Uprkos rizicima po ekonomiju i demokratiju od prekomerne disproporcije u raspodeli društvenog bogatstva, za najveće svetske korporacije nestaju granice rasta, pa neke postaju vrednije od bruto domaćeg proizvoda matičnih zemalja. Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija najvrednije svetske kompanije, američkog „Epla“. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2%.
Danski farmaceutski džin „Novo Nordisk“, pre nekoliko godina je postao najvrednija evropska kompanija mereno tržišnom kapitalizacijom, a isto se desilo i sa petrohemijskim gigantom „Saudi Aramco“, najvećom kompanijom u arapskim zemljama. Trenutna vrednost „Novo Nordiska“ na berzi iznosi oko 400 milijardi dolara a za „Saudi Aramco“ premašuje 1.700 milijardi dolara. Apsurdno je da ove kompanije vrede na berzi više nego što iznosi BDP njihovih matičnih zemalja. Bruto domaći proizvod u Danskoj se procenjuje na 390 milijardi dolara, a u Saudijskoj Arabiji na 1.100 milijardi.
Ovakvi slučajevi mogu postati češći sa brzim ukrupnjavanjem najvećih kompanija u vreme skromnog rasta svetske privrede. Pomenute firme su, naime, eklatantan primer koliko korporacije uvećavaju svoju vrednost na tržištu, ne samo zbog realnog rasta njihovih prihoda i zarada, već i zbog dešavanja na berzama koja, izgleda, imaju sve manje dodira sa realnim privrednim kretanjima.
Mada cene akcija presudno zavise od prognoza kako će poslovati kompanija čijim se akcijama trguje i trenutno stanje je tek jedan od činilaca te kalkulacije, vrednost berzanskih tržišta generalno raste poslednjih godina jer su preplavljena novcem. To se događa uprkos sve izraženijim geopolitičkim tenzijama i njihovim negativnim posledicama za veliki deo svetske privrede i građana, a na zabrinjavajuće posledice takvog raskoraka i po stabilnost finansijskog tržišta u oktobru su upozorili MMF i Svetska banka.
Procenjuje se da su berze u svetu 2023. godine porasle za oko 10%. Na najznačajnijoj svetskoj berzi, onoj u Njujorku, indeks S&P 500 koji prati najveće kompanije prošle godine je porastao za 24%, a od početka ove godine do sada za 23%. Lavovski deo tog rasta prelio se na ionako ogromne tehnološke kompanije, koje sada dostižu apsurdne, pa i zastrašujuće razmere. Stagnacija, ili lagani porast opšteg životnog standarda uspešno kamuflira preteranu disproporciju u raspodeli društvenog bogatstva, koje se ubrzano sliva u ruke sve užeg kruga firmi i pojedinaca.
Teškoće sa poređenjem
Koliko brzo se odvija ovaj proces, uprkos razornim posledicama po ekonomiju i demokratiju na koje godinama upozoravaju ugledni ekonomisti poput Tome Piketija i Branka Milanovića, pokazuje i poređenje najvrednijih svetskih kompanija sa evropskim privredama. Od pet kompanija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u oktobru ove godine (tabela 1), prve tri, „Epl“, „Nvidia“ i „Majkrosoft“, vrednije su od bruto domaćeg proizvoda Francuske i Britanije i jedino još zaostaju za BDP-om Nemačke.
Nama je možda slikovitije poređenje sa ukupnim BDP-om koje stvaraju države bivše Jugoslavije, koji bi prema podacima Statiste, velikodušno mogao da se proceni na oko 290 milijardi dolara za 2023. godinu (grafikon 1).
Izvor: „Yahoo Finance“
Svih pet najvrednijih kompanija u svetu dolazi iz američkog tehnološkog sektora, a tokom godine „Epl“ i „Nvidia“ smenjivali su se na liderskoj poziciji. U momentu kada je pravljen presek za ovu analizu, „Epl“ je bio na prvom mestu i vredeo je 12 puta više od BDP-a bivše SFRJ. Pored toga, vidljivo je da se za nešto više od devet meseci 2024. ukupna tržišna kapitalizacija pet vodećih kompanija uvećala skoro za trećinu, iako se predviđa da će ove godine svetska privreda porasti za skromnih 3%. Očekuje se da će taj rast u našem regionu biti još niži, što će ove razlike učiniti većim.
Može se zameriti da se ovde porede različite kategorije, jer se za kompanije uzima tržišno vrednovanje kapitala, a s druge strane se posmatra BDP koji je netržišna, obračunska kategorija ukupne novostvorene vrednosti, ograničena na neku teritoriju i određeni period. Kategorije jesu različite, ali se poređenjem sa veličinom naše i susednih privreda može plastičnije ilustrovati do koje mere su ove korporacije postale ogromne.
Više dodirnih tačaka ima poređenje BDP-a bivše SFRJ sa kompanijama koje imaju najveće godišnje prihode (grafikon 2). Ta lista izgleda znatno drugačije po geografskom poreklu i delatnostima kompanija, ali i ona pokazuje da su to nekoliko puta veće veličine.
Američki maloprodajni lanac „Volmart“ prošle godine je predvodio sa prihodima od 630 milijardi dolara, a za petama mu je „Saudi Aramco“ sa 604 milijarde. U vrhu su i dve kineske državne kompanije, od kojih se „State Grid“ bavi upravljanjem elektroenergetskim sistemom, a „China National petroleum“ eksploatacijom i preradom nafte, sa prihodima od 530 i 483 milijarde dolara. Između njih se smestilo 514 milijardi dolara koje je prihodovao američki „Amazon“.
Okreće se tu i nešto malo keša
Rast najvrednijih svetskih korporacija na berzi prati i enormno uvećanje raspoloživih novčanih sredstava. Ako iznos gotovine kojom raspolažu najvrednije svetske kompanije ponovo uporedimo sa privredom bivše SFRJ, vidljivo je da samo „Majkrosoft“, kao najlikvidniji među njima, na računima ima više sredstava nego što iznosi pojedinačni budžet bilo koje od ovih zemalja.
Toliki resursi omogućuju ovim kompanijama da umesto organskog razvoja, uvećavaju svoje poslovanje predatorskim kupovinama stvarne ili potencijalne konkurencije, posebno onih firmi koje predvode u novim oblastima rasta. Tako je „Majkrosoft“ tokom 2023. godine napravio prodor u oblast veštačke inteligencije uloživši 10 milijardi dolara u firmu „Open Al“ i izvršio invaziju na gejming industriju akvizicijom kompanije „Activision Blizzard“ za 68,7 milijardi dolara.
Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija najvrednije svetske kompanije, američkog „Epla“. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2%. Cinici bi dodali da taman toliko mogu da im ponude investicioni fondovi „Vanguard“ ili „Black Rock“, koji već poseduju 8,7%, odnosno 6,9% akcija u ovoj tehnološkoj kompaniji.
Izvor: Biznis TOP 2023/24, novembar Biznis i finansije
Piše: Vladan Žarković
