Kako Milšped redefiniše efikasnost i odgovornost u logističkom sektoru kroz napredne tehnologije i održiva rešenja

Industrija logistike prolazi kroz ubrzanu transformaciju, vođenu razvojem tehnologije i potrebom za održivim rešenjima. Kako se tržišni zahtevi sve brže menjaju, kompanije koje žele da ostanu konkurentne usmeravaju se na napredna tehnološka rešenja, dok ujedno prihvataju odgovornost za očuvanje životne sredine. U srcu ovog napretka nalaze se veštačka inteligencija, robotika i napredne digitalne platforme, koje omogućavaju efikasnije upravljanje skladištima, praćenje ruta u realnom vremenu i optimizaciju operativnih troškova. U Milšpedu, implementirali smo integrisani automatizovani sistem za skladištenje i sortiranje robe uz pomoć veštačke inteligencije, podržan robotskom tehnologijom. Ovaj sistem omogućava nam da dnevno obradimo do 45.000 jedinica robe, sa minimalnim troškovima energije i visokim stepenom preciznosti.

Pored toga, posebnu ulogu u ovoj transformaciji imaju održiva rešenja. Kompanije sve češće investiraju u solarne panele i prelaze na intermodalni transport, čime smanjuju zavisnost od neobnovljivih izvora energije i doprinose očuvanju okoline. Solarni paneli, posebno u velikim skladištima, omogućavaju značajno smanjenje energetske potrošnje, dok intermodalni transport – koji kombinuje različite vidove prevoza poput železnice – pruža ekološki prihvatljivu alternativu drumskom transportu.

Iskustvo Milšped-a: Kako biti konkurentan i održiv

U svetu logistike, gde brojke često govore same za sebe, Milšped kao lider s globalnim skladišnim prostorom od 600.000 m² daje dobar primer integrisanjem inovativnih i održivih praksi u svakodnevne operacije, ujedno dokazujući da održivo poslovanje i poslovni uspeh mogu da idu ruku pod ruku. Instalacijom solarnih pane- la u okviru našeg najvećeg logističkog centra u Krnješevcima smanjujemo energetske troškove i ekološki otisak, stvarajući uslove za još bolje rezultate.

Takođe, ovogodišnjim rastom od 81% prevezenih količina robe kroz intermodalni transport i razvoj železničkog prevoza, u odnosu na prethodnu godinu, dodatno doprinosimo ekološkoj održivosti, pokazujući da se ekološka odgovornost i efektivnost mogu uspešno uskladiti. Ove inicijative nisu samo reakcija na tržišne zahteve, već deo strateške vizije kompanije da postane lider održive logistike.

Uz to, odgovorno poslovanje uključuje i primenu principa raznolikosti i inkluzije u radnoj sredini. U industriji gde su muškarci tradicionalno dominantni, skoro trećinu našeg tima čine žene, uključujući menadžerske pozicije, što predstavlja značajan iskorak ka inkluzivnijem i dinamičnijem radnom okruženju.

Naša poslovna strategija prilagođena je dinamičnosti tržišta koje traži blagovremeno reagovanje u svakom trenutku, kao i zahtevima naših klijenata i očekivanjima da se naši procesi dovedu na nivo održivosti. Na vreme smo prepoznali da rad po sistemu „just-in-time” nije dugoročno rešenje, već naprotiv, naše rešenje je sistem „just-in-case” u kom uvek pravimo korak napred, kako bismo se prilagodili svakoj novoj situaciji i uslovima.

Kako logistički sektor nastavlja da se menja i prilagođava, uspešne kompanije ostaju posvećene unapređenju kroz inovacije i održivost. Takav pristup pokazuje da je moguće ostvariti poslovnu efikasnost i društvenu odgovornost istovremeno, postavljajući nove standarde u industriji. Sa fokusom na tehnički napredak i ekološku svest, naš tim ne samo da odgovara na savremene zahteve, već i aktivno oblikuje budućnost logistike kao industrije koja doprinosi održivoj budućnosti za sve.

Da bi podstakla rast, zapošljavanje i zelenu tranziciju, Evropska unija je za podršku srpskim preduzećima obezbedila finansijski paket vredan 160 miliona evra. Kako je danas objavljeno na svečanosti održanoj u Beogradu, ova inicijativa je rezultat partnerstva između Evropske investicione banke (EIB Global), Banca Intesa i Intesa Leasing, u okviru šire saradnje sa Intesa Sanpaolo, jednom od vodećih bankarskih grupacija u Evropi.

Sredstva su namenjena malim i srednjim preduzećima (MSP) i onima srednje tržišne kapitalizacije kako bi pod povoljnim uslovima mogli da finansiraju obrtni kapital i investicije, uz podsticanje zelenih projekata u oblasti obnovljive energije, održivog transporta i energetske efikasnosti. Finansijsku podršku koristiće približno 240 preduzeća, a zahvaljujući njoj sačuvaće se oko 25.000 radnih mesta, podstaći veća otpornost na klimatske promene i konkurentnost lokalne privrede.

Da bi omogućila efikasnu realizaciju ove kreditne linije, Evropska unija pruža tehničku pomoć u okviru incijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”. To podrazumeva podršku srpskim MSP u razvoju zelenih investicionih projekata koje su zajmodavci spremni da finansiraju, kao i pomoć Banca Intesa u proširenju njene ponude finansijskih proizvoda i usluga za male biznise.

Robert de Grot, potpredsednik EIB koji je zadužen za Zapadni Balkan, rekao je: Obezbeđujući dugoročna finansijska sredstva pod povoljnim uslovima, grupacija Intesa Sanpaolo i EIB zajednički doprinose jačanju otpornosti i većoj dekarbonizaciji srpske privrede, istovremeno podstičući otvaranje novih radnih mesta, produktivnost i inovacije. Ovaj pristup približava srpsko tržište standardima EU i podstiče regionalnu integraciju tržišta u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan.”

Banca Intesa, Intesa Leasing i EIB Global do sada su privredi zajedno stavili na raspolaganje finansijska sredstva u vrednosti od 780 miliona evra, podržavajući preko 1500 preduzeća u Srbiji, zahvaljujući čemu je očuvano oko 86.000 radnih mesta i otvoreno 1700 novih.

Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, izjavio je: „EIB je naš ključni partner u naporima da podržimo održiv privredni rast u Srbiji stvaranjem okruženja u kojem preduzeća mogu da se inoviraju, rastu i ostvaruju svoj pun potencijal. Naša saradnja koja traje već gotovo dve decenije olakšala je pristup MSP sredstvima za finansiranje investicija, obrtnog kapitala i zelenih inicijativa kroz dugoročne kredite sa povoljnim kamatnim stopama i većim iznosima, doprinoseći unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji i njenoj tranziciji ka karbonskoj neutralnosti.

Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Republici Srbiji, rekao je: „Mala i srednja preduzeća (MSP) predstavljaju okosnicu srpske ekonomije, a zajmovi EIB-a koji omogućavaju nove kredite odlično dopunjuju ono što EU već postiže putem grantova. Evropski parlament juče je izglasao poverenje novom timu Evropske komisije, koji će početi s radom 1. decembra. Proširenje se nalazi vrlo visoko na njenoj agendi, i vreme je da zasučemo rukave i ubrzamo reforme u korist građana Srbije i kako bismo podstakli ekonomiju. Plan rasta, sa svojim vremenskim okvirom za sprovođenje reformi za poboljšanje poslovnog okruženja i dodatnim finansiranjem od 1,58 milijardi evra, može doneti veliku korist srpskim MSP-ovima. Već imamo dokazane rezultate u podršci malim i srednjim preduzećima u Srbiji, na primer, kroz projekat ‘Srbija i EU – oprema za MSP’, čiji ukupni budžet iznosi 27 miliona evra i koji je omogućio kompanijama nabavku nove mašinerije i opreme, ili kroz Fond za inovacije, kojim finansiramo startape i visokotehnološke inovacije. Od 2001. godine, podrška Evropske unije inovacijama i konkurentnosti u Srbiji, uključujući MSP, premašila je 250 miliona evra. Drago mi je što naši partneri iz EIB-a mogu dodatno da podrže ovaj sektor kroz kreditne linije sa dodatnih 160 miliona evra, najavljene prošle godine. Ovo još jednom dokazuje: EU je tu za ljude u Srbiji, a u ovom slučaju posebno za poslovne ljude i ekonomiju, pomažući im da ostvare svoje ciljeve u svetlu klimatskih promena. Naša platforma ‘EU za Zelenu agendu u Srbiji’, uz dodatna sredstva Švedske, Švajcarske i UNDP-a u ukupnom iznosu od 15 miliona evra, pruža mentorstvo malim i srednjim preduzećima, kao i grantove i podršku za identifikaciju poslova koji mogu biti unapređeni dodatnim bankarskim kreditima. Ublažavanje klimatskih promena zadatak je za sve nas, i želimo da što većem broju preduzeća omogućimo da postanu ‘zelenija’. EU, zajedno sa EIB-om, predstavlja najvećeg pružaoca finansiranja za klimatske projekte u svetu.“

U naredne dve godine jačanje informacione bezbednosti, tačnije zaštita od sajber napada i sigurnost podataka u državnom i privatnom sektoru, kao i dalji razvoj digitalnih usluga za građane i privredu biće najvažniji prioriteti NALED-ovog Saveza za eUpravu. U vrh liste strateških ciljeva uvršteni su i uvođenje bezgotovinskog plaćanja svih javnih usluga, odnosno taksi, naknada, poreskih i neporeskih nameta.

Među prioritetima Saveza je i nastavak pružanja aktivne podrške državi na jačanju spremnosti službenika i građana da pružaju i koriste eUsluge, pogotovo na lokalu, te uspostavljanje savremene digitalne infrastrukture u celoj zemlji i uvođenje digitalnog novčanika. Članovi su kao najvažnije zadatke izglasali i stvaranje uslova za sistemsku primenu veštačke inteligencije u unapređenju javnih usluga i poslovanju privrede, čuvanje državnih aplikacija i podataka u državnom klaudu i razvoj i primena koncepta pametnih gradova u Srbiji. Ministar za informisanje i telekomunikacije Dejan Ristić podsetio je da je resor na čijem je čelu u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, nedavno uspostavio novu elektronsku uslugu– ePečat u cloud-u.

– Ovo je veoma važan korak u daljoj digitalizaciji poslovanja javne uprave i bržem i efikasnijem pružanju usluga ka građanima i privredi. Rezultati međunarodnih izveštaja o nama govore kao regionalnom lideru u oblasti digitalne transformacije, po međunarodnom Network Readiness Indexu skočili za osam mesta i sada se nalazimo na 47. poziciji u konkurenciji 133 zemlje i daleko smo ispred zemalja u regionu. Globalni indeks informacione bezbednosti Međunarodne telekomunikacione unije, Srbiju je svrstao u prvu, najvišu, kategoriju i označio kao „državu uzor“. Očekujem da će to dodatno biti unapređeno usvajanjem novog Zakona o informacionoj bezbednosti i izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, što bi trebalo da otvori put za uvođenje digitalnog novčanika u naredne dve godine i veću zaštitu ličnih podataka građana – izjavio je ministar Ristić.

Istakao je da će nastavak sprovođenja projekta uspostavljanja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima ostati visoko na listi prioriteta resora koji vodi, i u naredne dve godine planirano je njegovo proširenje na novih 200 naselja. U tome Ministarstvo može da računa na podršku NALED-a, poručila je predsednica Saveza za eUpravu Dragana Ilić.

– Očekujemo da nastavimo odličnu saradnju sa ministarstvom na snaženju regulative, naročito u oblasti informacione bezbednosti i elektronskih komunikacija. Ohrabruje nas što se aktivno radi na omogućavanju svih preduslova za uspešno uvođenje 5G mreže u Srbiji. Tu naše glavne aktivnosti ostaju nepromenjene – transparentna jedinstvena procedura za postavljanje baznih stanica koja će se primenjivati u celoj Srbiji. Zahvaljujući tome uspostaviće se dobra osnova za razvoj novih eUsluga koje će biti promovisane i u sklopu specijalizovane izložbe Expo 2027.

Ilić je ukazala i na važnost novog Akcionog plana za razvoj sistema elektronskih komunikacija Srbije do 2027. godine, i Akcionog plana razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti do 2026.