Politika i društvo

U Japanu će 2720. godine živeti samo jedno dete

by bifadmin

Precizni Japanci su izračunali da će, ako se ovaj demografski tempo nastavi, za 695 godina u Japanu živeti samo jedno dete koje ima manje od 14 godina.

Prema pisanju sajta Japanorama, ovo je izračunao Hiroši Jošida, profesor u Istraživačkom centru za ekonomiju i društvo starih Univerziteta Tohoku. Profesor Jošida je izveo računicu da će tačno do 5. januara 2720. godine nacija imati samo jedno dete mlađe od 14 godina.

Jošida, koji je napravio elektronski brojač koji precizno daje različite procene o natalitetu, svoje prognoze objavljuje svakog aprila još od 2012. godine. Pravi ih na osnovu demografskih trendova a oni su, bar prema sajtu Worldometers, prilično negativni. Naime, jedna Japanka u proseku ima 1,2 dece što znači da se populacija na godišnjem nivou smanjuje za 0,50%. Za Japance se može reći da su prilično stara nacija imajući u vidu da je prosek godina tamo 49,8.

Trenutno zemlja izlazećeg sunca ima 123 miliona stanovnika što je oko 1,5 odsto svetske populacije ali ako ovako nastavi za nekoliko vekova će praktično izumreti.

Nesvakidašnje mere za podsticanje nataliteta

Da se to ne bi desilo, japanske vlasti su počele da ulažu u podsticanje rađanja. Tako je uprava grada Tokija objavila da će početi da nudi subvencije za epiduralne porođaje u fiskalnoj 2025. godini kao način da se smanji teret za žene koje žele da imaju decu.

Takva subvencija je bila jedno od predizbornih obećanja guvernerke Tokija Juriko Koike kada se kandidovala za svoj drugi mandat prošle godine. Ona je rekla da bi to bio jedan od načina da tokijska metropola skine teret sa građana koji žele da imaju decu, ali oklevaju iz raznih razloga, i da grad preokrene stalno opadajući natalitet.

„Čula sam da su mnoge žene izjavile da su dobile prvo dete i da više nikada ne žele da dožive isti bol koji su osećali za vreme porođaja“, rekla je ona u junu prošle godine. „U tom smislu moramo zaštititi majčino telo i istovremeno stvoriti ekonomiju i sistem podrške u kojem bi žene želele da imaju drugo i treće dete“, rekla je gradonačelnica.

Izvor: Japanorama

Foto: ymyphoto, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za stanovnike van EU koji kupe nekretninu u Španiji uvodi se 100 odsto porez

by bifadmin

Španska vlada najavila je planove za uvođenje poreza do 100 odsto na nekretnine koje kupuju stanovnici zemalja koje nisu u EU, poput Velike Britanije i SAD.

Ova je jedna od desetak mera koje je predstavio premijer Pedro Sančez, u cilju rešavanja stambene krize u zemlji, zbog troškova stanovanja koji su se povećali iznad mogućnosti mnogih stanovnika u zemlji, prenosi „Gardijan“.

Sančez je u obraćanju naglasio globalnu prirodu izazova, navodeći cene nekretnina koje su u poslednjoj deceniji širom Evrope narasle za 48 odsto, daleko nadmašujući prihode domaćinstava.
„Zapad se suočava s odlučujućim izazovom: da ne postane društvo podeljeno u dve klase, bogate vlasnike nekretnina i siromašne podstanare“, rekao je on na ekonomskom forumu u Madridu, navodi britanski list.

Predložene mere uključuju proširenje ponude socijalnih stanova, podsticaje onima koji obnove i iznajme prazne nekretnine po pristupačnim cenama i smanjenje broja turističkih apartmana.
U Španiji je samo 2,5 odsto stambenog prostora izdvojeno za socijalno stanovanje, brojka koja drastično zaostaje za zemljama kao što su Francuska i Holandija, rekao je Sančez.

Stanovnici Velike Britanije, SAD-a i Maroka već dugo masovno kupuju nekretnine u Španiji, pogotovo na mestima kao što su Ibica, Marbelja i Barselona.

Sančez je opisao porez do 100 odsto kao „bez presedana“ u španskoj istoriji.

„Samo u 2023. godini nerezidenti Evropske unije kupili su oko 27.000 kuća i stanova u Španiji. I nisu to uradili da bi živeli u njima, nisu to uradili da bi njihove porodice imale gde da žive, uradili su to da bi špekulisali, da bi zaradili od njih, što mi – u kontekstu nestašice u kojoj smo – očigledno ne možemo dozvoliti“, rekao je Sančez.

On nije izneo više pojedinosti o tome kako će ovaj plan funkcionisati ili kada će biti finalizovan i poslat parlamentu na odobrenje.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Portal Poreske uprave omogućava da se isprave neispravni podaci obveznika

by bifadmin

Portal Poreske uprave dobio novu uslugu koja omogućava da se brže isprave neispravni podaci obveznika

Poreska uprava pri Ministarstvu finansija je na portalu ePorezi omogućila da obveznici elektronski podnesu Zahteva za ispravljanje greške (ZIG).

Za podnošenje zahteva u elektronskom obliku, poreski obveznici mogu pristupi portalu ePorezi na tri načina: korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata, korišćenjem eID naloga odnosno mobilne aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu, ukoliko poseduju eID korisnički nalog na portalu za elektronsku identifikaciju, i korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata i SmartBox aplikacije, kaže se na portalu.

Kako je saopšteno, Poreska uprava Republike Srbije nastavlja sa unapređenjem svojih usluga, sa ciljem pružanja što efikasnije podrške poreskim obveznicima u ispunjavanju poreskih obaveza i ostvarivanju zakonom propisanih prava.

Portal omogućava brz i jednostavan pristup svim servisima Poreske uprave, čime se smanjuju vreme i troškovi obrade podnesaka, saopštila je Poreska uprava.

Poreska uprava ostaje posvećena daljem razvoju digitalnih usluga u cilju poboljšanja efikasnosti i transparentnosti poreskog sistema, uz pružanje maksimalne podrške poreskim obveznicima, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:24sedam
Foto:Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta sve banke rade, a ne bi smele

by bifadmin

Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS), tvrde u Udruženju potrošača Efektiva.

Narodna banka Srbije nedavno je objavila izveštaj sa podacima o pritužbama na rad davalaca finansijskih usluga u periodu od januara do septembra 2024. godine.

Efektiva je objavila dodatak tome u kom se vide neki od načina na koji su banke sprovodile nepoštenu poslovnu praksu.

Efektiva navodi pet glavnih praksi kao što su uslovljavanje zahteva za odobrenje kredita, prethodnim otvaranjem računa u toj banci, zatim naplata više kamatne stope, u slučaju gubitka zaposlenja. Dalje tu su osnovi za raskid ugovora o kreditu, gde navode da banke ugovoraju i situacije koje ne utiču na redovnu otplatu kredita, poput toga da korisnik nije platio održavanje računa ili da nije dostavio novu ličnu kartu.

Kao četvrti primer navodi se naplata naknade za ček, koji nije realizovan u određenom roku, i naknade po realizovanom čeku. Kako su objasnili, to znači da prilikom izdavanja čekova, banke naplaćuju naknadu za izdavanje u iznosu od 30 dinara. Neke od banaka su tokom izmena tarifa i cenovnika, uvele i naknade za nerealizovane čekove od isto 30 dinara, kao i naknadu za realizovani ček od 100 dinara i te promene nisu objasnile korisnicima na pravi način, s obzirom da kod nekih banaka u prethodnim cenovnicima nisu postojali termini “realizovan i nerealizovan” ček. Ti termini ne postoje ni u Zakonu o čeku, dodaju iz Efektive.

Potrošači ne znaju na koji način su oštećeni

Još jedan primer nepoštene prakse je da pojedine banke u ugovorima sa svojim korisnicima, za slučaj spora, ugovaraju mesnu nadležnost suda, prema mestu sedišta banke, umesto prema prebivalištu korisnika.

Pored ovoga, oni dodaju još neke primere poput naplate troškova obrade i praćenja kredita. Zatim, naplata provizija koje se ugovoraju u procentualnom iznosu i za banku ne predstavljaju realan trošak. Održavanje računa, koje banke naplaćuju čak i kada nema prometa po računu, pa kamate za nedozvoljeni minus…

Predsednik ovog udruženja Dejan Gavrilović za Danas ukazuje da je izveštaj NBS pokazao da banke i dalje sprovode nepoštenu poslovnu praksu i ugovaraju nepravične ugovorne odredbe.
„Upravo to znači da krše Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakon o zaštiti potrošača u delu koji upućuje upravo na ovaj prvi zakon. Tako su banke tokom prošle godine kršile zakone, ali to su stvari koje nisu izmišljene u 2024. godini, one postoje od ranije“, podseća on.

Gavrilović navodi da je NBS tek prošle godine odlučila da nešto uradi po tom pitanju i da spreči banke i da ih sankcioniše.

„Nama NBS nije htela da kaže koje su banke kažnjene i koliko, oni se pozivaju na zakon, a u njemu piše da su kazne od 200.000 do dva miliona dinara, što je velika razlika“, objašnjava naš sagovornik.

To, kako dodaje, nisu neke pare za banke, ali kada bi dobile 10 kazni, bila bi velika razlika.

„NBS je tu opet zašitila banke, iako je našla neke nepravilnosti, koje opet nije objavila javno, već smo mi došli do tih informacija zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Dakle, NBS je otkrila da banke krše zakon, ali to nije saopštila javnosti nego ih je navodno kaznila, a to je odrađeno ispod žita da niko ne zna“, ukazuje Gavrilović.

Zato, smatra on, potrošači ne znaju na koji način su oštećeni i da li evenutalno imaju pravo na naknadu štete.

„Ako je klijent banke pretrpeo neku štetu, on ima pravo na naknadu, ali mora da pokrene sudski postupak. To ne bi moglo da se reši drugačije. Da je moglo, NBS bi naložila bankama da te klijente obeštete. Dakle, sudski spor je jedini način da klijenti banaka sebe obeštete“, poručuje Gavrilović.

S druge strane, iz NBS u odgovoru za Danas tvrde da sve što je Udruženje Efektiva objavilo, jeste preuzeto iz Izveštaja NBS o rezultatima rada u zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je objavljen još u martu 2022. godine.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako građani plaćaju inflatorni porez

by bifadmin

Teško da prođe dan da ne čujemo od zvaničnika da je Srbija prošle godine bila među zemljama sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi.

Ono što se retko može čuti je i da smo u prošloj godini imali rast cena među najvišim u Evropi. Nalazimo se u maloj grupi zemalja, sa Belgijom, Hrvatskom, Estonijom i Severnom Makedonijom sa inflacijom većom od četiri odsto u 2024.

Prošle godine prosečna inflacija je, prema podacima Zavoda za statistiku, iznosila 4,6 odsto. Za toliko su cene tokom 2024. u proseku bile veće nego u 2023. godini, prema indeksu potrošačkih cena. U decembru je godišnja inflacija iznosila 4,3 odsto, ne mrdajući sa te kote još od jula.

To se nalazi blizu gornje granice koridora koji cilja Narodna banka, ali bazna inflacija, ona iz koje se isključe cene hrane, duvana i energije, koje ne zavise toliko od monetarne politike, je na 5,3 odsto. Poprilično iznad cilja.
Neko bi rekao da je inflacija od četiri i kusur procenata i nije nešto. Posebno oni koji su pregurali devedesete i sećaju se da se rast cena izražavao u stotinama i hiljadama procenata.

Ali ako pogledamo poslednje četiri godine, otkada je počeo rast cena nakon dužeg perioda veoma niske inflacije, ukupna inflacija iznosila je 36,5 odsto. Za toliko su proizvodi iz potrošačke korpe skuplji nego pre četiri godine, u proseku.

U početku to je bio problem koji je došao spolja. Izalazak iz korone u kojoj su države nemilice davale novac kako bi sprečile recesiju, doveo je do rasta tražnje, a s druge strane, prekidi u lancu snabdevanja između istoka i zapada doveli su do smanjenja ponude robe. Kada uz to dodamo energetsku krizu, započetu pre 2022. ali višestruko pojačanu ratom u Ukrajini, dobili smo spoljni inflatorni šok.

Građani vraćaju kroz inflatorni porez

U Srbiji prvo smo imali poskupljenje hrane, a onda i energije, kada je država ukinula zamrzavanja cene gasa i struje.

U prošloj godini, na red su došle komunalije. Ka se pogleda korpa proizvoda i usluga RZS-a, najviše su pokupele poštanske usluge, čak 52,5 odsto, odnošenje smeća 26,5 odsto i prevoz železnicom 23,8 odsto. Sve su to usluge koje kontroliše država.

Odavno je nestao izgovor u vidu uvozne inflacije i veće neko vreme cene uvoznih proizvoda se zapravo smanjuju. Inflacija je sada opet samo naša, posejana raskalašnim budžetskim davanjima od 2020. do 2022. godine, a zalivana daljim budžetskim deficitima, davanjima i povećanjima plata.

To što je država delila pare šakom i kapom građani vraćaju kroz inflatorni porez.

Jer „inflacija umanjuje našu kupovnu moć – što je rast cena veći, to manje proizvoda i usluga možemo kupiti za istu svotu novca“.

Kada god nam obećaju neke pare, posebno ako one deluju kao poklon, znajte da ćemo ih vratiti kroz inflatorni porez, a koštaće nas verovatno i više nego što smo dobili.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Naš inženjer napravio ekološku kartonsku kutiju sa termoizolatorom od kompresovane vune

by bifadmin

Tragajući za ekološkom zamenom za ambalažu od stiropora, čija se upotreba polako zabranjuje u svetu, Vrščanin Nikica Marinković, inače agroekonomista i inženjer poljoprivrede, pre nekoliko godina je napravio revolucionarnu kartonsku kutiju za transport hrane i lekova, u kojoj je termoizolator.

Iako je sa tim inovativnim proizvodom već prisutan na stranom tržištu, on kaže da je tek sada došlo vreme da taj njegov izum u potpunosti zameni kutije od stiropora, jer su nove generacije potrošača ekološki osvešćenije.

Kako je počelo

Sve je počelo od jednog kupca, koji je Marinkoviću, kada je vodio svoj prvi startap biznis dostave organske hrane, rekao da ne želi da mu donosi namirnice u stiropornim kutijama, jer on na visokim temperaturama aktivira kancerogene supstance. Tada je shvatio da u svetu ne postoji ekološka varijanta termoambalaže, pa je rešio da je sam osmisli.

– Vuna je prirodni izolator, koji može da se reciklira. Ima isti temperaturni koeficijent provodljivosti kao stiropor, ali taj potencijal dosad nije korišćen. Samo se u Srbiji godišnje baci oko 2.000 tona vune, jer stočari nemaju kome da je prodaju, što je, generalno, problem u celom svetu.

– Tako sam, rešavajući globalni problem stiropora, nenadano došao i do rešenja za višak vune – objašnjava Marinković, dodajući da je to shvatio tek kada je 2014. ta njegova ideja nagrađena na takmičenju Švedskog instituta.

Prvi njegov patentirani proizvod bila je drvena kutija sa ulošcima od kompresovane vune, za koju je zajedno sa partnerom na „Ekspo 2020“ u Dubaiju dobio nagradu od 100.000 dolara kao globalni inovator. Kupci su, međutim, tražili ambalažu manje težine, pa je Nikica samostalno osnovao sadašnji startap Woolapack, za proizvodnju kutija od kartona.

Taj proizvod je 2022. na takmičenju Globalne mreže preduzetništva u Rijadu ušao među 40 najboljih, u konkurenciji 30.000 startapa iz 53 zemlje.

– To nam je otvorilo vrata arapskog tržišta, poput Saudijske Arabije i Abu Dabija, a prisutni smo i u Rumuniji, Poljskoj, Austriji. Sada, uporedo sa patentiranjem proizvoda, radimo na ubrzanom širenju izvoza u centralnu Evropu. Planiramo i otvaranje predstavništva u Americi, jer su veoma zainteresovani za naše kutije – ističe on.

Pogon se trenutno nalazi u Vršcu, ali je Marinković u potrazi za većim prostorom, možda i u nekom drugom gradu, jer treba da nabavi automatsku mašinu, kojom će moći da udesetostruči proizvodnju i tako zadovolji potrebe svih zainteresovanih kupaca.

Održava temperaturu

Za ove ekološke kutije počeli su da se interesuju i kupci iz Srbije, pre svih vinari i proizvođači sireva, koji bi ih koristili tokom letnjih festivala na otvorenom, s obzirom na to da one mogu da održe temperaturu od dva do sedam stepeni tokom 24, pa čak i 72 sata. Stranci ove kutije često koriste za transport goveđeg mesa od kog se pravi stek, kao i za dostavu sladoleda, organske kozmetike…

– Tendencija u svetu je da se stiroporna ambalaža u potpunosti izbaci iz upotrebe, što očekujem da će se desiti i u Srbiji za oko pet godina. Abu Dabi je to među prvima učinio 2023, jer taj materijal kroz lanac ishrane završava u organizmu kao mikroplastika, koja vremenom izaziva teška oboljenja – ukazuje Marinković.

Ovca pramenka

Koriste isključivo vunu autohtone balkanske rase ovce pramenke, koja je gruba za tekstilnu industriju. Nabavljaju je u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori. Nakon kompresovanja, vuna se uvija u nepromočivi papir i stavlja u kutiju za višekratnu upotrebu. Te vunene uloške kasnije, u saradnji sa drugim manjim domaćim firmama, recikliraju u uloške za tablete, laptope, mobilne telefone…

Izvor:Novosti
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Poklon koji nastavlja da daje: Širom sveta, pa i u Srbiji se za praznike daruju dukati, ali i zlatne poluge

by bifadmin

Poklon koji nastavlja da daje: Širom sveta, pa i u Srbiji se za praznike daruju dukati, ali i zlatne poluge
U Srbiji je oduvek postojala tradicija darivanja zlata.

Za posebne prilike, rođenja, venčanja, značajne datume, porodične ili poslovne jubileje, ali i praznike, obično se poklanja dukat, pločica, ili nakit od plemenitog metala koji simboliše trajnost, stabilnost i sigurnost.

Često se ovi komadi nasleđuju, putuju kroz generacije. Nismo, međutim jedina zemlja gde je darivanje zlata deo folklora. Poklanja se širom Evrope, Azije, a Kina je rekorder, gde ekstremna kupovina zlata pred njihovu Novu godinu čak uzdrma svetsku cenu zlata.

Kako analitičari kažu zlato je jedinstven poklon čija vrednost sa vremenom raste. Pa ko ovog Božića dobije dukat ili pločicu investicionog zlata, već sledeće godine imaće više, a ako bude strpljiv kroz deceniju mogao bi da zaradi dvostruko. Zato Georgi Hristov iz “Tavex zlato&srebro” kaže da je investiciono zlato poklon koji nastavlja da daje.

– Dukat koji je neko kupio ili dobio na poklon za Božić 2024. danas već vredi 20 odsto više. Cena zlata pre godinu dana bila je oko 2.100 dolara po unci dok je danas oko 2.650 dolara. A da ste recimo dobili polugu od jednog grama čistog zlata pre 10 godina za Božić, kada je cena jednog grama zlata bila 40 dolara danas bi taj poklon vredeo čak 85 dolara – kaže Hristov i dodaje da to predstavlja dugoročnu prirodu zlata kao poklona koji je uvek okrenut ka budućnosti i ka ostvarivanju što veće vrednosti tokom života.

Dukati i pločice putuju kroz generacije

Georgi Hristov kaže da je kultura davanja zlatnika kao poklona za značajne trenutke u nečijem životu deo tradicije u mnogim delovima Srbije. Jedno od najpopularnijih jeste poklanjanje zlatnog dukata za rođenje ili krštenje.

