Nakon 15 godina poslovanja u Srbiji, kompanija Beneton zatvara svoje proizvodne pogone u Nišu. Ista sudbina pogodila je i pogone ovog tekstilnog giganta i u Hrvatskoj. Postavlja se pitanje zašto sve češće slušamo vesti o krizi i propadanju ne samo malih, nego i velikih i moćnih modnih brendova?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže da se ta globalna kriza koja postoji u modnoj industriji povremeno javlja u različitim segmentima. To se, navodi Mijušković, dešava i sa najluksuznijim brendovima, ali u problemu se nađu i veliki igrači u drugim industrijama što je, ocenjuje, normalna pojava u ekonomskim ciklusima. Profesor navodi da se takvi negativni trendovi u modnoj industriji ne dešavaju samo u Srbiji nego i u regionu.
– Kada privlačite strane investicije, vi ste jedna od X zemalja koja će se naći na tržištu kao potencijalna destinacija da oni dođu. Naravno da postoje određene crvene linije koje podrazumevaju poštovanje s jedne strane postojanja kolektivnog ugovora, s druge strane ono što je obavezan zakonski otkazni rok koji oni moraju da ispoštuju, i određeni setovi koji se vezuju za otpremnine. To su one obaveze koje su svi investitori, uključujući i domaće i strane, u obavezi da poštuju i kompanije poput Benetona to moraju odraditi. Nekada to nije dovoljno – rekao je Mujušković.
Povodom uključivanja gradonačelnika Niša i najave nekih subvencija posle vesti o zatvaranju pogona Benetona, Mijušković kaže da je neophodno da se uključi lokalna zajednica koja će pokušati da reši taj gorući problem ili kroz neke programe prekvalifikacije ili pronalaženje alternativnih radnih mesta za to stanovništvo.
– Ovde imamo set mera, s jedne strane ove zakonske koje postoje, a s druge strane to angažovanje lokalne zajednice, ili možda šire, koje bi trebalo da pomogne da se ovaj problem što bezbolnije prevaziđe – rekao je Mijušković.
Modnu dizajnerku i vlasnicu modnog brenda Irenu Grahovac to što se dešava sa Benetonom nije mnogo iznenadilo jer to, kako navodi, nije prvi brend koji je krenuo u „neku vrstu propadanja“.
– U trenutku kada je svet zahvatila korona i to ludilo zatvaranja svega, ljudi su jednostavno prešli na online kupovinu. Tada kreće propadanje mnogih brendova, mnoge radnje su se zatvorile u to vreme, tako da ni Beneton nije uspeo da zaobiđe taj krizni momenat – rekla je ona.
Kao drugi razlog za zatvaranje tih pogona u Srbiji i u Hrvatskoj Grahovac je navela neko prestrojavanje u kojem nisu uspeli da shvate šta tržište želi.
– I pojeli su ih drugi, brži brendovi, to su takozvani fast fashion brendovi. U toj konkurenciji koja je ogromna, nisu uspeli da izdrže. Tako da njihovo prestrojavanje, videćemo kako će to izgledati. Mnogo je teško stići te globalne brendove koji se nalaze apsolutno na svakoj tački kugle zemaljske, apsolutno u svakoj ulici, u svakom shopping mall-u i to je na neki način postao monopol i to je ono što nije dobro i što će u stvari dovesti do nekih promena – rekla je ona.
Šta podstiče krizu u modnoj industriji?
Grahovac kaže da opadajući promet i zarade imaju i mnogi high-end brendovi baš zbog tih sličnih stvari koje su pogodile Beneton, što znači da su se potrošačke navike promenile.
– Jednostavno, nove generacije koje dolaze nisu mnogo zainteresovane za skup proizvod koji je na njima, nego su više zainteresovane za neko brzo praćenje trendova i stalno menjanje svog izgleda od virtualnih šopova pa do tih fast fashion brendova, tako da se ne piše dobro ni high-end brendovima, to su skupi brendovi – rekla je ona.
Grahovac kaže da su onog trenutka kad su veliki brendovi koji su nekad predstavljali sinonim za luksus, počeli da prave od jeftinih materijala, od sintetike, tog trenutka fast fashion brendovi počeli da kopiraju njihovu ideju i da proizvode to u milijardama primeraka po mnogo dostupnijim cenama za jednu široku populaciju.
– Tako da je sve to jedno vrzino kolo i smatram da jednostavno mora da se pre svega suzbije monopol na tržištu – rekla je Grahovac.
Da je jedan od razloga propasti Benetona taj da su ga pregazili neki mnogo brži brendovi, odnosno oni koji su se brže prilagodili nekim promenljivim tržišnim okolnostima i koji su pre prešli i na digitalne kanale prodaje smatra profesor Mijušković.
– Beneton nije to pratio. Oni su bili poznati po jarkim bojama i jakim marketinškim kampanjama 80. i 90. godina. Već nakon toga imate ove neke druge brendove koje stupaju na snagu. To je jedan set faktora. Drugi set faktora se vezuje za porast troškova radne snage, porast troškova materijala, koji je jako važan, jer to sve pritiska i opterećuje finansijske rezultate. Pa onda ako ne gasite delove vaše neprofitabilne mreže, doći ćete u situaciju da vam troškovi pojedu prihode i da automatski morate da prestanete s poslovanjem ili gašenjem nekih delova plus veliki pritisak iz Azije – rekao je Mijušković.
On navodi da su i neka velika tržišta, uključujući Kinu i Sjedinjene Američke Države, trenutno u jednoj blagoj silaznoj putanji što se tiče kupovine stvari.
– Tako da je to dodatno jedan negativan trend koji podstiče krizu u modnoj industriji – rekao je profesor.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay
