Veliki broj vozača autobusa Laste iz beogradskih prigradskih naselja odlučio je danas da obustavi rad pa su građani bili prinuđeni da čekaju autobuse drugih prevoznika.

Vozači, kako saznaje agencija Beta, nisu hteli da voze jer tvrde da su autobusi neispravni, da nemaju zimske gume.

Skupština grada Beograda odlučivaće sutra predlogu jednostranog raskida ugovor sa prevoznicima Strela Obrenovac i Strela Ub, Lasta i Lastra, koji su u septembru prošle godine dobili posao prevoza putnika na prigradskim i lokalnim linijama.

Prekršen ugovor

Taj posao vredan je 69,1 milijardu dinara, odnosno 589 miliona evra, i zaključen je na deset godina, ali je Grad Beograd, kako piše u dokumentaciji u koju je Biznis.rs imao uvid, zaključio da je konzorcijum prevoznika prekršio ugovor – i to na način da je bila ugrožena bezbednost putnika.

Gradskim odbornicima se predlaže da podrže jednostrani raskid ugovora uz obrazloženje da je „realizacijom Ugovora, od početka njegove primene do danas, privatni partner prekršio svoje obaveze iz javnog ugovora, odnosno da realizacija Ugovora nije opravdala potrebe javnog interesa, što se odražava na kvalitet i efikasnost obavljanja komunalne delatnosti javnog prigradskog i lokalnog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda“.

Odgovor na to šta stoji iza tako sumiranog zaključka daju drugi dokumenti koje su gradski odbornici dobili, odnosno izveštaji komisija Sekretarijata za saobraćaj koje su kontrolisale sprovođenje ugovora sa „Privatnim partnerom“, odnosno konzorcijumom koga čine Strela Ub i Obrenovac, kao i Lasta i Lastra.

„Saobraćajno preduzeće (SP) Lasta angažuje vozila za rad na ugovorenim prigradskim i lokalnim linijama koja nemaju saglasnost za rad po javnom ugovoru„, stoji u dokumentu pod nazivom – Upozorenje pred jednostrani raskid ugovora, koji je, prema materijalu podeljenom gradskim odbornicima uoči zasedanja beogradske skupštine, datiran na sredu, 4. decembar.

Vozila koja nemaju saglasnost za rad

U njemu Sekretarijat za javni prevoz citira sopstveni izveštaj od 21. novembra, u kome je navedeno da Lasta, jedna od kompanija članica konzorcijuma u delimičnom vlasništvu Strele Obrenovac, angažuje vozila koja nemaju saglasnost za rad po „javnom ugovoru“.

Radi se upravo o 69,1 milijardu dinara vrednom ugovoru kojim je grad Beograd konzorcijumu prevoznika koje zastupa Miroslav Nikolić u okviru javno-privatnog partnerstva ustupio prevoz na lokalnim i prigradskim linijama u Mladenovcu, Sopotu, Obrenovcu, Grockoj, Barajevu i Lazarevcu, naveo je Biznis.rs.

„Uočeno je da je, od 23 vozila kojima je SP Lasta bez saglasnosti Sekretarijata realizovala prevoz putnika na linijama po ugovoru za ITS2 u oktobru 2024. godine, sedam vozila starije od 10 godina. Neka od navedenih vozila su starija i nego što je to propisano Odlukom o javnom linijskom prevozu putnika (vozila do 15 godina starosti), stoji u Izveštaju koji je deo Upozorenja pred raskid ugovora.

Osim što su vozila bez saglasnosti Sekretarijata evidentirana kroz realizaciju, pojedina vozila se, kako piše u tom izveštaju, prema podacima zabeleženim u staničnim dnevnicima AS Sopot, bila i u planu da se njima vrši prevoz na poverenim linijama, suprotno javnom ugovoru, iz čega proizlazi da je SP Lasta Beograd svesno kršio ugovorne odredbe“.

Sekretarijat za javni prevoz u toj dokumentaciji navodi i da je na osnovu Izveštaja o vanrednom pregledu vozila od 28. novembra utvrđeno da je van saobraćaja i nefunkcionalno u trenutku vanrednog pregleda bilo 26 vozila.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Direktna strana ulaganja (FDI) u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi pala su 2024. na nivoe neviđene od vrhunca pandemije COVID-19, pri čemu su se nemački ulagači naglo povukli, a kineski kapital dominirao, navodi se u novom izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw).

wiiw istraživanje pronalazi pad od 44% u broju grinfield investicionih projekata najavljenih u regionu u prva tri kvartala 2024. u poređenju s istim razdobljem prošle godine, dok je vrednost obećanih ulaganja pala za 39%, što je zabrinjavajući trend.

– Kriza u nemačkoj industriji i geopolitičke neizvesnosti sada se u potpunosti osećaju – rekla je Olga Pindjuk, ekonomista pri wiiwu i autorka izveštaja.

Pad odražava šire probleme u evropskim industrijskim ulaganjima, kako u državama članicama EU-a tako i na zapadnom Balkanu. Podaci otkrivaju značajan pad novih stranih grinfild ulaganja u većem delu regiona, s izuzetkom Moldavije, koja je zabeležila rast.

Među državama članicama EU-a, Bugarska, Poljska i Estonija doživele su neka od najoštrijih smanjenja, s prepolovljenim obvezama ulaganja. Albanija je, uprkos procvatu turizma, zabeležila pad od 88% u broju grinfeld investicionih projekata.

Samo je sedam zemalja prijavilo povećani priliv stranog kapitala u poređenju s prethodnom godinom, a prednjače Estonija i Litvanija. Nasuprot tome, Crna Gora, Ukrajina i Bosna i Hercegovina zabeležile su brži pad vrednosti obećanih ulaganja nego broja projekata, što ukazuje na pomak prema manje kapitalno intenzivnim ulaganjima usmerenim na usluge.

Nemačko usporavanje uzima danak

Nemačka, koja je dugo bila temeljni investitor u regionu, oštro je ograničila svoje obveze. Broj najavljenih nemačkih projekata pao je sa 171 na 96 – što je pad od 44 % – dok je obećani kapital pao za još oštrijih 67%, s preko 9 mlrd EUR 2023. na samo 3 mlrd EUR ove godine.

U međuvremenu, austrijski ulagači, istorijski među najaktivnijima u regionu, smanjili su broj svojih projekata s 34 na 15. Ipak, Austrija je obećala 20% više kapitala – 965 mil EUR u poređenju s 804 mil EUR prošle godine – što ukazuje na fokus na manje, ali više značajne projekte.

– Dok vidimo kako se nemački ulagači okreću od istočne Europe prema SAD-u, Austrija ostaje snažno predana – rekla je Pindjuk, dodajući da austrijski kapital teče uglavnom u Rumuniju, Mađarsku i Bugarsku.

Kinezi postaju vodeći investitori

Uprkos sopstvenim ekonomskim poteškoćama, Kina je postala najveći ulagač u nove projekte u celom regionu, nadmašivši Nemačku. Kineska ulaganja u regionu pala su za samo 30% u smislu obećanog kapitala, u poređenju s padom Nemačke od 67%. Naime, kineski projekti i dalje su kapitalno intenzivni, često se fokusirajući na sektore kao što su električna vozila i baterije.

Rumunija je ove godine privukla najviše kineskih projekata, dok bi Slovačka trebalo da primi najveći priliv kineskog kapitala, podstaknuta obvezama poput plana proizvođača automobila SAIC sa sedištem u Pekingu da proizvodi električna vozila u toj zemlji.

– Vrednost kineskih ulaganja u regionu sada premašuje vrednosti nemačkih projekata za faktor osam – navodi se u izveštaju.

Međutim, ukupni uticaj kineskog kapitala ostaje ograničen.

– Kineske zalihe direktnih stranih ulaganja u regionu čine samo 1% ukupnih, u poređenju s oko 70% iz zemalja EU – rekla je je Pindjuk.

Predstoji neizvesnost

Izveštaj upozorava da bi se pad mogao produbiti. Prilivi direktnih stranih ulaganja bili su posebno slabi u trećem tromesečju 2024, što se poklopilo s povećanom neizvesnošću uoči predsedničkih izbora u SAD-u i šireg usporavanja globalnih ulaganja.

– Čini se da su ulagači imali još manje povjerenja u trećem kvartalu 2024. nego na vrhuncu pandemije COVID-19 ili nakon rata u Ukrajini – rekao je Pindjuk.

SAD sve više odvlači nemačke i druge evropske ulagače iz Evrope, podstaknuti atraktivnim podsticajima prema Zakonu o smanjenju inflacije i nižim troškovima energije. Nemačka ulaganja u SAD-u su, na primer, porasla, s kapitalnim obvezama koje su sada gotovo tri puta veće od onih u srednjoj i istočnoj Europi tokom istog razdoblja.

Dugoročni trendovi ukazuju na strukturne izazove za region. Pindjuk je primetila da model „produženog radnog stoa“ – gde srednja i istočna Evropa služe kao proizvodno središte za zapadne kompanije – pokazuje znakove zastarelosti.

Zemlje poput Slovačke, koje su se istorijski oslanjale na automobilski sektor, imale su neke od najslabijih priliva direktnih stranih ulaganja u odnosu na BDP. Izveštaj poziva na usmeravanje prema ulaganjima u obrazovanje, istraživanje i industrijsku politiku kako bi se osigurao održivi rast.
Izvor:srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi

Izvor: seebiz.eu
Foto: Pixabay

Vrednost norveškog državnog fonda, najvećeg u svetu, porasla je na rekordnih 20 triliona kruna (1,8 biliona dolara).

Vrednost fonda udvostručena je za samo pet godina pošto su porasli prihodi od nafte i gasa, a berze ojačale.

Fond je ustanovljen 1996. godine kao sredstvo štednje za krizne periode.

Norveški fond poseduje oko 1,5 odsto svih kotiranih akcija na globalnom nivou i postao je gotovo četiri puta veći od norveškog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), čime je daleko premašio prvobitne projekcije.

Vrednost fonda je po veličini uporediva sa godišnjim BDP-om Australije, zemlje sa pet puta većom populacijom od Norveške.

Norveška banka za investicioni menadžment, koja upravlja fondom, ulaže oko 70 odsto imovine u globalne akcije, oko 25 odsto u obveznice, a ostatak u nekretnine i postrojenja za proizvodnju obnovljive energije.

Trenutna vrednost fonda ekvivalentna je iznosu od 321.000 dolara za svakog muškarca, ženu i dete u Norveškoj, zemlji od 5,6 miliona stanovnika.

Izvor: Bankar.me
Foto: Pixabay

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

Evropska ekonomija pokazala je neverovatnu otpornost u poslednjim decenijama, zahvaljujući širenju prema istoku i snažnoj potražnji evropskih proizvoda u Aziji i SAD, piše Politico, prenosi Index.hr.

„Međutim, dok kineski procvat jenjava, a trgovinske napetosti s Vašingtonom narušavaju transatlantsku trgovinsku sliku, prosperitetna vremena su očigledno završena“, navodi autor ovog teksta, Metju Karničing.

On smatra da je „jasno je da će se Tramp okomiti na Evropu“.

„Osim uvođenja novih carina na sve, nadolazeći vođa slobodnog sveta sigurno će zahtevati da zemlje NATO izdvoje više novca za vlastitu odbranu ili će izgubiti američku zaštitu“, ističe on.“

„Evropa više nije na čelu napretka“

Karničing objašnjava da to znači da će se evropske prestonice koje se, kako kaže, već bore s obuzdavanjem rastućih deficita zbog sve manjih prihoda od poreza, suočiti s još većim finansijskim pritiscima.

„Što bi moglo da izazove dalje političke i društvene nemire. Recesije i trgovinski ratovi mogu doći i proći, ali za prosperitet kontinenta opasno je to što je EU postala ‘pustinja inovacija'“, dodao je Karničing.

On podseća na to da iako Evropa ima bogatu istoriju zadivljujućih izuma, od automobila do telefona, radija, televizije i lekova, danas samo četiri od 50 vodećih svetskih tehnoloških kompanija dolazi iz Evrope.

„Živimo u razdoblju brzih tehnoloških promena, posebno podstaknutih napretkom u digitalnim inovacijama, a za razliku od prošlosti, Evropa više nije na čelu napretka“, rekla je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard u novembru i upozorila na to da će toliko hvaljen evropski društveni model biti u opasnosti ako brzo ne promeni smer.

„Inače nećemo moći da generišemo bogatstvo koje će nam biti potrebno da zadovoljimo sve veće potrebe za potrošnjom kako bismo osigurali svoju sigurnost, da bismo se protiv klimatskih promena i zaštitili životnu sredinu“, dodala je Lagard, piše Politico, prenosi Index.

Dodaje se da, ukoliko Tramp ostvari svoju pretnju nametanja carina do 20 odsto, evropska industrija bi pretrpela težak udarac. Sa više od 500 milijardi evra godišnjeg uvoza Amerika je daleko najvažnije odredište za evropsku robu. Čini se da je Evropa učinila malo da se pripremi za Trampov povratak.

„Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema“

„Neuspeh evropskih čelnika da izvuku pouke iz poslednjeg Trampovog mandata sada se vraća da bi nas progonio“, kaže Klemens Fest, predsednik Ifo instituta, vodećeg ekonomskog tink tenka.

On navodi da Tramp možda nije loša vest za Evropsku uniju i da bi mogao da bude otvoren za trgovinske pregovore s Evropom, kako bi se potpuno izbegle nove carine.

Tramp je 2018. godine uveo namete na evropski čelik i aluminijum, koji su ostali na snazi. Američki predsednik Džozef Bajden pristao je suspenduje te carine do marta 2025. godine. Evropski bankari već upozoravaju da bi nove carine mogle ponovno da pokrenu inflaciju i da temeljno potkopaju globalnu trgovinu.

„Nažalost, Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema. Iako je EU fokusirana na Trampa, za njenu ekonomiju on nije pravi problem. Kad bi Evropa imala čvršće ekonomske temelje i bila konkurentnija SAD-u, Tramp ne bi imao puno uticaja“, navodi se u tekstu.

„Evropljani ne rade dovoljno“

Stepen do kojeg je Evropa izgubila korak u odnosu na SAD u pogledu ekonomske konkurentnosti od prelaza dva veka je frapantan. Jaz u BDP-u po glavi stanovnika, na primer, dostigao je 30 odsto, uglavnom zbog nižeg rasta produktivnosti u EU.

„Jednostavno rečeno, Evropljani ne rade dovoljno. Prosečni nemački radnik radi 20 odstomanje sati od američkog kolege“, upoređuje se u analizi.

Uzrok pada produktivnosti u Evropi je neuspeh korporativnog sektora u uvođenju inovacija. Primera radi, američke tehnološke firme troše dvostruko više nego evropske na istraživanje i razvoj. Dok su američke firme zabeležile skok produktivnosti od 40 odsto od 2005. godine, produktivnost u evropskoj tehnologiji je stagnirala.

Evropa ne samo da zaostaje nego zapravo uopšte ne učestvuje u utrci. Na samitu Evropske unije u Lisabonu 2000-te, čelnici su odlučili da evropska ekonomija najkonkurentnijom na svetu. Ključ takozvane ‘Lisabonske strategije’ bio je odlučan skok u ulaganju u visoko obrazovanje, istraživanje i inovacije.

Četvrt veka kasnije Evropa ne samo da nije uspela da postigne cilj već je znatno zaostala i za SAD-om i za Kinom.

„Kolaps nemačke auto-industrije“

Evropski univerziteti su prirodno mesto za pokretanje inovacija i istraživanja, ali i tamo je kontinuitet propao, navodi se u tekstu. Među najboljim svetskim univerzitetima prema rezultatima Times Higher Education-a, samo jedna institucija iz EU je rangirana među 30 najboljih, a to je Tehnički univerzitet u Minhenu, na 30. mestu.

„Ovde Nemačka ulazi u igru. Polovina evropskih ulaganja u istraživanje dolazi iz Nemačke. A većina ovih investicija je u automobilskom sektoru“, kaže pisac ove analize za Politiko.

S obzirom na veličinu sektora (godišnji prihod nemačke automobilske industrije je skoro pola triliona evra), to nije mesto gde možete dobiti najviše za svoj novac. To je zato što se inovacije u automobilskom sektoru, kao što je poboljšanje efikasnosti goriva motora, povećavaju, objašnjava on.

„Drugim rečima, kompanije bukvalno ‘ponovo izmišljaju točak umesto potpuno novih proizvoda’, kao što su iPhone ili Instagram, koji bi stvorili potpuno novo tržište“, kaže Karničing, piše Politico.

Ako ništa drugo, dodao je on, Evropa je bila prilično dosledna. Najveći korporativni investitori u istraživanje i razvoj u EU u 2003. godine bili su Mercedes, Folksvagen i Simens, nemački inženjerski gigant. U 2022. to su bili Mercedes, Folksvagen i Boš, u sektoru proizvodnje auto delova.

Iako na Evropu otpada više od 40 odsto globalne potrošnje na istraživanje i razvoj u automobilskom sektoru, nemački proizvođači su nekako uspeli da zaostanu sa električnim vozilima.

„Ovaj neuspeh je u srcu nemačkih ekonomskih nevolja, o čemu svedoči nedavna najava VV-a da će zatvoriti neke fabrike u Nemačkoj po prvi put u istoriji. Automobilski sektor, koji zapošljava oko 800.000 radnika u Nemačkoj, decenijama je bio žila kucavica njene privrede, doprinoseći rastu više nego bilo koji drugi sektor“, objašnjava on.

„Moglo bi biti prekasno pre nego što se Evropljani probude“

Karničing upozorava na to da Evropljane čeka grubo buđenje jer se i ekonomski pokazatelji pogoršavaju. Zemlje poput Francuske, koja se suočava sa budžetskim deficitom od šest procenata ove godine i sedam procenata 2025-te, što je više nego duplo više od granice dozvoljene u evrozoni, imaće poteškoća da održe velikodušnu državu blagostanja, prenosi Index.

Pariz trenutno troši više od 30 odsto svog BDP-a na socijalna davanja, među najvišim stopama u svetu. Ni mnoge druge zemlje EU ne zaostaju.

„Ako se evropska ekonomska sreća uskoro ne preokrene, ove zemlje će se suočiti sa nekim teškim odlukama – baš kao što je to učinila Grčka 2010. godine kako im troškovi zaduživanja rastu. Verovatni rezultat svega toga je radikalizacija politike, kakvu je Grčka doživela tokom svoje dužničke krize, pošto populisti krajnje desnice i levice iskorištavaju priliku da napadnu establišment“, piše on.

Ova radikalizacija je već u toku u nizu zemalja, a najviše zabrinjava u Francuskoj. Uspeh političke margine još više zabrinjava kada se uzme u obzir da najgore ekonomske nevolje verovatno tek predstoje.

„Problem je u tome što, dok se Evropljani probude za svoju novu realnost, možda će biti prekasno da se bilo šta uradi po tom pitanju“, zaključuje se u autorskom tekstu Metjua Karničinga za Politiko.

Izvor: Politiko

Foto: Pixabay