EkonomijaEY Preduzetnik godinePromo

EY nezavisni žiri o izboru preduzetnika godine: Mala privreda porasla

by bifadmin

Najnoviji izbor za EY Preduzetnika godine pokazuje da takozvana mala privreda u Srbiji sve više jača. Ovogodišnji finalisti su od mikro preduzeća napravili respektabilne sisteme. Imaju jake poslovne pokazatelje, konsolidovano poslovanje, raspolažu velikim ekonomskim znanjem, izuzetno su posvećeni svojim klijentima i zaposlenima i veoma su društveno odgovorni, ističu preduzetnici koji su kao članovi nezavisnog žirija birali najboljeg među odličnima.

„Ovogodišnji kandidati za najboljeg preduzetnika godine imaju veoma konsolidovano poslovanje. Oni su ostvareni preduzetnici koji umeju precizno i sažeto da predstave suštinu svog poslovnog koncepta, uz vrlo jasnu viziju kako nameravaju da razvijaju svoje preduzeće i ubuduće. Ova godina je posebna po tome što su skoro svi kandidati vodeći u svojim industrijama. Njihove firme su prema udelu na tržištu ili na prvom mestu, ili su među dve najjače kompanije u svojoj branši“, ističu članovi nezavisnog žirija dok sumiraju najvažnije utiske o najnovijem takmičenju za EY Preduzetnika godine.

Sedmočlani žiri čine iskusni i renomirani preduzetnici, koji su se i sami ranijih godina nadmetali za titulu najboljeg u ovom programu. Darko Budeč, predsednik žirija i njegove kolege Goran Kovačević, Ljiljana Karaklajić, Mila Litvinjenko, Ognjen Kisin, Miloš Perović i Aleksandar Bakoč napominju da su ovogodišnji finalisti pokazali veliku širinu i zavidno ekonomsko znanje. „Oni su sposobni da predvide makroekonomska kretanja na tržištu, da u skladu sa tim kvalitetno i sveobuhvatno razvijaju posao i finansijski su veoma upućeni u rad svojih preduzeća. Što dublje ulazite u njihovo poslovanje, otkrivate sve više kvaliteta i koliko su njihove kompanije daleko odmakle u svom razvoju“.

Članovi žirija dodaju da pored stručnog znanja, preduzetnici sa kojima su razgovarali imaju sve odlike uspešnih lidera, koji su jako posvećeni svojim zaposlenima. „Svi su istakli da su im ljudi na prvom mestu i savršeno razumeju da bez kvalitetnih ljudi nema ni posla. Bilo nam je veliko zadovoljstvo što smo ove godine upoznali i drugu, pa i treću generaciju u porodičnim preduzećima. To su mladi ljudi koji ne samo da su aktivno uključeni u porodični posao, već su svojim znanjem vidno doprineli njegovom napretku, a u nekim slučajevima potpuno transformisali poslovanje“, naglašavaju u žiriju.

Najnoviji izbor za EY Preduzetnika godine ostaće upamćen i po tome što pobednik takmičenja i privrednici koji su osvojili posebna priznanja za inovativnost i za brzi rast svojih preduzeća, ali i svi finalisti dokazuju da za uspeh i nove ideje nije presudna industrija u kojoj preduzetnik radi, već njegov način razmišljanja i znanje koje ima.

Kvalitetno zdravstvo pristupačno svima

Ove godine, pobednik nacionalnog takmičenja po prvi put je preduzeće koje posluje u oblasti zdravstva. Žiri je jednoglasno doneo odluku da na ovogodišnjem takmičenju za najboljeg svetskog preduzetnika u Monte Karlu, Srbiju predstavljaju Nataša i Nenad Zlatarić, vlasnici porodičnog preduzeća „Euromedik“.

Ovo dvoje lekara su dokazali da je moguće pružiti vrhunske zdravstvene usluge, a da one budu pristupačne svima. „Oni su izuzetno dobri u svim segmentima poslovanja, od poslovnih pokazatelja, preko načina na koji vode brigu o svojim pacijentima i zaposlenima, do toga kakve su im procedure, na koji način standardizuju usluge, unapređuju njihov kvalitet i kako razmišljaju o rastu. Interesantno je da imaju profesionalni menadžment koji čine lekari. Svi njihovi specijalisti su zaposleni u ’Eutomediku’, oni tu ne rade kao konsultanti, pri čemu je reč o vrhunskim stručnjacima. Zlatarići sve to postižu dok uporedo vaspitavaju svoje četvoro dece. Oni su veoma društveno odgovorni, njihova podrška zajednici je vrlo široka – od pomoći porodiljama, do finansiranja projekata i pojedinaca koji doprinose razvoju srpske kulture“, obrazlažu članovi žirija.

Oni navode da su Nataša i Nenad Zlatarić od skromne ordinacije napravili najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji, a njihov posao ja sada 200 puta veći od cilja koji su sebi postavili na početku. Danas imaju 1.300 stalno zaposlenih, od kojih su 400 lekari specijalisti, otvorili su 17 zdravstvenih ustanova, a ove godine planiraju još četiri nove. Vlasnici „Euromedika“ pružaju sve vrste medicinskih usluga, izuzev zračne terapije za onkološke pacijente, operacije na otvorenom mozgu i transplantacije i to zbog zakonskih ograničenja za privatnu praksu. Uprkos odlasku velikog broja lekara i drugog zdravstvenog osoblja u inostranstvo, oni uspevaju da nađu i zadrže stručnjake, čak su vratili nekoliko lekara u zemlju da rade kod njih.

„Vlasnici ’Euromedika’ su uspeli da podignu kvalitet usluga, za cenu koja je pristupačnija u poređenju sa većinom konkurenata. Dobro je što će nas u Monte Karlu predstavljati preduzetnici koji su uspeli da razviju tako kvalitetan sistem zdravstvenih usluga u zemlji sa relativno skromnim prosečnim standardom, u situaciji kada i u bogatim zapadnim državama pada kvalitet zdravstva“, naglašavaju u žiriju.

Svake godine 25 novih proizvoda

Priznanje EY Inovativni preduzetnik godine dobilo je porodično preduzeće „Desing“, koje proizvodi više od 350 voćnih i kremastih preparata za prehrambenu industriju i svoje proizvode izvozi u 30 zemalja. Ova firma svakodnevno dokazuje da i takozvane tradicionalne industrije, poput prehrambene, mogu biti izrazito inovativne. „Desing“ ima razvojnu laboratoriju u Naučno-tehnološkom parku Beograd, a iz njegove fabrike u Knjaževcu svake godine izađe oko 25 novih proizvoda.

„Oni su se istakli ne samo po količini novih proizvoda, već i po načinu kako dolaze do njih. Ovo porodično preduzeće svoj kompletan razvoj zasniva na inovacijama, imaju izuzetno dobro postavljen sistem za razvoj novih proizvoda i odličnu saradnju sa fakultetima i naučnim institutima. Napraviti inovaciju u prehrambenoj tehnologiji je jako ozbiljan i odgovoran posao. Njihovi tehnolozi zaista moraju da imaju veliko znanje da naprave proizvode koje će tačno odgovarati određenoj delatnosti u prehrambenoj industriji i poboljšati neki proizvod, a da to bude apsolutno zdravstveno ispravno“, podvlače članovi žirija.

„Kada vidite ko su njima klijenti ne samo u Srbiji, nego širom sveta, da su to izrazito zahtevne multinacionalne kompanije, to je dokaz da to što oni rade mnogo vredi. Na primer, izuzetna inovacija je proizvodnja džema ili marmelade koji imaju specijalnu recepturu i teksturu, tako da se ne razlivaju kada se ubrizgaju u slatkiše. To je veliki napredak u tehnologiji proizvodnje. Pritom, oni sve to proizvode u kraju koji je obdaren izuzetnom prirodom, ali je, nažalost, jedan od onih delova Srbije koji je najviše opusteo. Odatle se stanovništvo decenijama iseljava, a ’Desing’ je uspeo da vrati jedan deo ljudi da rade u njihovoj fabrici. I pored velikog uspeha koji su napravili, članovi ove porodične firme su jako skromni. Naš utisak je da oni možda nisu dovoljno svesni svog značaja“, ocenjuju u žiriju.

Rast zasnovan na stručnosti i poverenju

Preduzeće koje je osvojilo priznanje za najbrži rast posluje u finansijskom sektoru, koji do sada nije bio mnogo zastupljen među finalistima. Reč je o firmi „Payspot“ iz Novog Sada, koja se bavi uslugama platnog prometa. Kada je 2015. godine nova regulativa omogućila da se pored banaka i Pošte Srbije, uslugama u platnom prometu bave i privredna društva, „Payspot“ je bio prvo privatno preduzeće koje je ponudilo alternativne načine plaćanja kod nas.

Prema rečima članova žirija, suvlasnica Dubravka Bjekić je pokretački duh novosadske firme. „Ona ima vrlo originalan pristup u razvoju jednog serijskog proizvoda, sa jasnom idejom kako da nastavi rast poslovanja još godinama“.

Članovi žirija ističu da je „PaySpot“ za relativno kratko vreme izrastao iz mikro preduzeća u respektabilan sistem. Firma je krenula sa petoro zaposlenih, a danas u njoj radi više od 150 stručnjaka, ima nekoliko objekata u sopstvenom vlasništvu, preko 1.600 agenata i mrežu od 2.000 POS terminala. „PaySpot“ nudi uplatu gotovog novca, prenos novca u zemlji, međunarodne transfere novca kao i uslugu povrata poreza, a pored Srbije, posluje u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Novosadsko preduzeće je razvilo sopstvena softverska rešenja za podršku poslovanju, uključujući i kompletnu aplikaciju za sprečavanje pranja novca, zatim veb i mobilnu aplikaciju, kao i sistem za transakcije sa elektronskim novcem. „To je vrlo inovativan pristup da se u sopstvenoj kući razviju softveri koji podržavaju sve poslovne operacije u firmi. Dubravka Bjekić celu svoju strategiju zasniva na tome da bude uvek za korak ispred konkurencije i uspela je da izgradi sistem koji se bazira na stručnosti i poverenju“, zaključuju u žiriju.

Darko Budeč, BUCK

Darko Budeč je pre više od 30 godina osnovao firmu BUCK i svoju profesionalnu karijeru posvetio njenom razvoju, razvojem svojih zaposlenih i proizvoda iz oblasti osvetljenja. Pažljivim strateškim vođenjem, planiranjem, predviđanjem trendova, a nekada i predvođenjem novih, razvio je niz polja izvrsnosti po kojima je BUCK poznat: arhitektonsko, medicinsko, industrijsko, sportsko i javno osvetljenje. BUCK se trenutno nalazi na četiri adrese, u Beogradu, Beču, Frankfurtu i Moskvi, a njegovi proizvodi na čak 46 tržišta širom zemljine kugle. Budeč najvećim uspehom smatra probijanje na međunarodnu dizajnersku scenu originalnih srpskih proizvoda, jer je BUCK dobio prestižne nagrade za originalni industrijski dizajn, grafički dizajn i dizajn komunikacije (Red dot, IF Design Award, German Design Award, Iconic Design Award, Good Design Award).

Darko Budeč ispred kompanije BUCK, pobednik nacionalnog takmičenja, bio je prvi predstavnik Srbije na takmičenju za EY Svetskog Preduzetnika godine održanog u Monte Karlu, a kompanija BUCK je dobitnik više priznanja za korporativni menadžment.

Goran Kovačević, Gomex

Kompanija Gomex je trgovačka kompanija koja posluje kroz 295 prodavnica, tri distributivna centra i zapošljava 2890 radnika. Gomexove prodavnice su takozvane „komšijske“ prodavnice veličine između 200 i 500 kvadratnih metara, koje snabdevaju potrošače robom pretežno u svežem stanju. Kompanija je počela kao regionalna kompanija, najvećim delom prisutna na teritoriji Vojvodine, da bi u zadnje dve godine počela snažno da širi maloprodajnu mrežu na celoj teritoriji Srbije. Cilj kompanije je da bude nacionalni lider u manjem trgovačkom formatu.

Goran Kovačević smatra da su uporan rad i usmerenost na investicije u zaposlene i tehnološke inovacije strateški najbitnija ulaganja. Gomex spada u red visoko društveno odgovornih kompanija. Mogu se pohvaliti i dobrom saradnjom sa raznim udruženjima koja neguju kulturnu baštinu, kao i učešćem u mnogim značajnim društvenim kampanjama kojima pomažu različitim marginalizovanim grupama građana. Posebno su ponosni na dugogodišnju saradnja sa pozorištem Toša Jovanović u Zrenjaninu i najznačajnijim pozorišnim festivalom Sterijino pozorje u Novom Sadu.

Ljiljana Karaklajić, D-Express

Ljiljana Karaklajić je član Nadzornog odbora D Express-a, čiji je osnivač i prethodni vlasnik/direktor. Svoju profesionalnu karijeru započinje u Pošti Srbije gde provodi 20 godina, od čega 10 na upravljačkim pozicijama. Karijeru dalje nastavlja u tada jedinoj kurirskoj službi, na poziciji generalnog direktora. Nakon pet godina provedenih u toj firmi i uspešno zatvorene prodaje kompanije Austrijskoj Pošti, Ljiljana se odlučuje da osnuje svoju firmu. Tako 2008. godine nastaje kurirska služba D Express.

Firma sa velikim uspehom posluje i uživa status lidera na tržištu prepoznatljivog po najsavremenijim softverskim i tehnološkim rešenjima. Ljiljana je bila prva koja je u kurirsku dostavu u Srbiji uvela automatizovano sortiranje pošiljaka, razvila in-house softversko rešenje za dostavu pošiljaka koje i danas predstavlja osnovnu konkurentsku prednost kompanije, a 2020. na tržište Srbije uvodi i prve Paketomate. Vlasništvo nad D Express-om 2021. godine prepušta United Grupi, a svoj doprinos daljem strateškom razvoju kompanije daje kroz svoje angažovanje u Nadzornom odboru. Dobitnica je brojnih domaćih, regionalnih i internacionalnih nagrada i vlasnica firme Daily Invest doo.

Mila Litvinjenko, Aura

Mila Litvinjenko je osnovala 1997. godine kompaniju Aura za proizvodnju i prodaju kozmetičkih proizvoda. Kompanija Aura je jedini domaći proizvođač kozmetičkih proizvoda na teritoriji naše zemlje. Proizvodni pogon od 4.000 kvadratnih metara nalazi se u Nišu, dok se predstavništvo nalazi u Beogradu.

Kompanija Aura je takođe lider u proizvodnji i distribuciji kozmetike na Balkanu, a proizvodi se mogu naći u svim zemljama bivše Jugoslavije i još 15 zemalja Evrope i Bliskog Istoka. Pored toga, viziju vlasnice da kompanija izgradi globalno prepoznatljiv brend i postane sinonim za modernu i kvalitetnu kozmetiku, Aura ostvaruje kroz asortiman od preko 800 bar kodova i čak 60 različitih proizvoda. Kompletan asortiman je proizveden od najkvalitetnijih sirovina, što je Auri obezbedilo saradnju sa svetskim liderima u proizvodnji kozmetike. U okviru regiona Aura ima svoje firme: AuraGroup u Makedoniji, Aura BiH u Bosni i Crnoj Gori i Aura Make Up u Hrvatskoj.

Pored upotrebe najkvalitetnijih sirovina, u kompaniji se trude da prate najnovije tehnološke inovacije, trendove boja u kozmetici, kao i trendove u dizajnu proizvoda. Mila Litvinjenko jako je ponosna na činjenicu da u kompaniji Aura, zaposlenima pružaju vrhunske uslove za rad i veruje da samo zadovoljni i dobro motivisani radnici mogu napraviti odlične proizvode.

Ognjen Kisin, Konstruktor grupa

Ognjen Kisin, građevinski inženjer, osnovao je kompaniju Konstruktor koja je za 20 godina uspešnog poslovanja izgradila više od 250 objekata različite složenosti i namene. Kompanija je izgradila objekte ukupne površine od milion kvadratnih metara za renomirane domaće i strane investitore. Konstruktor direktno zapošljava 150 ljudi, među kojima 50 inženjera svih profila, a indirektno angažuje preko 500 radnika na svojim gradilištima. Konstruktor grupa objedinjava više delatnosti iz oblasti gradnje kroz svoje članice: Konstruktor konsalting, Konstruktor metal, Konstruktor oprema, KBP i KLP.

Ognjen Kisin je odmah po osnivanju kompanije postavio cilj da ona dovoljno ojača u projektovanju i izvođenju građevinskih radova, kako bi mogla da realizuje sve projekte u oblasti visokogradnje prema sistemu „ključ u ruke“ i „design and build“, kao i da postane vodeća na srpskom tržištu u oblasti građevinske industrije.

Kao generalni izvođač radova, Konstruktor je izgradio širok spektar objekata za najzahtevnije investitore kao što su: Lidl poslovna zgrada – prvi objekat u Jugoistočnoj Evropi koji je dobio platinum LEED sertifikat, poslovno-industrijski kompleks „MINTH“ – 200.000 kvadratnih metara u Loznici, poslovno-industrijski kompleks „Xingyu“ u Nišu, proizvodni kompleks „Grundfos“ u Inđiji, trgovački i logistički centar Lesnina XXXLutz. Konstruktor je gradio i poslovno-stambeni kompleks od devet faza „Zelena Avenija“, pet Stop Shop retail parkova širom Srbije, Čemerno most u Republici Srpskoj, kao i objekte za brojne kompanije: JFE, Transfera, Delta Agrar, Dijamant, Unisol Group, CG Foods Europe, Imlek, Knjaz Miloš, Perutnina Ptuj, Pro Team, JTI, KLP, NBK, Kalman, AB Royal, Marbo Pepsico, Indomie, Miškone plastik, Aviv Arlon, Capitol Park, Kragujevac Plaza, Milšped, Magna, RTB Bor i druge.

Miloš Perović, New Startegy

Miloš Perović je operativni direktor i partner u kompaniji New Startegy. Na svom prethodnom poslu, gde je radio kao operativni direktor i suvlasnik kompanije Termovent, zajedno sa bratom, Miloš je nasledio rukovodeću poziciju od svog oca, čime je postao vođa druge generacije kompanije. Pored operativnog upravljanja kompanijom, Miloš je bio zadužen i za reorganizaciju i repozicioniranje kompanije Termovent na inostranim tržištima. Njegovi preduzetnički poduhvati, koji su pomogli Termoventu da postane snažna kompanija i lider u svojoj industriji, krunisani su akvizicijom kompanije od strane vodeće švajcarske korporacije – Arbonia Group.

Srpska asocijacije menadžera (SAM) je 2015. godine nagradila Miloša nagradom „Mladi menadžer godine“, zbog njegovih izuzetnih rezultata i inovativnog poslovnog pristupa. Danas, Miloš je i član Upravnog odbora SAM.

Vodeći veoma zahtevne projekte u više od 20 zemalja širom sveta sa puno ljudi i nacionalnosti, Miloševa šira perspektiva opisana je kroz tri osnovna postulata:

  • Kvalitet nikada ne sme da trpi.
  • Donesite odluku, čak i ako je pogrešna.
  • Uvek stvarajte vin-vin partnerstvo.

Miloš je danas, između ostalog, suvlasnik restorana Pinòt u Beogradu, bavi se uvozom konjaka iz Gruzije i kao investitor uključen je u dva startapa. Miloš je inspirativan lider koji ume da prepozna prilike koje prolaze kroz organizaciju, preuzima njenu poslovnu viziju i pretvara je u stvarnost kroz kompletan razvoj i sprovođenje strategije.

Aleksandar Bakoč, Algotech

Aleksandar Bakoč je iskusni preduzetnik, investitor i poslovni lider sa više od 30 godina iskustva u osnivanju, vođenju i širenju kompanija u različitim industrijama. Kao serijski investitor i mentor, Aleksandar je posvećen podršci novim generacijama preduzetnika, deleći svoje bogato znanje i pružajući strateške smernice kako bi mladi inovatori uspeli u dinamičnom poslovnom i tehnološkom okruženju.

Među svojim poslovnim dostignućima izdvaja kompaniju Algotech (osnovanu 1992. godine), kompaniju Trizma (osnovanu 2002. godine) i kompaniju Solvit Network Serbia (osnovanu 2005. godine).

Pokrenuo je i podržao inovativne projekte, uključujući Imverse, Voltic, Plugmatic i DiVs Technology, i aktivno doprinosio razvoju proizvoda i strategijama izlaska na tržište, pomažući startapovima da ostvare rani uspeh.

Aleksandar aktivno ulaže u inovativne startapove, podstičući razvoj u oblastima tehnologije, IT-a i održivosti. Mentor je mladim preduzetnicima kroz personalizovane koučing sesije i radionice, sa fokusom na strateško planiranje, skaliranje i prevazilaženje tržišnih izazova.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Srbija napredovala na listi najsrećnijih zemalja

by bifadmin

Od 147 država koje su analizirane na osnovu kriterijuma kao što je blagostanje, Srbija se našla na 31. mestu.

Kako stoji u ovogodišnjem Svetskom izveštaju o sreći, naša zemlja prošle godine prikupila je najveću ocenu do sada u ovom rangiranju – 6,6 od mogućih 10 poena. Najbolje je ocenjena u oblasti socijalne podrške a najgore po pitanju građanskih sloboda.

Ipak, ovo je napredak u odnosu na rezultate koje je u prethodnoj deceniji imala. Najveći pad na ovoj listi zabeležila je 2017. kada je završila na 89. poziciji, a najveći rast imala je u prvoj godini pandemije kada se našla na 45. mestu. Od tada beleži sve bolje rezultate na listi najsrećnijih zemalja sveta.

Najsrećniji i najnesrećniji narodi

Prvo mesto na ovoj listi opet je zauzela Finska, i to osmi put zaredom. Slede je Danska, Island i Švedska, a Norveška je zauzela sedmo mesto. Holandija se vratila među prvih pet, dok su Kostarika (6. mesto) i Meksiko (10. mesto) prvi put ušli u top 10.

Od naših komšija i bivših sunarodnika najbolje su rangirani Slovenci koji zauzimaju 19. mesto, a iza nas nalaze se Bosna i Hercegovina (56), Crna Gora (71) i Severna Makedonija koja je na 86. mestu.

Međutim, svi oni daleko su od najnesrećnijih naroda sveta, koje osim siromaštva najčešće muče i konflikti i drugi rizici po njihovu bezbednost. Zato se na začelju ove liste nalaze Avganistan, Sijera Leone, Liban i najneuređenije afričke zemlje.

*Pomenuti izveštaj su zajednički sproveli istraživači iz organizacije Gallup, Centra za istraživanje blagostanja Univerziteta Oksford i UN-ove inicijative Mreža rešenja za održivi razvoj.

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kako izbeći izvršitelja: Novi zakon daje dodatna dva meseca dužniku

by bifadmin

Banke u Srbiji će ubuduće biti u obavezi da korisnicima koji imaju problem u otplati kredita, pre svega stambenih, ponude olakšice, što je jedna od glavnih novina nedavno usvojenog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Korisnici stambenih kredita imaće dve opcije. Prva je da u roku od 60 dana sami prodaju nekretninu i od tog novca izmire dug. Druga opcija je da prenesu pravo svojine na banku, čime se smatra da je izmiren dug prema banci.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović ocenio je da ovaj potez Narodne banke Srbije (NBS) jeste dobar, ali da ne predstavlja „tektonsku promenu ili nešto epohalno“, niti će značajno poboljšati položaj korisnika.

Gavrilovć je ukazao da su dužnici i do sada mogli da prodaju nekretninu i izmire dug prema banci, samo što su sada za to dobili još dodatna dva meseca.

„Kada imaš kredit i kada, na primer, imaš poteškoće i prestaneš da plaćaš, tebi banka neće da raskine ugovor posle prve neplaćene rate, raskinuće posle treće ili šeste. Ta šesta rata znači šest meseci neplaćanja. Znači ti imaš šest meseci, dok banka nije raskinula ugovor, mogućnost da prodaš stan, a sa ovom promenom Zakona banka ti sada nakon raskida ugovora daje dodatni rok od dva meseca za prodaju“, objasnio je Gavrilović za Danas.

Ukoliko dužnik za sve to vreme ne proda stan, onda taj posao završava izvršitelj.

Gavrilović upozorava dužnike da je veoma važno da prodaju stana završe ranije i da ne dočekaju da im banka raskine ugovor, ali i da ne dočekaju dodatna dva meseca.

„Nije sasvim sigurno da će dužnik u roku od dva meseca uspeti da proda stan, jer da bi prodao stan moraće baš da spusti cenu“, rekao je Gavrilović navodeći da korisnik kredita tada već ulazi u problem i rizik.
„Dužnik ima mogućnost da proda stan po boljoj ceni od izvršitelja“

Gavrilović kaže da je pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i pre izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju i uvođenja elektronske licitacije, bilo situacija da su se nekretnine dužnika prodavale „za bagatelu“.

„Pre nekoliko godina imali smo primer da su izvršitelji stan jednog starijeg bračnog para želili da prodaju za 10 ili 20 odsto njegove vrednosti. Na taj način korisnik gubi deo svoje imovine koju je zaradio otplaćivanjem kredita, i pored toga što je izgubio deo imovine, on i dalje duguje banci“, ispričao je Gavrilović.

Naveo je primer da je taj stan vredeo oko 70.000 evra, dug prema banci je iznosio 50.000 evra, a izvršitelj je hteo da proda stan za 15.000 evra.

„Umesto da se stan proda za 70.000 ili 65.000 ili 60.000 evra, da se namiri dug banci i da nešto korisniku ostane, u ovoj situaciji dužnik je ostao banci dužan još 35.000 evra“, rekao je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, takvi primeri iz prošlosti su brojni. Istako je da je takvih primera naročito bilo u kreditima u švajcarskim francima.

„Ovim se donekle sprečavaju takve zloupotrebe, jer se daje mogućnost korisniku kredita da on proba u naredna dva meseca da proda stan po nekoj višoj ceni od one po kojoj bi izvršitelj prodao i da spreči mogućnost gubitka dela svoje imovine“, ukazao je Gavrilović.

Kako izgleda prodaja?

Gavrilović je objasnio da prodaja nekretnine koja je pod hipotekom izgleda kao prodaja bilo kog drugog stana na tržištu.

Međutim, Gavrilović je ukazao da prilikom ove prodaje mogu postojati problemi.
„Često se kupci boje kada vide da stan ima hipoteku i onda neće da kupe. A dešava se i da kupci ucenjuju prodavca time što stan ima hipoteku pa traži da spusti cenu“, ispričao je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, kupci ne bi trebalo da brinu oko toga što stan ima hipoteku, jer može da se napravi dogovor sa bankom da se uplati novac direktno na račun banke.

„Onog trenutka kada novac legne i kada banka zatvori kredit, automatski se podnosi zahtev za skidanje hipoteke“, dodao je Gavrilović.

Koja opcija je bolja, po savetu advokata?

Advokat Nemanja Injac rekao je za Danas da dve nove mogućnosti za izmirenje duga predstavljaju značajnu novinu i mehanizam zaštite dužnika koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama.

Prema njegovim rečima, prvom opcijom korisnik dobija priliku da postigne povoljniju prodajnu cenu u odnosu na prinudnu prodaju na javnoj aukciji, gde se nepokretnosti često otuđuju po vrednostima nižim od tržišnih.

Drugom opcijom, kako je rekao Injac, korisnik takođe izbegava prodaju nepokretnosti na javnoj aukciji. Međutim, advokat napominje da u ovom slučaju banka nije uvek dužna da prihvati prenos prava svojine.

„Pre svega banka je dužna da korisniku ponudi ovu opciju samo ako je prema poslednjoj proceni tržišna vrednost nekretnine najmanje za pet odsto veća od duga korisnika. Takođe, ova mogućnost neće biti dostupna u situacijama kada korisnik kredita nije jedini vlasnik nepokretnosti, kada su na nepokretnosti upisani određeni pravni tereti kao što su hipoteke drugog reda, službenosti, plodouživanja ili zakupi, kao i u slučajevima kada stambeni kredit ima osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, a nije pribavljena saglasnost za ovakav način izmirenja obaveza“, objasnio je advokat za Danas.

Takođe, kako je dodao, korisnik neće moći da se osloni na ovu opciju ni u slučaju kada je kredit već proglašen dospelim u celosti pre stupanja na snagu novog zakona.

Saglasan je sa Gavrilovićem da ove izmene ne predstavljaju radikalnu promenu u pravnom sistemu, s obzirom na to da su korisnici i ranije imali mogućnost da sami prodaju nepokretnost pre nego što banka raskine ugovor i pokrene prinudnu naplatu.

„Međutim, novina je to što banka sada ima zakonsku obavezu da korisnicima pruži ovu opciju pre pokretanja vansudskog postupka namirenja ili pokretanja izvršnog postupka, dok ranije nije bila dužna da omogućava takav period prodaje. Takođe, nov zakon po prvi put reguliše mogućnost prenosa prava svojine na banku kao način izmirenja duga, što ranije nije bilo eksplicitno propisano“, pojasnio je Injac.

Do sada su banke u slučaju neizmirivanja obaveza pokretale postupke prinudne naplate koji su, u zavisnosti od okolnosti, uključivali vansudsku prodaju ili sudski izvršni postupak, dodao je advokat.

To znači da su korisnici, u teoriji, mogli da prodaju nepokretnost i iz kupoprodajne cene izmire dug, ali to nije bilo regulisano kao obavezna procedura pre pokretanja postupka prinudne naplate.

„U praksi su banke bile zainteresovane za brzo namirenje svojih potraživanja, pa nisu uvek ostavljale dovoljno prostora korisnicima da pronađu kupca po povoljnijim uslovima“, ispričao je Injac.
Advokat savetuje da je, iz ugla korisnika, bolja opcija da samostalno proda nepokretnost u roku koji mu zakon omogućava, jer na taj način ima kontrolu nad prodajnom cenom i može potencijalno ostvariti bolji finansijski ishod.

Ukoliko korisnik pronađe kupca koji je spreman da plati realnu tržišnu vrednost nepokretnosti, postoji mogućnost da nakon izmirenja duga ostane određeni višak sredstava, ukazao je Injac.

S druge strane, prenos prava svojine na banku može biti prihvatljivo rešenje za korisnike koji nisu u mogućnosti da pronađu kupca ili za one koji žele da izbegnu dodatne troškove i neizvesnost prodaje.

„Savet zavisi od konkretne situacije korisnika, ali generalno, aktivna prodaja nepokretnosti je bolji izbor ako postoji realna mogućnost da se pronađe adekvatan kupac“, rekao je Injac.

Prenos svojine može preplaviti tržište

Na pitanje da li može doći do preplavljenosti tržišta nepokretnosti i ujedno pada cena nekretnina ukoliko veliki broj korisnika odluči da prenese pravo svojine na banku, Injac odgovara da bi to moglo dovesti do povećanja broja nepokretnosti koje banke prodaju na tržištu, što bi, u zavisnosti od drugih ekonomskih faktora, moglo uticati i na pad cena.

„Međutim, banke nemaju interes da gomilaju nekretnine u svom vlasništvu, već će nastojati da ih što pre prodaju. Pitanje je da li će se taj proces odvijati postepeno ili bi u nekom trenutku došlo do naglog povećanja ponude, što bi moglo imati značajniji uticaj na tržište. Pored toga, makroekonomska kretanja, kamatne stope i potražnja za nekretninama igraće ključnu ulogu u tome da li će doći do realnog pada cena“, zaključio je Injac.

Izvor: Danas-Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Generali ostvario rekordne rezultate i nadmašio ciljeve plana “Lifetime Partner 24: Driving Growth”

by bifadmin

Bruto fakturisana premija značajno je porasla na 95,2 milijarde evra (+14.9%), uz snažan rast u segmentu životnog osiguranja (+19,2%) i neživotnog osiguranja (+7,7%)

• Neto prilivi u segmentu životnog osiguranja dostigli su 9,7 milijardi evra, u potpunosti vođeni rastom riziko i unite-linked proizvoda. Vrednost novog biznisa porasla je na 2.4 milijarde evra (+2.3%)

• Kombinovani racio (CoR) ostao je stabilan 94.0% (0 p.p.)

• Operativni rezultat dostigao je rekordnih 7,3 milijarde evra (+8.2%), uz doprinos svih poslovnih segmenata i snažan rast u oblasti upravljanja imovinom

• Prilagođeni neto rezultat porastao je na 3,8 milijardi evra (+5.4%), što je najviži zabeleženi nivo u Grupi

• Ukupna impovina pod upravljanjem dostigla je 863 milijarde evra (+31.6%) zahvaljujući pozitivnim neto prilivima i konsolidaciji kompanije Conning Holdings Limited

• Solidna kapitalna pozicija sa koeficijentom solventnosti od 210% (220% u 2023. godini), pri čemu su M&A transakcije i program otkupa akcija od 500 miliona evra u 2024. godini imali uticaj na ovu metriku

• Predložena dividenda po akciji porasla je za 11,7%, potvrđujući snažan fokus na povećanje prinosa za akcionare u okviru plana “Lifetime Partner 27: Driving Excellence”

Generalni direktor Grupe, Filip Done rekao je: “Generali je ostvario izuzetne rezultate u 2024. godini, nadmašujući sve finansijske ciljeve i uspešno zaključio strateški plan “Lifetime Partner 24: Driving Growth”. Ovi rezultati dodatno odražavaju našu sposobnost da, zahvaljujući upravljačkim aktivnostima koje smo sproveli i uz uspešnu integraciju svih poslova koje smo stekli, obezbedimo dosledan organski rast u svakom segmentu. Danas je Grupa u najjačoj poziciji u svojoj istoriji, što dokazuju naši rekordni operativni i neto rezultati, postignuti zahvaljujući posvećenosti naših zaposlenih i naše distributivne mreže. Nastavljamo sa transformacijom i diversifikacijom Generali grupe kao vodećeg globalnog osiguravača i kompanije za upravljanje imovinom, a sada smo usmereni na ubrzano postizanje izvrsnosti. Naš ambiciozni novi plan “Lifetime Partner 27: Driving Excellence” doneće unapređenje naše profitabilnosti, uspešno generisanje gotovine i povećanu isplatu akcionarima. Ovaj rast dodatno podstiču naši napredni kapaciteti veštačke inteligencije i podataka, koji nam omogućavaju da kontinuirano prepoznajemo prilike proistekle iz promena potreba klijenata i tržišnih trendova.”

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Generalni sponzor Sajma automobila DDOR osiguranje

by bifadmin

56. Međunarodni salon automobila i 17. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme „MOTOPASSION“ otvoren je u hali 1 Beogradskog sajma. Ova manifestacija, pod sloganom “Vožnja koja se ne propušta”, održava se od 20.do 26. marta i okuplja preko 250 izlagača i 105 brendova. Tokom manifestacije planirano je čak 180 premijera proizvoda.

56. Međunarodni salon automobila je otvorio Andrija Kostić, mladi srpski vozač Formule 4, nakon obraćanja Aleksandre Đurđević, predsednice Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova i Frančeska Mašija, predsednika Izvršnog odbora DDOR osiguranja.

Zahvaljujući organizatorima na pripremi još jednog značajnog događaja, gospodin Maši je izjavio:

„Zadovoljstvo mi je što ovde i danas predstavljam DDOR, koji je Generalni sponzor Beogradskog sajma automobila punih jedanaest godina. U svetlu postojeće zabrinutosti i povećane neizvesnosti kada je u pitanju trenutno stanje u automobilskoj industriji, želeo bih da naglasim našu posvećenost pružanju podrške automobilskom sektoru i lokalnoj privredi, i odlučnost da damo svoj doprinos u pokretanju daljeg razvoja zemlje. Bezbednost u saobraćaju ostaje jedna od gorućih tema u središtu politika mobilnosti Evropske unije koje obuhvataju i takozvanu “Viziju nula”, čiji je cilj smanjenje broja stradalih i teško povređenih u saobraćajnim nezgodama na nulu do 2050. godine, dok istovremeno predstavlja i ideju vodilju našeg prisustva na ovogodišnjem Sajmu automobila.

Želeo bih da vas podsetim da DDOR ove godine obeležava izuzetno značajan jubilej, proslavljamo 80 godina pružanja usluga i posvećenog pristupa zadovoljavanju potreba korisnika osiguranja, pod sloganom “80 godina posvećenosti. Jedna kompanija. Jedan brend. Jedna kultura”. Naglasio bih da smo ponosni na našu dugogodišnju saradnju sa velikim brojem istaknutih poslovnih partnera, kao i sa vrhunskom organizacijom poput Beogradskog sajma.“

Posetioci štanda DDOR osiguranja u hali 1 imaće priliku da dobiju atraktivne ponude za osiguranje svojih vozila.

I ove godine pripremili smo posebne pogodnosti za naše klijente i to: dodatne popuste za kasko osiguranje novih vozila, povoljnije uslove za uslugu „Pomoć na putu“, kao i ekskluzivne benefite za osiguranje imovine „Moja kućica“, koje će biti dostupne kako na našem štandu na sajmu, tako i na više od 100 prodajnih mesta širom zemlje. Pored toga, DDOR na svom štandu nudi brojne edukativne sadržaje, nagradne igre i interaktivne aktivnosti, jer je znanje najvažniji korak ka bezbednosti u saobraćaju.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Menadžment budućnosti: Ključni trendovi i prilike za menadžere u Srbiji 2025. Godine

by bifadmin

U vremenu ubrzanih promena, menadžment se transformiše iz tradicionalne discipline u kompleksnu kombinaciju strategije, digitalizacije i liderstva. Kako se srpsko tržište rada razvija, potražnja za veštim menadžerima raste u svim sektorima. Ovaj članak analizira savremene trendove u menadžmentu i pruža uvid u to šta očekuje profesionalce u ovoj oblasti do 2026. godine.

Transformacija menadžmenta u eri digitalizacije

Digitalna revolucija značajno menja način vođenja poslovanja. Automatizacija, veštačka inteligencija i analiza podataka postaju ključni alati za donošenje odluka, omogućavajući efikasnije poslovne procese i bolju stratešku predvidljivost.

Menadžeri u Srbiji sve češće implementiraju digitalne alate poput ERP sistema, BI analitike i softvera za upravljanje projektima kako bi povećali konkurentnost svojih organizacija. Takođe, fleksibilni oblici rada i hibridni modeli menadžmenta postaju standard u modernim kompanijama, što zahteva usvajanje novih metodologija liderstva i prilagođavanje dinamičnim promenama na tržištu.

Savremeni trendovi ukazuju na to da veštačka inteligencija može značajno unaprediti procese analize podataka i donošenja strateških odluka, čime se menadžerima otvaraju nove mogućnosti za profesionalni razvoj i unapređenje poslovnih rezultata.

Sektori sa najvećom potražnjom za menadžerima

Srpsko tržište rada beleži rast u nekoliko ključnih sektora. IT i tehnološke kompanije sve više traže menadžere digitalnih proizvoda, dok se u industrijskoj proizvodnji i logistici povećava potreba za stručnjacima u optimizaciji lanaca snabdevanja. Finansijske usluge doživljavaju ekspanziju kroz fintech inovacije, što povećava potražnju za risk menadžerima i menadžerima digitalnih finansijskih proizvoda.

U zdravstvu i farmaciji, privatni sektor se širi, a farmaceutske kompanije ulažu u optimizaciju poslovanja, otvarajući prilike za menadžere zdravstvenih sistema. E-commerce i retail industrija takođe beleži rast, naročito u sektoru digitalne prodaje i omnichannel strategija.

Veštine budućnosti: Šta će menadžeri morati da znaju?

Kvalifikovani menadžeri budućnosti moraće da poseduju kombinaciju tehničkih i mekih veština, uključujući:
Data-driven odlučivanje – Analiza podataka i donošenje strategijskih odluka zasnovanih na preciznim metrikama.

  • Agilno liderstvo – Fleksibilnost u upravljanju timovima i projektima u promenljivim uslovima.
  • Digitalna pismenost – Razumevanje novih tehnologija i njihova integracija u poslovne procese.
  • Održivo poslovanje – Fokus na ESG standarde (okolišna, društvena i korporativna odgovornost) koji postaju ključni za dugoročnu konkurentnost.
  • Kritičko razmišljanje i emocionalna inteligencija – Veštine koje će menadžerima omogućiti donošenje boljih odluka i bolje upravljanje timovima u doba nesigurnosti.

Kako pronaći posao menadžera u Srbiji?

Za one koji traže menadžersku poziciju, ključno je:

  • Usavršavati se kroz online kurseve – Platforme kao što su Coursera, Udemy i LinkedIn Learning nude aktuelne menadžerske programe.
  • Mreženje i profesionalne konferencije – Prisustvovanje industrijskim skupovima poput Digital Takeover-a, Kopaonik biznis foruma i Webiz konferencije povećava šanse za pronalaženje posla.
  • Specijalizacija u određenim oblastima – Menadžeri sa ekspertizom u fintech-u, e-commerce-u i zdravstvenom menadžmentu imaju najveće izglede za zapošljavanje.
  • Kreiranje snažnog digitalnog prisustva – LinkedIn profil sa objavljenim člancima, učešće u diskusijama i vidljivost u poslovnoj zajednici može značajno povećati mogućnosti za zapošljavanje.
  • Pretraživanje renomiranih platformi za zapošljavanje – Najbolje menadžerske pozicije u Srbiji mogu se pronaći na sajtu Jooble, koji nudi širok izbor relevantnih oglasa.

Fleksibilni rad i izazovi modernog menadžmenta

Kako fleksibilni radni modeli postaju standard, menadžeri se suočavaju sa novim izazovima u vođenju timova. Produktivnost se sve manje meri brojem sati provedenih na poslu, a sve više postignutim rezultatima. Efikasna upotreba digitalnih platformi za komunikaciju, kao što su Slack, Microsoft Teams i Asana, omogućava bolju koordinaciju zaposlenih.

Upravljanje raznovrsnim timovima postaje još jedan ključni izazov, s obzirom na to da sve više kompanija angažuje talente iz različitih delova sveta. Multikulturalna kompetencija i sposobnost prilagođavanja različitim radnim kulturama postaju neophodne veštine za menadžere.

Mentalno zdravlje zaposlenih takođe dobija na značaju – lideri moraju razviti strategije koje podstiču angažovanost i zadovoljstvo zaposlenih, nudeći fleksibilne benefite i otvorenu komunikaciju.

Zaključak

Menadžment u Srbiji prolazi kroz suštinsku transformaciju. Digitalizacija, fleksibilni rad i globalizacija menjanju način vođenja poslovanja. Oni menadžeri koji prepoznaju potencijal novih tehnologija, kontinuirano ulažu u svoje znanje i razvijaju liderske veštine biće u prednosti na tržištu rada.

Budući lideri ne samo da moraju pratiti globalne trendove, već i aktivno učestvovati u oblikovanju budućnosti menadžmenta kroz inovacije, analitičko razmišljanje i adaptabilnost. Kontinuirano usavršavanje i strateško planiranje postaće ključni faktori uspeha za menadžere u Srbiji u godinama koje dolaze.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog kasnih prolećnih mrazeva Srbija na voću godišnje gubi između 60 i 150 miliona evra

by bifadmin

Gotovo desetak dana pre nego što je to uobičajeno, rane sorte voćaka u Srbiji su procvetale. Voćari i stručnjaci upozoravaju da bi mrazevi koji su najavljeni za naredni period mogli da naprave ozbiljne štete u voćnjacima širom zemlje.

Podsećaju da je prošle godine zbog mraza u aprilu rod bio smanjen za oko 150.000 tona različitog voća, a da je to samo jedna u nizu loših godina u voćarstvu. Zbog toga bi, kažu, država trebalo da podstiče i pomaže nabavku savremenih sistema zaštite voćaka od mraza, piše RTS.

U voćnjaku Žarka Damljanovića rane sorte voćaka su procvetale. Međutim, ti cvetovi su ovom domaćinu doneli samo brigu i strepnju, jer se narednih dana najavljuju niske temperature.

„Kajsija je u punom cvetu, tako da ovi mrazevi koji se najavljuju mogu da budu katastrofalni. Postoji mogućnost da bude oštećenje i do 100 odsto. Isto je i kod ostalih voćki, pogotovo kod ranih sorata trešnje koja je osetljiva na mraz. I pupoljci na jabuci su se dosta razvili. U voćnjacima koji su bliži reci, koji su u kotlinama, takođe, postoji mogućnost za ogromna oštećenja“, kaže Žarko Damljanović, voćar iz čačanskog sela Miokovci.

Stručnjaci kažu da je vegetacija u voćkama u čitavoj Srbiji poranila, iako smo ove zime, za razliku od prošle, imali periode sa niskim temperaturama.

„U čitavoj zemlji došlo je do cvetanja kajsije i ranih sorata šljive i trešnje. Višnja je prilično započela proces bubrenja pupoljaka i cvetanje. Ono što je iniciralo kretanje vegetacije jeste mala količina padavina tokom zime. Mrazevi tokom noći i u ranim jutarnjim časovima su dodatno iscrpljivali te male zalihe vlage u zemljištu. Da je bilo vlage, ona bi smanjila preterano zagrevanje zbog temperatura koje smo imali u prethodnom periodu i ne bi tako brzo i eksplozivno došlo do kretanja vegetacije“, objašnjava Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo Čačak.

Određene mere, navodi, su samo delimično mogle da odlože cvetanje voćki.

„Rezidba zna da uspori vegetaciju za sedam do deset dana. Isto tako različiti načini odbijanja infracrvenog zračenja su mogli da utiču na odlaganje vegetacije. Jedna od najprostijih mera je krečenje stabala“, dodaje.

Zbog nepovoljnog vremena izostalo oprašivanje kod voćaka

Još od 2012. godine, od kada prati uticaj klimatskih promena na voćke, voćari u Srbiji se suočavaju sa poznim prolećnim mrazevima, kaže profesor Zoran Keserović. Cvetanje je ove sezone, objašnjava, poranilo desetak dana u odnosu na prosečne godine, ali je, istovremeno, počelo desetak dana kasnije u odnosu na prošlu.

„Ove godine imamo dva problema. Jedan što sada u vreme cvetanja nije bilo leta pčela, nema bumbara, slabo je oprašivanje i to će uticati na smanjenje količine plodova. S druge strane može da se desi da niske temperature oštete voćke, pre svega, kajsiju“, navodi prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako zaštititi voćnjake

Jedan od načina da se zaštite voćnjaci od oštećenja, podseća na svoju preporuku, jeste da se određene voćne vrste i sorte sade tamo gde im odgovaraju agroekološki uslovi.

„Kod kajsije su, recimo, mnogi proizvođači počeli da sade neke sorte koje su vodeće u Italiji i Španiji, ali te sorte nisu za naše uslove jer imaju kratak period zimskog mirovanja, rano cvetaju i onda veoma često dolazi do izmrzavanja“, objašnjava on.

U narednom periodu voćari treba da prate savete struke i da pokušaju određenim merama da smanje uticaj mrazeva na voćke. Jedan od najjeftinijih i najstarijih načina jeste zadimljavanje.

„Bale slame se rasporede na svakih pet do deset metara oko voćnjaka i onda čim se temperatura spusti na minus jedan, minus dva stepena one se pale i taj dim može donekle da štiti voćke“, kaže profesor Keserović.

Kako to rade razvijene zemlje

U razvijenijim zemljama voćari koriste daleko savremenije sisteme zaštite.

„Postoje frost basteri kojima se ubacuje topao vazduh u krunu voćke. Tu je i anti-forst sistem orošavanja koji ima malo proizvođača kod nas i koji štiti voćke do minus šest, minus sedam stepeni. U Španiji, Portugaliji, Bugarskoj, Rumuniji koristi se i najnoviji spag sistem. On radi na principu jednog tornja koji je visok 11-12 metara koji na sebi ima elise koje topli vazduh iz gornjih delova ubacuje u donji. Štiti voćke na temperaturama do minus čerirti stepena, a ako se stave i grejači može zaštititi i do minus 6. Ovaj sistem još ne postoji u Srbiji“, objašnjava.

Za nabavku savremenih sistema zaštite potrebna su značajna sredstva, ali je problem i to što u nekim delovima zemlje za pojedine nema uslova za korišćenje, piše RTS.

„Proizvođači su u poslednjih nekoliko godina, pogotovo voćari, u prilično nezavidnoj situaciji što uslovljava stepen investiranja, tako da veoma mali broj ljudi poseduje te savremene anti-frost sisteme. To je jedan od najefikasnijih sistema za orošavanje koji zahteva izuzetno velike količine vode“, objašnjava Aleksandar Leposavić.

„Orošivače vrlo mali broj voćara u mom kraju ima mogućnost da koristi. Samo oni koji su u blizini neke reke. Naš teren u Miokovcima nema vode, a neka mogućnost protoka u arterskim bunarima je 20 do 30 litara vode u minuti. To su male količine koje nisu dovoljne za orošavanje“, kaže voćar Žarko Damljanović.

Srbija zbog mrazeva gubi između 60 do 150 miliona evra

Zbog kasnih prolećnih mrazeva Srbija na voću godišnje gubi između 60 i 150 miliona evra. Samo prošle godine u Šumadiji i zapadnoj Srbiji mraz u aprilu „obrao“ je oko 150.000 tona voća. Zbog toga je veoma važno da država pomogne voćare kroz premije osiguranja, jer se trenutno samo sedam posto gazdinstava osigurava, kažu stručnjaci.

Takođe, preporučuju i davanje podsticaja za nabavku anti-frost sistema, kao i pravljenje nekoliko pilot ogleda sa spag sistemima kako bi se proizvođači u našoj zemlji uverili u njegovu efikasnost.

Obavezna zaštita voćaka od bolesti

Bez obzira da li će, zbog vremenskih prilika u narednom periodu, imati ili ne rod u voćnjacima, voćari moraju da moraju da urade odgovarajuću zaštitu, pre svega, kod procvetalih voćaka, jer su trenutni uslovi pogodni za razvoj gljivičnih oboljenja.

„Zaštita treba da se radi u skladu sa preporukama i uz konsultaciju sa agronomima, a kako bi se odredila najbolja kombinacija fungicida i biostimulatora“, kaže Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo Čačak.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Carlsberg potpisao višegodišnji ugovor sa UEFA-om i postao zvanično pivo UEFA nacionalnih fudbalskih timova

by bifadmin

Kompanija Carlsberg potpisala je novi višegodišnji ugovor sa UEFA-om, čime je postala zvanično pivo UEFA National Team Football takmičenja. Ovim partnerstvom Carlsberg se vraća na evropsku fudbalsku scenu, obnavljajući saradnju sa UEFA-om koja je prethodno trajala više od dve decenije, od 1988. do 2016. godine.

Novi ugovor obuhvata sponzorisanje niza prestižnih evropskih takmičenja, uključujući UEFA EURO 2028, UEFA Women’s EURO 2029, UEFA Futsal EURO, kao i Finale UEFA Nations League. Prvo takmičenje u okviru ovog sponzorstva biće European Qualifiers u martu 2025. godine, čime će Carlsberg započeti novu eru saradnje na najvišem nivou međunarodnog fudbala.

Carlsberg i fudbal oduvek su delili zajedničke vrednosti – optimizam, kolektivni duh i strast prema igri. Ova posvećenost sportu potvrđena je i kroz tridesettrogodišnje partnerstvo Carlsberga sa fudbalskim klubom Liverpool, a sada se dodatno učvršćuje povratkom među najveće evropske fudbalske događaje.

„Postoji nešto zaista posebno u međunarodnom fudbalu, naročito u njegovoj moći da okupi celu naciju navijača oko zajedničkog cilja – da zajedno proživljavaju uspone i padove ovog sporta. Zato s velikim uzbuđenjem najavljujemo povratak Carlsberg Grupacije na međunarodnu scenu, kroz potpisivanje višegodišnjeg partnerstva sa UEFA-om, čime postajemo zvanično pivo UEFA nacionalnih fudbalskih timova. UEFA i Carlsberg dele slične vrednosti i ambicije, da otključaju ogroman potencijal igre, kako u muškoj, tako i u ženskoj konkurenciji, koja je poslednjih godina doživela impresivan razvoj. Radujemo se ovom uspešnom partnerstvu, sa navijačima u samom centru svih naših planova. Dok gradimo hrabru i uzbudljivu budućnost, sa nestrpljenjem iščekujemo novo poglavlje koje je pred nama,” istakao je Jacob Aarup-Andersen, izvršni direktor Carlsberg Grupacije.

UEFA s radošću dočekuje nastavak partnerstva sa Carlsbergom, prepoznajući njegov značaj za dodatno približavanje evropskog reprezentativnog fudbala navijačima širom sveta.

„Carlsberg i UEFA su partneri još od UEFA EURO 1988 i raduje nas što započinjemo novo poglavlje zajedno. Uz neverovatan niz evropskih reprezentativnih takmičenja pred nama, radujemo se što ćemo fudbal dodatno približiti navijačima i učiniti svaki trenutak još posebnijim,” rekao je Aleksander Čeferin, predsednik UEFA.

Carlsberg je jedan od vodećih svetskih proizvođača piva, poznat po svojoj posvećenosti da pravi „verovatno najbolje pivo na svetu“. Kompanija neguje optimizam, kolektivni duh i strast prema sportu, što je već decenijama osnova njenih najuspešnijih partnerstava.

 

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Lidl najavljuje proširenje asortimana proizvoda od celog zrna žitarica

by bifadmin

Stanovnici Evrope konzumiraju u proseku tek nešto više od 20 procenata preporučenog dnevnog unosa

proizvoda od celog zrna, iako su upravo integralne žitarice povezane sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti, poput kardiovaskularnih i dijabetesa tipa 2 . Odabir kvalitetnih namirnica koje su najpribližnije svom izvornom obliku od ključnog je značaja za izbalansiranu i osvešćenu ishranu. Upravo zbog toga, sa željom da potrošačima omogući hranu za bolje sutra, kompanija Lidl kontinuirano obogaćuje svoj asortiman proizvodima koji nude zdravije i održivije izbore, kao što su to proizvodi od celog zrna žitarica.

Kako bi žitarica zadržala sva svoja nutritivna bogatstva , neophodno je da budu očuvane sve tri njene kompenente – ljuska, klica i endosperm – u svom originalnom odnosu, kakav su imale dok su rasle u polju.

Takva, integralna žitarica od celog zrna, zadržava ljusku bogatu vlaknima i mineralima koji pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Takođe, proces uklanjanja ljuske i klice kod rafinisanih žitarica predstavlja jedan od glavnih problema današnje ishrane, jer dovodi do gubitka većine gorepomenutih hranljivih sastojaka.

„Važno je da osvestimo da naši svakodnevni izbori u ishrani imaju veliki uticaj na naš život. Zato treba vodimo računa da biramo zdravije alternative, na primer smeđi pirinač koji zadržava sve hranljive sastojke nasuprot belom koji se polira i time ih gubi. Na svakom pojedincu je da napravi taj jednostavan, a važan izbor, a mi smo tu da kao društveno odgovorna kompanija podržimo održive odluke ponudom u našem asortimanu“, izjavila je Aleksandra Mirić ispred CSR odeljenja kompanije Lidl Srbija.

U Lidlovoj ponudi može se pronaći širok izbor proizvoda od celog zrna, koji pružaju nutritivne vrednosti izuzetno važne za zdravlje. Među njima su integralni hlebovi poput Maitre Jean-Pierre ražanog integralnog hleba, kao i integralni pirinač Golden Sun i ovsene pahuljice Crownfield i drugi. Od nedavno na policama se mogu pronaći i integralne špagete Combino, kao i integralni keks sa ovsenim pahuljicama Tastino, a kompanija najavljuje u narednom periodu još noviteta. Ovi proizvodi od celog zrna idealni su za one koji žele da izbalansiraju svoju ishranu i uživaju u zdravijim i održivijim obrocima.

Lidl o osvešćenoj ishrani – Hrana za bolje sutra

Kao jedan od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca u Evropi, Lidl Srbija prepoznaje svoj uticaj u pogledu načina ishrane kod ljudi i odgovorno se ponaša po pitanju zdravlja potrošača i planete. Zato se u okviru svoje strategije Lidl obavezao da će posvećeno raditi na tome da uz transparentnu komunikaciju pruži što širi asortiman ponude zdravijih i održivijih proizvoda.

Naučnici iz EAT – Lancet Commision tima redakcije „The Lancet“, koja se već 200 godina bavi aktuelnim temama iz oblasti medicine, nedavno su došli do saznanja da je „planetarna dijeta“ jedini mogući način da naša zemlja uspe da nahrani oko 10 milijardi ljudi do 2050. godine, a da ne ostane ugrožena. Naime, zbog načina na koji se hranimo, čak 55% biokapaciteta naše zemlje se troši za potrebe ishrane. Pomenuta „planetarna dijeta“ predstavlja preporučenu ishranu koja ne šteti planeti i preporučuje izbor namirnica na biljnoj bazi, kao i onih koje ostavljaju za sobom što manji karbonski otisak.

U skladu sa ovim saznanjima, kompanija Lidl Srbija donela je odluku da usmeri svoje poslovanje na podržavanje i promovisanje principa osvešćene ishrane koja će obezbediti pozitivan uticaj na opšte zdravlje ljudi i naše planete. Preporučuje se ishrana bogata, odnosno u većoj meri zasnovana na voću, povrću, orašastim plodovima, integralnim žitaricama, sa manjim udelom soli i šećera, kao i manje proteina životinjskog porekla. Na ovaj način će Lidl svojim potrošačima olakšati donošenje odgovornih odluka prilikom kupovine i time pozitivno uticati na svoj i život drugih ljudi, kao i zaštitu planete.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja

by bifadmin

Trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja sistemski su ukorenjeni u Srbiji, a tužilaštvo reaguje tek kada s političkog vrha stigne „zeleno svetlo“ za pojedine slučajeve. Javni resursi se koriste za lične interese pod okriljem netransparentnih međudržavnih sporazuma, vezanih kredita i „skrojenih zakona“. Takvi slučajevi su postali toliko česti, da čak i zemlje EU, koja načelno osuđuje ovakvu praksu, imaju sa Srbijom sporazume koji isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama.

Nekadašnji predsednik Francuske Nikolas Sarkozi nedavno je osuđen na godinu dana strogog kućnog pritvora uz dve godine uslovno, jer je pokušao da podmiti sudiju i izvrši uticaj da bi došao do poverljivih informacija u vezi sa sudskom istragom. Ovakve presude za najviše državne zvaničnike, makar i bivše, retko se donose i u pravno najuređenijim državama a kamoli na Balkanu, jer su trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja jedan od najperfidnijih i najteže dokazivih oblika korupcije. Razlog? Ne oslanjaju se direktno na podmićivanje, već na suptilne mehanizme razmene usluga, političke lojalnosti i neformalnih uticaja.

„Ovakve prakse su duboko ukorenjene u našim političkim i društvenim strukturama, a najčešće ostaju ispod radara pravosuđa i nadležnih institucija. U Srbiji se može govoriti o sistemskom karakteru ovih pojava, koje su metastazirale unutar državnih institucija i javnog sektora, stvarajući mreže klijentelizma i nepotizma“, kaže za B&F Vanja Bajović, profesorka krivično procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Ključni problem je u tome što je izvršna vlast zarobila institucije koje bi trebalo da kontrolišu i sankcionišu ovakve zloupotrebe, poput tužilaštva i sudova. Najteži slučajevi korupcije se uopšte ne procesuiraju, jer zavise od političkog „zelenog svetla“.

Lex specialis kao „skrojeni zakon“

Kao jedan od načina da se pravno upakuje trgovina uticajem u upravljanju i raspolaganju javnim resursima, Bajović navodi strategijsko korišćenje tzv. „skrojenih zakona“.

„Tipičan primer su lex specialis zakoni koji su usvojeni povodom izložbe EXPO i drugih projekata planiranih do 2027, čija je vrednost procenjena na 18,5 milijardi dolara. Zakoni vezani za eksploataciju litijuma, odnosno projekat Rio Tinto, doneti su bez odgovarajuće javne rasprave, uz ignorisanje ekoloških i društvenih rizika, iako su formalno prošli kroz pravnu proceduru. Ovakve prakse direktno legalizuje korupciju kroz zakonodavni proces“, objašnjava ona.

Koruptivne radnje poput trgovine uticajem i zloupotrebe položaja predstavljaju izazov za pravosudne sisteme širom sveta i njihovo dokazivanje zahteva visoko sofisticirane istražne metode.

Srbija jeste usvojila određene zakonske i institucionalne mehanizme za borbu protiv korupcije, ali je problem u njihovoj ograničenoj primeni i nedovoljnoj efikasnosti. Sistem zaštite uzbunjivača je još slab, a pojedinci koji prijavljuju korupciju često se suočavaju sa represijom, gubitkom posla ili čak krivičnim gonjenjem. Setimo se samo Aleksandra Obradovića koji je otkrio zloupotrebe u vezi sa trgovinom oružjem u aferi Krušik.

„Praćenje tokova novca i otkrivanje složenih korupcijskih šema zahteva visoko specijalizovane analitičare, forenzičke finansijske eksperte i napredne tehnologije. U Srbiji još uvek postoji deficit u ovim oblastima, posebno kada je reč o otkrivanju međunarodnih transakcija, ofšor računa i prikrivenih vlasničkih struktura. Srbija nema odgovarajuće alate za automatsku analizu velikih podataka ili veštačku inteligenciju koja bi mogla da prepozna obrasce ponašanja karakteristične za korupciju“, navodi profesorka.

Javne nabavke kao privatne

Kolika je šteta za privredu i budžet zbog trgovine uticajem raznih političkih struktura, direktora ili drugih moćnika, teško da će iko sračunati. U Srbiji nikada čestito nije zaživeo institut javnih nabavki kao transparentan način trošenja budžeta, jer ubrzo nakon usvajanja zakona usledile su različite prakse za njegovo izvrdavanje, koje podstiču sumnju da se iza njih krije trgovina uticajem.

Obaveza sprovođenja tendera za javne nabavke uvedena 2002. najpre je zaobilažena pod izgovorom da se mora sprovesti po pravilima međunarodnih finansijskih institucija. Pre petnaestak godina, i pre dolaska SNS na vlast, javila se nova praksa – da se nabavke ugovaraju u paketu sa kreditom za projekat i dodeljuju unapred firmi iz zemlje kreditora.

„Vezani kreditni aranžmani sa ’povoljnim kamatnim stopama’ navođeni su kao razlog za ovaj vid poslovanja države u doba dok su zvaničnici još osećali potrebu da nekome pravdaju svoje odluke. Ni jedno ni drugo više nije slučaj, pa sada imamo sve češće primere da se Srbija zadužuje kod komercijalnih banaka kako bi finansirala izgradnju objekata koje je dodelila bez tendera. A sve pod okriljem međudržavnih sporazuma. Time postaje još više ogoljeno da je jedina svrha ugovaranja bila da se izbegne javna nabavka“, ističe Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“.

Koliko je ovakva praksa apsurdna, potvrđuje i slučaj rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu. „Možda se i moglo braniti direktno angažovanje kineskih firmi za izgradnju brze pruge, pošto u tome imaju iskustva koja naše firme nisu imale. Ali rekonstrukcija stanične zgrade? Taj posao su svakako radile firme iz Srbije, a međudržavni sporazum je iskorišćen da bi se izbegao tender za dodelu posla“, kaže Nenadić za B&F.

I zemlje EU biraju povlašćeni tretman

Ugovaranje poslova osetljive prirode putem međudržavnih sporazuma je legitimna mogućnost za svaku zemlju, ali je problem što je ovaj izuzetak koji Ustav dopušta, u Srbiji postao pravilo. A u tom istom Ustavu ne postoje odredbe da se sporazum oglasi neustavnim.

„To ima daleko štetnije posledice od nameštanja jednog ugovora, jer sve više stranih partnera traži da dobije povlašćeni tretman. Tako da sada i zemlje EU, koja načelno osuđuje ovakvu praksu, imaju sa Srbijom sporazume koji isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama“, upozorava Nenadić.

Da li je u slučaju jednog od najvrednijih javnih resursa bilo trgovine uticajem, možemo zasad samo da nagađamo. Bivši direktor EPS-a Milorad Grčić osumnjičen je da je oštetio ovo javno preduzeće za manje od milion evra, dok je EPS pod njegovim vođstvom doživeo tešku havariju koja je građane do danas koštala više milijardi evra.

Ovaj slučaj jasno pokazuje koliku štetu trpi društvo kada dnevni partijski interesi upravljaju javnim preduzećima, ocenjuje Nanadić i dodaje: „Pored toga što od početka nije ispunjavao uslove da bude postavljen za direktora, Grčić je tu funkciju obavljao skoro pet godina bez ikakvog pravnog osnova. Za sve loše što je uradio, odgovornost deli u najmanju ruku sa članovima Vlade koji nisu ništa učinili da se to nezakonito stanje promeni. Sve to je tužilaštvu sigurno bilo dobro poznato“.

Mutne vode plove Srbijom

Slična iskustva imaju i u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Ova organizacija je objavila studiju slučaja o upravljanju javnim investicijama i projektima izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji, u okviru projekta „Mutne vode – borba protiv korupcije, nezakonitosti i zloupotrebe javnih resursa u vodoprivredi“.

„Prateći samo deo zajmova i investicija povezanih sa ovim projektima, ni u jednom slučaju od sedam gradova i opština od kojih smo zahtevali informacije od javnog značaja, nismo dobili pristup dokumentaciji koja sadrži uslove, rokove, iznose i kriterijume njihove realizacije. Ugovori između Ministarstva finansija, lokalnih samouprava i javno-komunalnih preduzeća, isključivo javnih organa Srbije, sadrže odredbe o tajnosti, dok je javnosti čijim se sredstvima upravlja, onemogućen pristup i uvid u njih. Istovremeno, u pitanju su objekti i infrastruktura namenjeni javnom korišćenju“, navode iz ove organizaciji za B&F.

RERI je uputio žalbe Povereniku za javne informacije, što je jedini pravni lek u ovakvim slučajevima, ali odluka po tom osnovu još nije doneta. „Dakle, možemo samo da pretpostavljamo da svaki od koraka kojima se definišu uslovi, rokovi, kriterijumi ili iznos sredstava za realizaciju ovih projekata – predstavlja potencijalnu osnovu za trgovinu uticajem“.

Tekst: Jelena Stjepanović

*Tvorac aforizma iz naslova: Jovan Mokrinski

Biznis & finansije 231, mart 2025. 

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci