Internet pamti

Štednja u banci i ulaganje u nekretnine dva su najtipičnija tradicionalna načina ulaganja novca za građane Srbije. Ipak, sa polaganim razvojem tržišta kapitala, pokretanjem različitih investicionih fondova, ali i procvatom na kripto-tržištu u svetu, opcije za investiranje novca postale su brojnije. Bloomberg Adria istražila je gde je sve moguće i po kojim uslovima uložiti 10.000 evra.

Pre nego što bilo ko odluči gde će investirati novac, treba prvo dobro da razmisli šta mu je cilj. Pre svega, da li će mu novac biti potreban u skorije vreme, u roku od šest do 12 meseci ili tek za pet do deset godina. Takođe, važno je pitanje rizika, odnosno da li je ulagač spreman na neki veći rizik koji donosi veću dobit ili se radi o manjem riziku pa proporcionalno tome i nižem prinosu, poručuju finansijski stručnjaci, piše Bloomberg Adria.

Većina stručnjaka naglašava da ne postoji idealna opcija ulaganja, već da izbor zavisi od više faktora – starosnog doba, nivoa ekonomske i finansijske pismenosti, sklonosti prema riziku i slično. Jedno je zajedničko: savet da se novac koji je na raspolaganju ulaže u veći broj različitih finansijskih instrumenata, a ne samo u jedan.

Šta donosi ulaganje u akcije

Prema rečima Mihaila Đurđevića, investicionog analitičara, i građani Srbije mogu da investiraju u 80 ili čak 90 odsto stvari u koje mogu i građani zapadnih zemalja. „Prva opcija su naravno akcije. Postavlja se samo pitanje koji ETF-ovi bi se kupovali.“

ETF (engl. exchange-traded funds – fondovi kojima se trguje na berzi), inače, predstavljaju fondove koji trguju kao akcije, ali uključuju korpu akcija iz određenog sektora ili sa specifičnom svrhom. Tako je, objašnjava Đurđević, S&P 500 najpopularniji, mada se ulaže i u Nasdaq 100.

„Postoje oni koji ulažu na kripto-tržištu (posebno je popularan bitcoin), ali i malo konzervativniji ulagači, čak i među mladima, koji kupuju obveznice“, ističe Đurđević za Bloomberg Adriju.

Ključno je da se shvati odnos rizika i prinosa, što znači da neko ko se izlaže većem riziku može da ostvari veći prinos, i obratno. Pomoć brokera nije nužna, dodaje on, ali je edukacija i minimum finansijske pismenosti poželjan.

„Uvek bih pošao od istorijskih dešavanja. Tako je, recimo, 2008. godine došlo do toga da na berzama sve pada 40 odsto. Onda će neko ko je amater to da posmatra kao katastrofu i krenuće sve da prodaje. S druge strane, profesionalci će na to gledati kao na priliku za zaradu, i tu je ogromna razlika.“

Raspodela novca je uvek bolje rešenje jer diverzifikacija podrazumeva postepeno uvećavanje imovine i dosta manji rizik nego koncentracija.

Startapi nose veći rizik

Kao jednu od dobrih mogućnosti za ulaganje Đurđević vidi i alternativne investicione fondove, za koje će uskoro promenom zakona biti spušten prag ulaganja sa 50.000 na 5.000 evra.

„To će omogućiti i manjim investitorima da mogu da ulažu u različite tipove fondova, kao što su tzv. venture capital fondovi i neki zatvoreni akcijski fondovi sa malo drugačijim i manje diverzifikovanim strategijama. Venture capital fondovi funkcionišu po principu investiranja u 10, 20 ili 50 startapa. Tu se odmah polazi od pretpostavke da će većina njih biti na nuli. Ali obično par startapa skoči 20, 50, pa i 100 puta pa se zapravo na ta dva-tri startapa zaradi.“

Ipak, ovakvo ulaganje je rizičnije, najviše iz ugla prinosa. Zato oni zahtevaju minimalni investicioni ciklus od pet do 10 godina i predstavlja dugoročniju opciju ulaganja.
„Investiranje na srednji rok bile bi obveznice ili balansirani fondovi koji kombinuju obveznice i akcije. Najnižu toleranciju na rizik imaju novčani fondovi koji su predviđeni za ljude kojima je novac potreban nakon godinu ili dve od ulaganja.“

Đurđević ističe da je najveći prinos, ali i rizik kod ulaganja u kripto-tržište.

„Jedna od opcija koja nosi veći rizik za ulaganje su kriptovalute, pogotovo sada u kontekstu pobede Trumpa u Americi. On je najavio da oni jako pozitivno gledaju na kripto-tržište, tako da očekujem da će ono rasti i da je dobar trenutak za ulaganje. Ipak, naglašavam da je to opcija sa najvećim rizikom“, kaže Mijatović za Bloomberg Adriju.

S druge strane, ulagači koji ne žele mnogo da rizikuju mogu se okrenuti indeksnim fondovima, odnosno investirati u ETF-ove. „Kada uložite u ovakve fondove, možete ostaviti novac na neki duži period i vratiti se posle nekoliko godina kada budu trebale pare.“

I on ukazuje na opciju ulaganja u alternativne investicione fondove, gde će uskoro limit za ulaganje biti spušten na 5.000 evra. „Za nekoga ko je malo više otvoren za rizik neki od tih fondova su dosta dobra opcija. Tako na neke investicije u venture capitalu uz veću volatilnost donose veće prinose. To je za ljude sa nekim srednjim apetitom za rizik“, objašnjava Mijatović.

Prema njegovim rečima, ulaganja na kraći rok koja uvek imaju minimalan prinos, kao što je štednja u banci, ne isplate se. „Kamata od jedan do dva odsto zaista nije nikakva opcija. Uvek bih pre išao na ulaganje u indeksne fondove.“

Nešto veći prinos donela bi investicija u obveznice, bilo da se radi o hartijama Republike Srbije, američkim ili nekog finansijskog instrumenta koji daje izloženost ka obveznicama koje su likvidne. „Ali i tu govorimo o prinosu, u najboljem slučaju, od nekoliko procentnih poena godišnje.“

Kako se pravi investiciona strategija

Rade Rakočević, vlasnik i direktor društva za investiranje Senzal Capital, takođe naglašava da je pre ulaganja važno da svako odredi svoj investicioni cilj, odnosno šta želi da postigne sa investiranjem.

„Zatim, treba da odredi kakav je profil investitora i koliki rizik je spreman da podnese. Prema tome odrediće da li da investira na duži, srednji ili kratak rok. Posle toga pravi se investiciona strategija“, kaže Rakočević za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da je neko spreman dugoročno da investira. U toj situaciji, ako je ulagač zadovoljan prinosom koji bi bio iznad stope inflacije u nekom dužem periodu, tih 10.000 evra mogao bi da usmeri na nekoliko strana. Rakočević kao opcije navodi i kriptovalute, na primer aktuelni bitcoin, korporativne ili državne obveznice, ali i u ETF-ove, a nešto manje novca (20 odsto) raspodeliti na kompanije koje mogu da zabeleže natprosečan rast, na primer Nvidia ili manje firme iz oblasti bioteka i finteka.

„Najmanji deo novca, oko 10 odsto, uložiti u neke rizične kompanije na američkoj berzi, kao što su startapi koji se bave revolucionarnim rešenjima. Takve kompanije mogu da daju ogroman prinos, ali na njima investitor može i da izgubi dosta novca. Zato se tu ulaže svega 10-tak odsto“, objašnjava Rakočević.

Tramp pogurao kripto-tržište

Upravo su sada aktuelne kriptovalute, posebno bitcoin, koji je nakon pobede Donalda Trumpa na predsedničkim izborima u SAD ponovo uzleteo. Da je ulaganje na kripto-tržištu veliki rizik, smatra i Marko Mijatović iz Fifth Quarter Venturesa.

On napominje da je najbolje ulagati u kompanije koje svoj biznis model zasnivaju na platformi. „One pružaju mogućnost, kada već imaju klijente, da povećaju različiti spektar proizvoda i usluga koje pružaju i da na taj način ostanu tzv. one stop shop. To rade i Amazon, Apple, Microsoft, Spotify, Facebook… Verujem da će platforme kao biznis model vladati svetom još dugo.“

Rakočević naglašava da je sam proces investiranja legalan i izvodljiv iz Srbije. „Kupovina kriptovaluta ide preko ovlašćenih kripto-menjačnica, a akcija i obveznica preko ovlašćenih brokerskih kuća koje imaju licence u Srbiji. Bitno je naglasiti da se porez na imovinu ne plaća ni na jednu od ovih investicija, za razliku od nekretnina. Takođe, ukoliko držite tu imovinu više od 10 godina, ne plaćate ni porez na kapitalnu dobit.“

U crowdfunding može i sa 100 evra

Vladimir Pavlović iz Capital Partnersa kaže za Blomberg Adriju da za 10.000 evra sada nije moguće kupiti nepokretnosti, ali se nada da će u skorijoj budućnosti biti sličnih finansijskih proizvoda.

On navodi da se i za manje novca za sada može ulagati u novčane fondove, dinarske ili evroindeksirane, koji nude prinos između tri i pet odsto. Novčani fondovi ulažu u kratkoročne državne obveznice ili u bankarske depozite.

„Može se investirati i u investicione fondove koji ulažu u akcije na svetskim berzama, a koji su osnovani u Srbiji. Običan građanin može da uloži 100 do 200 evra, što je minimalna investicija.“

Od nekih rizičnijih oblika finansiranja, Pavlović navodi tzv. crowdfunding kampanje u Srbiji.

„Tu je minimalna investicija 100 evra. Takođe, imate i digitalne tokene. U Srbiji već postoje četiri digitalna tokena i tu je po pravilu minimalna investicija takođe 100 evra“, ističe on.

Za klasični oblik štednje u banci Pavlović kaže da je dobra samo zato što država garantuje ulagaču da neće izgubiti novac.

„Po svim drugim performansama novčani fond je superiorniji. On ima veći prinos i daje vam likvidnost. Kada oročite novac na štednju, ako ga povlačite pre oročenog roka, gubite kamatu. U novčanom fondu se to ne dešava jer, kada izađete iz njega, dobijate prinos srazmeran vremenu koje ste tu proveli.“

Finansijski analitičari naglašavaju da je kod ulaganja nemoguće spojiti najbolji prinos i najmanji rizik. Najbolje je da se 10.000 evra raspodeli na više opcija ulaganja. Kako kažu, svima je u početku teško da otvore račune i krenu sa ulaganjem, ali je posle za svaku dodatnu investiciju sve mnogo lakše i jednostavnije.

Izvor: Blomberg Adrija

Foto: Pixabay

Domaćinstva u Srbiji su tokom prošle godine za hranu i alkoholna pića trošila 36,8 odsto novca, a na drugom mestu su izdaci za stanovanje, vodu i struju koji su iznosili 16,4 odsto potrošnje, pokazali su rezultati ankete o potrošnji domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku.

Na prevoz je trošeno 8,7 odsto, na komunikacije 5,3 odsto, na rekreaciju i kulturu 5,1 odsto a na odeću i obuću 4,7 odsto sredstava.

Kada je reč o prihodima, na prvom mestu u njihovoj strukturi bile su plate, koje su učestvovale sa 52,5 odsto, slede penzije sa 30,9 odsto dok su prihodi od poljoprivrede činili 4,0 odsto prihoda domaćinstava.

Što se tiče snabdevenosti domaćinstava trajnim dobrima, rezultati ankete su pokazali da mobilni telefon ima 95,4 odsto domaćinstava, personalni računar ili laptop 59,7 odsto, kola 58,2 odsto, klima uređaj 54,2 odsto a mašinu za pranje posuđa 29,3 odsto domaćinstava.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay