Izreka „ko kupi ovce, gubi novce“ izgleda da više ne važi. Tačnije, istina je na pola puta, jer ko ima ovaca ima i novaca, ne previše, ali dovoljno za pristojan život, kaže za Dnevnik ovčar iz Futoga Zoran Kaćanski.

– Ovčari imaju podsticaj od države od 10.000 dinara po ojagnjenoj ovci i još 2.000 dinara po grlu predatog jagnjeta u klanicu. To je dovoljno da bi se solidno živelo i ovčarstvo unapređivalo, jer od 10.000 dinara koliko se dobija po ojagnjenoj ovci ostane od 6.000 do 7.000 dinara, kada se odbiju troškovi za stručne službe koje prate odgoj grla, što nije ni malo ni puno para – priča sagovornik Dnevnika.

Kaćanski je u ovčarstvu više decenija i u toru drži ovce rase vitemberg zbog mesa, priploda i priplodnog materijala. Ovnove prodaje po Vojvodini, a genetski materijal kupuje od ovčara iz cele Srbije, koji ih uglavnom uvoze. Vunu nema više kome da proda, pa je baca u kontejner kao smeće. Ranijih godina prihod od vune mu je pokrivao troškove šišanja ovaca, za koje mu sada treba 600 dinara po grlu.

– Imao sam ideju da od neoprane vune postavim toplotnu izolaciju u potkrovlju. To nisam probao, ali nameravam. Kažu da takvu vunu zbog jakog mirisa ne napadaju štetočine i da je dobar toplotni izolator.

Ovčare, napominje, u proteklih nekoliko godina najviše plaši suša. Ovogodišnja im je posebno teško pala, zbog malih prinosa kukuruza i slabe ispaše. Svi ovčari, bez obzira na to u kom kraju Srbije drže ovce, osetili su ćudi klimatskih promena. Teško je svima bilo obezbediti dovoljno hrane za zimu, koja je zbog klimatksih neprilika višestruko poskupela.

Priznanja sa Poljoprivrednog sajma

Kaćanski svake godine izlaže na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i višestruki je dobitnik medalja, pehara i priznanja.Ovca mora da ima lepu dužinu i glavu, ravna leđa i čiste noge, što se gleda prilikom ocenjivanja stada i na osnovu tih odlika dobijaju nagrade.

– Kupio sam tonu koncentrata. Kukuruz, ječam, zob. Obezbedio sam uglavnom sa mojih njiva, ali sam deo i dokupio, jer su prinosi svih poljoprivrednih kultura bili mali. Sada ih pripremam za jagnjenje u prvoj polovini januara i dajem im jaču hranu, da bi se lakše ojagnjile. Samo jednom godišnje se jagnje, a ranijih godina su se jagnjile tri puta u dve godine. To više ne radim jer je za njih to bio veliki teret. Bile su mršavije i od toga sam odustao. Držim ih cele godine zatvorene, a nekada su bile na ispaši – naglašava Kaćanski.

Po njegovim rečima, kilogram žive vage jaganjaca je 600 dinara, umatičeno šilježe od osam do 13 kilograma je 600 evra, a živa vaga ovčetine je 250 dinara.

– Potražnja za ovčijim mesom postoji, posebno u vreme Kupusijade u Futogu. Ali ovčari neće previše ovaca da prodaju zbog mesa. Čuvaju ih za priplod i priplodni materijal – dodaje on.

Kaćanskog raduje što će, po svoj prilici, u ovčarstvu imati naslednika. Sin je, kaže, zainteresovan da nastavi posao, dok unuci vole da rade oko ovaca. Posebno unuka, koja iako ima samo 12 godini, zna da ojagnji ovcu.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Tržište nekretnina Jugoistočne Evrope poslednjih godina pratile su brojne krize pa nije bilo toliko investiranja u nekretnine, ali se u 2025. godini očekuje rast investicionih aktivnosti kao rezultat nižih kamatnih stopa. Investitorima je posebno interesantno Balkansko tržište i Srbija, a najveće interesovanje biće za ulaganje u sektor hotela i stanogradnje, dok je potražnja za poslovnim prostorima nešto manja.

Ovo su samo neki od zaključaka učesnika 8. Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi „Balkans Property Forum 2024“, koju su u Beogradu organizovali Property Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja iz Velike Britanije (RICS).

Predviđanja za 2025. godinu

Prema rečima dr Gabora Regosa, glavnog ekonomiste, mađarske kompanije za upravljanje imovinom Granit Asset Management predviđanja su da će tržište nekretnina Jugoistočne Evrope u 2025. godini imati veći rast, posebno na Balkanskom tržištu i da se strane investicije mogu očekivati u sektoru hotela i stanbene gradnje, dok će logistika zavisiti od konkurentnosti evropske industrije.

– Rast tržišta nekretnina u Srbiji poguraće izložba EXPO 2027, jer će za ovaj tromesečni događaj biti potrebno izgraditi nove infrastrukturne objekte, nove hotele i stambene zgrade. Jednom rečju, objekte važne za razvoj turizma i objekte koji će se moći koristiti i nakon izložbe – ističe Gabor i podseća da će cene stanova i dalje diktirati lokacija i radna snaga, jer su lokacije u velikim gradovima mnogo skuplje nego u unutrašnjosti i teže je i dovesti radnu snagu u veće gradove. -Stanovi će se i dalje prodavati za keš i potom rentirati. Taj trend će se nastaviti, ali će investitori morati oslušnuti i potrebe tržišta i praviti stanove koji su jeftiniji i dostupni kreditnim kupcima, smatra Gabor i podseća da su nacionalne banke doprinele smirivanju inflacije u SAD i EU, ali da je potrebno nastaviti u tom smeru i da su za veliki porast investicija neophodne stabilne političke prilike.
Maja Šahbaz Marojević iz kompanije EY je istakla da investitori traže stabilnost i predvidljivost, te da su im podjednako važni i geopolitička i ekonomska stabilnost.

– Interesovanje za ulaganje u hotele nije iznenađenje, jer tu postoji manjak kvalitetne ponude ne samo u Beogradu već i u drugim većim gradovima Srbije, dok je stanogradnja „sigurna luka“ za investitore već dugo, pa će se to nastaviti i sledeće godine. Ipak, postavlja se pitanje da li je rast cena održiv, ističe Marojević.
Da strani investitori bukvalno “čekaju u redu” da ulože u tržište Srbije potvrdila je i Gabriela Rejes Vidrio, rukovodilac sektora za finansiranje projekata nekretnina u NLB Komercijalnoj banci ističući da strani investitori sada imaju veći izbor banaka i da više ne moraju da „uzmu ili ostave“ ono što im se prvo ponudi.

Razvoj industrijskih nekretnina

Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao vrlo aktraktivno tržište za investiranje u sektor industrijskih nekretnina (logistika i proizvodnja) i tu nema promena osim što ovu gradnju prati i nagli razvoj putne infrastrukture, a na konferenciji je istaknuto da sada postoji i veliki prostor za rast u izgradnji data centara.
–Digitalizacija napreduje, količina podataka se dramatično uvećava i izgradnja data centara je “novi rudnik” za investitore. Što se ostalog tiče u regionu, dinamika zavisi i od toga da li će veliki investitori ostati „oprezni“ i ulagati u razvijeno tržište ili će tražiti veće prinose na ovdašnjim tržištima, gde su i troškovi manji, ali i večiti problemi velike birokratije koja ostavlja prostor i za korupciju – smatra Mario Kijanović iz kompanije SOG.
Prema rečima Petra Kolognata, direktora Poslovnog razvoja kompanije CTP, ono što našu zemlju čini atraktivnom kada je reč o industrijskim nekretninama jeste odličan geostrateški položaj i pristup EU tržištu kao i raspoloživost radne snage.

-CTP posluje u 10 zemalja Evrope i u mnogima je teško doći do kvalitetnog zemljišta, a Srbija ima dovoljno zemlje što je jedan od razloga zašto smo toliko aktivni na srpskom tržištu. Razvijene su industrijske zone u Beogradu i Novom Sadu, a razvijamo industrijske parkove u Kragujevcu, Jagodini i Nišu kako bismo bili konkurentni u ponudi proizvodnih prostora (fabrika za iznjmljivanje) na lokacijam gde ima dovoljno radne snage. U Somboru smo kupili preko 20 ha, sve sa ciljem da i druge delove zemlje učinimo atraktivnim, a strani investitori, pogotovu iz automobilske industrije žele baš te manje gradove – izjavio je Petar Kolognat.
Vasilije Jauković, EBRD, je istakao da je Srbija veoma dobro tržište za investiranje u komercijalne nekretnine i da banke sve više ulažu u gradnju poslovnih objekata.

-Smatramo da je Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja u Evropi, veoma dobro tržište u narednim godinama, kada je reč o investicijama u komercijalne nekretnine. U 2025. godini očekuju nas projekti na kojima već duže radimo. Reč je o privatnom sektoru, većim institucionalnim investitorima, kao i saradnji sa Vladom Srbije u fazi dva razvoja naučnih parkova“, navodi Jauković.

Kancelarijski prostor

Iako se tržište rada promenilo nakon kovid pandemije, rad od kuće neće opstati, zaključak je panela posvećenog poslovnom prostoru, ali je ovom prilikom istaknuto i da će se hibridni način rada još više razvijati, a to će uticati i na oblikovanje budućih kancelarija.
Stručnjaci smatraju da će poslovni prostori biti dizajnirani prema tipu posla kojim se neko bavi i da će investitori sve veću pažnju poklanjati tome da se zgrade vremenom i shodno potrebama mogu menjati. To će doneti višu cenu za one koji izdaju prostor, a veću dobrobit za zakupce.

– U Beogradu je konstantan rast zgrada namenjenih poslovnom prostoru, koje su pritom energetski efikasne. Tržište je stabilno i ne očekuju se promene – istakla je Danijela Nedeljković Stojakov, BDO Srbija i podsetila na to da je rad na daljinu otvorio mnogo više „open space“ poslovnih prostora, koji su dizajnirani tako da zadovolje sve potrebe zakupaca, koji žele udoban prostor za rad, u koji će odlaziti po potrebi i u kome će biti produktivniji i nesmetano razvijati svoj biznisa.

Investicije u hotelski sektor

-Investicione aktivnosti u hotelski sektor su znatno veće nego ranije, jer ljudi generalno vole da putuju, a navike se nisu promenile – smatra George Bobvos, Direktor poslovnog razvoja DDG Group. On najveću slabost vidi u nedostatku brendiranih apartmana, hotela sa pet zvezdica i više, rizorta koji omogućavaju da se sezona produži, a konstantni izazov u tome kako imati popunjenije kapacitete hotela sa četiri zvezdice i više. Međutim kaže da se tržište pomera u tom smeru.

-Kada je reč o Srbiji, dobra prilika za ulaganje je i predstojeća izložba EXPO 2027 jer će biti potrebno više hotela. Međutim, važno je misliti o održivom razvoju, odnosno na vreme planirati šta će biti sa tolikim kapacitetima nakon završetka događaja – naglasio je Dejvid Dženkins, potpredsednik za razvoj poslovanja u Istočnoj Evropi u „Radisson Hotel Group“ i ovom prilikom najavio izgradnju još jednog hotela njihovog brenda u Nišu.

Godišnja inflacija u Srbiji u novembru ove godine bila je 4,3 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u novembru su, u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 4,1 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u novembru, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama odeća i obuća (0,9 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (0,6 odsto), zdravlje (0,5 odsto), transport (0,4 odsto).

Poskupeli su i hrana i bezalkoholna pića i usluge restorana i hotela (za po 0,3 odsto) i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i komunikacije (za po 0,2 odsto).

Izvor: Beta
Foto: Pixabay