za statistiku (RZS), u prva dva kvartala ove godine najveća zarada bez poreza i doprinosa zabeležena je u oblasti računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti i iznosila je 283.440 dinara, što je 2,9 puta više od nacionalnog proseka. U drugim oblastima IKT sektora plate su bile znatno niže, a u delatnosti informacionih usluga su i smanjene, uprkos inflaciji.

Izvoz preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta

Ministarstvo finansija navodi da su tokom 2023. godine uslužne delatnosti nastavile da rastu, pri čemu nešto više od trećine rasta potiče od povećanja izvoza IKT sektora od 27,4%. Prošlogodišnji izvoz IKT industrije iznosio je 3,44 milijarde evra, a učešće kompjuterskih i informacionih usluga u prihodima celokupnog IKT sektora od izvoza inače premašuje 93%. S druge strane, uvoz IKT sektora u 2023. je vredeo 822 miliona evra, što znači da smo u spoljnotrgovinskoj razmeni bili u debelom suficitu.

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, izvoz IKT industrije u prvih osam meseci 2024. dostigao je 2,6 milijardi evra, što predstavlja rast od skoro 19% u odnosu na isti period 2023. godine.

Ali šta dobijamo kada iz ovih podataka pokušamo da izdvojimo samo IT sektor? Prema računici Milovana Matijevića, dobijamo prihode od izvoza koji su prošle godine premašili tri milijarde evra, dok prodaja IT usluga u Srbiji nije uspela da dostigne ni milijardu. To nije neočekivano u državi čija preduzeća za ulaganja u IT izdvajaju samo 0,5% svojih prihoda, u poređenju sa svetskim prosekom od 4%. Pritom, deo tog novca se troši na IT rešenja iz uvoza, iako usluge koje domaće IT firme pružaju domaćoj privredi koštaju upola manje nego one iz EU, a podjednako su kvalitetne, ističe sagovornik B&F-a.

Situacija se ipak postepeno poboljšava, ocenjuje Matijević, koji predviđa da će vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji u 2024. dostići milijardu evra, a izvoz premašiti 3,5 milijardi.

Od stranaca za strance

U ovoj izvoznoj računici sreću kvari podatak koji nadležni u državi nikada ne pominju u svojim hvalospevima o inovativnim potencijalima Srbije – da su za tolike rekorde IT industrije najzaslužnije strane kompanije koje ovde posluju.

„Od skoro 5.000 firmi koje se mogu smatrati aktivnim u IT sektoru, oko 700 njih osnovale su strane kompanije ili strani državljani koji dolaze iz 53 zemlje. Upravo tih 700 firmi zapošljava preko 77% radne snage i ostvaruje više od 70% ukupnih prihoda u našem IT sektoru. Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Matijević i primećuje da je Srbija plodno tlo za otvaranje i preuzimanje preduzeća iz ove delatnosti, jer ima kvalitetnu a jeftinu radnu snagu.

Kompanije iz inostranstva najradije kupuju razvijena srpska preduzeća srednje veličine, koja čim malo porastu nailaze na prepreke za dalji razvoj, usled nedovoljnih finansijskih kapaciteta ili zato što posluju na suviše malom tržištu. Strane kompanije ili državljani ovde i osnivaju firme, najčešće s ciljem da jeftinije proizvode rešenja ili delove rešenja namenjenih izvozu, a ne da bi se dublje integrisale u naš poslovni sistem, smatra Matijević.

Koliko raste startap industrija u IT sektoru?

Kakva je budućnost IT tržišta u Srbiji ako pogledamo broj i strukturu novoosnovanih preduzeća u ovoj industriji? Najnoviji Startap skener 2024, istraživanje koje svake godine objavljuje Inicijativa Digitalna Srbija, pokazuje da broj novoosnovanih početničkih preduzeća u IT industriji nastavlja da raste po stopi od 20% i 30% godišnje. U protekle dve godine osnovano je 300 novih startap firmi, a početkom 2024. u celoj startap industriji radilo je 6.000 ljudi, dakle 2.500 više nego pre dve godine.

Ipak, zapošljavanje usporava u odnosu na očekivanja, što prema oceni autora istraživanja ukazuje da se tehnološki preduzetnici suočavaju sa preprekama u pristupu finansiranju, pridobijanju kupaca i pronalaženju odgovarajućih kadrova, posebno u sektoru prodaje.

Više od četvrtine novoosnovanih firmi u IT industriji posluje u oblasti hrane, poljoprivrede, biotehnologija ili medicinskih tehnologija, dok 38% razvija proizvod u oblasti veštačke inteligencije, a skoro petina u oblasti obrade i analitike podataka. Preko četiri petine startapova planira dalju internacionalizaciju poslovanja, 37% već plasira svoje proizvode na evropskom a 27% na tržištu SAD, ali više od polovine do sada nije imalo nijedan drugi izvor finansiranja osim grantova i sopstvenih sredstava.

Marija Dukić

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: geralt, Pixabay