Odluka je doneta – mali akcionari, vlasnici 50.128 akcija Akcionarskog društva za izradu ortopedskih pomagala Rudo iz Beograda, moraće da ih prodaju većinskom vlasniku, preduzeću Link Care, po ceni od 1.338,4 dinara po akciji.

Preduzeće Rudo obavestilo je akcionare o prinudnom otkupu akcija, objavio je Centralni registar hartija od vrednosti.

„Na skupštini akcionara 31. oktobra usvojena je Odluka o prinudnom otkupu akcija od strane otkupioca Link Care Beograd, koji poseduje 599.348 običnih akcija, odnosno 92,28 odsto osnovnog kapitala i emitovanih akcija društva“, stoji u obaveštenju akcionarima.

Cena akcija u prinudnom otkupu od 1.338,4 dinara

Predmet prinudnog otkupa je 50.128 akcija, od svih preostalih akcionara.

Cena akcija u prinudnom otkupu, od 1.338,4 dinara, jednaka je, kako se navodi – ceni po kojoj je otkupilac otkupio akcije u ponudi za preuzimanje završenoj 7. oktobra 2024.

Prenos akcija sa malih akcionara na većinskog vlasnika obaviće se u roku od dva dana.

Novac za akcije će, kako se ističe, malim akcionarima biti uplaćen na novčane račune članova Centralnog registra kod kojih akcionari imaju otvorene račune finansijskih instrumenata.

„Za akcionare Ruda čije akcije se vode na privremenom računu kod Centralnog registra, registar će novčana sredstva od prinudnog otkupa preneti korporativnom agentu preduzeća – BDD M&V Investment AD Beograd“, navodi se u obaveštenju.

Podsetimo, kao što je portal N1 već pisao, nekada Institut Rudo, danas Društvo za izradu ortopedskih pomagala „Rudo“ AD u većinskom je vlasništvu preduzeća Link Care, koje je u stoprocentnom vlasništvu Slavena Kantara. S obzirom da Link Care u posedu ima više od 90 odsto udela u vlasništvu preduzeća Rudo, po Zakonu o privrednim društvima omogućen mu je prinudan otkup akcija od preostalih malih akcionara.

Portal Biznis.rs je krajem septembra pisao da je kompanija Link Care, većinski vlasnik Ruda – tada sa učešćem u kapitalu od 89,95 odsto – nudila 1.338,4 dinara po akciji u okviru ponude za preuzimanje čuvenog preduzeća za proizvodnju i trgovinu ortopedskim pomagalima.

Inače, u Napomenama uz finansijski izveštaj za 2023. godinu Instituta Rudo, u delu koji je odnosi na događaje nakon datuma bilansa stanja, među važnijim poslovnim događanjima nabrojano je i „smanjenje-gašenje sektora proizvodnje protetike i ortotika“, naveo je tada Biznis.rs.

Rudo se, podsetimo, nalazi se u Bulevaru Vojvode Putnika u beogradskoj opštini Savski venac, u neposrednoj blizini nove centralne železničke stanice Prokop i poslovnog kompleksa u izgradnji.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Srpska tehnološka kompanija Softech Solutions koja razvija inovativna softverskih rešenja za automatizaciju prodajnih procesa zauzela je visoko 18. mesto na ovogodišnjoj rang listi najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi (CE Technology Fast 50), sa četvorogodišnjim rastom prihoda od 1340% (2020-2023), objavila je konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte.

U kategoriji „Kompanije u usponu“, kompanija Abstract, tehnološka kompanija koja se bavi unapređenjem cyber bezbednosti, zauzela je 13. mesto ostvarivši trogodišnji rast prihoda od 389% (2021-2023) dok je kompanija Bridgewater Labs, savremena softverska kompanija, specijalizovana za razvoj kompleksnih ERP rešenja uz primenu veštačke inteligencije, kao i specijalizovanih web i mobilnih aplikacija, na 23. mestu uz trogodišnji rast od 136%.

Takođe, u kategoriji „Zvezde pozitivnog uticaja“ (Impact Stars), koja prepoznaje kompanije sa pozitivnim uticajem u oblastima kao što su društvo, poslovna zajednica, inovativnost, okolina i raznolikost, izdvojene su kompanije Bridgewater Labs, Pierre Enterprises i Bakson, koje etičke vrednosti postavljaju u srce svojih poslovnih modela.

„Biti prepoznati kao jedna od najbrže rastućih kompanija u Centralnoj Evropi kroz program Deloitte Fast 50 CE za nas je veliki uspeh i potvrda stabilnog poslovnog modela koji nas motiviše da ostanemo u vrhu evropskog inovacionog ekosistema.
Ovo priznanje znači da smo dokazali da možemo da se takmičimo sa najboljima na međunarodnom nivou.

Razvijamo inovativno softversko rešenje koje automatizuje prodajne procese, donoseći kompanijama značajan rast prodaje. Poslovni model B2B omogućio je kontinuirani rast prihoda i stabilno poslovanje, što nas je dovelo na visoko 18. mesto 50 najbrže rastućih kompanija u Centralnoj Evropi.

Kada je reč o našem proizvodu, ovo je jasan pokazatelj da smo stvorili tehnologiju koja je relevantna i koja donosi pravu vrednost našim korisnicima širom Evrope.

Što se tiče budućeg rasta kompanije, uveren sam da će nam ovo priznanje omogućiti lakši pristup novim investicijama i proširenje saradnje sa ključnim partnerima. Sa kancelarijama u Beogradu i Madridu i prisustvom u 12 evropskih zemalja, verujem da imamo solidnu osnovu da nastavimo naš brzi rast i dodatno ojačamo našu poziciju na tržištu.

Hvala našem timu, klijentima i partnerima što su verovali u nas i što su deo naše priče,“ ističe Ognjen Lukić, osnivač Softech Solutions doo.

Zoran Dobrosavljević, osnivač i direktor Abstract doo i Seif.ai, naglašava: „Mi u Abstractu radimo na unapređenju cyber bezbednosti kako bismo omogućili pojedincima i kompanijama da budu sigurni u digitalnom svetu. Osvešćujemo važnost zaštite, pomažemo u očuvanju podataka i poslovanja, i svakodnevno prenosimo svoje znanje drugima. Naša platforma Seif.ai podiže nivo zaštite i čini cyber bezbednost dostupnom svima. Pomogli smo mnogim firmama da se oporave nakon cyber napada i danas smo često prvi kontakt kada je potrebna pomoć. Naš cilj je da nastavimo sa pružanjem sigurnosti i znanja koji su osnov za dugoročni uspeh u digitalnom okruženju.”

Nikola Obradović, direktor kompanije Bridgewater Labs, ističe: „Izuzetna nam je čast što nas je Deloitte prepoznao kao kompaniju sa visokim potencijalom za rast i pozitivan uticaj na širu zajednicu. Naša misija od samog početka jeste unapređenje poslovnih procesa kroz tehnologiju, a ovo priznanje u kategorijama ‘Companies to Watch’ i ‘Impact Stars’ samo potvrđuje našu viziju. Verujemo da je ovo samo početak i da ćemo nastaviti da pravimo razliku u svetu tehnologije i šire.”

Slobodan Ćirić, lider CE Technology Fast 50 programa u Srbiji ponosan je na prisustvo domaćih kompanija na ovogodišnjoj rang-listi. „Izuzetno mi je drago što ove godine imamo jednu kompaniju među 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi i dve u kategoriji Kompanije u usponu. To su mlade kompanije sa vizijom, koje svojim inovacijama doprinose stvaranju bolje budućnosti. U vremenu punom izazova, ohrabrujuće je videti ovakvu posvećenost i rast. Nadam se da ćemo sledeće godine na ovoj prestižnoj listi imati još više kompanija iz Srbije, koje su predvodnici u inovacijama i transformaciji tržišta.“

Činjenice i podaci

Ove godine, Poljska i Češka su imale najveći broj kompanija koje su ostvarile plasman u glavnoj kategoriji Najbržih 50, sa po 17 kompanija. Hrvatska i Slovačka su zauzele poziciju sa po 4 kompanije, Rumunija i Bugarska sa po 3, dok su Srbija i Letonija imale po jednu kompaniju među plasiranim.

Softverske kompanije i dalje dominiraju rang listom, sa 28 učesnika, a slede ih fintech kompanije, kompanije iz oblasti medija i zabave, kao i one iz sektora zdravstva i nauka o životu. Softverske kompanije iz Češke, Oddin.gg i MAGU, zauzele su prvo, odnosno drugo mesto, dok je treće mesto pripalo fintech kompaniji SIA JEFF iz Letonije.

Oddin.gg je kompanija koja nudi inovativna rešenja za klađenje na esports mečeve, pružajući usluge operaterima kladionica širom sveta. Koristeći mašinsko učenje, unapređuju kvote za klađenje na esports događaje i sisteme za upravljanje rizikom. Kompanija kombinuje sopstvene statističke modele, mašinsko učenje i naprednu data nauku, uz stručnost trejdera, od kojih su mnogi bivši esports igrači.

Na čelu liste „Kompanije u usponu,“ za kompanije koje su premlada za plasman među Najbržih 50, nalazi se češka fintech kompanija Patron GO, koja je razvila aplikaciju za lične finansije. Aplikacija pomaže korisnicima da bolje upravljaju troškovima i ostvaruju uštede, koristeći algoritme za učenje kako bi pružila personalizovane savete i analize, podržavajući ih u postizanju finansijskih ciljeva. Patron GO se fokusira na finansijsko obrazovanje, čineći upravljanje budžetom jednostavnijim i mudrijim.

Ovo je treća godina kako Deloitte Central Europe i Google Cloud dodeljuju posebnu nagradu CE Tech Rocketship kompaniji koja je najviše doprinela razvoju visokokvalitetnih, skalabilnih rešenja koja zadovoljavaju i najzahtevnije klijente.

Ovogodišnji pobednik je rumunska softverska kompanija DRUID, osnovana sa ciljem da premosti jaz između poslovnih sistema i ljudi, omogućavajući organizacijama prirodnu komunikaciju sa tehnologijom. DRUID omogućava povezivanje sa različitim sistemima, automatizaciju i upravljanje procesima, osnažujući timove i revolucionizujući interakciju sa klijentima.

Kompanija koristi veštačku inteligenciju i obradu prirodnog jezika, što omogućava fluidne i prirodne razgovore sa korisnicima.

Da li će vještačka inteligencija doživjeti sudbinu betamax kaseta ili interneta, pitanje je na koje će učesnici ovogodišnjeg Web Samita u Lisabonu, koji je završen u četvrtak, sa zebnjom čekati odgovor narednih godinu dana.

– Moguće je da se u slučaju AI danas radi o vještački naduvanom balonu, bazirano na nerealnim očekivanjima, smatra Sarah Myers West, kodirektor američkog instituta „AI Now“, upozoravajući da trenutne verzije AI zahtjevaju ogromne resurse za treniranje modela, kako finansijske tako i energetske, pa je pitanje koliko je to dugoročno održivo bez uključivanja države.

Ukoliko finansiranje na sebe preuzme država, što Sarah Mayers West smatra jednom od mogućih opcija, to onda drastično mijenja i poziciju kompanija koje se danas klade na razvoj vlastitih modela AI, sa nadom da će eventualno, u budućnosti debelo profitirati.

S druge strane pobornici AI smatraju da je u pitanju prije svega tehnološka revolucija, te da će vremenom AI pokazati svoju vrijednost, prvenstveno za kompanije.

-Imamo primjer interneta, sa kojim u početku niko nije znao šta da radi, odnosno kako da na njemu zaradi pare. Internet je sam po sebi postao infrastruktura, a sa dolaskom mobitela kompanije, kao što su Uber ili Dash, našle su način da monetizuju ovu infrastrukturu, kaže Bhavin Shah, direktor kompanije Moveworks.

Naprednije ne znači i profitabilnije

Najave da bi primjena AI mogla omogućiti zaposlenima da rade samo 3 sata dnevno, ne izaziva preveliko oduševljenje kod finansijskih direktora, čije zaključak, „od toga će profitirati samo kućni ljubimci zaposlenih, sa kojima će oni provoditi više vremena, a kompanije baš i ne vide neku korist“.

Skeptici opet upozoravaju da revolucionarni tehnološki pronalazak sam po sebi ne garantuje i uspjeh na tržištu. Kao primjeri se navode betamax kasete i bluray diskovi. Iako su bili tehnološki superiorniji u odnosu na „primitivniju“ konkurenciju VHS kasete i CD diskove, na kraju, tržište ih nikada nije prihvatilo i svi oni koji su ulagali novac u njihov razvoj i proizvodnju na kraju su izgubili te pare.

U primjeni novih tehnologija baziranih na AI, glumci, a posebno producenti vide veliku šansu, mada zanemarujući dugoročne posljedice.

Mladi portugalski glumac, Angelo Rodriques, vjeruje da primjena AI u filmskoj industriji „donosi više koristi nego štete“, ilustrujući to vlastitim primjerom gdje je „kloniranje“ vlastitog glasa, omogućilo nad sinhronizaciju filma na savršenom španskom jeziku ali sa njegovim glasom.

Između američkog i kineskog prava

Da se možda ipak radi o pomalo naivnom viđenju, vidi se i iz upozorenja profesora prava sa američkog univerziteta Stanford, Edward Klaris, da je trenutno kada se radi o vještačkoj inteligenciji i intelektualnoj svojini na sceni pravi haos.

Prvo neriješeno pitanje je korištenje autorskog materijala, od knjiga, novinskih tekstova, slika, muzike, pa do filmova za treniranje modela vještačke inteligencije. Podjednako haotična je situacija i sa zaštitom autorskog prava na ono što kompjuter „proizvede“.

– U Kini dovoljno da ste koristili nekoliko vlastitih promptova da bi se rezultat koji kompjuter izbaci mogao smatrati vašim autorskim djelom. U SAD, opet, ni stotine promptova nisu dovoljne da bi se to smatralo originalnim autorskim djelom. I sam glas je nečije vlasništvo, pa svi oni koji danas zagovaraju liberalno korištenje svega dostupnog za treniranje modela vještačke inteligencije, trebali bi znati da jednog dana i njihov originalni rad može biti ukraden, upozorava Edward Klaris, dodajući da je EU negdje u sredini, više zainteresovana da reguliše nego inovira u oblasti vještačke inteligencije.

Hoće li se idućeg ljeta biti moderni kvantni kompjuteri

Da li će do idućeg Web Samita, za 12 mjeseci, neko uspjeti da pronađe način da se masovno zarađuje na vještačkoj inteligenciji, niko ne zna.

Kako su tehnološki trendovi slični modnim trendovima, ključno pitanje je šta će onda biti moderno iduće godine, pošto nakon dvije godine vještačka inteligencija gubi polako svoj sjaj revolucionarne novotarije.
Najviše šanse po svemu sudeći imaju kvantni kompjuteri, jer iako su sami kompjuteri još uvijek manje više apstrakcija, već su se pojavile kompanije koje nude kriptografsku zaštitu koju „kvantni kompjuteri ne mogu probiti“ te da to „potvrđuje i certifikat američkog NIST“ koji su dobili.

Na pitanje da li su takav softver testirali na stvarnim kvantnim kompjuterima, koji su inače uglavnom u fazi laboratorijskih istraživanja, predstavnici kompanija u pola glasa priznaju, da nisu, ali da je „NIST analizirao njihove algoritme i potvrdio da su otporni i na napade kvantum kompjutera“.

E ako Amerikanci kažu da je tvoja enkripcija neprobojna, onda je to tako. Mada, oni sa dužim pamćenjem, sjećaju se pokušaja NSA, da kao međunarodni i „apsolutno siguran“ standard u enkripciji provuku enkripciju koju su sami napravili i za koju se naknadno ispostavilo da i nije baš neprobojna, pogotovu za NSA kompjutere.

Izvor: Dražen Simić (Lisabon), bif.rs

Foto: Pixabay

Kompleks BIP-a kod Mostarske petlje, koji se nalazi na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu, preuzela je nemačka kompanija “SSDT 018 Alpha”, koja je sada i stopostotni vlasnik objekata koji se nalaze na mestu nekadašnje pivare, piše Nova.rs.

Njena firma “BIP Dva” je i investitor plana detaljne regulacije, koji će na toj lokaciji omogućiti izgradnju stambeno-poslovnih objekata viših od 32 metra.

Objekti koji se nalaze na mestu nekadašnje Beogradske industrije piva 2021. godine prodati su kao deo imovine firme u stečaju konzorcijumu kompanija “Auto Čačak” i nemačkog DL Holdinga iz Hamburga i to za 2,09 milijardi dinara ili oko 17,9 miliona evra.

Kako je tada objavljeno, za taj novac oni su dobili proizvodni pogon kod Mostara, površine od skoro 27.000 kvadrata, kao i parcelu na kojoj se taj objekat nalazi od skoro tri hektara. Oni su tada kupili i zemljište u Velikom polju u Obrenovcu, Fabriku sokova u Krnjači, ali i dva objekta u Čačku – Sladare i Pivare od po 5.519 i 6.056 kvadrata, zatim u Obrenovcu, prodajni centar u Kragujevcu…

Tri godine kasnije, u trenutku kada se menja Plan detaljne regulacije, Auto Čačak, odnosno vlasnik te firme Milenko Kostić, više nema vlasnički udeo u novoformiranoj firmi Beogradskoj industriji piva, slada i bezalkoholnih pića Dva (BIP dva), na koju se vodi kompleks kod Mostarske petlje. Jedini vlasnik te kompanije sada je “SSDT 018 Alpha”, iza koje stoji nemačka kompanija DL-Holding GmbH.

Kako je došlo do promene udela u vlasništvo i da li je svoj deo prodao, pitali smo Milenka Kostića, vlasnika Auto Čačka, kompanije koja je inače godinama unazad dobijala niz poslova od države. Kostić za Nova.rs kaže da je imovinu kupljenu od BIP-a u stečaju samo podelio sa nemačkom firmom.

“Nije u pitanju nikakva prodaja. Samo smo se dogovorili šta je čije. Ja sam uzeo deo u Krnjači”, navodi on za naš portal.

Nemačkoj kompaniji tako je ostala najatraktivnija imovina nekadašnjeg BIP-a u Vojvode Putnika, na Savskom vencu. Prema podacima iz Katastra, ona ima pravo korišćenja (koje besplatno može da konvertuje u pravo svojine) na dve parcele ukupne površine od 37.723 kvadrata, ali i 21 objekat površine od ukupno 9.542 kvadratna metra.

Jasno je da novi BIP nema nameru da se bavi proizvodnjom piva, a delatnost koju su upisali u APR odnosi se na “lizing intelektualne svojine i sličnih proizvoda, autorskih dela i predmeta srodnih prava”.

Šta će se graditi na mestu pivare?

Inače, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije kompleksa kompleksa BIP-a koji će trajati do 26. novembra.

Kako je objavila Nova ekonomija, kompleks zgrada obuhvatiće teritorije gradske opštine Savski venac, a granice kompleksa obuhvataju prostor između Bulevara Vojvode Putnika na zapadu, saobraćajnice Bulevar Franše D’ Eperea na severu, petlje „Žaba“ na istoku i saobraćajnice Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića na jugu kao i deo kompleksa železničke stanice „Beograd-centar – Prokop“.

Na tom mestu biće izgrađeni mešoviti gradski centri i zgrade do osam spratova, a kompleks će se prostirati na oko 10,5 hektara.

U okviru kompleksa najveći deo zauzima sama Beogradska industrija piva, oko 4,9 hektara. Na površini prve srpske parne pivare prostiru se i vila Đorđa Vajferta ali i njegovi podrumi. Vajfertovi podrumi, odnosno „ležni podrum“, podeljen je u 14 odeljenja u kojima je skladišteno pivo u bačvama i tankovima.

Sama vila Đorđa Vajferta će prilikom urbanizovanja ovog dela kompleksa biti zadržana u postojećem stanju, a u nacrtu Plana stoji da će kasnije biti i definisana pravila za intervencije na objektu u cilju očuvanja ovog kulturnog nasleđa.

Osmospratnice koje će biti izgrađene u kompleksu BIP-a, naći će se u okviru arheološkog nalazišta odnosno dobra pod prethodnom zaštitom, koje obuhvata lokalitete od Čukaričke padine do Mostarske petlje. Ono što se još spominje u dokumentu je i da će se ispitati da li će na lokaciji moći i da se izgrade viši objekti od 32 metra, odnosno viši od osam spratova.

Ovim planom biće zaokružena i početna transformacija železničke stanice „Prokop“ i ovog dela opštine. Tako će na platou iznad ulazno-izlaznih koloseka Prokopa biti zona komercijalnih sadržaja. Na ovom prostoru planirane su površine javne namene, mreža saobraćajnica, površine za objekte i komplekse javnih službi (specijalizovana zdravstvena zaštita), zelene površine i šume.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay