EkonomijaVesti

Globalna potrošnja uglja dostigla rekordan nivo na kojem će ostati do 2027.

by bifadmin

Globalna upotreba uglja je ove godine povećana na rekordnih 8,77 milijardi tona, ali će ostati stabilna narednih godina zahvaljujući rastu obnovljivih izvora koji će pomoći u podmirivanju rastuće potražnje za električnom energijom, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

U najnovijem godišnjem izveštaju o trendovima i prognozama na tržištu uglja, navodi se da je upotreba uglja na globalnom nivou povećana posle pada tokom pandemije i da će ove godine dostići 8,77 milijardi tona.

Potražnja će ipak ostati blizu tog nivoa do 2027. godine jer obnovljivi izvori energije imaju sve veću ulogu u proizvodnji struje.

U tome će veliku ulogu imati i Kina, u čijim se termoelektranama sagoreva svaka treća tona uglja na svetu.

IEA navodi da je Kina nastavila da diverzifikuje svoj energetski sektor, da napreduje u izgradnji nuklearnih elektrana i ubrzava ekspanziju kapaciteta solarne i vetroenergije.

– To bi trebalo da pomogne da se ograniči rast potrošnje uglja do 2027. godine – navodi se u saopštenju IEA.

U analizi se ukazuje na ubrzani rast potrošnje električne energije u brojnim zemljama, uključujući Kinu, zbog niza faktora, uključujući elektrifikaciju usluga kao što su transport i grejanje, veća potreba za hlađenjem i rast potrošnje u sektorima u razvoju kao što su data centri.

– Brza primena tehnologija čiste energije preoblikuje globalni sektor električne energije, koji čini dve trećine svetske upotrebe uglja. Kao rezultat toga, naši modeli pokazuju da će globalna potražnja za ugljem ostati nepromenjena do 2027. čak i dok potrošnja električne energije naglo raste – rekao je direktor za energetska tržišta i bezbednost u IEA Keisuke Sadamori.

On dodaje da će, međutim, vremenski faktori, posebno u Kini koja je najveći svetski potrošač uglja, imati veliki uticaj na kratkoročne trendove potražnje za ugljem.

IEA je saopštila da je potražnja za ugljem u najrazvijenijim privredama već dostigla vrhunac i da se očekuje da će nastaviti da se smanjuje do 2027, a da će tempo pada zavisiti od snažnih politika i dostupnosti alternativnih izvora energije.

Sa druge strane, potrošnja uglja se i dalje povećava u zemljama u razvoju gde potražnja za električnom energijom naglo raste usled ekonomskog razvoja i povećanja broja stanovnika. Među tim zemljama su Indija, Indonezije i Vijetnam.

IEA je saopštila da je ove godine takođe dostignut rekord u proizvodnji uglja, kao i u međunarodnoj trgovini ugljem, ali da će naredne tri godine ostati na tom nivou ili da će se smanjiti.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Luksuzni brendovi sve više prihvataju plaćanje u kriptovalutama

by bifadmin

Tržište kriptovaluta proširilo se i na luksuzne brendove, koji sve više prihvataju plaćanja u kriptovalutama poput bitkoin-a i ethereuma. Luksuzni trgovci na malo sve više prihvataju plaćanja kriptovalutama kako bi privukli imućne kupce upućene u tehnologiju i iskoristili istorijski porast vrednosti bitkoin-a.

Ovaj trend označava značajan pomak jer robne marke istražuju inovativne metode plaćanja kako bi ostale konkurentne i privukle mlađu, imućnu klijentelu.

Francuska luksuzna robna kuća Printemps nedavno je sarađivala sa kriptoburzom Binance i fintech kompanijom Lyzi kako bi prihvatila uplate u bitkoin-u i ethereumu, postavši prva robna kuća u Evropi koja je to učinila. Bilo je dosta poziva i to je izazvalo interes, rekao je David Princay, predsednik podružnice Binance France. Potvrdio je razgovore sa drugim luksuznim markama koji su u toku, prenosi Reuters.

S.T. Dupont planira isto tako uvesti kripto plaćanja na dve lokacije u Parizu pre praznične sezone. Slično tome, kompanija Virgin Voyages počela je prihvatati bitkoin za vrhunsku godišnju propusnicu za krstarenje u vrednosti od 120.000 dolara. Ovi potezi odražavaju rastući interes među luksuznim kompanijama za iskorištavanje bogatstva koje pokreće kriptotržište.

Izazovi usvajanja kriptovaluta

Međutim, uprkos velikom zamahu, kriptovalute se suočavaju s izazovima poput visoke volatilnosti i regulatornog nadzora, što ograničava njihovu široku primenu. Trgovci na malo često pretvaraju kripto plaćanja u fiat valute (pravi novac) kako bi smanjili rizike. Ekonomski analitičari primete da su većini potrošača i dalje dovoljne tradicionalne opcije plaćanja poput PayPal-a. Ipak, vlasnici digitalne imovine sve više su privučeni luksuznim kupovinama kao načinom diverzifikacije svojih portfolija.

Ponuda plaćanja kriptovalutama može biti način da se kompanije brendiraju kao inovativne, a ne kao „stari zagušljivi brend“ – kaže Andrew O’Neill, vodeći analitičar digitalne imovine u američkoj kompaniji za kreditni rejting S&P Global Ratings.

Izrada kripto nadahnutih proizvoda

Luksuzni brendovi takođe koriste kripto trendove za stvaranje jedinstvenih proizvoda. Balenciaga je nedavno lansirala kožni držač kartica dizajniran za Ledgerov „Stax“ kripto novčanik, po ceni od 350 evra. To odražava sve veći interes za integraciju funkcionalnosti kriptovaluta u luksuzne modne artikle.

Guči je prednjačio među luksuznim brendovima, nudeći opcije kripto plaćanja za većinu proizvoda u Sjedinjenim Državama od 2022. godine. Njihova matična kompanija Kering usvaja pristup tehnologije „testiraj i uči“, naglašavajući inovacije kako bi privukla mlađe i azijske bogate potrošače. Francuski luksuzni trgovački lanac Printemps planira proširiti svoju kripto ponudu na novu prodavnicu u Njujorku 2025. godine, signalizirajući dalji interes za potencijal kriptovaluta da preoblikuju luksuznu maloprodaju.

Sve veća prisutnost kriptovaluta u luksuzu naglašava njihovu rastuću ulogu u savremenoj trgovini, spajajući vrhunsku tehnologiju s vrhunskim strategijama brendiranja.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko je potrebno godina rada u svetu, da bi se kupio stan

by bifadmin

Brz rast cena nekretnina od 2020. godine učinio je kupovinu stana nedostižnom za mnoge ljude danas, svuda u svetu. Kupovina stana u Hongkongu je posebno skupa.

Hongkong je 14 godinu zaredom proglašen najnepristupačnijim gradom na svetu, jer oni koji žive u njemu treba da rade više od dve decenije da bi mogli da kupe stan u njemu.

Analiza koju je objavio Visual Capitalist uzela je u obzir prosečan broj godina potrebnih da kvalifikovani radnik radi kako bi priuštio stan od 60 kvadratnih metara u centru grada.

Cena nekretnina srednje klase u centru Hongkonga u proseku iznosi 2.560 dolara po kvadratnom metru – znatno više od Njujorka, gde se cene kreću između 1.500 i 2.000 dolara po kvadratnom metru.

Iako su cene nekretnina u Hongkongu pale na najniži nivo u poslednjih 12 godina u realnim uslovima, posedovanje nekretnine ostaje nedostižno za većinu stanovnika.

Kako je u Evropi i Americi?

U međuvremenu, Pariz ima titulu najnepristupačnijeg grada u Evropi, uprkos tome što su cene nekretnina pale za više od 20 odsto u odnosu na vrhunac nakon pandemije.

Zaposlenom sa prosečnim primanjima u Parizu trebalo bi 13 godina rada da priušti stan, dok bi onom u Londonu trebalo 12 godina.

U Njujorku, prosečna prodajna cena stana na Menhetnu dostigla je gotovo 1,2 miliona dolara krajem 2023. godine, što je povećanje cene po kvadratnom metru za čak 44 odsto u poslednjih deset godina.

Njujork je najnepristupačniji grad u Americi, gde je potrebna da se radi osam godina da bi se kupio stan u centru grada. U Tokiju, za kupovinu stana sada je potrebna da se radi za prosečnu platu 14 godina, što i ovaj japanski grad svrstava među najnepristupačnije gradove u svetu.

Na osnovu podataka iz UBS Global Real Estate Bubble Index-a za 2024. godinu po 10 godina rada za prosečne plate u tim državama treba za stan u centru Singapura i Tel Aviva, devet za stan u Sidneju, a po osam za stanove u Cirihu, Minhenu, Vankuveru, Sao Paolu. Za stan u Los Anđelesu, Ženevi i Amsterdamu potrebno je sedam godina rada.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Nema planete B za iseljavanje čovečanstva

by bifadmin

Jedina planeta na kojoj ljudi mogu da opstanu je ova sa kojom su se razvijali u celokupnom lancu života na Zemlji. Svi drugi futuristički scenariji o uspešnom naseljavanju čovečanstva negde daleko u svemiru su puka fantazija ili prodavanje kosmičke magle radi privlačenja zemaljskih, nedovoljno upućenih investitora, tvrde naučnici. Evo i zašto.

Zamislimo da su ljudi uništili sve što su mogli na Zemlji, pretvorivši je u neplodnu, zatrovanu i negostoljubivu pustinju. Izlaz iz tog pakla je bekstvo ka nekom novom svetu, naseljavanje planete koja je nalik našoj, ali je još netaknuta. Čovečanstvo u tom drugom domu ima priliku da krene od početka. Nagoveštaji o tome kako će kosmičke izbeglice izgraditi bolju civilizaciju u potpuno nepoznatom okruženju se donekle razlikuju, ali svi su zasnovani na uverenju da je kosmos pun Zemljinih blizanaca.

Generacije dece su decenijama odrastale uz ovakve zavodljive priče. Većina filmova u kojima odvažni, tehnički i naučno potkovani međugalaktički istraživači pronalaze neverovatne, a nenastanjene svetove je među onima sa najvećim zaradama. Ovaj futuristički san prodaje nam se kao realna, naučno utemeljena mogućnost, pri čemu ga trenutno najviše forsiraju milijarderi koji obećavaju da će preseliti čovečanstvo na Mars takoreći sutra.

Imajući u vidu današnji tehnološki napredak, primamljivo je verovati da se približavamo dobu međuplanetarne kolonizacije. Ipak, da li zaista možemo da se izvučemo tako što ćemo bekstvom na neku devičansku planetu ostaviti iza sebe sve svoje probleme i gluposti koje smo počinili? Astronomi, fizičari, geolozi, biolozi i naučnici iz drugih struka važnih za ovu problematiku, jednoglasno tvrde da su takve priče puka fantazija. U poslednje vreme one služe i kao mamipara za investitore na berzi, pozivajući se na „čvrste naučne dokaze“.

Međutim, svim tim pričama nedostaju upravo verodostojne činjenice šta neku drugu planetu čini pogodnom za naš život. Način na koji to opisuju holivudski scenaristi i tehnološki tajkuni nema bilo kakvih dodirnih tačaka sa onim što naučnici smatraju neophodnim za preživljavanje.

Iz lošeg u gore

Trenutno, najčešća meta kolonizacije u bliskoj budućnosti je naš „komšija“, planeta Mars. Ona je velika kao pola Zemlje i prima oko 40% toplote koju dobijamo od Sunca. Tačno je da iz perspektive astronoma, Mars predstavlja Zemljinog „jednojajčanog blizanca“. Ali kakvi su naši stvarni izgledi za dugoročan boravak na toj planeti?

Današnji Mars je hladan i suv svet, sa vrlo tankom atmosferom i peščanim olujama koje mogu trajati nedeljama. Njegov prosečni atmosferski pritisak čini manje od 1% onoga na Zemlji, što znači da je u takvim uslovima nemoguće preživeti bez specijalne odeće i opreme. Pored toga, vazduh se uglavnom sastoji od ugljen-dioksida, a temperatura na površini se kreće od podnošljivih 30ºC leti, do nepodnošljivih -140ºC zimi. Ovako ekstremne promene temperature su posledica tanke atmosfere na Marsu.

Uprkos tome, postoji mnoštvo predloga za preoblikovanje našeg „suseda“ u svet koji je dugoročno pogodan za ljude. Mars je dalje od Sunca nego Zemlja, pa bi bilo potrebno znatno više gasova sa efektom staklene bašte da se postigne temperatura slična onoj na Zemlji. Zgušnjavanje atmosfere ispuštanjem ugljen-dioksida na površinu Marsa predstavlja najpopularnije „rešenje“ za taj problem.

Međutim, svaka predložena metoda oslobađanja ugljen-dioksida uskladištenog na Marsu, zahteva daleko napredniju tehnologiju i resurse od onih kojima sada raspolažemo. Štaviše, nedavna studija koju je objavila NASA pokazuje da na Marsu nema ugljen-dioksida ni onoliko koliko je potrebno da ovu planetu dovoljno zagreje zimi. Pod optimističkom pretpostavkom da negde pronađemo i „nahvatamo“ nedostajući ugljen-dioksid i tako „zagrejemo“ Mars, i dalje bismo bili prepušteni atmosferi u kojoj bismo se bez ikakve dileme ugušili.

No, vatreni sledbenici svemirske kolonizacije ne odustaju i nude drugo rešenje. Po tom scenariju, bivši Zemljani bi na površini Marsa trebalo da izgrade staništa u kojima bi uslovi bili pogodni za opstanak ljudi. U ovom slučaju je zanemarena sitnica da bi svaki prodor spoljnog vazduha u takve građevine predstavljao smrtonosnu pretnju, pa bi stanari morali neprekidno da budu u pripravnosti i zbog najmanjih oštećenja na svojim „marsovskim“ kućama.

Kad se podvuče crta, ispada da bismo morali da uložimo trenutno nepostojeća sredstva u razvoj danas nepostojećih tehnologija samo zato da bismo se takoreći sutra najverovatnije ugušili na susednoj „Crvenoj planeti“.

Šta je stotinak hiljada godina za najhrabrije?

Srećom, vasiona ne završava u Marsovom dvorištu. Šta bi bilo sa nama da nije ljudi koji uvek gledaju dalje od ostalih? Među njima su i stručnjaci koji to rade po službenoj dužnosti u američkoj svemirskoj agenciji NASA. Oni su tokom istraživanja teleskopom Kepler otkrili da u našoj galaksiji postoji mnogo svetova koji su slični Zemlji po veličini i udaljenosti od matične zvezde. Naučnici su godinama posmatrali oko 100.000 zvezda i više od 900 planeta koje su po svojim razmerama slične zemlji. Od svih tih planeta, samo 23 su u takozvanoj naseljivoj zoni, odnosno imaju umerenu klimu koja omogućava postojanje tekuće vode, ključnog elementa za razvoj života kakav poznajemo.

Koliko planeta veličine Zemlje i sa umerenom klimom ima u našoj galaksiji? Procene se većinom baziraju na otkrićima u misiji Kepler, jer se taj deo neba koji su naučnici proučavali smatra „reprezentativnim uzorkom“ za celu galaksiju. Međutim, proračuni do kojih su došli se jako razlikuju. Najoptimističniji sugerišu da otprilike jedna od tri zvezde (30%) „ugošćuje“ planetu veličine Zemlje i umerene temperature, dok najpesimističniji iznose računicu da je takvih tek 9%, odnosno jedna od 10 zvezda.

U našoj galaksiji nalazi se otprilike 300 milijardi zvezda, što bi prema najpovoljnijem scenariju značilo da one „opslužuju“ oko 90 milijardi planeta koje su po veličini približne Zemlji i imaju umerenu klimu. Ovo je ogroman broj i teško je odoleti pomisli da barem jedna od njih može da se podiči gotovo istovetnim uslovima za život kao što su oni na našoj planeti. Ali ovde se dobre vesti završavaju. Sve i da postoji planeta koja je „pljunuta“ Zemlja, kako bismo do nje stigli? Ako bismo se ukrcali na najbržu svemirsku letelicu kojom danas raspolažemo, trebalo bi nam 79.000 godina da sletimo na najbližu planetu u našoj galaksiji koja je u „naseljivoj zoni“.

Pupčana vrpca bez koje ne možemo

No, obećajmo sebi kao što Ilon Mask obećava investitorima da ćemo rešiti i taj „izazov“ i švrljati svemirom brzinom svetlosti. Najzad pronalazimo nenastanjenu planetu veličine Zemlje, sa umerenom klimom, beskrajnim plavim okeanima i biosferom koja vrvi od života. Ali ne onakvog kakav očekujemo.

Stvar je u tome da je to verzija „arhaične“ Zemlje, sa uslovima za život koji nalikuju onima iz najranije istorije naše planete. A oni su bili takvi da anatomski moderni ljudi koji su se pojavili pre manje od 400 000 godina u njima ne bi preživeli ni pet minuta. Skloni smo da zaboravimo da povest modernog čoveka čini manje od 0,01% Zemljine istorije, što znači da je ova planeta naš dom ne zbog svoje veličine i klime, već zato što se na njoj život razvijao milijardama godina.

Baš kao što ljude ne oblikuje samo genetika, nego i kultura i odnosi sa drugima, tako i planete oblikuju živi organizmi koji na njima nastaju i napreduju. Tokom vremena, život je Zemlju dramatično promenio, stvorivši svet u kojem je čovek mogao da nastane i da se razvija. Mi u potpunosti zavismo od milijardi drugih živih organizama koji čine Zemljinu biosferu. Bez njih ne možemo da preživimo i zato je Zemlja naš jedinstveni i jedini dom u svemiru. Ne postoji planeta B.

Bojana Maričić

Biznis & finansije 226, oktobar 2024.

Foto: qimono, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

NBS: Izdato 700.000 više kartica u odnosu na isti period prošle godine

by bifadmin

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je na kraju trećeg tromesečja ove godine, u Srbiji bilo 11,9 miliona izdatih platnih kartica, što je za 6,1 odsto ili 700.000 više nego u istom periodu prethodne godine.

Kako se navodi, tokom trećeg tromesečja 2024. u trgovinama u zemlji izvršeno je 158,8 miliona plaćanja domaćim platnim karticama ili za 20,8 odsto, odnosno za 27,4 miliona više nego u istom tromesečju 2023. godine.

Dodaje se da su strani turisti karticama izvršili 16,8 miliona kupovina, što je za 20,1 odsto ili 2,8 miliona plaćanja više nego tokom trećeg tromesečja prethodne godine.

NBS ističe da je prihvatna mreža u Srbiji nastavila da se širi i na kraju septembra ove godine korisnicima platnih usluga bilo je na raspolaganju 3.210 bankomata, što je za 5,2 odsto više nego u istom tromesečju 2023.

„Prihvatna mreža POS terminala iz tromesečja u tromesečje nastavlja da raste, pa su kraju septembra kupci mogli da plaćaju na blizu 154.000 POS terminala, što je za 15,9 odsto više nego u trećem tromesečju 2023. godine“, piše u saopštenju.

Centralna banka dodaje da je kada je reč o kupovini preko interneta, broj internet prodavnica na kraju oktobra ove godine bio 4.535 ili za 18,1 odsto više u odnosu na isto vreme prethodne godine, što znači da je otvoreno 695 novih internet prodajnih mesta, koja omogućavaju onlajn kupovinu bezgotovinskim platnim instrumentima, odnosno instant plaćanjem i/ili platnim karticama.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Banca Intesa obeležila 20 godina poslovanja

by bifadmin

Banca Intesa obeležila je 20 godina poslovanja pod okriljem međunarodne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo na svečanoj proslavi koja je okupila klijente banke, njene poslovne partnere, zaposlene i predstavnike matične grupe.

„Ako bih pokušao u jednoj rečenici da sublimiram dve decenije za nama, rekao bih da smo u kontinuitetu rasli i jačali tržišnu poziciju na bazi inovativne ponude, vrhunske usluge i dinamične digitalne agende, uvek fokusirani na klijente i spremni da budemo korak ispred vremena. Danas smo dugogodišnji lider sa aktivom od gotovo 9 milijardi evra, partner 1,4 miliona klijenata privrede i građana, dobitnik desetine najuglednijih međunarodnih nagrada za najbolju banku u Srbiji. Uzbuđeni smo zbog svega što je pred nama, spremni da na promene, izazove i prilike odgovorimo sofisticiranim rešenjima, hiperpersonalizacijom i besprekornim korisničkim iskustvom kroz ulaganja u tehnologiju, održivost i ljude“, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Specijalni gost večeri, vodeći svetski futurista i autor globalnih bestselera o budućnosti finansija, Bret King, poveo je prisutne na putovanje u svet budućnosti i disruptivnih trendova koje donose veštačka inteligencija, pametne ekonomije i autonomne infrastrukture, uz osvrt na uticaj klimatskih promena, ali i zdravstvenu tehnologiju i gensku terapiju.

Gost na proslavi velikog jubileja Banca Intesa bio je i geopolitički savetnik Strahinja Matejić, koji je izložio svoje uvide u globalnu geopolitičku situaciju, potencijalne implikacije aktuelnih dešavanja na uslove poslovanja, poslovne izazove i prilike, kao i stavove o uticaju veštačke inteligencije na biznis sektor.

Vodeća banka na tržištu Srbije duže od 17 godina, Banca Intesa, već dve decenije predvodi razvoj bankarskog sektora i naprednim finansijskim rešenjima uspešno odgovara na diversifikovane potrebe građana i privrede putem razvijene poslovne mreže i modernih digitalnih servisa. Širenje poslovanja u sve tržišne segmente i niše, kao i u oblast upravljanja investicionim fondovima, banka je zaokružila pokretanjem Intesa fondacije filantropske organizacije sa ciljem pružanja sistemske podrške rešavanju socijalnih i ekoloških pitanja i kreiranju održivog i inkluzivnog društva.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ako ste kupili korporativne obveznice, šta dalje činiti sa njima

by bifadmin

U svetu finansija korporativne obveznice važe za relativno siguran izvor pasivnih prihoda, posebno za investitore koji ne žele previše da rizikuju.

Ove hartije od vrednosti, koje izdaju kompanije u želji da diversifikuju izvore prihoda, imaju određene prednosti nad ostalim finansijskim instrumentima. Kroz redovne isplate kamate, obveznice pružaju atraktivan i predvidiv prinos, što ih čini manje rizičnom opcijom u odnosu na akcije, čija vrednost može značajno varirati na berzi. Pored toga, korporativne obveznice mogu doneti veći prinos nego klasična štednja, a često se smatraju sigurnijom alternativom ulaganju u nekretnine.

Dakle, ako ste se odlučili da uđete u svet investitora i kupili korporativne obveznice, pred sobom imate više mogućnosti. Prva je da čekate rok dospeća i prihodujete od isplate ugovorenih kamata (kupona), te da vam na kraju roka bude isplaćena i glavnica novca (iznos za koji ste kupili obveznice od kompanije). Druga opcija je i da na berzi trgujete obveznicama koje ste kupili od određene korporacije i tako u kraćem vremenskom periodu ostvarite određenu zaradu.

Korporativne obveznice u Srbiji

Tržište korporativnih obveznica u Srbiji još je u razvoju, ali postoje značajni koraci unapred. Tako je polovinom novembra Skupština akcionara kompanije NIS odobrila prvu emisiju korporativnih obveznica. NIS izdaje 585.500 komada obveznica, pojedinačne vrednosti od 10.000 dinara. Minimalni iznos investiranja u primarnoj emisiji obveznica je 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a ponuda se odnosi na izabrane investitore putem odabranog brokera. Ova emisija obveznica izdaje se na rok od pet godina, bez mogućnosti prevremenog otkupa, sa prinosom od 6,5 odsto godišnje uz kvartalne isplate kupona. Na taj način će zarada za investitore po osnovu kamate odnosno kupona, po odbitku poreza na prihod, na minimalni iznos investiranja od 100.000 evra iznositi oko 5.520 evra godišnje ili 27.600 evra za period od pet godina.

Važnost trgovanja na sekundarnom tržištu

Ono što je od posebnog značaja jeste mogućnost sekundarnog trgovanja obveznicama NIS-a na Beogradskoj berzi. Kako je ranije saopšteno iz ove kompanije, na ovaj način će se dodatno doprineti razvoju domaćeg tržišta hartija od vrednosti što je bio i jedan od motiva izdavanja emisije obveznica. Pored toga, na ovaj način NIS želi da diverzifikuje izvore finansiranja, smanji zavisnost prema bankama i pronađe nove izvore kapitala koji će biti uložen u dalju modernizaciju i razvoj kompanije.

Izvor: B92.net
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Privatni penzijski fondovi porasli za 4,2%

by bifadmin

Fondovi, čija su investicije bazirane na obveznicama Republike Srbije a u inostrantvu ulažu svega 3%, imaju tek nešto više od 500 miliona evra imovine

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja 2024. iznosila 59,8 milijardi dinara (oko 511 miliona evra) i veća je za 4,2% u odnosu na prethodno tromesečje, saopštila je Narodna banka Srbije koja je regulator tog tržišta.

U isto vreme, upravo toliko je iznosila i međugodišnja inflacija.

Kako je navedeno, na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate doprinosa u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja.

Dodaje se da su u trećem tromesečju ove godine ukupne neto uplate iznosile su 1,2 milijarde dinara (10,3 miliona evra), a da su članovi koji ispunjavaju propisane uslove povukli 632,1 milion dinara, dok je prinos od ulaganja imovine fondova iznosio 1,9 milijardi dinara (16,2 miliona).

NBS ističe i da je tržišna koncentracija u sektoru na kraju trećeg tromesečja 2024. godine, merena Herfindal-Hiršmanovim indeksom, iznosila 2.775 poena, što ukazuje i dalje na visoku koncentraciju na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova.

Ako se fondovi posmatraju prema visini neto imovine fonda u odnosu na visinu neto imovine sektora, kako se navodi u saopštenju centralne banke Srbije, tri najveća fonda zajedno ostvaruju tržišno učešće od 81%, dok najveći fond ima udeo od 42%.

Dominantne obveznice

NBS naglašava i da na kraju trećeg tromesečja 2024. struktura ulaganja imovine fondova neznatno izmenjena u odnosu na prethodni period. Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 62,7% ukupne imovine, sredstva na kastodi računima sa 17,3%, akcije domaćih pravnih lica sa 11,2%, oročeni depoziti kod banaka sa 4,2%, dok su ulaganja u inostranstvu činila 2,9% ukupne imovine fondova.

Prema podacima NBS i portfolio državnih dužničkih hartija od vrednosti, odnosno obveznice Republike Srbije su na kraju ovog perioda zadržale dominantnu poziciju u ukupnoj imovini fondova, uz smanjenje učešća sa 74,2%.

U strukturi državnih hartija od vrednosti obveznice denominovane u domaćoj valuti učestvuju sa 79%, obveznice denominovane u evrima sa 19% i obveznice denominovane u dolarima učestvuju sa 2%.

Izvor: 24sedam.rs/Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Koliko i šta su naručivali ljudi ove godine preko Wolta?

by bifadmin

U susret godini koja dolazi, Wolt je podelio podatke o tome šta su i koliko naručivali ljudi u Srbiji tokom 2024, kroz višemilionske dostave na klik. Priča o užicima, praktičnosti i momentima koji nas povezuju temelji se na svakodnevnim nabavkama, skoro pa svega, koje su korisnici obavljali preko Wolta, sa dostavom u roku od 30 minuta ili u dogovoreno vreme.

Trend je jasno pokazao da su petak i nedelja dani kada se najviše naručuje, a među brojnim porudžbinama ističe se jedna koja je po iznosu obeležila godinu za nama. Najveći potrošač u Srbiji ostvario je narudžbinu vrednu više od 1900 evra.

Hrana koja nas spaja: Čizburgeri, mantije i kapućino u fokusu

Podaci pokazuju da su klasični ukusi i ove godine bili na ceni. Čizburgeri su se izdvojili kao apsolutni favorit, dok su ćevapi i gurmanske pljeskavice činili značajan deo narudžbina. Zajednički obroci su oduvek bili srce druženja i proslava u Srbiji, a to dokazuje i najveća porudžbina godine – 300 mantija! Hrana je bila i ostala način za stvaranje nezaboravnih trenutaka, čak i noću. U kasnim satima, najčešće su se naručivali Capricciosa pizza, Edamer Rolls i Choco Rolls.

Ljubav prema kafi nastavila je da cveta i ove godine – kapućino i kafe latte bili su naši verni pratioci kroz radne dane, šetnje i jutarnje rituale, potvrđujući da je kafa neizostavni deo života.
U isto vreme, korisnicima je Wolt Market postao nezaobilazan saveznik u kupovini namirnica, olakšavajući svakodnevnu nabavku, bez saobraćaja i čekanja u redu. Voda, banane i jaja našli su se na vrhu liste najtraženijih proizvoda. Brzo i praktično, Wolt Market donosi kvalitet na dohvat ruke, pretvarajući čak i najobičnije kupovine u iskustvo bez stresa.

Ruže kao simbol ljubavi

Kada su u pitanju posebni trenuci, Dan zaljubljenih se, naravno, izdvojio kao najpopularniji dan za dostavu cveća. Ruže su zauzele prvo mesto kao omiljeni izbor, unoseći šarm i romantiku u mnoge priče širom Srbije.

Skoro pa sve na dohvat ruke

Da li smo nacija pasa ili mačaka? Wolt porudžbine protekle godine jasno su pokazale kom krznatom prijatelju više naginjemo. Najpopularnija hrana za ljubimce bila je hrana za mačke na bazi piletine i ribe, dok je pesak sa mirisom lavande bio na vrhu liste proizvoda. Ovaj trend otkriva koliko naši ljubimci, naročito mačke, uživaju u pažnji, a vlasnici se trude da im obezbede sve što im je potrebno za srećan i udoban život. I ne samo to, Wolt je proširio svoju ponudu na tehnologiju!

U saradnji sa Gigatronom, dostavljene su Sony PlayStation 5 Pro konzole entuzijastima iz Beograda, čineći ih među prvima u Srbiji koji su došli do ove ekskluzivne konzole i pre njene zvanične prodaje u radnjama. Ove godine nisu se samo igrale igrice, jer je i ljubav prema knjizi je sveprisutna. Ako do sada niste, pročitajte knjigu ,,Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj’’ od Štefani Štal koja je s razlogom najprodavaniji naslov na Woltu.

S obzirom da je, skoro pa sve, na Woltu kao i da je jednostavnost poručivanja i pouzdane dostave više nego očigledna, ne iznenađuje nas ni činjenica da je najkraća dostava iznosila svega 100 metara.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pogrebne usluge u Beogradu poskupljuju za 60 odsto

by bifadmin

Pogrebne usluge u Beogradu već su poskupele i novi cenovnici – uvećani za čak 60 odsto – uveliko se primenjuju od ponedeljka 16. decembra.

Iako se, doduše nezvanično, poskupljenje pogrebnih usluga u Beogradu najavljivalo za početak iduće godine, na sajtu Javno komunalnog preduzeća Pogrebne usluge Beograd, novi cenovnik osvanuo je i primenjuje se od 16. decembra.

U Rešenju o davanju saglasnosti gradonačelnika Grada Beograda na Cenovnik osnovnih usluga ovog preduzeća, od 28. novembra 2024, navodi se da se novi cenovnik primenjuje dan posle objave u Službenom listu Beograda.

Na sajtu Službenog lista, međutim, ovo rešenje – još nije objavljeno.

„Izmene cenovnika osnovnih i ostalih usluga JKP Pogrebne usluge Beograd stupaju na snagu 16. decembra 2024. godine. Ažurirani cenovnici se mogu naći na početnoj stranici zvanične internet prezentacije preduzeća“, stoji na sajtu JKP „Pogrebne usluge“ Beograd.

Šta sve poskupljuje

Poskupele su i osnovne, i takozvane ostale usluge koje pruža ovo preduzeće – sve za 60 odsto.
Sahranjivanje u grob „po novom“ košta 30.864 dinara, a do sada je koštalo 19.290 dinara. Poskupljenje je tačno 60 procenata.

Troškovi izgradnje grobnog mesta poskupeli su sa 19.500 dinara na 44.850 dinara.

Skuplje su i socijalne sahrane – sahranjivanje u grob košta 14.808 dinara, a do 15. decembra je bilo 9.255 dinara.

Spremanje umrlog (bilo u kapeli ili u stanu) košta 6.114 dinara, a do sada je bilo 3.821 dinar.

Naknada za grobnicu prvog reda poskupela sa dosadašnjih 6.232 dinara na 9.971 dinar, dok je naknada za grobnicu petog reda sa 1.557 poskupela na 2.491 dinar.

Naknada za grob je sa 1.034 otišla na 1.654 dinara,

Detaljni cenovnik osnovnih usluga JKP Pogrebne usluge Beograd pročitajte OVDE.

Među ostalim uslugama nalazi se i godišnji zakup groba – sada košta 691 dinar umesto dosadašnjih 432 dinara.

Zakup grobnice prvog reda (12 mesta u grobnici) košta 10,822 dinara, a do sada je bio 6.764 dinara, dok je zakup grobnice četvrtog reda (sa četiri mesta u grobnici) 3.602 dinara, umesto dosadašnjih 2.251 dinar.

Poskupele su i ekshumacije, za 60 odsto, a visina cene zavisi od toga posle koliko godina počivanja se radi ekshumacija.

Povećani su i troškovi kontrole izvođenja kamenorezačkih radova.

Izrada plakata (umrlice) po komadu sada košta 278 dinara, a do sada je bila 174 dinara, dok plastificiranje po komadu košta 437, umesto dosadašnjih 273 dinara.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci