Prema rečima stručnjaka turistički aranžmani za letovanje ove godine su skuplji za petnaestak odsto nego prošle godine, a to potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima su u aprilu ove u odnosu na april prethodne godine cene paket aranžmana više za 14,3 odsto.

Zato će građani gledati da uštede gde god mogu, a prostora za to ima ne samo u traganju za jeftinijim aranžanima bego i u samom plaćanju.

Naime, plaćanje u inostranstvu, gde godišnje oko milion i po građana letuje, može da povuče sa sobom i provizije i naknade i učini letovanje dosta skupljim.

Pre svega, treba odlučiti da li zameniti dinare za devize u Srbiji i poneti gotovnu ili plaćati platnim karticama. Plaćanje kešom, osim što sama kupovina deviza nosi trošak deviznog kursa, predstavlja preveliki rizik, u slučaju krađe ili gubitka novčanika.

Građani Srbije sve više se okreću platnim karticam

Građani Srbije sve više se okreću platnim karticama, o čemu svedoči i Nardona banka Srbije koja na svom sajtu tvojnovac.nbs.rs ističe da se svake godine tokom letnjih meseci povećava broj građana koji tokom boravka u inostranstvu imaju problem s korišćenjem platnih kartica.

Plaćanje platnom karticom ima očigledne prednosti, ne nosi se povelika količina keša sa sobom, u mnogim zemljama se za usluge plaća uglavnom karticama i dostupna je veća količina novca, ako zatreba, naravno ukoliko ima novca na računu. Takođe, u slučaju gubitka kartice brzo se može telefonskim pozivom banci bloirati kartica i sprečiti zloupotreba.

U svakom slučaju ukoliko se odlučite da u inostranstvu plaćate karticom treba znati nekoliko stvari.

Kao prvo, važno je znati da li imate kreditnu ili debitnu karticu. Sa debitnom karticom može se plaćati samo koliko im novca na računu, dok se kreditnom može i zadužiti do određenog limita koji postavlja banka.

Takođe, važno je znati da podizanje keša u inostranstvu košta i to ne malo. Po pravilu banke naplaćuju proviziju i na podizanje novca na šalteru i na bankomatu.

Provizije se kreću od jedan do tri odsto, ali skoro uvek postoji i minimum koji iznosi oko dva, tri evra. Tako da ako je baš neophodno podići keš, da se ne podižu male sume, jer na recimo, podignutih 20 evra na bankomatu provizija od dva evra znači 10 odsto.

Takođe, neke bankarske grupacije ne naplaćuju proviziju ako ste njihov klijent i podižete novac sa bankomata njhovih filijala u inostranstvu.

Treba imati na umu i da banke uglavnom imaju dnevne limite za podizanje novca, a koliki su treba proveriti sa svojom bankom.

Treba voditi računa o vrsti računa za koji je vezana kartica

S druge strane, plaćanje karticama kod trgovca, na POS terminalu u inostranstvu, može biti i jeftinije nego menjanje deviza u Srbiji pa plaćanje kešom. Kod plaćanja karticom najčešće se ne obračunava provizija.

Ipak, treba voditi računa o vrsti računa za koji je vezana kartica. Bankari preporučuju da se kartica veže za devizni račun na koji će se prethodno uplatiti sredstva u valuti koja važi u zemlji putovanja.

Dakle, ako se putuje u Grčku ili Hrvatsku ili Crnu Goru, na devizni račun koji je vezan za karticu, uplate se evri i onda se plaćanjem ona direktno skidaju, bez dodatnih konverzija.

Oni posebno ukazuju na postojanje usluge dinamičke konverzije valute. Kako navode u Erste banci ovo je funkcionalnost koju imaju pojedine kartice – „ako je izaberete, vaš račun će biti zadužen u dinarima u prikazanom iznosu, bez obzira koja je kartica u pitanju. Ovo sa sobom, međutim, povlači uvećane troškove konverzije, naročito ako je u pitanju devizna kartica“, navode oni.

U slučaju da na vašem deviznom računu nema sredstava u valuti zemlje u kojoj plaćate, već u nekim drugim valutama, primenjuju se kupoprodajni kursevi za odgovarajuće valute banke koja vam je izdala karticu.

Ukoliko se, pak, transakcije obavljaju u valuti koja nije na kursnoj listi vaše banke, najpre se primenjuje referentni kurs kartičnih kuća za konverziju te valute u evre, a zatim kupoprodajni kursevi vaše banke za dalju konverziju u valutu koja se nalazi na vašem računu.

Dina karticom uglavnom se ne može plaćati u inostranstvu

Konkretno, ukoliko putujete na more u Tursku izbegavajte račune u dinarima iako bi prodavac mogao da ih ponudi. Ukoliko imate deviznu karticu, a prodavac vam isporuči račun u dinarima, to znači da je prvo konvertovao iz na primer, turske lire u evre, a onda iz evra u dinare, što može značajno da uveća konačni račun.

Važno je znati i da se domaćom Dina karticom uglavnom ne može plaćati u inostranstvu, osim ukoliko se ne izvadi internacionalna kartica koju NBS izdaje u saradnji sa Unioin pej i Diskaverijem.

Na kraju treba reći i da je u nekim slučajevima podizanje novca na bankomatu u inostranstvu kreditnom karticom vuče veću proviziju nego korišćenje debitne kartice.

Osim toga, plaćanje kreditnom karticom vuče i kamatnu stopu. Maksimalne kamatne stope koje propisuje Narodna banka Srbije za dug po kreditnim karticama u dinarima je 17,75 odsto, a u evrima 14,4 odsto.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Slaba domaća proizvodnja i investicije, radna snaga koja odlazi, upareni sa fiksnim kursom i ekonomskim usporavanjem glavnih trgovinskih partnera Srbije, izazvali su slabiji rast BDP-a od očekivanog, ukazuju poslednji podaci iz platnog bilansa.

Kombinacija navedenih faktora uticala je na usporavanje stranih direktnih investicija (SDI), turizma, ali i doznaka. Ekonomisti za Novu ekonomiju kažu da će svi ovi podaci najviše uticati na „sliku i priliku“ svake privrede, odnosno devizni kurs. Doznake su manje nego što su bile prošlih godina, a sva je prilika da će biti isto sve dok se situacija u Evropskoj uniji ne poboljša, jer je tamo i najviše „naših“ radnika.

– To su stvari na koje ne možete uvek da utičete. Kada pogledate SDI, one su manje zbog lošije situacije u Nemačkoj i Evropskoj uniji, što stvara pritisak na naše investicije. Isto je i kada pogledamo doznake. One su lošije i zbog migracija i zbog loše situacije u državama iz koje (doznake) pristižu. Suštinski, fundametalni razlog je model razvoja koji smo odabrali, a koji stvara veliki pritisak na naš devizni kurs – jer priliv investicija stvara veliki apresijacijski pritisak na dinar, i u toj situacji izvoz trpi i pogoršava situaciju sa trgovinskim bilansom – kaže Lazar Ivanović, ekonomista iz Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).

Prema njegovom mišljenju, ako dinar jača, a produktivnost se ne povećava, rezultat samo može da bude gubitak konkuretnosti.

Priliv doznaka 809 miliona evra

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije za prvi tri meseca ove godine, priliv na ime doznaka dostigao je 809 miliona evra.

U istom periodu prošle godine ovaj iznos je bio na 883 mil EUR. U 2023. godini, priliv doznaka je u prvom tromesečju bio 905 miliona evra, dok je istovremeno 2022. godine bio 681 miliona.

Aktuelne vlasti u Srbiji su, od kada su počeli protesti u decembru prošle godine veliki deo odgovornosti za pad investicija i turizma „prebacile“ na demonstrante koji traže pravdu i borbu protiv korupcije.

Indikativno je da političari nisu pominjali ni smanjen priliv doznaka, niti valutu koja je prvi put u ovoj godini morala da se brani više iz deviznih rezervi, o čemu je Nova Ekonomija već i pisala.

– Tema doznaka je kompleksna i obuhvata mnoga pitanja, kao one o migracijama i nije potpuno crno-bela. Ona je izvan (pitanja) izbornog ciklusa i prevazilazi mandat (vlasti). To je pitanje koje će se rešavati više (narednih decenija), a neko ko je na izborima svakih četiri ili pet godina – za njih je ovaj problem misaona imenica . smatra Ivanović.

Pitanje se dodatno usložnjava jer kombinacija manjeg priliva doznaka i blagog rasta nezaposlenosti (potencijalna posledica ekonomske krize u Evropi) bi građane Srbije mogla da natera na povratak u domovinu.

Doznake će se sve više smanjivati

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević da bi voleo da u Srbiji nema doznaka jer, kako objašnjava, to ukazuje da smo siromašna zemlja i da milioni naših građana šalju novac kući.

On je naveo da zanimljiv trend u podacima o doznakama jeste su ljudi koji su u Srbiju došli zbog pečalbe sve više šalju svoj novac kući, odnosno da je odliv od doznaka porastao sa 52 miliona evra u prva tri meseca prošle godine na 116 miliona evra odliva.

– Tehnički gledano, doznake će se sve više smanjivati jer su poslednjih godina (u inostranstvo) odlazile cele porodice, a u međuvremenu je i dosta onih koji su živeli i radili u inostranstvu umrlo, sko su im porodice ostale tamo, pa nemaju više kome da šalju kući novac. Izvoz je taj koji će sve više gubiti trku sa uvozom i sa te strane možemo očekivati problem u platnom bilansu, investicije će se takođe smanjivati. Prvo što se dešava posle toga je pritisak na kurs, zbog čega ćemo imati problem sa finansiranjem platnog bilansa – a onda ćemo morati i da se dodatno zadužujemo – ocenjuje Radosavljević.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Unsplash

Pomoćnica ministarke energetike Maja Vukadinović rekla je za RTS da je svake godine sve veće interesovanje građana za projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“. Kada je reč o konkursu za sanaciju starih fasada, kaže da je u toku priprema ponuda koje će biti distribuirane preko profesionalnih upravnika krajem ovog meseca ili najkasnije početkom jula.

Prema njenim rečima, početak radova se očekuje najkasnije krajem proleća ili početkom leta sledeće godine.

Prošle godine je prvi put pokrenut i projekat u Srbiji – subvencija za energetsku obnovu čitavih stambenih zgrada. U programu je 500 stambenih zgrada u 14 gradova i opština.

„Do sada je raspisan javni poziv za prijavljivanje zainteresovanih stambenih zajednica, zatim uređena je rang lista, rangirano je oko 700 stambenih zgrada koje su imale najlošije energetske performanse, izvršeni su energetski pregledi za sve te zgrade. U toku je priprema ponuda koje će biti distribuirane preko profesionalnih upravnika krajem ovog meseca ili najkasnije početkom jula. Što se tiče radova, očekujemo ih najkasnije krajem proleća ili početkom leta sledeće godine“, navela je Vukadinović.

Za 12. jun je zakazan sastanak predstavnika ministarstava sa upravnicima zgrade.

Pomoćnica ministarke energetike Maja Vukadinović rekla je za RTS da je svake godine sve veće interesovanje građana za projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“.

Subvencije

Što se subvencija tiče, Vukadinovićeva je rekla da su procenti ostali nepromenjeni kao i prošle godine, dakle iznose do 50 odsto za pojedinačnu meru, odnosno 65 odsto ukoliko se neko opredeli za više mera na koji način može da kompletno energetski sanira svoje domaćinstvo.

Prošle godine je prvi put pokrenut i projekat u Srbiji – subvencija za energetsku obnovu čitavih stambenih zgrada. U programu je 500 stambenih zgrada u 14 gradova i opština.

„Do sada je raspisan javni poziv za prijavljivanje zainteresovanih stambenih zajednica, zatim uređena je rang lista, rangirano je oko 700 stambenih zgrada koje su imale najlošije energetske performanse, izvršeni su energetski pregledi za sve te zgrade. U toku je priprema ponuda koje će biti distribuirane preko profesionalnih upravnika krajem ovog meseca ili najkasnije početkom jula. Što se tiče radova, očekujemo ih najkasnije krajem proleća ili početkom leta sledeće godine“, navela je Vukadinović.

Za 12. jun je zakazan sastanak predstavnika ministarstava sa upravnicima zgrade.

„S obzirom na to da očekujemo da stambene zajednice dobiju te indikativne ponude, prethodno ćemo imati jedan sastanak sa profesionalnim upravnicima, pošto će se ponude distribuirati posredstvom profesionalnih upravnika, kako bismo ih upoznali sa detaljima i kako bi oni to mogli na najbolji mogući način da prikažu i objasne svim stanarima“, kaže pomoćnica ministarstva.

Sanacija tih starih zgrada je veoma važna između ostalog i zbog naplate po potrošnji, grejanja. Vukadinovićeva je objasnila da zgrade koje imaju loše performanse u slučaju prelazka na naplatu po potrošnji bi imale velike račune.

Koje subvencije najviše zanimaju građane

Na pitanje za koju vrstu subvencija se građani najviše interesuju, pomoćnica ministarke kaže da su najviše zainteresovani za stolariju.

Građanim međutim, imaju primedbe da njihove lokalne samouprave sporo raspisuju konkurse, pa se nekad proces razvuče i na godinu i po.

„Ministarstvo i tim za implementaciju ovog projekta koji je u sastavu ministarstva se trude da svake godine pojednostave proceduru. Ove godine uvedena je ta novina da će sve jedinice lokalnih samouprava biti u obavezi da deset dana pre objavljivanja javnih poziva organizuju infodane. Svi članovi tima za implementaciju projekta će se truditi da budu prisutni na svim ili bar većini tih tribina i infodana“, navela je.

Kako kaže, cilj je da se građanima pojasne uslovi pod kojima mogu da konkurišu, koja je neophodna dokumentacija i da im se otklone sve moguće nejasnoće.

Savetuje građanima da prate sredstva javnog informisanja, internet stranice gradova ili opština.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Jedan od najzastupljenijih sorti na tržištu je „Hazberg“, poreklom iz Zapadne Evrope

Poslednjih godina zova je često zapostavljena, a sve više zauzima svoje mesto u voćarskim zasadima. Ova biljka, poznata po brojnim prednostima u odnosu na tradicionalne kulture poput grožđa, postaje sve popularniji izbor među poljoprivrednicima, posebno zbog svoje otpornosti i jednostavnosti uzgoja.

Jedan od najzastupljenijih sorti na tržištu je „Hazberg“, poreklom iz Zapadne Evrope, koja se pokazala kao izuzetno pogodna za naše podneblje. Ulaganja u zovu su znatno manja u poređenju sa drugim voćnim kulturama, a prinosi su konkurentni – prosečno od 10 do 12 tona po hektaru.

Potražnja za proizvodima od zove, poput sokova i slatkiša, iz godine u godinu raste, što otvara mogućnosti za dobru zaradu i kroz preradu.

Prema rečima proizvođača, od jedne hektarske površine moguće je ostvariti prihod od preko 4.200 evra, čime zova postaje jedna od najisplativijih kultura u voćarstvu. Pionir u uzgoju ove biljke, Jene Šerfeze iz Horgoša, već nekoliko godina ističe njen neiskorišćen potencijal.

Uz odgovarajuće znanje i povoljne vremenske uslove, prinosi se mogu i udvostručiti. Šerfeze ističe da je zova zahvalna biljka – lako se razmnožava, ne zahteva hemijsku zaštitu, a berba je jednostavna i ne naporna, što je čini idealnom za organsku proizvodnju.

Koji su podsticaji

Rezidba zove počinje već u novembru, dok je održavanje zasad jednostavno i zahteva minimalne radne napore. Upravo ta jednostavnost i niski troškovi čine ovu biljku posebno atraktivnom za proizvođače. Iako je na tržištu prisutan i cvet zove, većina voćara ipak čeka kraj avgusta, kada se obavlja berba plodova, jer su prihodi od njih do šest puta veći od onih od cveta.

Zova ima i značajnu industrijsku i farmaceutsku vrednost.

Profesor Vladislav Ognjanov sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da svaki deo biljke može biti iskorišćen – od plodova prave se džemovi, rakije, čajevi, pa čak i porto vina, koja bez zove ne bi imala svoj prepoznatljiv karakter.

Ukupno, zova ima više od 70 poznatih primena, a njen rastući trend posebno je izražen otkako su u Evropi zabranjene sintetičke boje, zbog čega se koristi kao prirodno bojilo u prehrambenoj industriji.

Evropska unija, kroz različite razvojne fondove, aktivno podržava modernizaciju poljoprivrede, uključujući i sektor voćarstva.

Ovi podsticaji omogućavaju proizvođačima unapređenje proizvodnje, obnovu mehanizacije i podizanje kvaliteta gazdinstava. S obzirom na niske troškove, visoke prinose i rastuću potražnju, zova bi u narednim godinama mogla zauzeti značajno mesto u voćarskoj proizvodnji, donoseći profit i održivu perspektivu domaćim poljoprivrednicima.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Rekordan broj restorana s karijem u Japanu zatvoren je tokom protekle godine jer su proizvođači pretrpeli udarac zbog naglog poskupljenja pirinča.

Naime, 13 restorana s karijem, s dugovima većim od 10 miliona jena (oko 70.000 USD), proglasilo je bankrot u fiskalnoj godini koja se završila u martu — što predstavlja rekordan broj drugu godinu zaredom, prema izveštaju istraživačke firme Teikoku Databank iz Tokija.

Ukupan broj bankrota verovatno je znatno veći kada se uzmu u obzir manji porodični lokali.

Japanski kari, simbol tamošnje domaće hrane, sada košta oko 365 jena (2,50 USD) — što je najviša cena do sada, prema Teikoku.

Vlada premijera Shigerua Ishibe pokušava da obuzda nagli rast cena pirinča uoči izbora, puštajući zalihe osnovnih namirnica na tržište.

Izvor: B92
Foto: Pixabay