-Taj dukat je investicija u budućnost deteta i predstavlja predmet od vrednosti koji će se jednog dana unovčiti. Dukat se takođe daruje i za venčanja, gde je simbol ulaganja u dugoročni zajednički život – objašnjava Hristov i dodaje da su osim dukata, koji je definitivno prvi izbor i često nasleđen kroz generacije porodice, sve popularnije za poklon zlatne poluge, pogotovo manjih težina.

– Traže se zlatne poluge od 0,25 grama, jednog grama pa sve do 10 grama. Ovaj poklon nosi isti cilj kao i dukat, i predstavlja poklon čija će vrednost rasti tokom života onog koji ga dobije – objašnjava i zaključuje da je to poklon koji pruža sigurnost i stabilnost.

Kinezima i rođaci i banke poklanjaju zlato

Darivanje zlata za Božić nije samo naša tradicija. U mnogim evropskim zemljama, predmeti i proizvodi od zlata mogu često da se nađu među poklonima, ali je kultura darivanja zlata vrlo upečatljiva pre svega u Aziji. Kina je rekorder, gde ekstrmna kupovina zlata pred njihovu Novu godinu podigne cenu ovom plemenitom metalu, da čak pomeri i svetsku cenu.

– Kina je najveći kupac zlata na svetu. Teško je otići na bilo koju svečanost u Kini a da ne ostanete bez teksta kada vidite količinu zlata koju koriste za svaku svečanost. Nalik tome kako mi u Srbiji proslavljamo Srpsku novu godinu, po Julijanskom kalendaru, tako i Kinezi, Vijetnamci, Korejci slave svoju lunarnu novu godinu. Za te prilike ne samo da je darivanje zlata popularno, već je i poklon koji se očekuje. Zlato je toliko opštepoznat poklon da čak banke u Vijetnamu i Kini nude zlato kao poklon za nove račune koji se otvore tokom proslava Lunarne nove godine – kaže Hristov.

Darivanje zlata u azijskim zemljama predstavlja ulazak u novu godinu uz prosperitet, dugovečnost i stabilnost.
-Kinezi i drugi narodi Azije imaju emotivnu povezanost sa zlatom kao poklonom, to nije samo materijalna vrednost, već u njihovim kulturnim obredima je simbol prosperiteta i stabilnosti. Izreka u Kini “kupi nešto zlatno” njima znači mnogo. Do te mere, da skoro svake godine cena zlata u Kini skoči uoči proslava Kineske nove godine, kupuju dovoljno ogromne količine zlata da pomere čak i svetsku cenu.

Na kineskim svadbama je običaj da se za mladu obezbede “četiri komada zlata”, ali najčešće bude čak i mnogo više od te količine. Ovaj poklon se daje kao simbol i nada prosperiteta novoosnovane porodice.

– Slična je tradicija i u Indiji, gde zlato u izobilju obeležava svaku svadbu. U Indiji takođe davanje ovog zlata budućoj ženi je i način da se osigura i njena finansijska sloboda unutar braka. Najskoriji i “najglasniji” primer ove tradicije je bila ovogodišnja svadba sina indijskog milijardera Mukeša Ambanija, gde se procenjuje da su milioni potrošeni samo na poklone od zlata – kaže Hristov i dodaje da se može dosta naučiti od ovih tradicija iz Azije, a pre svega da poklon nije samo nešto što se kupi kako bi se ispoštovala forma, već da poklon treba da bude promišljen, da pruža stvarnu dugoročnu vrednost.

Štednja u zlatu sigurnost za familiju

Da štednja u zlatu postoji kao tradicija u srpskom narodu, a da je ta ljubav prema zlatu praktična, jer su kroz istoriju Srbi često bili okupirani i u takvim nestabilnim okolnostima birali zlato zbog sigurnosti, smatra i broker Branislav Jorgić, koji i sam već decenijama ulaže u zlato i čuva ga za najmilije.

-Davne 1982. god kupio sam zlatnu pločicu 5 grama po ceni 366 dolara za uncu. Kroz vreme nisam imao potrebe da je prodam, a trenutna cena zlata je sedam puta veća. Teško je izvesti računicu da li sam nešto zaradio, ali je sigurno da sam sačuvao kupovnu vrednost moje ušteđevine. Kako stvari danas stoje, tu pločicu pokloniću mom unuku čime ću razviti investicionu kulturu kod njega i doprineću njegovoj materijalnoj sigurnosti u budućnosti – rekao nam je Jorgić i dodao da investiciono zlato nije pogodno za kratkoročne špekulativne transakcije.
Kako kaže, to je oblik štednje na duži rok, mada u berzanskom poslovanju postoji pravilo da kretenje cena kroz istoriju nije garancija za kretanje cena u budućnosti, već da će budući rast ili pad cene zlata zavisiti od političke i ekonomske stabilnosti na globalnom nivou.

Dukati i poluge se više isplate od nakita

Iako je nakit od zlata, jednako popularan poklon stručnjaci za ovu oblast podvlače da je investiciono zlato bolji odabir.

– Investiciono zlato prati berzansku cenu zlata u malim marginama, i ono je univerzalno standardizovano i širom sveta poznato, pogotovo kada je u pitanju zlato od svetski poznatih švajcarskih rafinerija poput Valcambi, PAMP ili Argor-Heraeus. Osim toga, možda najbitniji faktor, pošto se investiciono zlato tretira kako investicija, ono je oslobođeno od PDV-a. Što znači da ako želite da kupite zlatni nakit u vrednosti od 300 evra ili investiciono zlato od 300 evra, dobićete mnogo više zlata i vrednosti od investicionog proizvoda – objašnjava Hristov.

On ukazuje da je u ceni nakita uračunat i PDV i umetnička vrednost i drugi korišćeni metali, pošto nije 24-karatno zlato kao što investiciono jeste. Kada su u pitanju investicione zlatne poluge od svetski poznatih rafinerija, to je zlato od 24k (999.9 čistoće) koje je svugde u svetu priznato i prodaje se po skoro berzanskoj ceni bez PDV-a.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Usluga Starlink u 2025.godini biće dostupna u Srbiji,Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori

by bifadmin

Iako je Starlink, satelitski internet Ilona Maska, dostupan u većini evropskih zemalja, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora jedine su države na kontinentu koje još nisu omogućile ovu uslugu. Međutim, nezvanične informacije ukazuju da bi Starlink tokom ove godine mogao stići i u region, čime bi se otvorile nove mogućnosti za digitalnu povezanost, posebno u ruralnim krajevima.

Naime, na mapi dostupnosti koju je Starlink objavio, navedeno je kako će usluga u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori biti dostupna od 2025. godine.

Gde je Starlink posebno atraktivan

Da li su pokrenuti pregovori ili proces odobrenja za poslovanje Starlinka u Srbiji pitali smo i RATEL i Ministarstvo telekomunikacija, ali se oni zasada ne oglašavaju. Dok Starlink ubrzano osvaja korisnike širom sveta, postavlja se pitanje: da li bi satelitski internet mogao promeniti dinamiku telekomunikacija u regionu?

Dr Miloš Jovanović, predsednik OpenLink Grupe i docent na Univerzitetu u Kragujevcu, smatra da je Starlink posebno atraktivan u oblastima s ograničenom infrastrukturom, poput ruralnih i teško dostupnih krajeva.

– Njegova sposobnost da omogući brzu i pouzdanu Internet konekciju u ruralnim i udaljenim krajevima Srbije predstavlja ključnu komparativnu prednost. Tradicionalne mreže zahtevaju fizičku infrastrukturu, što može biti skupo i vremenski zahtevno za implementaciju, dok Starlink koristi mrežu satelita u niskoj orbiti, eliminišući potrebu za kablovima i baznim stanicama. Brzina protoka i niža latencija (vreme kašnjenja) često su bolji od onih koje nude mobilni operateri u područjima sa slabijom pokrivenošću ističe profesor Jovanović za eKapiju.

Međutim, dodaje da ova tehnologija nije bez izazova.

– Jedan od najvećih izazova za Starlink je uticaj vremenskih uslova, poput jakih kiša, snega ili gustih oblaka, koji mogu izazvati smanjenje kvaliteta signala ili prekide u vezi. Takođe, postoji pitanje kapaciteta mreže kako se povećava broj korisnika, što može uzrokovati zagušenje i smanjenje brzine Interneta. Još jedan tehnološki izazov je održavanje i upravljanje velikim brojem satelita u orbiti, što nosi rizik od sudara i stvaranja svemirskog otpada. U Srbiji, dodatni izazovi uključuju pravne regulative i troškove pristupa koji bi mogli ograničiti širu upotrebu. Takođe, tokom poslednjih godina mnogo se radilo na razvoju optičke i druge infrastrukture za pristup Internetu. Pristup brzom Internetu putem optičke infrastrukture postaje sve dostupniji, naročito u urbanim sredinama, što može smanjiti potrebu za satelitskim Internetom kao alternativom – objašnjava on.

Visoka cena kao prepreka

Ekonomičnost je još jedan faktor koji ograničava širu primenu ove usluge. Početni troškovi, uključujući antenu i modem od oko 500 EUR kao i mesečna pretplata od 100 EUR znatno su veći u poređenju sa cenama tradicionalnih provajdera u Srbiji. Stoga naš sagovornik ne očekuje velike promene na tržištu.

– Starlink može imati određeni uticaj u ruralnim i teško pristupačnim područjima, ali treba naglasiti da je inicijalna oprema prilično skupa za prosečnog korisnika – oko 500 evra je potrebno izdvojiti za antenu i modem, dok mesečni paket košta oko 100 evra. To je znatno više ako uporedimo sa cenama kod tradicionalnih provajdera koji opremu ustupaju bez naknade, što postavlja ekonomski aspekt usluge u prvi plan, i posebno jer korisnici već imaju pristup bržim i jeftinijim opcijama. U tom kontekstu, iako Starlink može privući određeni broj korisnika u specifičnim područjima, očekivani uticaj na tržište neće biti dramatičan. Postojeći provajderi, koji već nude konkurentne usluge, neće biti ugroženi, a ukupna dinamika tržišta će ostati uglavnom nepromenjena – navodi Jovanović.

Pitanje uticaja Starlink-a na tržište telekomunikacija ostaje složeno. Na primerima drugih zemalja, poput Hrvatske, gde je usluga dostupna od 2021. godine, uticaj na konkurenciju bio je, kako ističe – minimalan.

– Na primeru Hrvatske, gde je usluga dostupna od novembra 2021. godine, uticaj na tržište je bio minimalan, veliki provajderi nisu izgubili korisnike, Starlink nije privukao veliki broj korisnika, što je posebno relevantno imajući u vidu da Hrvatska, iako članica Evropske unije i NATO, nije među zemljama sa najbržim Internetom u Evropi – pojašnjava.

Sateliti u orbiti: Tehnologija sa dugim stažom

Kada je reč o potencijalu Starlink-a za poboljšanje internet konekcije u Srbiji, Jovanović podseća da je satelitski internet već decenijama prisutan u avijaciji, pomorstvu i udaljenim regijama.

– Treba naglasiti da tehnologija satelitskog Interneta nije nova. Ljudi u Srbiji su već krajem 90-ih i početkom 2000-ih koristili satelitske Internet veze, a takve usluge su dostupne i danas kroz različite provajdere. Satelitski Internet se već dugo koristi za komunikaciju u avijaciji, na morima i okeanima, i u mnogim udaljenim mestima širom sveta. Generalno gledano, iako Starlink može doneti određene prednosti u pogledu brzine i stabilnosti u nekim regionima, važno je razumeti da sam koncept nije nov i da odranije postoje alternative. Naravno, za korisnike u područjima gde druge opcije nisu dostupne ili su vrlo skupe, Starlink može pružiti vrednost i otvoriti nove mogućnosti za rad na daljinu, obrazovanje i pristup digitalnim uslugama – navodi sagovornik eKapije.

Menja pravila igre za ruralne oblasti

Dostupnost Starlink-a, smatra, može doprineti digitalnoj transformaciji Srbije, posebno ako govorimo o poslovnom sektoru, obrazovanju i e-zdravstvu, omogućavajući pristup Internetu u teško dostupnim područjima.

– Na taj način mogu biti stvoreni infrastrukturni preduslovi za bolju povezanost malih i srednjih preduzeća, udaljeno učenje i telemedicinske usluge koje mogu omogućiti bolju zdravstvenu zaštitu u ruralnim regionima. Važno je istaći da projekti u oblasti telemedicine zahtevaju ozbiljne strukturne reforme zdravstvenog sistema, kao i ogromna ulaganja. Imajući u vidu nedavno najavljeni strateški dijalog između Srbije i SAD, potencijalna saradnja Vlade Republike Srbije sa Starlink-om mogla bi omogućiti bolju povezanost u ključnim sektorima, kao što su zdravstvo i obrazovanje, koji su značajni za sveukupnu digitalnu transformaciju – pojašnjava Jovanović.

Vojni i bezbednosni aspekti

Ističe da je važno razmotriti bezbednosna pitanja.

– Pristup Internetu preko infrastrukturnih rešenja drugih država može imati implikacije na suverenitet i sigurnost podataka, odnosno na sveukupnu povezanost kritične infrastrukture zemlje – naglašava.

Profesor Jovanović podseća da osim komercijalnih prednosti, Starlink ima i strateški značaj.

– Starlink je pružao podršku vojnim operacijama SAD, posebno tokom rata u Ukrajini, gde je omogućio stabilnu satelitsku Internet vezu za ukrajinske vojne i vladine strukture, omogućavajući im bolju koordinaciju i komunikaciju u oblastima sa uništenom infrastrukturom. Pored Ukrajine, Starlink je korišćen i u drugim kriznim situacijama, kao što su prirodne nepogode u kojima su usluge mobilnog Interneta bile onemogućene, kao i u misijama američke vojske u Siriji, gde je pružao podršku za komunikaciju i prenos podataka u udaljenim područjima. Ovi primeri pokazuju kako Starlink, iako komercijalna usluga, igra značajnu ulogu u modernim vojnim operacijama – zaključuje naš sagovornik.

Izvor Ekapija
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nedelje privatnosti 2025.

by bifadmin

Pozivamo vas na centralni javni događaj kojim će biti obeležen Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, a koji će se u okviru Nedelje privatnosti 2025. održati u četvrtak, 30. januara u Hotelu Metropol Palace u Beogradu sa početkom u 10 časova.

Partneri Srbija ove godine organizuju petu po redu Nedelju privatnosti, od 29. do 31. januara 2025. godine. Ovogodišnja Nedelja privatnosti stavlja u fokus pitanja privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, kroz diskusiju sa stručnjacima/kinjama iz civilnog, privatnog i javnog sektora. Događaj se organizuje kako bi se unapredilo razumevanje javnosti o savremenim izazovima u oblasti zaštite prava na privatnost i stvorio prostor za diskusiju o unapređenju zaštite ovog prava. Kroz seriju panela, okruglih stolova, radionica i prezentacija, stvaramo prostor u kome predstavnici/e javnog, civilnog i privatnog sektora, kao i šira javnost mogu da razgovaraju, povećaju međusobno razumevanje i iniciraju promene u oblasti zaštite privatnosti.

Na predstojećoj Nedelji privatnosti, u saradnji sa partnerskim organizacijama i institucijama, želimo da pokrenemo diskusiju o nekim od najaktuelnijih pitanja današnjice, ne samo o pravu na privatnost, već i o širem kontekstu zaštite prava i sloboda pojedinaca u svetlu razvoja novih tehnologija.

Jedno od ključnih pitanja Nedelje privatnosti 2025 biće efikasnost zaštite digitalnih prava građana zemalja Zapadnog Balkana i spremnost regiona za uključivanje u evropski digitalni regulatorni prostor. U svetlu sve češće prakse velikih kompanija i platformi (uključujući Google, Meta, X i TikTok) da upotrebljavaju podatake o ličnosti korisnika za razvoj novih modela veštačke inteligencije, razgovaraćemo o tome da li su podaci naših građana u dovoljnoj meri zaštićeni.

Tokom centralne konferencije, posebno ćemo se baviti i pitanjima zaštite privatnosti osetljivih grupa, vezi između povreda privatnosti i diskriminacije, kao i etičnoj upotrebi zdravstvenih podataka građana za razvoj modela veštačke inteligencije. Povrede privatnosti aktivista, branitelja ljudskih prava i novinara sve su učestalije, kako kroz tabloidno medijsko izveštavanje, tako i kroz nezakoniti digitalni nadzor, poput onog koji je utvrđen u nedavnom izveštaju organizacije Amnesty International.

Tokom Nedelje privatnosti, razgovaraćemo o tome kako ove prakse utiču na slobodu izražavanja i šire demokratske procese.

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Internet platforme i dalje dopuštaju prodaju igračaka koje nisu bezbedne

by bifadmin

Evropska industrija igračaka kupila je 19 igračaka sa Temua i nijedna od njih nije bila u potpunosti usklađena sa zakonodavstvom EU, dok je 18 proizvoda predstavljalo rizik za decu.

Ovakva kupovina, koju je sprovelo ovo udruženje, i na drugim tržištima pokazala je takođe zabrinjavajuće podatke. Oni su zato pozvali zakonodavce i lokalne vlasti da se obračunaju sa nebezbednim igračkama koje prodaju velike onlajn kompanije koje nemaju sedišta u EU. Ideja je da se zabrani prodaja igračaka za čiju bezbednost kompanije nisu odgovorne.

Zaključeno je da je Evropi potrebno ciljano zakonodavstvo za zaštitu dece na tržištu i da se pruži prilika uglednim lokalnim kompanijama da se pojave na tržištu u zdravoj konkurenciji.

Bezbednost igračaka

Kada je Evropska industrija igračaka kupila ove proizvode na platformi Temu, poslala ih je u nezavisnu laboratoriju za ispitivanje i dobili su, kako kažu, alarmantne podatke. Nijedna igračka nije bila u skladu sa zakonodavstvom EU. To znači da ne bi smele ni da se prodaju na ovom zajedničkom tržištu. Rizici koji su otkriveni odnose se na mogućnost opekotina, posekotina, gušenja i hemijske opasnosti.

Na primer, jedna zvečka je imala nekoliko bezbednosnih rizika, poput oštrih ivica ili malih delova koji bi mogli uzrokovati gušenje. Samo jedna od kontrolisanih igračaka imala je adresu proizvođača u EU, što je uslov prema Uredbi EU o kontroli tržišta. Kada je ova organizacija obavestila Temu o ovim saznanjima i rezultatima, dobili su odgovor da su preduzete mere i da se te igračke više neće naći na njihovoj platformi. Iako je njihova reakcija bila ohrabrujuća, iz EU su poručili da korektivne mere nisu dovoljne, posebno što se ne zna koliko takvih igračaka ima na internetu, odnosno njihovoj platformi.

Rupe u zakonu prodavaca van EU

Napomenuto je i to da je 2020. godine sprovedeno istraživanje čiji su rezultati slični ovim poslednjim. Tada je kupljeno više igračaka na četiri različita tržišta i ispostavilo se da problem leži u preprodavcima igračaka na internetu. Zakon o digitalnim uslugama koji je usvojen, navodi se, ne rešava rupu u zakonu prodavaca van EU.

Za igračke, od kojih su ugroženi najranjiviji potrošači, pravila bi trebalo da budu najstroža, smatraju u ovom udruženju. Ketrin van Rit, glavna direktorka ove organizacije, rekla je da EU treba da osmisli i sprovede bolja pravila protiv prodaje falsifikovanih i nebezbednih igračaka.

– Evropska unija ima najstroža pravila o bezbednosti igračaka na svetu, ali internet platforme i dalje dopuštaju prodaju igračaka čiji su prodavci kompanije van EU i koji ne poštuju pravila. e-Trgovina je ključna za privredu i potrošači bi trebalo da veruju da je ono što se nudi na prodaju u EU u skladu s pravilima EU. Zato ove kompanije ne bi trebalo da zloupotrebljavaju poverenje potrošača u EU – izjavila je ona. Napomenula je i da kompanije poput Temua moraju da preuzmu odgovornost za uklanjanje i zabranu prodaje falsifikovanih i nebezbednih igračaka.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci